| >— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала т |
| којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру |
| други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо |
| ! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну с |
| ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје |
| дујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... |
| ја и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека су |
| је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам |
| гих кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјех |
| обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак с |
| т’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена |
| Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом |
| } Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас са |
| њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диж |
| ој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, |
| и нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажа |
| ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућ |
| уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач |
| сова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гр |
| истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p> |
| ежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та бла |
| опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјер |
| ијечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му |
| драв, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, |
| не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом |
| {S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази |
| > <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше з |
| чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун |
| есе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуц |
| је познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се ска |
| ови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча |
| и опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало |
| а по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP1 |
| тар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на н |
| тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте |
| {S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови |
| уд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, и |
| сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије |
| >Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> |
| јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговин |
| ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи |
| ају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарс |
| нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p |
| љад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> |
| га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада ка |
| долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мор |
| тиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Мари |
| и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о |
| тар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом н |
| сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слаз |
| ако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада |
| су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па |
| мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није с |
| >Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору на |
| p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Ра |
| чег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозив |
| да помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. |
| уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које |
| танем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драг |
| о вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на ра |
| суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога |
| <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави |
| чини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изра |
| знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} |
| . </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро |
| ираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијева |
| о је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вј |
| осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује харм |
| спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и ми |
| м, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му пр |
| а сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило к |
| д твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! |
| опали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— |
| преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Бр |
| !{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену у |
| ћу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња |
| ни га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађ |
| ему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого |
| на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље ост |
| сподар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел б |
| ва трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> |
| у наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жуп |
| чуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се на |
| ро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </ |
| е.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с |
| о ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за |
| По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довеч |
| а! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дош |
| ју.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим кра |
| а њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна м |
| златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се |
| } Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво п |
| ши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, ча |
| ледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се н |
| идану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуш |
| рого, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се |
| и се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се рази |
| храни... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — ј |
| оздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара |
| ла, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се мол |
| састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цир |
| На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Стара |
| о. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а те |
| мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И |
| лу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјет |
| огледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа. |
| ло и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, оку |
| ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире з |
| огодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и |
| гано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мириш |
| ана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване. |
| } Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено |
| > <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над м |
| једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељ |
| ирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве |
| ошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико |
| м изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Ант |
| Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? < |
| мљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплат |
| у као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама |
| се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор п |
| не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у |
| млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако ј |
| у.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрањ |
| е с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи. |
| у се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, зави |
| новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још про |
| прте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику |
| тадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизв |
| базире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета |
| сто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а н |
| } С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама |
| /p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начел |
| вјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p> |
| у себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној |
| смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — пот |
| толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се |
| мјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> |
| котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких |
| ре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стол |
| } Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, ни |
| ан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли пада |
| а никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољски |
| рјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А ка |
| војој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при м |
| поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бо |
| и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздра |
| а и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако ута |
| м!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{ |
| ор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече |
| ују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устеж |
| а их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке пл |
| акле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Пр |
| к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини |
| се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и |
| еше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила с |
| за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} |
| два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић с |
| ранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између ки |
| ште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; |
| дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је |
| ечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, |
| јка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> < |
| ритегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелиш |
| </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си и |
| и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим в |
| лужио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срд |
| не прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у |
| оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети |
| /p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и сл |
| апоче.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље с |
| о се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и |
| е: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећ |
| у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у |
| , и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја нај |
| највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’ |
| младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све гор |
| , и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је |
| ује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинк |
| ашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода |
| и, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети |
| ји свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз |
| омуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши |
| слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су го |
| у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете |
| је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и на |
| оље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! |
| ега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! |
| нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! |
| одина срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада фор |
| ли не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p |
| ставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од |
| елу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези ос |
| и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се в |
| навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно с |
| укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави љу |
| му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и споко |
| дмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit |
| гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљ |
| ре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мен |
| ; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем јез |
| а у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић пот |
| ровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p> |
| ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва |
| о стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и с |
| У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гл |
| га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се ус |
| <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочари |
| се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго |
| у ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. < |
| азријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Мак |
| Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да |
| цу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете |
| е и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за дру |
| > <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— |
| ној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... |
| арости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— |
| воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог |
| еда преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено пада |
| знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењ |
| иша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају пре |
| и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури с |
| га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жу |
| о осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што |
| цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан |
| оје солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> < |
| >Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу рас |
| та Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад поми |
| де народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се преп |
| у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скап |
| ај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако гово |
| а се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milest |
| солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да |
| а им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада |
| цима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хти |
| рац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и н |
| ! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто? |
| отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па |
| У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} |
| и се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књи |
| а и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да |
| е својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази ни |
| алића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога о |
| га глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ < |
| о се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако по |
| даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче п |
| .{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити |
| мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — |
| лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> |
| е препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забез |
| ђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. |
| ета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није |
| двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире пр |
| се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} |
| утке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По |
| он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повла |
| процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао |
| ац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> |
| че: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана |
| ир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; н |
| о?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, ис |
| ога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нага |
| на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао нево |
| покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва |
| <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису н |
| и...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, |
| се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе при |
| са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви |
| у, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је дос |
| све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја о |
| тке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољ |
| вијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с ув |
| аје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — о |
| с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сре |
| ам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничк |
| S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, |
| на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевал |
| е што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Најед |
| пи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала |
| из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У паме |
| један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда |
| е; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и |
| не чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво изва |
| ишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тје |
| е, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осв |
| еда у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. |
| аљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. |
| че из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита |
| аде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и |
| е бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завиј |
| е тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у кој |
| у ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад |
| ц.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, |
| а ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели |
| Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино с |
| сли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође |
| јењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корач |
| егове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха с |
| о море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и |
| </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш |
| шћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> < |
| а прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини |
| фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред |
| цета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне |
| дићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ |
| а, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно |
| — Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} П |
| а ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упр |
| ослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да |
| вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше с |
| Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се |
| вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, к |
| спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осје |
| суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се |
| дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том |
| е котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; о |
| лије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мо |
| S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем ср |
| е раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како ј |
| оже издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо |
| ра већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире д |
| лу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— |
| елики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли |
| књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљав |
| ове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у он |
| оју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких |
| мирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздрав |
| ред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опр |
| у је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p> |
| ла чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело има |
| пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на |
| >— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забрину |
| и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— |
| а мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну зла |
| ган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и он |
| гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свиј |
| о ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и јед |
| Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и |
| </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на |
| јетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тра |
| знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ б |
| у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећ |
| /p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза преко |
| е у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи |
| ни; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. |
| обро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше |
| забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} П |
| ти „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво |
| погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и не |
| мнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љути |
| и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него |
| ези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса до |
| да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. |
| е... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајан |
| став Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз проз |
| ди ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у ду |
| путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —п |
| његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да |
| ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p> |
| сјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} |
| га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје |
| а лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. |
| знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире |
| или час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љуба |
| је он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико мило |
| ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вил |
| е не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} |
| да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматниц |
| p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим к |
| иће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и н |
| балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! |
| људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{ |
| тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих ру |
| о се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је зем |
| рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако д |
| црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља |
| емљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клања |
| о љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и у |
| ам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залу |
| ти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она наг |
| и га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па на |
| пита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија с |
| бе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. |
| сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па наста |
| а вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је рад |
| p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече на |
| намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни к |
| !{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</ |
| ли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и сми |
| ешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу |
| иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се докт |
| адан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијес |
| и мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата |
| јем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говор |
| е дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, суд |
| свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би |
| одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те |
| м ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њо |
| . — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је доса |
| а га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му куп |
| , — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајет |
| шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као |
| јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — |
| Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! |
| ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше |
| ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’. |
| годи; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одгово |
| — Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да о |
| и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свиј |
| Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бе |
| о мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. < |
| е воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску сла |
| <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подн |
| отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{ |
| нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма и |
| ако си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који |
| расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који |
| екле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја п |
| и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено |
| и платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на |
| о добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љ |
| — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и по |
| и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице марам |
| о за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му п |
| — Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог |
| е договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим |
| ирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погле |
| .{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и |
| . </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори. |
| } Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави с |
| .{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно ве |
| о је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за он |
| ојој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се |
| десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, |
| ио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к се |
| му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја мог |
| редит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стоп |
| Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћ |
| у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађ |
| p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе |
| мо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути |
| гога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Ј |
| ко не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на |
| у бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокој |
| а у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и г |
| машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Мар |
| нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га |
| е и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, |
| вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разго |
| и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа у |
| сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати |
| >Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно |
| и у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </ |
| зила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапа |
| н што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Би |
| ком граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, неб |
| о му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и |
| онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се И |
| за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> < |
| ма у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита |
| те, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обуз |
| p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт |
| воре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан о |
| икога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и п |
| јанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више н |
| је, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друг |
| , као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху по |
| о...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, |
| S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјо |
| тицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој при |
| уку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове |
| овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не проти |
| ћи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља |
| .{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде |
| , док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћ |
| p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> < |
| и увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де |
| м разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахну |
| ржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> |
| допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жу |
| а је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>П |
| тила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би м |
| док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова |
| , и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне кап |
| . — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уц |
| ара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, д |
| зи Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а к |
| , било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> < |
| И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они ко |
| ’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, прис |
| се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању в |
| , пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подм |
| ру, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обије |
| о се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је |
| : „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p |
| рихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — |
| е у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окр |
| има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи и |
| лушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и м |
| ! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише |
| } Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у |
| рове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће го |
| што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази |
| јасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум вало |
| аца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упи |
| вијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза б |
| за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> |
| примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И |
| да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мал |
| снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге с |
| .{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се |
| страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> < |
| илина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишља |
| да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мен |
| е ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Диј |
| ијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш |
| ати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да |
| тац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља и |
| га епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нис |
| о желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: |
| стокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</ |
| анас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у |
| но, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи ми |
| вак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубав |
| нам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} |
| ика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и |
| к. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па |
| ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљ |
| шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но н |
| лободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мр |
| ати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? — |
| затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </ |
| они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осир |
| , — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди |
| говина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части |
| ци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по бар |
| саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мен |
| р од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико |
| а по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скид |
| ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема до |
| леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упали |
| смјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћ |
| p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио |
| } А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! < |
| смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и |
| учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, река |
| етли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ни |
| врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— По |
| Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета |
| адан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњ |
| <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјеч |
| крене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! |
| а под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? |
| нас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— |
| оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако |
| ша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </ |
| мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и |
| о би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> |
| сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широк |
| омад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с д |
| е не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један д |
| l:lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести с |
| Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— |
| она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’. |
| е и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто д |
| !{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари |
| трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко |
| ивот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! |
| Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, гос |
| и замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам по |
| ерике доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му |
| И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник држа |
| .. </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо |
| p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их н |
| есет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — |
| д камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара |
| о ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори |
| м поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </ |
| >— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> < |
| ра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, |
| ље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. |
| аљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} В |
| , — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко а |
| мирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три |
| о калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на у |
| а врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S |
| е да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотиц |
| дно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p> |
| се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> |
| звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлага |
| поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бе |
| ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, |
| а од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори |
| вик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пош |
| , — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини |
| а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се |
| о прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... дру |
| ! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље |
| с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— |
| ти! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега к |
| , кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и ср |
| оре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хри |
| вети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понов |
| ангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — В |
| рат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће.. |
| р, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут. |
| да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— |
| к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у |
| дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре |
| мио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} |
| за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи |
| г одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> < |
| о, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па наст |
| леда Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши |
| ли смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — на |
| е било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p |
| он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему гов |
| а би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Да |
| </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо |
| Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу. |
| араном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Биј |
| цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{ |
| оменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча ост |
| о и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био |
| м корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си |
| о боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвока |
| ржећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пре |
| p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни ма |
| а, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! < |
| азријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас |
| и говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти |
| силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи |
| убави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то сав |
| ијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важ |
| <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки стран |
| т га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди |
| Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је |
| И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио |
| р сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће |
| ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Би |
| зове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упит |
| се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што |
| ијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, |
| .. — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— П |
| руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче млад |
| бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одл |
| да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем |
| ц прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали |
| , и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи |
| } Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица уб |
| замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега н |
| њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га о |
| е Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и |
| да изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је... |
| ешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевој |
| он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Не |
| је и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S |
| Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — |
| а: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу |
| т?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Ним |
| и био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавш |
| да, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, |
| а... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће... |
| и и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. .. |
| да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам |
| ађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему |
| а убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор |
| и, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспр |
| у расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p> |
| </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га |
| овараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди м |
| на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме по |
| , па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотик |
| и проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а с |
| далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док |
| а, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мр |
| и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа |
| на да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на |
| привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својо |
| ћута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрин |
| Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало |
| рно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се |
| ше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} |
| ше се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p |
| аситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташ |
| е да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и |
| та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могу |
| спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им |
| е једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по |
| а за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то |
| зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био д |
| p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој униш |
| — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до с |
| зговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. |
| епери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за њего |
| е она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њ |
| се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери ка |
| чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутња |
| стргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено |
| се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорит |
| али.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у |
| гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још |
| лади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам с |
| училишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} |
| ставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеуч |
| — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, |
| подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је ки |
| ањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовари |
| крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога до |
| ати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. < |
| <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> |
| . </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му к |
| , не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не мог |
| у онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, ни |
| .{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само т |
| примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и наг |
| е, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} |
| p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их преда |
| замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед |
| тско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља |
| средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну млад |
| е добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! < |
| ти добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе |
| осподин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>А |
| е ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је т |
| освема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — |
| кај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> |
| нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit |
| . </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши мома |
| лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је у |
| S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попуст |
| ни шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> |
| — Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> |
| хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — |
| мериканац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на |
| </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гл |
| аскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дуз |
| , и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода |
| вши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио |
| ше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао в |
| м је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје |
| ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у |
| ма брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупн |
| Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша |
| лу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p |
| Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То ј |
| им погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на врим |
| о! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и бог |
| лавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: |
| м пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и скл |
| вље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала р |
| м, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти с |
| <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа |
| сно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трош |
| то полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога ро |
| пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пус |
| баца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да уб |
| оме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у р |
| убави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и |
| селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он |
| застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли |
| вите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за |
| ице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, граби |
| ну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} |
| овори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; |
| — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па |
| Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, |
| маћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — |
| ват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна по |
| ућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она |
| /p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> |
| рже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— |
| се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — нећ |
| едње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — |
| го је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом |
| — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила |
| </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо |
| жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо |
| е што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја ода |
| абринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псо |
| судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да о |
| , не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осје |
| в.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са запа |
| с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају д |
| , те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p |
| ци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућан |
| а вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле |
| пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> |
| то мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички |
| ио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Ка |
| ули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и оби |
| — Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живин |
| ти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честит |
| ушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двиј |
| е полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Г |
| и жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало о |
| крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми |
| и, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — К |
| преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар зама |
| поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, |
| Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога каж |
| на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он |
| <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </ |
| ените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, г |
| ј новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећ |
| му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долаз |
| и и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко |
| њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из ј |
| лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који св |
| ољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што м |
| де овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, |
| <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена |
| не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— П |
| А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; о |
| — Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сирома |
| се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, гос |
| > <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ип |
| био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви мож |
| тупи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, |
| м свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као |
| узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} О |
| и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и неми |
| ак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чу |
| пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њен |
| празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премиш |
| правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђ |
| ла, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене: |
| мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p |
| ао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељ |
| прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и |
| ијешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га поглед |
| авицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право |
| икори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који с |
| ном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се з |
| љен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Л |
| о! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има прав |
| ти сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живо |
| /p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не |
| сто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олак |
| ти се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва доч |
| на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла |
| ..{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не п |
| говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиск |
| > <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема изврши |
| доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије д |
| ље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућа |
| х осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље к |
| чекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима |
| , и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, |
| ра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, И |
| арио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лиц |
| Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су |
| ме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њ |
| рај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави с |
| га Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога |
| . </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом |
| l:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — |
| разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — |
| у! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш с |
| та му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто о |
| ишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча |
| атина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду |
| Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Ју |
| ој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S |
| д из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што м |
| и однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучи |
| бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила |
| ју своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} |
| јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} |
| ић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не н |
| му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу |
| биља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да |
| и је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоће |
| се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, |
| редусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... |
| ље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо |
| н стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет |
| /p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она зами |
| спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана ц |
| ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укоче |
| земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица си |
| рле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, је |
| или смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, ос |
| лаву осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— С |
| радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена кр |
| — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Ан |
| аборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше |
| мо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако |
| ла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окрену |
| Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> < |
| преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и ре |
| ошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто |
| да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. |
| ј се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Он |
| {S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} |
| е одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када с |
| ева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он |
| те? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син м |
| огом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јав |
| упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се |
| брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све |
| ар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! < |
| иједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јос |
| во у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље |
| >— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови |
| и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. |
| вором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић |
| <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> < |
| али богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </ |
| ев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац |
| ема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар |
| ени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну и |
| </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А |
| не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један п |
| . </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и з |
| пијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син |
| > <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак п |
| окрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет им |
| . </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа види |
| ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну |
| ур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — п |
| ви! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p |
| дару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнак |
| шљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. |
| удбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и |
| ит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Ју |
| ко можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи |
| у твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси.. |
| ! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p |
| још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију |
| како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> < |
| затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му |
| чен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за |
| че момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с |
| м. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село |
| ло.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим ве |
| ешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село |
| он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љ |
| реба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од но |
| рило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. |
| форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, г |
| ше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљ |
| е! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И к |
| писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прик |
| а...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се ди |
| пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, нас |
| и Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздра |
| ишта, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и |
| или да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, п |
| оката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво наг |
| брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Ив |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у |
| ид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух |
| ладост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њез |
| один управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се |
| ници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо п |
| рди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} |
| ато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држ |
| лави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима |
| ра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишче |
| д наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не и |
| мљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p> |
| абуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој с |
| S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју |
| икога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S |
| Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; |
| лас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угл |
| сподару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уј |
| говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Св |
| ити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ |
| мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби рад |
| т раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога |
| томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; |
| — Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, |
| е своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља |
| есно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. |
| виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под |
| а; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гл |
| и, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди с |
| во ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p |
| о, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о оно |
| > <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу |
| p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да |
| вора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре |
| се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави п |
| ко је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас обје |
| код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шј |
| емо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узроча |
| > <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за о |
| ујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Вид |
| а!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на |
| до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га |
| улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас |
| измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да |
| ваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у |
| ољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је |
| них великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— |
| као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао |
| е све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли |
| ле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премиш |
| у и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну |
| евртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одм |
| т, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бо |
| остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје она |
| ао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији |
| лост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиник |
| по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто |
| бично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко |
| е к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два |
| чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше |
| у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а |
| во.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, |
| гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по ко |
| ругом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начел |
| Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво |
| а живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се мог |
| тари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћ |
| ање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек р |
| >По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Сва |
| о гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> < |
| те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше в |
| /foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени ј |
| p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизн |
| на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. < |
| {S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој не |
| ахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље |
| миран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, |
| у.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, |
| а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухи |
| Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво |
| раше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка |
| агом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година т |
| још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, ка |
| више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неп |
| узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се |
| е да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор |
| оре ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвем |
| горчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина. |
| мо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А з |
| .{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— |
| сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> < |
| д осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје |
| богу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жам |
| к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> < |
| изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. |
| љаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се д |
| руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са |
| сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједн |
| локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ив |
| настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, нероди |
| хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом |
| /p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диж |
| арод...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> |
| Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} |
| Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром л |
| } У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо |
| гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувст |
| ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате прави |
| могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат |
| овори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, по |
| ибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одма |
| .{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, п |
| >— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом |
| рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате |
| и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућ |
| никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете |
| <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно |
| бикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема! |
| е рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не з |
| еда. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и |
| искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка |
| евојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Ив |
| изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча |
| нако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у |
| ! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шу |
| ари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде н |
| тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осв |
| а.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру |
| се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад |
| l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењеро |
| >Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весел |
| среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и |
| срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му |
| бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он ј |
| а напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жа |
| јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p |
| него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац |
| еродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док с |
| p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p |
| даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива |
| гарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај |
| у у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи куков |
| Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, |
| е.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад се |
| се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна фил |
| савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је |
| душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по |
| забираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи оста |
| у срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, |
| ше будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се ј |
| и да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не см |
| царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковин |
| у ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И стара |
| о пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} |
| екао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно |
| спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим |
| тали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} |
| љам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а |
| о кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако |
| ет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и ве |
| управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свије |
| </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p |
| о Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис... |
| олио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздра |
| је хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи го |
| пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од |
| разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро оста |
| године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ д |
| аваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бија |
| етсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p> |
| же.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вино |
| обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што |
| хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} С |
| десет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И |
| дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим |
| таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глоб |
| авити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је |
| ом, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У з |
| о изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад кру |
| ује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> |
| <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молењ |
| олно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље |
| јаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу зан |
| чију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и |
| о далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживј |
| ји дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, в |
| све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> |
| увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави ус |
| оту!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом |
| а.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим |
| настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена |
| опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{ |
| снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стар |
| з руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и пр |
| и?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопал |
| се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин строј |
| твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је |
| е у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљ |
| о враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продо |
| ј дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из в |
| и њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гост |
| о сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само |
| је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањ |
| син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још пом |
| <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачу |
| и, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, |
| и.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то |
| најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> < |
| . </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа? |
| ни се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се |
| орских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу |
| ша му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезава |
| анци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ |
| ше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разуми |
| дице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецат |
| домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да |
| ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жес |
| се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Кас |
| </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p> |
| ати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p |
| уре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењу |
| ли плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и кар |
| и, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија |
| погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори нач |
| ати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком св |
| а, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не пи |
| н освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с о |
| како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљал |
| {S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се д |
| одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се |
| ћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити г |
| Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прош |
| те ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сироти |
| било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи кашти |
| одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p> |
| зрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гл |
| м да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е |
| е чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том |
| .{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и наста |
| им је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим ов |
| гунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S |
| а њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и ота |
| а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагл |
| о споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и под |
| , залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојаж |
| трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче |
| проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада |
| и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјел |
| тио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на св |
| Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа |
| сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини н |
| , пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријино |
| ди осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и ја |
| своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га |
| шће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S |
| сом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упо |
| Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види |
| за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи |
| кључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче |
| у, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротињ |
| о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, до |
| ги ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ с |
| час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осј |
| како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Е |
| ка, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... |
| и стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те рич |
| те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни |
| не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје |
| !{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си |
| дилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, |
| кад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ |
| ни прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше |
| ких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плач |
| Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, а |
| ћеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сест |
| слонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, |
| редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жест |
| >— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљ |
| ази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћинск |
| ећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио |
| тите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Због |
| вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему ут |
| ен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он к |
| свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати госпо |
| прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако л |
| о је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Н |
| ну: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, |
| ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’... |
| не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају бро |
| живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво |
| <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} |
| ке, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је п |
| љиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако |
| ј се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те |
| ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> |
| сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве ко |
| и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око ци |
| и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом |
| ије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и диј |
| а јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истих |
| ом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако с |
| јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> |
| ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од |
| погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те |
| шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га |
| станце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и ч |
| једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’. |
| тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>С |
| апрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за |
| за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све жив |
| >— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за |
| вац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, |
| и да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада |
| ећ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да ша |
| шу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије ср |
| ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зан |
| изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спо |
| то си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, д |
| Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} |
| </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваш |
| просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— |
| че младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и б |
| сто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на ж |
| ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна ка |
| мерике, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања |
| ишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврди |
| о да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода |
| ем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} В |
| на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадо |
| јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље |
| т, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало |
| ао за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над прос |
| .. да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову слас |
| де боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит |
| е; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И |
| лом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чи |
| за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо д |
| отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде п |
| ћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош |
| би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пуч |
| им тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у |
| шајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима н |
| собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и |
| Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми некол |
| вијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен |
| , немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Има |
| с пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{ |
| о ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјер |
| је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се п |
| ок зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p> |
| ло дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно |
| имаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фа |
| — Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — |
| сечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се |
| ! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им нави |
| а, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице л |
| > <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и |
| мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нес |
| задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те. |
| од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p |
| еко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао |
| ло би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче |
| би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је зна |
| н би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве с |
| ла блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на све |
| е у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њи |
| ицама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p |
| аше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, ј |
| з тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S |
| а је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широ |
| и ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило |
| ак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његов |
| други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако |
| да, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше |
| Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је |
| жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живј |
| прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чаго |
| голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим |
| а му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! |
| Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили |
| се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешк |
| аје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> |
| на, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме |
| ог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим го |
| вао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мис |
| пирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се.. |
| али пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се |
| ао да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се |
| да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> |
| ад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина |
| поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{ |
| овање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата |
| велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене п |
| </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него с |
| му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, |
| и.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдем |
| Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге ц |
| одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила |
| на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} |
| дину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову |
| дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу |
| ; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И ду |
| ше дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у |
| и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у |
| у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мрт |
| још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мис |
| испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разг |
| о почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, |
| </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p |
| да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови с |
| а ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема п |
| весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч |
| жаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио |
| кова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако |
| ако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачав |
| к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију |
| е се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— |
| е гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се о |
| ас к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви та |
| /p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше |
| уморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у |
| му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’.. |
| ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за д |
| један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му с |
| ови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На мах |
| <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ј |
| p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, |
| подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’ |
| а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће у |
| и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наш |
| ошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{ |
| му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом ра |
| сада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало |
| је до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носи |
| као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на ст |
| <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашт |
| мије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река |
| ид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; |
| ом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </ |
| ако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{ |
| ела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто до |
| овјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни |
| ахове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоко |
| ед Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега ст |
| них успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откри |
| ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву |
| нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. < |
| и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узв |
| у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а |
| бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити |
| ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у |
| p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велик |
| и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа му |
| засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и р |
| рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору |
| а хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко ј |
| стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному |
| о је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђ |
| слове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, пот |
| p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио по |
| х животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било ид |
| етњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћ |
| табло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Л |
| мећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних ус |
| замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна ст |
| крипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бро |
| пољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попу |
| p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком в |
| к би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезат |
| повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и виногра |
| Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави ма |
| проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </ |
| штедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само |
| } Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао |
| т оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код ње |
| е боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{ |
| е кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвен |
| ене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо д |
| етено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и ра |
| овараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, |
| пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија |
| ла је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се |
| ирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то н |
| је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p |
| та! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p |
| ш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали |
| S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје поли |
| ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пош |
| да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их |
| .{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди |
| е? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови |
| а. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S |
| вратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, |
| p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... |
| p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом д |
| о мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p |
| су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разго |
| стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разбори |
| љи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} |
| враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва |
| >— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упит |
| ом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни |
| агано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Ј |
| изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је |
| <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине |
| пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’ |
| га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше |
| ине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, |
| нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даном |
| наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је о |
| ешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно |
| дници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље труди |
| већој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ион |
| неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су би |
| Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата о |
| јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађа |
| е: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ива |
| еље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто |
| абалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчи |
| еменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, к |
| чке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу прир |
| да се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих п |
| воје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се с |
| tion" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрен |
| м ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућ |
| поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се |
| S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их |
| занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезн |
| ом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И |
| ледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, |
| јдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} |
| ељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, |
| .{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога |
| може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, |
| дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Уми |
| у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га |
| и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му |
| оје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доб |
| ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се раз |
| све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сме |
| гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезава |
| комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше |
| о се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није |
| ице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богат |
| ио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију |
| е за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао с |
| чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово |
| налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са |
| леко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док б |
| неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада г |
| ти га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цир |
| тило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} |
| ле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу пој |
| алих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пун |
| ст још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су на |
| застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истиц |
| још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започ |
| градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната ли |
| их ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноз |
| је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема в |
| , да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски |
| сак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и |
| га имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладн |
| ивот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је ов |
| ресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстим |
| хи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> < |
| unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке ш |
| тише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде рас |
| Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Би |
| селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар у |
| рош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фуч |
| ојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву |
| ави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убиј |
| чи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топл |
| Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу |
| биљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; п |
| га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за дв |
| есу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улаж |
| у – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а |
| доше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце |
| јетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу вер |
| стајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мај |
| кове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим р |
| p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу п |
| Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{ |
| бише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило |
| ратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весе |
| м отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од обл |
| се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше з |
| ка упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p |
| S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду |
| p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић. |
| поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, |
| годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свег |
| исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато п |
| ње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, |
| ивши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први углед |
| рним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца |
| ог осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио |
| плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозеле |
| .</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила |
| сјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих стр |
| и траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова |
| у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да п |
| х истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На м |
| им упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво б |
| {S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, |
| животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то |
| азио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде |
| ђе до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући ос |
| ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше повр |
| .“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се |
| још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао н |
| и његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића. |
| да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена оба |
| <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила |
| отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> |
| чилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} |
| , а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да |
| тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико к |
| рпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше б |
| иближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод |
| вораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објесниј |
| бјед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убр |
| о и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загл |
| сти посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окорист |
| p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли |
| кар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше жи |
| е нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи да |
| е оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше |
| свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако ста |
| елеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху. |
| евој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не мо |
| p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; н |
| и.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло |
| вши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> |
| не. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у с |
| истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала |
| е: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шест |
| тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узв |
| ред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} |
| ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу. |
| се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се пода |
| обиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да |
| ола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се нанов |
| ијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p> |
| шу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. < |
| ала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и |
| а савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, др |
| кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им |
| ло је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и исп |
| ницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга х |
| дно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној о |
| по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке |
| ј свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Ње |
| јеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и |
| му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску |
| е нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић оп |
| кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли ула |
| се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапија |
| идити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам |
| ечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{ |
| unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољ |
| е зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега п |
| ма запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо ра |
| чије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с |
| ној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а |
| дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. |
| правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са |
| , и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, |
| е да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе |
| вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за |
| с он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећа |
| ко ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господин |
| /p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни |
| </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, |
| а се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам |
| е могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви |
| се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига |
| кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице |
| побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће |
| била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога жен |
| Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежњ |
| ... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не гово |
| ик читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. |
| гар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S |
| и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да |
| S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би |
| ове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде у |
| Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? < |
| ну... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устр |
| одора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве б |
| љи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умр |
| </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А |
| се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, |
| м о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и по |
| — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У |
| довито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденциј |
| си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души сму |
| сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И теж |
| гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се. |
| их овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти жи |
| е зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А заш |
| ти се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње. |
| <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бе |
| >— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису ник |
| у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита д |
| веде с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво по |
| . </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио |
| ати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продава |
| Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, |
| удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и |
| старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, |
| е га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрн |
| е...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ |
| . </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта |
| уди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли см |
| Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била |
| ли нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, |
| је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се |
| је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и |
| {S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што ј |
| .{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p> |
| ао морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по св |
| о дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к с |
| аш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор |
| <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије |
| то је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар как |
| и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> |
| ако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село |
| иће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан |
| ва, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод |
| јеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} |
| о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена |
| тао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души ту |
| провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, прид |
| замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} М |
| ли, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — |
| еговим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p |
| рјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће ж |
| вде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави госпо |
| го по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће |
| е се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— В |
| — Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа |
| час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље |
| јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво |
| а мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада зад |
| ране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она |
| из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и |
| а добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи с |
| лиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас н |
| шићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би |
| којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свије |
| а смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— и |
| зи Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до нево |
| нао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе |
| о зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакн |
| то ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело т |
| воде воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде |
| и туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} |
| ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љ |
| !“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У |
| ње лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пј |
| екарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? |
| нару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи расп |
| пника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш |
| јетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брж |
| подин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад с |
| ти! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати не |
| /p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше |
| } Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортма |
| и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... < |
| јте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се |
| х“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се н |
| поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, пре |
| вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{ |
| е досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} |
| ита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу |
| да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— |
| то ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управи |
| огао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваш |
| де није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на |
| е и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и |
| о. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво саж |
| , да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у |
| p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— |
| ћ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> < |
| поздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде прко |
| да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се за |
| н.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не мога |
| /p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? |
| нало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навла |
| како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да н |
| ше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па и |
| /p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — |
| камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да н |
| е здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихов |
| пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је |
| } А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— О |
| >— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— |
| х.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране в |
| ише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Тре |
| јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, заг |
| тари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један |
| сет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће л |
| сто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </ |
| винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све |
| пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{ |
| веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их |
| трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... < |
| неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћ |
| } Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p> |
| и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод |
| ељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. |
| ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј |
| народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице плат |
| и би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и |
| о се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> < |
| мам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре с |
| ровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А ве |
| ави? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био |
| уђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>П |
| о на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а иона |
| нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне кап |
| иво пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га н |
| ави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети о |
| е и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се рас |
| и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем раз |
| е наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, |
| а!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, |
| те ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за пр |
| : — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши приј |
| е видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> |
| подине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— |
| ма боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — |
| еш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде тр |
| како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур |
| од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> |
| !{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— |
| к што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, |
| е мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, |
| о да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло |
| е товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На |
| у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. |
| и старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? |
| p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... |
| и’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и оста |
| да све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> < |
| замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се |
| ам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: |
| нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. < |
| у дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к из |
| је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p |
| а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И в |
| а, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћ |
| ази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стој |
| м ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам |
| еси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p |
| диште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се н |
| чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири н |
| договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, |
| к исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошље |
| година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— |
| о села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од нику |
| лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S |
| S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека св |
| то му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси |
| рини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се муч |
| блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се м |
| ано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем |
| гледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обоји |
| трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ полити |
| и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме |
| а кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— |
| ицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли |
| машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене по |
| ирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на б |
| рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — од |
| досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и ок |
| ријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас по |
| и се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори об |
| посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет фори |
| тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — р |
| да га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из на |
| ом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато т |
| , и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам |
| . </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као др |
| а намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се млади |
| </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} |
| , а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био |
| рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p> |
| а. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру |
| подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. |
| га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, |
| ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и |
| се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Так |
| кчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свејед |
| p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— |
| Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вр |
| о се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зор |
| м за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да |
| Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> |
| разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к ње |
| .</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјер |
| а онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјеруј |
| анас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа ум |
| и Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. |
| проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко |
| S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трг |
| се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам |
| а застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио |
| дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад |
| притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упозна |
| ан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на |
| о да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што |
| ијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не би |
| њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли |
| здрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на |
| ен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а |
| же се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љути |
| ине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голет |
| рехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> |
| пио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на ула |
| даше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да |
| ене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдј |
| т му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу |
| на, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па |
| иђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; ча |
| навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глав |
| е је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— |
| е! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели д |
| бруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљани |
| иваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је |
| ста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго |
| ђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} |
| љади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина |
| иће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право! |
| вни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с ови |
| о да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. < |
| нога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на паме |
| } Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне т |
| сти пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад |
| к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други |
| рије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цви |
| ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођив |
| исли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му |
| елике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу у |
| училишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га бил |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да |
| аје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из С |
| огата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> |
| онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутр |
| м, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, к |
| тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуч |
| иту напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожут |
| ивота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебух |
| у младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заноси |
| њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињ |
| собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети же |
| /p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај гос |
| господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице |
| <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје |
| ио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, ј |
| > <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је |
| јевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p> |
| .. </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну |
| асове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уз |
| и до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, |
| хови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p |
| .{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот ос |
| иједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу на |
| појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никако |
| простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица |
| времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, |
| нски чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима |
| ачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разго |
| жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјев |
| пази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разгова |
| аље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги |
| благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од му |
| лижњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свј |
| } А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец |
| на бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим |
| и жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне |
| ски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи поч |
| ано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необра |
| да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједни |
| ље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле н |
| учили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, п |
| ослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себ |
| дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким прогово |
| <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор |
| ц и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здил |
| p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — |
| икну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их |
| жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико д |
| а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране |
| говаоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак |
| дје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док с |
| преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— До |
| Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољ |
| ињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца |
| вјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до |
| музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавк |
| сијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се прек |
| а.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису т |
| вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се њег |
| а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — по |
| да се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било ова |
| рихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на |
| њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешк |
| праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им |
| и од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтј |
| ћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгр |
| и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћ |
| да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да |
| ке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. < |
| за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} |
| паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је |
| а се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затво |
| — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мен |
| има, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— За |
| полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање п |
| ије својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и тр |
| шем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук |
| јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, ста |
| латан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у гово |
| прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомен |
| ао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штого |
| е висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да |
| би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну некол |
| ђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схвати |
| — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који |
| е ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлаз |
| p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — |
| оје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прам |
| ласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и |
| узи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко |
| овољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се |
| она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p> |
| ну се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило и |
| ње. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио с |
| што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх |
| нопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, при |
| обро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом друг |
| ладин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, |
| ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и п |
| > <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лел |
| ћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, т |
| па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p> |
| у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </ |
| <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Дв |
| аспелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дан |
| му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цв |
| ебе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше за |
| лужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше. |
| не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакл |
| ...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих |
| ’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезава |
| рмонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - |
| .. </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућ |
| оцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> |
| арјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он |
| о и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих г |
| д јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! |
| ; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове неми |
| лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече |
| к изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Пос |
| ше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу |
| а, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста у |
| сматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му |
| ше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече |
| е шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенут |
| а јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље ј |
| адић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. < |
| гледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази |
| таде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до |
| тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио св |
| жи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци |
| е наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У |
| ријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замиш |
| у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голет |
| у, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као в |
| тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у дв |
| да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обр |
| карицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га |
| ни ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући |
| Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико |
| опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си |
| мамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојаж |
| ица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје м |
| S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не реч |
| Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — о |
| то? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>И |
| о. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то |
| шао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето |
| поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. |
| <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо с |
| а, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа л |
| е поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притис |
| ивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, |
| у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — нас |
| догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка па |
| њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да |
| S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћ |
| , гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а м |
| рамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме |
| љу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, |
| жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пр |
| ики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а |
| и лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига |
| т има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а |
| ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово |
| рист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмит |
| елику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам |
| се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад ве |
| — Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по посте |
| е бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још дв |
| — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одго |
| велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен |
| ху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућни |
| у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. |
| травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — кле |
| дврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Ј |
| — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он. |
| имо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код |
| во рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> < |
| домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а |
| ромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли м |
| сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су |
| старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку |
| исто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труд |
| S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безб |
| — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одма |
| Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа з |
| најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку |
| Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да |
| Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом таја |
| се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — ре |
| , — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није |
| > <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје |
| . </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Мож |
| на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси ве |
| {S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно у |
| ? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу |
| Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћет |
| С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас |
| дит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да го |
| погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} |
| кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{ |
| и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава р |
| ти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угле |
| час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна |
| зо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи троши |
| ибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многим |
| отице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита мол |
| жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља пла |
| .. </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости |
| елу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Му |
| ушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак |
| ли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају |
| купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су вели |
| е подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О ти |
| за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплаше |
| е ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена риј |
| наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво |
| је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевој |
| ран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{ |
| — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се |
| едао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли |
| љивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свј |
| > <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше |
| ’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим |
| S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ |
| голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, |
| кућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима |
| у већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, |
| да, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је там |
| ена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чи |
| {S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишањ |
| које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи пре |
| , да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испр |
| ужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори |
| о скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гле |
| ћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови моле |
| сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> |
| Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> < |
| азноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се |
| је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга |
| </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — |
| авати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш |
| ветај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к врат |
| ..? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно |
| е се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. |
| у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да с |
| задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} |
| којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души г |
| јенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у п |
| {S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенути |
| тавила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доист |
| и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна |
| подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а м |
| рио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише |
| па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хи |
| пуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина |
| ши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p> |
| S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе н |
| е шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно |
| водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан пр |
| настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам |
| ешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S |
| је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина м |
| оже се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пус |
| ога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови |
| ијем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </ |
| , уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се ја |
| .</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена |
| лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S |
| да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека |
| во. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да з |
| јена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па |
| то опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако |
| за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топл |
| се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, р |
| тученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више н |
| растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, да |
| ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да |
| икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га б |
| бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се п |
| арца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци |
| ираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав |
| а нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека |
| {S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошко |
| а му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не сл |
| S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и св |
| Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се |
| p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— |
| азри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише |
| , — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћ |
| јаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече |
| Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћет |
| зрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — ма |
| ас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у п |
| а бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и |
| ахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред ње |
| ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> < |
| паљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћем |
| плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свј |
| .{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана |
| ија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи с |
| ао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то в |
| Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна ов |
| дим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, |
| бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо |
| премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћа |
| ђоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким ку |
| лија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се нанов |
| жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Ј |
| и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати н |
| учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ј |
| жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се |
| аћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати н |
| S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и из |
| > <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погл |
| нце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чист |
| — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; пл |
| ? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долаз |
| па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, |
| е по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — приј |
| ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па |
| елника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са |
| им...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони |
| пља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру |
| ла не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, |
| доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А же |
| > <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у |
| ћ.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p |
| ику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовоља |
| е одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда с |
| орављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. < |
| ирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Н |
| о се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених |
| м даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом п |
| ек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају свој |
| преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p> |
| Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике непр |
| p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p> |
| агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше |
| , нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и |
| војена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домови |
| на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> |
| видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем м |
| дили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је оду |
| {S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју |
| се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подр |
| стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође зам |
| на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво |
| нкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваш |
| млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе |
| ткриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му |
| на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед |
| ти све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се муч |
| одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема |
| сам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> |
| њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек |
| апатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети о |
| : — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас к |
| тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки |
| p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што диш |
| ечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад |
| бвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </ |
| е зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шу |
| ста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је жури |
| надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загле |
| и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што |
| не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душ |
| урало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му |
| вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој н |
| ко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано с |
| м будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога пр |
| , прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по каду |
| {S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако з |
| е...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила |
| да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрт |
| по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву |
| тлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше весели |
| утој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и о |
| —хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури на |
| </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча |
| дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар К |
| е никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овећ |
| p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате заш |
| > <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради |
| и мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч |
| ша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско др |
| па ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си |
| к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисл |
| отара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов д |
| есвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли |
| чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја св |
| аднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к |
| но каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, |
| ој одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин погл |
| његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, |
| се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је |
| једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и |
| се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, к |
| иска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p |
| <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, |
| мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наст |
| рапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид |
| и нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње с |
| ! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека |
| овративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с гус |
| једном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чу |
| живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И м |
| ога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> |
| ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који ни |
| сника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте |
| >— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадиће |
| можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те П |
| Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу |
| , допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, |
| у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво |
| > <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ по |
| <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину |
| — Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како |
| ко запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњиш |
| мо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје ст |
| ер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину |
| Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво пот |
| го! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, госпо |
| ојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се |
| а банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јач |
| гледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... |
| у винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху |
| > <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац стар |
| у прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> |
| ека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари |
| Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> |
| за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p |
| . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада к |
| осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. |
| гом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. |
| ш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам |
| виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаш |
| ша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> < |
| кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с |
| земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели |
| дала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— |
| <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се |
| </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </ |
| а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не из |
| е капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о |
| > <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над о |
| ој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, |
| око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га доче |
| ј шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Б |
| т ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с гос |
| наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак |
| — Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— |
| ених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они |
| — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело при |
| .{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрн |
| су заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А |
| с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику |
| о не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво |
| ви.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећ |
| Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</ |
| акрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—пр |
| о моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћ |
| од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Р |
| </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће |
| — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и |
| ам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га доче |
| аља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. < |
| ија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћив |
| > <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли |
| Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И в |
| би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и |
| све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења |
| е опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повј |
| Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би |
| вири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат |
| не вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с брато |
| подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад ва |
| та судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а н |
| них црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p |
| мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им |
| мјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из о |
| ајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> |
| е да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час |
| њигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— |
| ик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи |
| да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, |
| ан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S |
| учину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што |
| е румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад плани |
| аја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </ |
| рца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу у |
| онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а см |
| остирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, река |
| .{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се |
| спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор |
| оша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p |
| љад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час цр |
| з све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећ |
| два га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилаш |
| јеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пе |
| едном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа |
| одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оц |
| кај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. |
| </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико време |
| вани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за си |
| вратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приж |
| ухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе |
| невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није јо |
| невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапав |
| за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што биј |
| а! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Гово |
| ане, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване! |
| о своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузим |
| <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више пр |
| војка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. |
| ћемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако с |
| ди шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се пр |
| у те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немој |
| се и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе ј |
| <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци |
| рагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p |
| } Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни |
| — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијеп |
| о би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у М |
| рхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је |
| ини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господа |
| ти дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мај |
| брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је |
| ке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градо |
| смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, |
| p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разме |
| х година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније |
| ђоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и |
| е осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. |
| ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све ст |
| p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је к |
| ди се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се |
| рој вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранит |
| ас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не |
| но падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједн |
| не није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке до |
| ада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самил |
| безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од |
| ладих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у д |
| то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> |
| кидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те ве |
| а је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одгово |
| мо да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </ |
| и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и пр |
| S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов пог |
| ужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажал |
| ика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и |
| рган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... |
| не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме |
| загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра с |
| зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и заст |
| } Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задо |
| ћи поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се |
| н?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижед |
| коло: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљишт |
| да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе б |
| не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се |
| тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и бр |
| да настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с |
| S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замути |
| иваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекан |
| а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели сво |
| — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те |
| звикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они и |
| ду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи р |
| дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиер |
| свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Мари |
| мен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видит |
| ави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик |
| А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра ра |
| > <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. |
| а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха |
| говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и |
| обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трго |
| дреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> |
| тлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболи |
| а чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте к |
| ка... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ |
| јетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује ш |
| о мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није и |
| оз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још |
| рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} |
| трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско |
| рско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевај |
| ану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павл |
| а.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стра |
| пћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не |
| што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча с |
| /p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се |
| роз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад уну |
| алека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже |
| , а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше ча |
| сове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мо |
| а. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долаз |
| сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни отку |
| хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове с |
| о којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и же |
| нио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на м |
| престано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дан |
| када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери ка |
| уши.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој прир |
| изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских у |
| кнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусјед |
| о имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви |
| ан од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала |
| ду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје т |
| ла такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одм |
| приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговара |
| вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су |
| .</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарско |
| ољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да |
| т, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И он |
| тојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништ |
| ам по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако ј |
| у оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. < |
| е када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш жи |
| . </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опаз |
| се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољу |
| <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{ |
| замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} |
| и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, м |
| ојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p> |
| сма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном ч |
| алеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују с |
| ства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама пат |
| дах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећ |
| е овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст |
| мљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но те |
| е не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели |
| е у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и |
| Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам |
| оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он с |
| ота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред |
| ућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p |
| — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? |
| S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити т |
| ока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријате |
| мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знад |
| е дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог з |
| чевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најру |
| аше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и к |
| ит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бо |
| увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> |
| се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се |
| је било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјеле |
| ига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло |
| мо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери |
| у се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама |
| уку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот |
| етало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста к |
| и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, ук |
| колико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш |
| ткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му |
| е са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; с |
| се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у |
| лањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдје |
| <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</ |
| одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а |
| Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она д |
| позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а |
| !“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник ве |
| о засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорил |
| хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Ч |
| његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се п |
| дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, |
| јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво ј |
| у пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ про |
| редавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу. |
| вара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је |
| се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке в |
| о прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се |
| а удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у |
| вши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају |
| а је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати риј |
| шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам посл |
| азите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Остави |
| челнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, п |
| ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведим |
| е већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а ним |
| ла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве |
| Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела |
| о хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички ж |
| зговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му застру |
| } Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — оп |
| тише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се у |
| и; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у вис |
| и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живо |
| тивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њо |
| ина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к ју |
| ру и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, ја |
| ’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се сумо |
| а на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела |
| ма плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их љу |
| икара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одго |
| лакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо |
| </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се о |
| раћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у |
| /p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, |
| дицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћај |
| е се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врат |
| ђу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћај |
| ћи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцње |
| о да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу |
| острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журим |
| у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што за |
| нда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и и |
| че и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одз |
| S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучи |
| хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној |
| ови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на |
| а и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И |
| а овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се |
| јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ак |
| младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима |
| ило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посади |
| акому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И зби |
| и час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи ред |
| јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај ч |
| оји би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И н |
| надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — |
| уду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p |
| >— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али |
| завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте |
| {S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одиј |
| су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази |
| .{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модро |
| и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више |
| ше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли нала |
| . — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ов |
| нда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а |
| реба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама |
| p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> < |
| p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили |
| </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, |
| </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја з |
| те да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p |
| метно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> |
| тио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика |
| шљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам |
| ом на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} |
| благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка |
| апијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога |
| ни му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече пол |
| добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од |
| а! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! |
| еда у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне |
| стави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под |
| м криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво |
| дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мо |
| ени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би ј |
| к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари дру |
| а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и пок |
| а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака.. |
| ад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о ма |
| мљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придо |
| најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а зна |
| у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити р |
| но тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли |
| ... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са соб |
| сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празн |
| ове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p |
| т! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди с |
| напријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крч |
| </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издан |
| па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p |
| су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Пр |
| тскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А |
| има? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче |
| лите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Н |
| вали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од се |
| угоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпу |
| нако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{ |
| аше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а ок |
| а цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се |
| о на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било б |
| одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га та |
| них меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре |
| ш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ван |
| у...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежућ |
| ам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје |
| да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и |
| тите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је дого |
| нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо за |
| Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча |
| о за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да ј |
| ћ, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча |
| било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик |
| Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачув |
| на му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} |
| и је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о нево |
| казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Ј |
| нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваће |
| <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништ |
| собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога |
| ој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искре |
| роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и ша |
| огли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дођ |
| стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му но |
| Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми |
| брати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па з |
| Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојач |
| е? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни н |
| Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> |
| елио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете по |
| тану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб коп |
| ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је ув |
| Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво кр |
| заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и |
| а нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, м |
| чноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p |
| очан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа |
| да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: |
| за? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми |
| а разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не |
| ено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита |
| у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сар |
| да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, |
| ало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила за |
| S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину ок |
| извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим |
| ву.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није |
| p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете ча |
| одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва пока |
| е управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! |
| и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него |
| очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он |
| да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! |
| је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако |
| е се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом |
| е Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се |
| Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови ста |
| </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p |
| аљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци |
| и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто |
| ад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камен |
| Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, а |
| ти! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. < |
| ко не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. |
| ...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка |
| зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и |
| ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сме |
| {S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрен |
| а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — |
| ик нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На ра |
| ећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> < |
| ста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер з |
| ако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало с |
| “ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! |
| ит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један |
| ивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на |
| ш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњ |
| , ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди |
| рође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код |
| ајбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме |
| — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела |
| е! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </ |
| је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се |
| вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратић |
| се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим п |
| орезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашал |
| >— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу |
| је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нис |
| аго господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам |
| ликој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! |
| — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем |
| — Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. < |
| Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му |
| Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свејед |
| </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао |
| м могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши |
| говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није |
| , но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се |
| њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да |
| а моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S |
| ошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала |
| У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти |
| астати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долаз |
| ово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учин |
| зи собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њи |
| е, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из |
| До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вје |
| тављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све |
| авља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова |
| у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ |
| глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пу |
| јело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и |
| Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиш |
| у је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град |
| да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме |
| >— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике |
| погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није пог |
| — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићет |
| ли.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, |
| вих очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је |
| ље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је н |
| азборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опе |
| им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S |
| застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове |
| ли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и о |
| ољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више |
| у у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сје |
| видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури с |
| , смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за |
| е по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до |
| азговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било |
| честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, ст |
| жа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је |
| {S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — оп |
| жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p |
| <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не мар |
| ава, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, |
| Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... < |
| ући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељн |
| {S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му вел |
| it="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и |
| Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође ври |
| старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да сва |
| увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кр |
| елниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — |
| м да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање |
| и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговц |
| ом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} |
| с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, |
| дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин |
| бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их |
| елике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јут |
| у зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске ув |
| <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац не |
| падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га |
| ену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојак |
| школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовит |
| тадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник у |
| јачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Ив |
| начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па д |
| ња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику |
| ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога при |
| јежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са с |
| .{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све пла |
| ори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се жив |
| ... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се |
| да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну |
| преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу н |
| и у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјест |
| забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече |
| неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У |
| дном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он п |
| лио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p |
| његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекој |
| аништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас г |
| се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гле |
| на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћ |
| надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трб |
| овито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике |
| ржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Р |
| леда га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p |
| к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу |
| сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> < |
| > <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и |
| ћа оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џеп |
| да дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана |
| Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — о |
| товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, |
| Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно нев |
| они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> |
| си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете |
| уј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, пати |
| дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам |
| пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина |
| а оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећ |
| њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико о |
| до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се |
| ако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задово |
| по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{ |
| , а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> |
| д!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг |
| </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. < |
| крено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборави |
| га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p> |
| овикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријем |
| </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња |
| никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озлово |
| а нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насм |
| а богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога нај |
| им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> |
| у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чини |
| ти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отв |
| ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац св |
| Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ниш |
| а младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади |
| о цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљ |
| даше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да |
| них извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу ње |
| прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господов |
| јор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} |
| — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне ст |
| одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Б |
| де га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био чо |
| сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама пис |
| p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p |
| адошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно |
| рећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао |
| појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p |
| љу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Ос |
| је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко |
| јих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задње |
| је сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор |
| дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Б |
| преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе и |
| од вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — пр |
| не, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> |
| слиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, п |
| силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат ње |
| е сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као |
| лаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину |
| екла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици |
| ухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње |
| е весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпосли |
| рав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одго |
| — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те |
| у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежац |
| пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сео |
| <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару служб |
| па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му с |
| видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> |
| > <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — |
| : — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} |
| ..{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S |
| од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — оч |
| једе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ изву |
| вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и |
| и мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нек |
| и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— |
| ви Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена је |
| </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника л |
| <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p> |
| ша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће в |
| и се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао |
| , и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен н |
| биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнет |
| нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко |
| о и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни |
| се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. < |
| љења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио |
| ике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се |
| <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени вазду |
| бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контур |
| ако јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. |
| лази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледа |
| а жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано |
| лијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани о |
| ше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замије |
| Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко н |
| и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у |
| им осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздр |
| и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И |
| м, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по не |
| ави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали |
| њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не у |
| даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Ив |
| ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не |
| Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића |
| Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што п |
| им путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећ |
| !“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? < |
| ављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не |
| Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; з |
| ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! |
| уду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па |
| p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, сл |
| вени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори |
| , к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме |
| ћене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.< |
| је овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари |
| воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевој |
| ну, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. |
| у ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </ |
| и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p |
| од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте |
| аријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изве |
| <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарс |
| једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи |
| фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окус |
| инила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Ан |
| нило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} |
| бле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога с |
| е друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први ма |
| је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па шт |
| е обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјел |
| Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} |
| с, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> |
| > <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соб |
| жују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут |
| ло када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени пор |
| а ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И |
| ама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, не |
| .{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика |
| ! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но как |
| ише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p |
| ма и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинс |
| њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратк |
| p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми ср |
| ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — |
| лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најп |
| лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако |
| </p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! |
| народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа св |
| Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод |
| се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми |
| ора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Ант |
| милује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти |
| руги желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лам |
| метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси |
| ига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа ве |
| га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} |
| о.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши |
| е боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници си |
| пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну |
| љад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за |
| пире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи про |
| а.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом риј |
| <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт. |
| них стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журн |
| У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало как |
| жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше п |
| тима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижн |
| ше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублије |
| и и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— |
| , обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече |
| бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све т |
| е за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одла |
| амучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему |
| је му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни |
| е на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Ни |
| дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђал |
| озбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога о |
| днога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена |
| причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се |
| раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуб |
| Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p |
| а напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од с |
| ићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га о |
| козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља ту |
| лијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, к |
| > <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледн |
| </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне о |
| руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окас |
| <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица |
| и у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији |
| затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p |
| махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на м |
| ачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И |
| гама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога |
| гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, з |
| ека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> |
| још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у |
| се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло |
| ебало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво час |
| ова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, и |
| <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод |
| се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то |
| остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво |
| зом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што к |
| } Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће! |
| ану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је |
| да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледавах |
| мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније од |
| дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између |
| ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази ст |
| зиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан |
| дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, по |
| . — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по |
| /p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше у |
| > <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земљ |
| ну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часо |
| приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну |
| рија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше |
| осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p |
| ело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји |
| а да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у чи |
| на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед |
| а!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна... |
| ој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте л |
| устош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од остал |
| ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и |
| ина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се зној |
| рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се нај |
| водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као м |
| смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="not |
| ћим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори млад |
| низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор |
| ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — |
| тву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило |
| дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, |
| срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> |
| ело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из |
| .{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, н |
| обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек |
| као на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се |
| , у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково пош |
| другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, |
| ивио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијет |
| латки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, на |
| и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страд |
| на поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, |
| .. </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гле |
| јевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а |
| p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не прогов |
| а црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика |
| и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутањ |
| рхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла |
| акидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се пр |
| е у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Ив |
| е улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је про |
| луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њ |
| ор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вр |
| завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали |
| кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у |
| и за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова р |
| надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напр |
| и оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, |
| остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге т |
| е било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаш |
| рога друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У |
| ећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зеле |
| се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. < |
| з вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред |
| и да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође |
| опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутар |
| од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упи |
| S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван |
| ћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао |
| устим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па ка |
| мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине |
| пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео про |
| <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим |
| и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред сел |
| ту прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш |
| } Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме с |
| бличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак саж |
| што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједно |
| ао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире у |
| ата... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погле |
| сти. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. |
| лећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробија |
| исуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало |
| пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно |
| на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море. |
| оље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових прости |
| нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} |
| ова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — ра |
| — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на су |
| од вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, |
| реко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! < |
| закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Ос |
| оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било |
| ћ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на |
| идио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече н |
| копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилаж |
| подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је свој |
| и се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у |
| вану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме |
| о, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се |
| по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућ |
| обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јавља |
| : — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесм |
| на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво |
| ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p |
| у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене |
| почне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. < |
| и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропирку |
| даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, |
| арко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да дон |
| а, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха |
| дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Иви |
| } Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По |
| ута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и |
| јешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне |
| огом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и |
| смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благ |
| има је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „ |
| поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако и |
| е се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена |
| нас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио свој |
| а нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити |
| уће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробљ |
| ријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију нак |
| <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Наша |
| а рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарств |
| и га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно. |
| други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забрин |
| кла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан в |
| ве своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из з |
| аузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и оп |
| И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но прк |
| , и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а је |
| ајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и |
| ке потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека |
| ем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће |
| биљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма к |
| ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> |
| о се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго |
| али редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напо |
| и подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под оч |
| те таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У |
| ећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се |
| у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама п |
| рати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S |
| слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а пр |
| знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене к |
| “; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попоста |
| роговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Е |
| ој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — |
| у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му |
| от.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — |
| сорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар |
| аше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти у |
| аш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p |
| еч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— |
| > <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У ку |
| >— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> |
| иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо за |
| осврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљ |
| ина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад |
| јаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S |
| <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се |
| ању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне да |
| најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног вр |
| и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звук |
| — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — |
| ажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Б |
| јему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути |
| је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у |
| ића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом м |
| напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се туж |
| ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежа |
| ок га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жанда |
| ена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пре |
| затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пуше |
| ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="su |
| ољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, |
| <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори |
| шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим |
| у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога с |
| ..{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога о |
| >Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и |
| дговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са |
| ем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа |
| ући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану оч |
| ихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчиј |
| нако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, |
| ик државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате. |
| инија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> < |
| ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ч |
| комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А |
| ’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су |
| ћеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — |
| тао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и |
| доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да не |
| ? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде к |
| >— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Си |
| испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> |
| </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Н |
| иједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p |
| к!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо |
| , — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видит |
| рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p |
| адић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа |
| поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадил |
| м да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; |
| као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући |
| зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам пр |
| имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјет |
| ђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— |
| нице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице с |
| невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и об |
| и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на |
| уклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши у |
| о си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који г |
| е да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди |
| ави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савје |
| ек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно |
| а!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је |
| шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође |
| >— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу |
| те? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по |
| се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани |
| зумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} |
| брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — од |
| се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог да |
| <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, |
| орио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вра |
| се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, н |
| вакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И н |
| , а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. |
| ор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чу |
| иће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но |
| <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Мари |
| м свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи про |
| јке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Н |
| што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не занове |
| </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. |
| арадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у |
| ч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако |
| ији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, |
| но замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мо |
| Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете вид |
| лицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је пре |
| мице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући |
| у своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин |
| но дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у ро |
| на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвије |
| не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједал |
| ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га |
| ице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући. |
| ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— П |
| иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. |
| ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога |
| га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, д |
| иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој вр |
| д ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то о |
| олажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој |
| /p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи |
| ... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — |
| еднако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надај |
| зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и п |
| ксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна |
| } Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, бр |
| о хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати |
| >Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — |
| д очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опа |
| би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> |
| тографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај |
| ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> |
| ах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју |
| а у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике |
| — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. < |
| , продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И |
| . </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе пос |
| ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије |
| слиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намир |
| ше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мј |
| ује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини |
| иду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да ј |
| а! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Св |
| гли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, |
| по им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме њег |
| је — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма пр |
| </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чинов |
| нко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија ст |
| — Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и |
| ик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко про |
| они...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! < |
| ана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздр |
| огледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> |
| доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме |
| ли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> < |
| </p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу бо |
| и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромаш |
| еднаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> |
| Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} |
| а је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао |
| своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвен |
| и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на |
| хне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер са |
| рену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: < |
| а. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> |
| них система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно |
| од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја каз |
| им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p> |
| рво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Не |
| p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће |
| са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држ |
| у?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте |
| Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, на |
| ате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може |
| овео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи м |
| и, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; |
| га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{ |
| овори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, пос |
| ји у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ пр |
| м тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не |
| добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су |
| дух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S |
| андар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле |
| ко у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се прес |
| дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте |
| н и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори |
| је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је оч |
| цама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... < |
| ута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази г |
| ену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И из |
| мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{ |
| ало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли наст |
| да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... у |
| миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду... |
| е, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме |
| јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиро |
| одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена |
| <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодуш |
| ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! |
| Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. |
| сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узи |
| ику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче |
| вара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к |
| е бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p |
| низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, |
| и велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p |
| има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца у |
| а му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је |
| ћ и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се о |
| тац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га р |
| ст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад г |
| уком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штр |
| ...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да |
| а једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе |
| ета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у х |
| То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> < |
| Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвир |
| е. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и |
| Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено |
| а није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одмор |
| грожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију |
| оли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не од |
| она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате |
| о не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и н |
| она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S |
| Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољ |
| те крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душо |
| већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које |
| рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је |
| ци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље по |
| ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом |
| S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с |
| иљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отво |
| у разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му с |
| лишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Си |
| уга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обије |
| је се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да |
| одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на прућ |
| } Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам о |
| слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђев |
| е младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му у |
| а и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p |
| све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ |
| и се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне с |
| итам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— М |
| све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмје |
| лико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замир |
| нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Ре |
| ни, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незад |
| и у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио с |
| еду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а ми |
| а сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледа |
| ној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давал |
| липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит |
| сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се |
| ва, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док |
| ким шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натј |
| јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим т |
| гне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвир |
| све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила |
| и пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик |
| кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка |
| гријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме п |
| > <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој |
| сти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракет |
| ила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{ |
| /p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод |
| моћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p |
| </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, п |
| риближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, |
| ве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погле |
| ве, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све |
| еницу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налак |
| прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и у |
| винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија за |
| илости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугд |
| ако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се |
| уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S |
| {S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} |
| уша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласо |
| убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— |
| р сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — |
| ећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>И |
| — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арч |
| а на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави |
| му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигн |
| {S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на |
| е трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни |
| ц, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмир |
| вчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. |
| и привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ |
| простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у друго |
| љегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздов |
| н за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко к |
| неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S |
| огледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад с |
| ваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магар |
| нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине о |
| иси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{ |
| м; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и т |
| ако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало |
| оре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен ту |
| вјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре |
| ио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше ро |
| пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупо |
| уће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће г |
| о да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у г |
| задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада в |
| ило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (оса |
| о воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћи |
| ја од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Про |
| ти политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко |
| осматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, |
| <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} О |
| , окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не плат |
| вно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком с |
| у да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве |
| латко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; а |
| > <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Ци |
| нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} |
| вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, |
| на блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак о |
| хове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија |
| мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с |
| година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било над |
| урњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и оста |
| ђе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а |
| ш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{ |
| е могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о |
| о за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечи |
| орани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети бол |
| оси мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, на |
| поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја |
| “, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ те |
| ву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, кр |
| над села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапах |
| >„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — зам |
| емоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спомен |
| е било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и |
| зећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осу |
| и мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча ј |
| — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>П |
| ш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поште |
| S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гл |
| у до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво кл |
| иде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се п |
| </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било ј |
| му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала |
| ици стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Млад |
| ладића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за |
| није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и |
| од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле |
| лук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да до |
| у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама шт |
| амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву |
| вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни тра |
| тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскач |
| > <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјет |
| ше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по о |
| озору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу |
| у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свј |
| би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њ |
| м крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пош |
| блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жам |
| би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, |
| вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у |
| име, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена |
| око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се |
| ложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па |
| и, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ вод |
| д Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући нагла |
| оме хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допир |
| уга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у |
| криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> < |
| лине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и |
| ора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и б |
| штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускли |
| аше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. < |
| ад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјет |
| те, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, з |
| е; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуља |
| к дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, д |
| чи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам |
| Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је б |
| уги, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо к |
| руштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Ро |
| о јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је |
| S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; |
| могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набр |
| ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод |
| и друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пус |
| н њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и д |
| лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад м |
| лажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасву |
| еднако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на |
| ште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све кр |
| вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и б |
| трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се |
| је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније |
| гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита г |
| љада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама с |
| и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела |
| авити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души ве |
| milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаш |
| сом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могу |
| тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мас |
| есам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </ |
| кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осје |
| ју да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, нај |
| ем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он с |
| познате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и |
| није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је |
| е да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде наче |
| а женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале ј |
| у. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а |
| о.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младос |
| ра. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. < |
| руге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже. |
| е окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један м |
| пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— |
| есет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам |
| е мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обр |
| свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за б |
| руштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се у |
| снија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију м |
| ве у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве св |
| сли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он ј |
| за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживља |
| наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> < |
| — Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> |
| лужи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива с |
| >И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада ра |
| ијатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— |
| ити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букн |
| мове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесм |
| е доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво |
| трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за |
| о.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над к |
| простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обл |
| <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> |
| се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевој |
| настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој |
| пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из |
| да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, |
| subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да |
| ли злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник др |
| о времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> < |
| тавља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она |
| он велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руц |
| Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— |
| не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и реч |
| нда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не |
| бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку |
| е опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори жи |
| ра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гл |
| ача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге нег |
| ачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и о |
| у се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића |
| ање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно |
| ...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје. |
| еће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката. |
| и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да и |
| N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди д |
| раге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није т |
| им...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнији |
| — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим шт |
| таше му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога ж |
| о, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ н |
| етлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Он |
| сни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова |
| из уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у к |
| <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најут |
| жност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} О |
| у и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олт |
| е узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш |
| то се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сун |
| пале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродов |
| ва, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање п |
| а и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И ка |
| их лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из |
| из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво л |
| застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље |
| небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишћ |
| ко стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вра |
| рљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затре |
| ’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младић |
| сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало |
| се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим ду |
| ктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — о |
| гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, ус |
| о задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из за |
| мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке д |
| ши и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, |
| слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче |
| аваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у тра |
| еговој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у |
| ни мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, |
| и сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, ка |
| су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега |
| и, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова облич |
| армонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по п |
| и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресен |
| зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и нек |
| леда напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и милов |
| мирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трза |
| погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, заву |
| подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љу |
| поји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела т |
| жаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и з |
| духу, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к запа |
| за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, |
| њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} |
| ости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— От |
| упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у ко |
| њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до к |
| јеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанк |
| престанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада |
| птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, та |
| е да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} |
| ат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бес |
| огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом |
| иба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред њ |
| дит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру |
| у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти ре |
| ач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије |
| варев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. < |
| ро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима |
| сјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина |
| аше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, |
| ама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, |
| па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — |
| другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде |
| а је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предло |
| свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потр |
| поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ п |
| ма, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке |
| ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке годин |
| орми, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с |
| к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му |
| е и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто |
| елене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше н |
| мену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и в |
| слине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки пр |
| и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалу |
| и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло |
| синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших ст |
| море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене |
| ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" |
| благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдје |
| ечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да |
| ајвише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то ф |
| </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље |
| обрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и го |
| жи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S |
| ер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице |
| окве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, |
| зу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, сл |
| е кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе к |
| ло искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушија |
| у над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с |
| ве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу |
| аше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукуруз |
| слагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледа |
| о пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљ |
| се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Ив |
| ислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваково |
| отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет |
| се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон |
| раше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како |
| е с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, с |
| но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, ве |
| <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На |
| ове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба из |
| е откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p> |
| .. ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде |
| и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве же |
| им се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очито |
| јка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, о |
| <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећа |
| грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </ |
| е, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између |
| е наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Ам |
| села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к црк |
| та скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако |
| уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнак |
| где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску п |
| </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} |
| е, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколик |
| д, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и |
| тачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост |
| не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S |
| ао лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пру |
| Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из |
| .{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљ |
| м грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, |
| каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. |
| еној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које масл |
| .{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бе |
| испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари |
| p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lan |
| иним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовањ |
| равитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да |
| че, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и |
| адића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је род |
| узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе.. |
| пустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... |
| .{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи |
| ј природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није го |
| илним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто д |
| ји је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупи |
| жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и борови |
| ивит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху ти |
| посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећ |
| је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики с |
| </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти р |
| и! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; |
| ољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут на |
| га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио |
| уда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима |
| p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би |
| ва лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења |
| лободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, |
| еле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека |
| ма, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази г |
| неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом гл |
| посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша ј |
| е заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише |
| све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет д |
| епила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути пи |
| о се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам мога |
| исину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се с |
| одарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скри |
| е, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави |
| бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељен |
| ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао |
| p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвје |
| истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изиша |
| у не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часо |
| испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче пит |
| . </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из |
| да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; |
| приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Ив |
| рлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење |
| >Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, |
| ого пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одгов |
| и задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чист |
| ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива сти |
| је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини т |
| завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тог |
| и у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа |
| ђе тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране |
| устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује |
| <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; |
| а вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти |
| ирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> < |
| га Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — |
| <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбе |
| м оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше ри |
| } Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је |
| узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи |
| забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча уз |
| о вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она р |
| Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> < |
| залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по друж |
| иво Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма |
| е.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам д |
| каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад |
| замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у дру |
| ко си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{ |
| изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјево |
| остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче |
| ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не по |
| вор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> < |
| нао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао суто |
| .{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, |
| це брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња |
| Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловањ |
| Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за |
| иле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња |
| г зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службе |
| по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита |
| војка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвор |
| и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прек |
| есте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомил |
| стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да |
| и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку |
| </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први тав |
| <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} За |
| се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сј |
| Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га от |
| ечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори м |
| се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, |
| ала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза се |
| д, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> |
| Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебух |
| арајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за |
| .{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И врућ |
| почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашт |
| p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>О |
| јући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушим |
| га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отад |
| ипомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго ув |
| Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Н |
| рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американ |
| ати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Пос |
| ораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се на |
| љу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на |
| ћ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S |
| ок се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су |
| иштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало з |
| ре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине |
| е у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају |
| во. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништ |
| робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи |
| главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протр |
| ставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи к |
| између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од ис |
| уту, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздр |
| о је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише с |
| и! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико кора |
| ом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’ |
| утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјев |
| на је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лије |
| у тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{ |
| ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад |
| обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти х |
| — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло |
| љаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи у |
| ивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћ |
| е. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </ |
| — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! |
| ?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. < |
| Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, |
| у цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попусти |
| ће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није |
| S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило |
| да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се |
| а неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђе |
| и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете п |
| гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се нати |
| носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећа |
| ко ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — з |
| атискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилос |
| ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да ш |
| јепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра |
| еднолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док |
| љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу |
| и чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па |
| отурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких ма |
| је се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору |
| изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново |
| гу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} |
| ди да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стре |
| ан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабир |
| Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата са |
| Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њи |
| његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе д |
| села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </ |
| Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве |
| ро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заво |
| а догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он виш |
| <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се |
| дно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес |
| младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности |
| ћи дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздр |
| ве се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше |
| и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изју |
| ристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окић |
| сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разг |
| оцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за |
| >Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше |
| дај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо |
| ачелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махов |
| загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га |
| о подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без иког |
| етлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји ож |
| </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опће |
| а „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убије |
| риљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватре |
| сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбуша |
| невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем н |
| да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p> |
| је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјест |
| огао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и ми |
| покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, |
| рокој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — дв |
| — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се н |
| лико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете с |
| мо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добр |
| ам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти гово |
| уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би |
| говој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код |
| е... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи |
| ком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те |
| не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим пут |
| к напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше ј |
| осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши |
| е очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, |
| вљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да |
| остите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави п |
| вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће |
| се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господариц |
| апињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. |
| вијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благова |
| . </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебел |
| .{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благ |
| и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у зам |
| } Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, |
| омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да |
| јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су м |
| здрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{ |
| њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све виш |
| господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или |
| ник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор |
| ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјев |
| смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упад |
| на свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га у |
| је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И |
| реди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхл |
| гани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, |
| војим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћин |
| један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напок |
| ицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао |
| ићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као |
| са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљуб |
| а, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетња |
| мало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По пу |
| е се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p |
| оби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невј |
| онстатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле с |
| поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани |
| аху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушку |
| кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у б |
| Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Р |
| иже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на |
| је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} |
| будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесе |
| . — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код |
| одређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чеж |
| и, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једна |
| ом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље |
| послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну |
| дамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографиј |
| ги, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају |
| над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислон |
| е чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме же |
| <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред су |
| а намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико коли |
| пјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote |
| од слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их д |
| е повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају г |
| — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> |
| угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других П |
| {S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> |
| и.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад ст |
| — Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вече |
| ницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, |
| p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: |
| ајљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушате |
| се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора |
| оло и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити |
| м прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше нога |
| познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, |
| <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником |
| и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевој |
| м пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко м |
| младином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{ |
| их кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, д |
| онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p> |
| горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло с |
| буљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежак |
| из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже |
| није и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, диз |
| је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој. |
| ...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати |
| S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуј |
| мисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танког |
| кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магар |
| ом на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану в |
| равитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — о |
| срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га |
| себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној п |
| крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје |
| облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица з |
| дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потраж |
| , из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је |
| акше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустиш |
| ла како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уз |
| опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да |
| е. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кр |
| лио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да у |
| е могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се |
| ! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он |
| се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху с |
| рдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа л |
| овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испр |
| пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у |
| <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причек |
| тресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивш |
| т рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо |
| и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога |
| ачелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није мог |
| лажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихо |
| ас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господин |
| p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот ки |
| било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> |
| чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољ |
| твује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало њег |
| ар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... |
| јетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенк |
| опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад на |
| ко заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да |
| природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег |
| ски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жа |
| јим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њих |
| кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p> |
| бе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у ф |
| ма до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако |
| Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама |
| леда у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те вели |
| је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p |
| ојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не м |
| > <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто биј |
| е над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунч |
| непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и ника |
| Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{ |
| д се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p |
| итној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, пи |
| еденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку |
| уће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве со |
| <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче |
| и му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко врије |
| о! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Мла |
| и простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околиш |
| ска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци хода |
| е.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим оч |
| најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и |
| говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </ |
| омаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видил |
| у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како бр |
| езбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је |
| хов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSecti |
| е расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенц |
| } Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго поро |
| ! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом |
| тна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке ко |
| војка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати г |
| н и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} |
| цом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрва |
| застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p |
| липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме |
| ... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прогово |
| кажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Госпо |
| млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на с |
| леда у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају. |
| до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једн |
| лачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у |
| Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} |
| урно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не нас |
| ренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ра |
| ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђав |
| говори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво |
| сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{ |
| требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво |
| </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраш |
| ом се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није р |
| не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пуш |
| свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети исти |
| се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави |
| док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе по |
| јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је |
| лази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазн |
| м од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да |
| чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> |
| путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му с |
| ад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам |
| — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина |
| га — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и дос |
| ворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њим |
| на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше |
| котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи.. |
| p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из њег |
| међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се уд |
| о и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога |
| е чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај |
| из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ |
| ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> < |
| ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојк |
| а се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дје |
| ији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забри |
| ц, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ч |
| </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p |
| мну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је |
| ојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Зб |
| ту. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! < |
| S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог с |
| тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам припови |
| и су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио |
| и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и |
| долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, |
| лника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и |
| ! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познаје |
| чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p |
| ти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} |
| р порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кр |
| ари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — |
| <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— До |
| ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: |
| н нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ћ |
| исто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погл |
| каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> |
| учаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p |
| е очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке р |
| шим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напоји |
| о.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоски |
| и шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем под |
| е му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} |
| опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова се |
| пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама приро |
| морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; |
| је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — |
| а и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Би |
| поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео |
| здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи |
| ј и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа |
| да Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори глав |
| село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво пр |
| ави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губит |
| сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста. |
| га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, су |
| мети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека |
| — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили |
| .{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других бри |
| </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су п |
| најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмил |
| њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави п |
| едала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она |
| м звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — п |
| е позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му |
| се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико д |
| ем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморс |
| ог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у |
| ни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима ж |
| и и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу н |
| ојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> |
| нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошета |
| о у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још би |
| а, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> < |
| а Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знат |
| А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загун |
| араху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одго |
| : </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем |
| а прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе |
| p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас! |
| . </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело |
| тола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — разви |
| закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас |
| р сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </ |
| > <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у х |
| .</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Н |
| о, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одв |
| самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— М |
| Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. < |
| аље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочит |
| и. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, |
| е, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је |
| самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме |
| отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегори |
| едан од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни |
| </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно |
| је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздрж |
| <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи с |
| и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га ср |
| p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћем |
| е, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— По |
| осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаест |
| ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одг |
| љ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није |
| елников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и св |
| уси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метни |
| {S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} |
| ебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за ц |
| шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређ |
| као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да |
| ко ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати |
| е. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте |
| иповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате к |
| p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити |
| </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} |
| <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S |
| јежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, ј |
| p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том |
| и! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залага |
| узе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отвори |
| т са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође д |
| ао да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на |
| о! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па |
| ви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је |
| воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p |
| да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Ка |
| ику...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља |
| . </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му с |
| сте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим до |
| ким градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и оста |
| евао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу нико |
| проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво |
| ч се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одг |
| зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прош |
| о загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет |
| далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га он |
| само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да г |
| за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига |
| и му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit=" |
| иком послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у ч |
| љале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, к |
| е у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас |
| том руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне. |
| капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни вл |
| чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору |
| да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но над |
| грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени |
| а угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и |
| душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жен |
| лит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p> |
| тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га же |
| јепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам о |
| ране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и см |
| у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу |
| и се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S |
| та миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говор |
| у се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p |
| нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> |
| и видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А |
| закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буд |
| ије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева |
| вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> < |
| елео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво |
| дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе. |
| одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с т |
| ли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанц |
| мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онд |
| дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак. |
| ди зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весе |
| е први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к |
| ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршениј |
| глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне |
| адан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам при |
| тављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што |
| о на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотик |
| с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана п |
| ети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кућ |
| крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одвр |
| замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одје |
| уна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и |
| свјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаш |
| овац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар пос |
| ивоту у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нов |
| о је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад шт |
| вши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах |
| е...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напунић |
| егове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилиш |
| телигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по |
| з њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела р |
| мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S |
| прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијел |
| аљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав |
| просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше |
| подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разбл |
| ка иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> |
| <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике н |
| х обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сут |
| зме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ до |
| иће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено |
| ам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. |
| а је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на по |
| и угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! |
| д владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно по |
| поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му |
| ти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да |
| истар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледа |
| чекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone |
| ко, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> |
| е, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мал |
| на сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p |
| м, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко висо |
| зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у с |
| . </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, ср |
| . </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаш |
| шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијел |
| се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде |
| ли? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову |
| се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој |
| едно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри љ |
| дила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија |
| улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник д |
| ада.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни |
| у сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио |
| да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} Н |
| пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p |
| <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноп |
| ре и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— По |
| и му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе н |
| Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би |
| један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и |
| друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је |
| м како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p |
| улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожиг |
| атко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша |
| на... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко |
| <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ри |
| дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </ |
| онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе пап |
| </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом ме |
| а се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... |
| себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код п |
| рико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља ми |
| /p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти |
| ељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хва |
| овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! < |
| и на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и |
| . </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и н |
| >Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из |
| огу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ ди |
| већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се |
| <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. < |
| — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — |
| скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. |
| застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок д |
| } Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судб |
| појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побр |
| тијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше |
| шћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и доз |
| уо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирило |
| мојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </ |
| е свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разго |
| p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема |
| Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Иш |
| хваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нех |
| <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето в |
| о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослуш |
| на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила |
| уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше с |
| на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише |
| ом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком |
| исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Врати |
| вори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... < |
| осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, при |
| ино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан н |
| ђе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом н |
| </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је |
| ировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто] |
| о и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере |
| — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било |
| ли бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било дру |
| о неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо о |
| е Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело би |
| љава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако |
| у приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично |
| са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свео |
| ети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ та |
| >Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и д |
| — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути |
| ече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је |
| С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једн |
| и.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељен |
| ао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога с |
| и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећ |
| ћ устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је |
| стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но |
| ућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са де |
| држа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.< |
| је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана к |
| провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учиње |
| ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љуба |
| милошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко ниј |
| сто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојк |
| котрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском |
| прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га о |
| ин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем |
| ућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали |
| сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — О |
| е за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све в |
| <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуг |
| е чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код |
| се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате ве |
| својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда |
| да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава |
| тјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком |
| увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — |
| .{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и |
| </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама ос |
| гова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>С |
| када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од кој |
| о рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSe |
| во, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отад |
| {S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док поср |
| и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и |
| овац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још |
| ивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који |
| тво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устрес |
| ених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било пр |
| чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал в |
| оја корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се п |
| Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му |
| >И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га |
| акити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и |
| би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше ис |
| ихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјаши |
| гледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисл |
| улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили |
| не очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели |
| рама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом и |
| } У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет ко |
| е у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, |
| е му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то |
| загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пр |
| окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У |
| жбеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га |
| допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није |
| ети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p |
| ираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз ст |
| у. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А |
| ојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи |
| укама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мр |
| што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{ |
| а очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледин |
| алова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које |
| сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија |
| им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још оти |
| , младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у |
| скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед н |
| иво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се дана |
| естратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну ос |
| уна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S |
| ч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ћ |
| други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим |
| .. </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? |
| нте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! |
| </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узм |
| p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— С |
| S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га н |
| ућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик глед |
| црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца изм |
| е ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> |
| се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога |
| а, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— В |
| нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча |
| ућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу |
| и га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? |
| за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p |
| сно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисл |
| било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема |
| умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашт |
| душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с в |
| кврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова |
| квом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи |
| ута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита нај |
| {S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Ни |
| тац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бо |
| еваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелиј |
| уре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и раз |
| жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљ |
| ши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си доб |
| да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној |
| ић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритми |
| код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код те |
| ј вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му |
| удима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и раста |
| и му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је |
| . </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе |
| он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче с |
| сти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, |
| } У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чеља |
| е жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу |
| х осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се |
| , јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице |
| уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало ције |
| љеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} |
| ote> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </d |
| по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво н |
| видити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чупера |
| S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га |
| о. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... |
| иђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем. |
| , иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи. |
| рмонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се |
| алеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изн |
| } Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S |
| д толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало |
| {S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новин |
| вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од ср |
| ли. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога |
| ош је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запј |
| брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке г |
| во има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И циј |
| угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S |
| > <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је |
| у уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p> |
| тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни ка |
| есту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин на |
| и не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јо |
| окој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> |
| очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Н |
| ега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га оши |
| уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке |
| кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, од |
| расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићк |
| х чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигу |
| своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном |
| ћан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио сл |
| и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> |
| знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању со |
| ако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} С |
| о овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их изда |
| се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S |
| што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо б |
| чека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па з |
| куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не ј |
| видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: про |
| но посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјет |
| отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо.. |
| мо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — |
| му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој с |
| Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једно |
| и су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори в |
| замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом |
| своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђе |
| ано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота |
| атва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином |
| } По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази с |
| ат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше |
| се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се |
| ајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, и |
| и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну пр |
| њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— |
| раше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река б |
| то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ј |
| унчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије |
| е и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледа |
| буђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћен |
| Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвој |
| чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} |
| досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до ку |
| дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме бо |
| долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вап |
| недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме усп |
| путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмј |
| соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распор |
| зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на |
| у? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њи |
| , у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p> |
| ише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је |
| Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковн |
| <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са |
| о о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо п |
| /p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо |
| ски намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник го |
| <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне. |
| ер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омиња |
| иће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. < |
| </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очи |
| ама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаље |
| ни... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај |
| да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чини |
| и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша |
| е већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свим |
| обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским |
| владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и зема |
| на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</ |
| ошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра |
| устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала ј |
| три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако |
| ест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... |
| сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намире |
| те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да и |
| их је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} От |
| ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, о |
| мо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјево |
| свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједн |
| белу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гле |
| ао шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса зап |
| дили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, |
| Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Н |
| е које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и доди |
| и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљ |
| фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по во |
| сто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} П |
| И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође |
| изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њи |
| а иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с |
| демо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у |
| диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге о |
| и, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он з |
| евојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни |
| ече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га пр |
| иђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао шт |
| доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тим |
| на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако |
| прилици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истих |
| у. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? |
| <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промук |
| те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} |
| — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би бо |
| емо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па нас |
| и к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и |
| жу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— |
| ишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући |
| тим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран |
| попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли |
| празни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и |
| к косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} |
| ги говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам |
| ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека |
| остељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </ |
| е пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак просл |
| насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га в |
| се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} К |
| јући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам ми |
| <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједниц |
| јед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљал |
| есте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да |
| жавнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече |
| е и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погоспо |
| јерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне пог |
| >— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине мо |
| огледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели |
| ека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А њег |
| а. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да ми |
| ј подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, п |
| ели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари с |
| и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зно |
| ори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се пол |
| — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има до |
| , узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда дру |
| што варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих дру |
| /p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. |
| и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво |
| арији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарим |
| — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући |
| и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом пр |
| . </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени |
| . </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и заглед |
| е остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Мари |
| ћ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак |
| се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад вин |
| </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво м |
| /p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корис |
| е буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепч |
| од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да |
| </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и |
| арастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за |
| ле све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бешти |
| љежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао |
| >— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху п |
| вати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши |
| али: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} |
| ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо ум |
| право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Ли |
| Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и пок |
| то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај гл |
| ле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Прос |
| — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S |
| а Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој |
| па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде нек |
| болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му |
| дначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећо |
| рила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љ |
| мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука.. |
| учи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погле |
| пи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпал |
| ћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — од |
| та’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, к |
| шту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми |
| допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, т |
| Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p |
| укова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оце |
| а коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си срета |
| аља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Аме |
| </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о ко |
| оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угле |
| куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону стра |
| И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка |
| се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај |
| свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нис |
| е се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потри |
| ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи ви |
| је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка н |
| е. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој |
| p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и п |
| >— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обил |
| а, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. |
| врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посје |
| ли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једв |
| потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од че |
| авама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— С |
| ли хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали |
| врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега ч |
| ељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се ч |
| замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједје |
| p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести |
| е, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— |
| <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз зв |
| л што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила |
| ду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога |
| што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа с |
| ажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у |
| ио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, |
| да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља г |
| нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — |
| а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цр |
| у; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга г |
| S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво |
| /p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји |
| <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно б |
| вјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирал |
| ти за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! |
| и према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме црк |
| /p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен |
| осним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле раскл |
| ом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће |
| у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S |
| дом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} |
| е с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — |
| вља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећ |
| , не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли |
| дајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и |
| .{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором раз |
| о и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај |
| засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о п |
| прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но |
| чад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне |
| тора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — |
| о. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугаст |
| <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с |
| о, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у соб |
| омисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове |
| а до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јур |
| ш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком |
| њој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док |
| с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и |
| .{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд зв |
| гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака |
| но, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код |
| преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и |
| иво се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том че |
| е се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — |
| о долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{ |
| ипи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар |
| <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљив |
| <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћ |
| и болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй |
| те? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... < |
| a (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си доша |
| се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да |
| — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док |
| си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S |
| <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит сп |
| Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика |
| ве чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Д |
| ка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... |
| а нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!.. |
| идимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен |
| цвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгр |
| да доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина |
| да му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослуш |
| дјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа |
| емишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно |
| ође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је н |
| p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелен |
| {S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мал |
| а цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; с |
| ди — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је препо |
| </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о ко |
| павицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој |
| тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучи |
| е — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влаж |
| састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — |
| ви дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан ос |
| ики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли ни |
| ! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарск |
| да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене леп |
| сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом мл |
| ошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских бр |
| рате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној |
| не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, |
| ли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно д |
| ник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанстве |
| едном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако др |
| још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У |
| Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му |
| ј њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дј |
| на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> |
| а и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и присло |
| — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш веч |
| азабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још |
| ати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Т |
| дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, оба |
| о као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Ив |
| су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир |
| е поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и |
| једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пи |
| емојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! |
| ржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође |
| зивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем н |
| ушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње не |
| гледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђе |
| А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима |
| ци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође |
| јевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнак |
| <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори |
| њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од с |
| енке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог |
| сти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. |
| дишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је |
| не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, о |
| и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна че |
| припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, приго |
| се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је та |
| и своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбу |
| у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њ |
| јчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбра |
| ку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њен |
| ана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтј |
| кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p |
| одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли бли |
| Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p |
| — Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му ру |
| римећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дуг |
| кање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, |
| .{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p> |
| ћута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ват |
| подин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекл |
| ди; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казне |
| е за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застад |
| да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, ш |
| пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часо |
| гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу |
| етника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима |
| и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћ |
| нпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце за |
| поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа |
| /p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се ди |
| ћану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!< |
| — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ч |
| S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му под |
| као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грож |
| о бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизб |
| добровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Св |
| ли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— |
| Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од н |
| се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура |
| тави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу |
| он. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>И |
| ркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се |
| се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковр |
| разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p |
| држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, |
| стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек |
| е за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе он |
| каже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прожди |
| ни капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако сто |
| већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дуб |
| прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допи |
| них удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— |
| будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник |
| д се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— |
| /p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада |
| гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прсто |
| Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тје |
| егову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на |
| и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто |
| аједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на два |
| ољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и |
| ечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit= |
| су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости |
| p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам |
| другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и |
| крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</ |
| насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује ц |
| нограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, |
| простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цак |
| ађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необра |
| по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи |
| рела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу |
| лио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и |
| у! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила с |
| — А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати |
| аде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше |
| е: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p |
| пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у |
| сли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах |
| о бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Амери |
| ди су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке |
| питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два |
| о на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте |
| а вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјес |
| ит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздр |
| се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа |
| ри он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од р |
| јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпо |
| е приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тре |
| , да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облак |
| } Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице л |
| ло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је траж |
| ову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им на |
| одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} |
| н се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> < |
| га познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p |
| јстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у |
| он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита ј |
| осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по нек |
| о подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваш |
| собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу |
| ошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне |
| тавише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве шт |
| говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу |
| агла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим |
| као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на по |
| нувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, |
| ности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога в |
| слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу |
| о се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно |
| к, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је |
| ми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једна |
| оји једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} |
| се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="su |
| S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се |
| ем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на з |
| људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, до |
| <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се |
| едао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се н |
| ли, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га госп |
| пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако н |
| гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио |
| н тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто |
| отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле |
| чну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кр |
| з свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Н |
| </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову при |
| њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о ње |
| а; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је |
| ав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, пре |
| , док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше |
| оред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а д |
| /p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док |
| </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} |
| у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново пад |
| ника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну д |
| и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми |
| се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не |
| ало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. < |
| м вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо и |
| блачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом пос |
| а диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, |
| стави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаш |
| се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} |
| н смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто |
| узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не прог |
| а брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: < |
| ви сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да ј |
| — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и над |
| а вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чис |
| , збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га т |
| на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А |
| ни неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија ш |
| има прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} |
| појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинс |
| јех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свиј |
| г града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} |
| пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} |
| ја ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, пос |
| еднога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и да |
| илата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико н |
| све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио ни |
| .. </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и |
| љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону |
| рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака огло |
| дан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурн |
| дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потриб |
| круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђ |
| увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се |
| изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не |
| асплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, |
| а.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст |
| } И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш пл |
| ишта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље изн |
| тужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше исп |
| а!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Уч |
| на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједи |
| стите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво про |
| .. </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досј |
| сија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у |
| риво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — |
| ац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, прим |
| — Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори |
| ..{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чи |
| {S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све к |
| знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: ра |
| У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} |
| и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лиј |
| прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и гов |
| о ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто |
| к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга. |
| варало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их ни |
| О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти с |
| Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатл |
| не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се ба |
| ао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заув |
| ини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </ |
| ошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из |
| емат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непре |
| је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си |
| су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} |
| Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозре |
| уђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — |
| го вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто по |
| ду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га |
| се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча |
| акле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци. |
| Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се |
| </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? |
| е беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао |
| е негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, у |
| дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; |
| ама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, |
| и већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>На |
| ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— С |
| ледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај |
| шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S |
| Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S |
| а слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија др |
| </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама |
| е у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан ни |
| в и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боров |
| А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не с |
| ад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се у |
| опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо |
| а ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричин |
| е, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријеш |
| у опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се |
| и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам даје |
| аче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p> |
| а ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице |
| авати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час ка |
| ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> |
| шта нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на т |
| није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши |
| ...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пус |
| ди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе |
| <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила стро |
| } Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и |
| ља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се |
| е ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> |
| он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опа |
| И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опр |
| ло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{ |
| ка, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— |
| /p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам |
| уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дош |
| а наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} С |
| Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем |
| разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S |
| а, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те |
| икну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасни |
| отегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? |
| сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> |
| о се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо о |
| а избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да ш |
| и претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је оч |
| Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу ј |
| ту, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од |
| опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се |
| језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су |
| ђење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се |
| нте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— |
| , — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко б |
| ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом д |
| дем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га н |
| носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Мл |
| а мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} |
| том на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> |
| </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, |
| може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, |
| и се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и |
| мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викањ |
| треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте |
| њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па |
| би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво р |
| ка. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с |
| еснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви пор |
| ло. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало на |
| > <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: |
| о била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (пор |
| се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мал |
| еници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ру |
| /p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо |
| правитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дј |
| евоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова н |
| ласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је |
| виједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је и |
| .{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали.. |
| ед богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Гр |
| живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто ш |
| ужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе |
| к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, |
| остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и н |
| рамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову |
| ен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’ |
| у њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Глав |
| отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то |
| Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто |
| хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротињ |
| до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: |
| . </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи |
| ’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у не |
| лила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто |
| .. — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треб |
| к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не |
| све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> |
| ктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> |
| није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље планду |
| идим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Рец |
| .{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре |
| зни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмов |
| части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет |
| по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као зам |
| ин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — |
| један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p |
| подин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с о |
| наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама о |
| ени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бит |
| ло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме с |
| му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре |
| риупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га в |
| <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milesto |
| чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на |
| двест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> |
| !... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, г |
| се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А |
| елник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> < |
| који.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! |
| зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... |
| да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетри |
| бопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ доса |
| боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одах |
| .. вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— |
| <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака и |
| {S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вј |
| и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеос |
| p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожур |
| била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} |
| ама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далек |
| на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао |
| ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свр |
| иде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, |
| — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује |
| лећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежач |
| Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шезд |
| добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се и |
| се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у |
| а опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одгов |
| ађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба на |
| Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељан |
| дан од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећ |
| шити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, до |
| ет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто од |
| то, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к м |
| ам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> < |
| другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који и |
| јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима |
| вца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и |
| ћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије кац |
| вјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем |
| Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим г |
| днако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон |
| а била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикн |
| ином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се |
| уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у сада |
| </p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и пр |
| ори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под |
| војим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на |
| липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно м |
| с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису |
| </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти те |
| а дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнал |
| е бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? |
| довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, п |
| ичке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду |
| — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на ко |
| од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе мол |
| ниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> < |
| за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у се |
| аћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p |
| реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све пот |
| емље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост |
| "SRP19041_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина |
| решло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отима |
| одина да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам |
| ијеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећа |
| те? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му зе |
| кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, ка |
| ц од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназиј |
| а ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не |
| поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне с |
| </p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </ |
| а. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би |
| к је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјеск |
| у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>П |
| може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли |
| штво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми |
| и маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Њег |
| е киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући |
| њене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не |
| узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; |
| {S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} П |
| роз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило на |
| астоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, т |
| вјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају м |
| послије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ра |
| ји су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био |
| два се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p |
| се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и ту |
| рје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе |
| цу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке! |
| живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако б |
| лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски |
| едва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздр |
| ања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затрес |
| </p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, |
| p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло б |
| ијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цр |
| ступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми зами |
| јим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> < |
| ош врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјев |
| ају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. |
| едаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се прол |
| одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке |
| Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову |
| ан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> |
| свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се с |
| скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њ |
| еша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да про |
| де сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна |
| фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" /> |
| дњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија друж |
| је било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бри |
| ушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њ |
| еверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега нег |
| ит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај |
| ажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је т |
| орубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз |
| повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађе |
| сим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си |
| гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело |
| ст’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у |
| , помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њ |
| замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко |
| ..{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} |
| ебе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, раз |
| ога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> < |
| лази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред бо |
| жи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјаш |
| а њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на гл |
| р не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.< |
| отцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз |
| тио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. < |
| о. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! |
| адић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је |
| <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пре |
| алове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се о |
| </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p |
| у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пр |
| Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупн |
| његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат пароброда |
| се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пре |
| и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљени |
| вину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост о |
| нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо о |
| авно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку ка |
| ише није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни п |
| <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, |
| а раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесм |
| </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе аге |
| селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> |
| жећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мје |
| </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није д |
| а. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаш |
| а од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погн |
| се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плака |
| је пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, збли |
| <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p |
| лушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка |
| м очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој |
| .{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове по |
| о!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А пр |
| во речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узв |
| — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздањ |
| Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд |
| ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши б |
| , и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили |
| рве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми |
| — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње риј |
| Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Ци |
| ели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочи |
| и старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да н |
| ми знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} |
| н малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се |
| ала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људ |
| к о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да за |
| етство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те |
| — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили |
| очитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо |
| врне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погле |
| ти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p |
| сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби г |
| и? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас |
| се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... < |
| а окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се врем |
| ило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— |
| ћу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити |
| осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савје |
| не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— |
| увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навла |
| некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и наг |
| о ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Ју |
| вједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из |
| ан.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након ре |
| штрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фе |
| у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Доб |
| као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засје |
| асти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослиј |
| се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије |
| ком.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако |
| враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стр |
| почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме |
| ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молит |
| било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти ч |
| смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичк |
| журимо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвије |
| а одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође |
| сподар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, |
| е измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </ |
| — Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> < |
| p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пу |
| гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти з |
| твари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није |
| p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамн |
| аки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, |
| му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим б |
| ло!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Ради |
| га сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници |
| уга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погл |
| у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, |
| ам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гост |
| ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме |
| ну?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се |
| у спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <mile |
| — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбали |
| у се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> |
| рње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате |
| евојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месна |
| Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам |
| а га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому дра |
| Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, |
| миче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за |
| p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако |
| — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се |
| евам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{ |
| аменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетло |
| ас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — зару |
| му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с п |
| ђу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</ |
| дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драг |
| изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, теш |
| је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновн |
| p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми |
| раштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свј |
| тли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> |
| Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </ |
| </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у сп |
| шила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанств |
| т пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говор |
| позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било |
| а крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од сми |
| небуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи |
| иву главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> |
| је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> |
| ... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. |
| ти, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p |
| о ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда. |
| је све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на не |
| са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да |
| д господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше |
| и измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, бо |
| хом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: н |
| смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласк |
| и к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљ |
| <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> < |
| реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако |
| /p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких |
| био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме |
| итељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препор |
| гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јав |
| p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— М |
| нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом |
| — Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај о |
| е према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим к |
| и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно пог |
| >— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. |
| ране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погле |
| одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право |
| ико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти |
| — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме |
| руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више |
| и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле го |
| павица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, им |
| и над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насми |
| — Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових |
| пало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вру |
| јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p> |
| м двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом |
| је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, |
| ијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по вој |
| ер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важ |
| .{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост |
| о, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у ово |
| одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и |
| дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> < |
| зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић |
| p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави |
| ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, |
| Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и |
| мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И |
| вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} |
| овнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сир |
| еду прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, |
| оварам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишље |
| ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. |
| ратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га |
| овољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје ј |
| средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Б |
| , праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с па |
| аново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S |
| тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се те |
| , који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — |
| </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p> |
| ештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. < |
| разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје кућ |
| туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у |
| ом сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним свој |
| азио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S |
| људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Гр |
| божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му м |
| го што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници |
| љу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у ур |
| помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико п |
| му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и |
| но. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> |
| и труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор |
| покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p> |
| и на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. |
| нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од |
| ица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. |
| ом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле |
| у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата поз |
| времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је |
| p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У груд |
| нао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између |
| едногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити с |
| гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше з |
| јек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! |
| јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже |
| <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша |
| и других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} |
| ише га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Из |
| е и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пре |
| обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим |
| мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да ви |
| е и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} |
| а младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно с |
| Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— |
| свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили. |
| внога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би |
| јанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друшт |
| p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељ |
| дигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице |
| се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, за |
| дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</ |
| шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза |
| врх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. < |
| г се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога |
| . </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон |
| пунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црв |
| це им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољ |
| о њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Ив |
| морила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одв |
| ијед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У уш |
| м, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен |
| ошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савија |
| <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје |
| раћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к |
| ишта не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо ци |
| тавља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> |
| часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином. |
| ицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио |
| жине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његов |
| етно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у |
| <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат з |
| ј сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно |
| </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и |
| — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А |
| се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на зе |
| жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш к |
| дило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцр |
| а дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дје |
| пари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. < |
| Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Та |
| } Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи |
| подару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави |
| јарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући од |
| ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се млад |
| p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их кој |
| а жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И |
| е заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> |
| не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде |
| зи доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p |
| дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — приј |
| у да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — |
| убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сме |
| повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме м |
| ори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и поглед |
| p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да |
| лник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мриж |
| је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред |
| {S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S |
| одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани |
| ут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица |
| ђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке |
| задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И му |
| от. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар |
| /p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна |
| е.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих |
| јевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> < |
| колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво прибл |
| атићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и заб |
| собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле |
| куле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се у |
| дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дош |
| ар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебело |
| ; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклеће |
| прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна |
| скопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну |
| посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — го |
| јечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, |
| а се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве |
| шта зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </ |
| . — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам |
| литици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Преп |
| антеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадај |
| и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако |
| ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не |
| , знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да |
| лада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула |
| Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мрт |
| новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; посла |
| ладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с |
| p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, |
| е угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се |
| } Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и трес |
| окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон п |
| ну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да с |
| к за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду |
| осиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На пра |
| се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па т |
| пође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. < |
| а, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјету |
| е рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и |
| ијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, изме |
| атила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а |
| ћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се |
| уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је год |
| ње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва доти |
| је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као |
| им те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало з |
| ане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> |
| потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у вино |
| се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штет |
| — Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре |
| , у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од ли |
| д њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјен |
| —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и |
| е понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, |
| . </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим с |
| ијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигур |
| е диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми јо |
| зрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце |
| ригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лије |
| жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здрав |
| чај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећ |
| даше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет с |
| и живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим краје |
| га се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гл |
| ви прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом |
| рвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хва |
| ике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам н |
| абала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућа |
| жи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сје |
| бразе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђ |
| то је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњ |
| а далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да с |
| <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше к |
| говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{ |
| погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И |
| мо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос при |
| доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу |
| х ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао м |
| жније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот к |
| гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути |
| а учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није |
| ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији |
| ти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому |
| ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико стариј |
| {S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и м |
| доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад |
| .{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на |
| је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски жи |
| прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да мо |
| ало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту |
| срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плави |
| — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво |
| бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га р |
| же да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, |
| гоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод |
| ази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помиј |
| једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о д |
| у се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздраж |
| рило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и ја |
| вљаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећа |
| у се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У |
| ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, пр |
| Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка нам |
| у у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> |
| а час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада дол |
| на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо |
| гао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{ |
| екује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно |
| и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како |
| да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио и |
| рже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала |
| оја се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би |
| , а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади |
| цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакл |
| ија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и на |
| е насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исп |
| ...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, |
| А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и |
| Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим |
| Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се прем |
| ска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом |
| али што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете |
| на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде |
| прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— |
| рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао д |
| тије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— |
| зимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли н |
| риме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. |
| се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га |
| а поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега |
| да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> |
| убављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, |
| .{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјер |
| ти окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — сла |
| а меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час млади |
| сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одгов |
| да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњ |
| ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} О |
| земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, поче |
| хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу |
| p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пи |
| д куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве |
| робудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљ |
| бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — о |
| м њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> |
| — Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чека |
| оту, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује свето |
| а паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, н |
| тлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Изме |
| рану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама по |
| шља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња |
| о се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, при |
| о и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се ч |
| p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво в |
| ешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вр |
| етири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и |
| е овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја за |
| дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А в |
| њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам |
| а настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. |
| години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим д |
| службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, |
| дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође |
| не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мис |
| добо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p> |
| к тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан. |
| <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо |
| ; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабав |
| говара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> |
| исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво |
| моћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </ |
| је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено |
| сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p> |
| у заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} |
| ребало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом |
| S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се за |
| се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и |
| арчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замилов |
| на неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се ред |
| уче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> < |
| реном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, турка |
| нило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, пр |
| рини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре око |
| Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наш |
| је се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у ц |
| , о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти зн |
| > <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> |
| ћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци х |
| а се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе на |
| а за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше бла |
| ари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! |
| ему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац при |
| раг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири ст |
| ај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кр |
| е живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га д |
| му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица |
| душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага |
| о зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова |
| > <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се |
| а...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </ |
| па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му по |
| Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одла |
| ли се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало с |
| мијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада пре |
| вео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики пе |
| столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— В |
| ц.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и |
| забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо |
| се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} |
| оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тај |
| о је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече док |
| е. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> < |
| га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била |
| им овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посмат |
| ови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас |
| задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушај |
| слије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер ј |
| не за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и |
| и и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S |
| p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— |
| <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијет |
| вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и |
| оке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, |
| јор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи д |
| не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној |
| и оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилик |
| } Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="s |
| гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цири |
| пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службе |
| непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико |
| жине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим |
| , и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у туз |
| узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p |
| <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужи |
| а, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре |
| ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — у |
| , већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу ва |
| а, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упи |
| </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...< |
| издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му |
| док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годишт |
| ло добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву сил |
| имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпр |
| кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, |
| у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. |
| е бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, |
| уби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— М |
| мућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— |
| <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је пот |
| ану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе |
| у, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужик |
| загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац |
| </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ пла |
| д хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма |
| догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе к |
| врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p> |
| — Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а т |
| ’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако |
| ји бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — |
| p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка |
| није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко |
| е за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да |
| у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </ |
| : — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо |
| <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам |
| /p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на ж |
| <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна млад |
| у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјет |
| , — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима |
| рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао |
| јетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p |
| е за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и |
| се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он |
| — Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> < |
| Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> |
| ека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђ |
| новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </ |
| ома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкод |
| бом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка м |
| >— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... |
| дите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добиј |
| луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи |
| те окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ниш |
| пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак у |
| к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. |
| е; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — ре |
| је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је |
| ржи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царина |
| ће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?... |
| штво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу д |
| аш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као |
| ти из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Би |
| од крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> |
| одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се |
| ијед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу |
| овједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настав |
| — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! |
| отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! |
| им изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. |
| ви се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше о |
| ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицо |
| — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново |
| ије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријер |
| то ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној |
| се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо |
| . ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> |
| — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — |
| једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привин |
| забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је |
| Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онд |
| чем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирил |
| а онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} |
| ..</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Гов |
| о зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми |
| ијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година пад |
| зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, пр |
| с чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> |
| едити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које т |
| одар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био |
| го, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се н |
| се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. |
| у.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатит |
| е могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у р |
| о жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а наг |
| адић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе |
| на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и наст |
| ледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаш |
| <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А |
| осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пр |
| е са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе прист |
| свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви он |
| се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала б |
| ове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха сво |
| прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и |
| вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради |
| м погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. |
| исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му |
| ле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја про |
| је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за оног |
| ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, чо |
| од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори р |
| а!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било |
| уке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић |
| и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. |
| и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S |
| како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних факт |
| ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </ |
| а либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у ва |
| нац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмиј |
| о, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— |
| ди чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећа |
| отврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази по |
| дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим |
| им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда з |
| асеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, приј |
| далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунце |
| свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га |
| м послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку |
| руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} |
| сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— |
| и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послу |
| гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у г |
| ић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање н |
| путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к свом |
| /p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести из |
| то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто м |
| зино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око па |
| алекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љу |
| а њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Он |
| , помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Ј |
| . </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло |
| , увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је п |
| о Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом |
| крете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају н |
| рнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При |
| >— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог са |
| хвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја? |
| , отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p |
| е жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор |
| о и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — |
| ! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да р |
| ије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па |
| сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о ви |
| и, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице |
| тио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? |
| да.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада |
| до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. |
| уку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} П |
| . </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одг |
| и, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је пог |
| тари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима |
| попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјети |
| Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Мо |
| за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећ |
| а, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га |
| опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труд |
| .{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу |
| ила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни |
| {S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјер |
| : — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи ни |
| сам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме о |
| сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па |
| оварајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и пр |
| шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да |
| ко му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— ре |
| угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, т |
| да к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — дови |
| оштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво |
| ри у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како |
| тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p |
| Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога ка |
| да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шк |
| нда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Д |
| ко ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... < |
| и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p> |
| питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— |
| . </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потри |
| нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међу |
| подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> |
| одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом |
| итку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране о |
| да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође рав |
| ј сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> |
| х безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао |
| х ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| у. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и нај |
| и да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} |
| је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као |
| Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p> |
| } Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S |
| што се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си мла |
| рши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{ |
| у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирн |
| ?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Ра |
| прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро |
| му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стар |
| хаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! |
| њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSe |
| .{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И ње |
| која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једна |
| а она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{ |
| носио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} |
| ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито: |
| смјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим |
| м да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало |
| ва му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лис |
| абрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном са |
| , жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на п |
| љно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> < |
| } Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нек |
| пу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом |
| и се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присј |
| еопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и св |
| S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за |
| .{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго п |
| ивотом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазг |
| не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од прва |
| отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у |
| рдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен н |
| — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас у |
| ане, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бо |
| у?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча в |
| е проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли |
| , са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина тра |
| и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови ја |
| забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године дола |
| ети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други |
| и и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — |
| ке на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресв |
| молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за ц |
| к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи |
| {S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка у |
| често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, |
| сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— |
| јицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. |
| о чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очим |
| сати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше ви |
| <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, д |
| /p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се |
| погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна |
| сти.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху ка |
| ше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе си |
| <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — |
| очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости |
| ња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. < |
| опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово |
| је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му живо |
| се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p |
| иле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ни |
| ога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили |
| исам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам п |
| треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ст |
| ..{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му ј |
| дило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и |
| р тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—тр |
| прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за гра |
| ојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих ред |
| а из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S |
| /p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— |
| ред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелник |
| p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> < |
| ићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу по |
| им свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} |
| ом, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун |
| чене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и |
| а на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине |
| о.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двад |
| се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. |
| ену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако |
| S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варош |
| летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке |
| И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене |
| ати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита г |
| е и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и суд |
| низности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> < |
| котине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако |
| </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричав |
| {S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке ка |
| </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, |
| у сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове |
| и, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести њего |
| p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар |
| свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљу |
| Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихват |
| преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па |
| љ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти |
| <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; |
| ње сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу нав |
| аш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи |
| војка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо< |
| нгубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он ист |
| огом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо заг |
| {S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој ма |
| даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да п |
| — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама др |
| опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару ц |
| мир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да п |
| чи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити |
| еш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и ја |
| чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструј |
| даде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е |
| отелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима биј |
| ху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио |
| а опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} |
| пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{ |
| иди се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се ба |
| одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро п |
| заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао |
| дали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; и |
| ући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба сам |
| а клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притај |
| , закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку |
| ђе му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одг |
| нако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили |
| И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њен |
| здрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски |
| тину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена ус |
| олицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим об |
| њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да хра |
| /p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ |
| па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гле |
| ..{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот |
| леда јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте з |
| .{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну г |
| Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени прип |
| година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на с |
| ени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи |
| е! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница |
| дломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим гов |
| већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће |
| базно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па |
| ави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том |
| е да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још |
| Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се к |
| изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе пониз |
| Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припрос |
| ораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас б |
| сове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако дома |
| ло када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери |
| а је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну |
| еро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није др |
| ог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друг |
| Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штог |
| бити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, шт |
| , дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер |
| и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, |
| јемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети |
| рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... |
| е га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем н |
| са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ |
| ваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам |
| лади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава |
| о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе зак |
| овори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, |
| е им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је |
| полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, ис |
| ио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла го |
| оду“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставни |
| е да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ра |
| ајмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распи |
| се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише ради |
| мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о н |
| вите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњ |
| о га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну |
| {S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А пла |
| аше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ч |
| д и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити |
| сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла. |
| му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} З |
| ици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама |
| уте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Ју |
| орезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне пој |
| њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око |
| љскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, какв |
| , да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео сми |
| и вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Мариј |
| цу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а |
| м и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> |
| Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвије |
| хотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе |
| е некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</ |
| </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо п |
| аће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети |
| млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице спор |
| вјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља |
| А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скрен |
| је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њо |
| то питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љ |
| p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </ |
| /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рај |
| ?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> < |
| а одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми ј |
| те! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка дола |
| ецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили па |
| стаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма |
| и!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава с |
| она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек |
| а лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. |
| ихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код сво |
| како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пу |
| сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћ |
| ов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађ |
| едне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ће |
| .{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је |
| им, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује |
| не главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— Т |
| еке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . < |
| анима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатр |
| шљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину |
| ме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што неп |
| иран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоц |
| сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуг |
| оби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </ |
| ду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прог |
| емирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада с |
| се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. |
| стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом |
| ори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једног |
| пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не о |
| н све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на |
| у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој п |
| окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и п |
| <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као |
| отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо |
| ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађуј |
| је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не |
| е упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му |
| у разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им н |
| И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у |
| пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња ос |
| ала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци... |
| „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а д |
| смјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо |
| обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да |
| пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме |
| кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца |
| сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S |
| ра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој |
| е слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно м |
| епоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне н |
| прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — реч |
| ења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне |
| знину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика |
| а.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе држ |
| су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догара |
| чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу |
| не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Са |
| као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хи |
| <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говор |
| туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{ |
| о гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је с |
| вали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и и |
| ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S |
| знати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, кој |
| господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се |
| као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухв |
| а јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун нов |
| уша да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини н |
| черас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је д |
| /p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада н |
| зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиром |
| лађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Шт |
| Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> |
| њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, к |
| ше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толи |
| то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо дв |
| врпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе по |
| а плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! |
| ља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење |
| пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се суд |
| се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је |
| } А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру |
| ш полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучи |
| ком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учин |
| /p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — за |
| у све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колик |
| искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Го |
| се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата |
| не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их с |
| орили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — про |
| е све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S |
| ке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде ме |
| враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана. |
| пћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји |
| дна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега за |
| раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише |
| } Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и |
| ује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море |
| о обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво |
| — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас |
| чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!. |
| постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, з |
| вари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не мо |
| <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се |
| ва млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше н |
| ако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади |
| ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар |
| Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и бр |
| покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер ст |
| е ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p |
| вну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p> |
| з образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и по |
| ерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <miles |
| варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијел |
| аво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковин |
| измјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико час |
| оје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко рас |
| прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу сви |
| <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на ври |
| ником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем |
| а као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој нес |
| добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје |
| јмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта о |
| от и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, |
| Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гле |
| ђе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај р |
| ирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Ј |
| погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекорава |
| ито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са |
| и пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којо |
| раз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вриј |
| ељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велик |
| се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он |
| ио је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком |
| т из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у |
| ашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеос |
| </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и |
| намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење |
| нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику |
| се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се |
| о од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А |
| ебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па |
| било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Н |
| грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без |
| {S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — из |
| за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали |
| и сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и |
| стадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћа |
| пала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ни |
| У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>От |
| — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — |
| и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро в |
| да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не |
| јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> |
| маш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља.. |
| о, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росн |
| да по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски |
| } Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p |
| да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла |
| оји мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не з |
| кочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у с |
| и, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу |
| о чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, |
| говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из |
| ка.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} О |
| дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран д |
| о јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не биј |
| наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се |
| прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена љ |
| ну очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а ра |
| плота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вј |
| гуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S |
| стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја |
| као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Так |
| се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући |
| ијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све прим |
| , па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који ј |
| обље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом |
| , пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчеку |
| ко се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево |
| људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </ |
| јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире |
| .{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p |
| живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годин |
| му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина јед |
| дмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} |
| ње; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јав |
| лико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прам |
| чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: |
| пољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разгова |
| >— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја в |
| очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће упра |
| асмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших |
| е клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњ |
| животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њо |
| бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да с |
| сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче |
| влаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија |
| милаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Са |
| тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош |
| ше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваља |
| те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дије |
| е ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџб |
| њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хт |
| код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све т |
| д је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије |
| сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с |
| обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осор |
| </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што |
| ани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољу |
| , навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јур |
| осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p |
| p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</ |
| е много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића |
| жили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просја |
| и је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је р |
| ма до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С ј |
| увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун харм |
| натрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети за |
| о и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Г |
| се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато ш |
| аче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. |
| ло се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима |
| одвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратит |
| са. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави |
| своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији |
| и управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову до |
| ијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана по |
| едоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво |
| а плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га с |
| ђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ поша |
| ктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихва |
| ње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... |
| убље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се так |
| кане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред ц |
| рхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржав |
| осадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је в |
| рње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га ган |
| собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује о |
| Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради стар |
| бличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} О |
| тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! |
| , нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим пос |
| мисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— |
| ите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и |
| погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. |
| агу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи |
| а цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља ре |
| шта; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си |
| чих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвем |
| о, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се ск |
| у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, |
| ни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретниј |
| ће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p |
| га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осје |
| ом своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашт |
| .{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија |
| Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стран |
| љиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресј |
| ој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p |
| ор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p |
| есмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при овак |
| тор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али |
| ’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на |
| јстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред |
| утовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодал |
| се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога |
| авнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p> |
| енкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, |
| га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Ам |
| стали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио. |
| Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће |
| — И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је пот |
| S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га пл |
| вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — |
| е пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у кр |
| ади, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> |
| звонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сус |
| ац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ни |
| руком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и |
| д ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Ка |
| у: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пије |
| >— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... о |
| </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас ј |
| ора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, |
| па га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами м |
| маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он ј |
| а у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да |
| а, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевој |
| S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{ |
| ско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред с |
| цу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Мл |
| морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње д |
| Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не |
| е помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну |
| дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сј |
| у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоћ |
| ија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је д |
| ић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S |
| ији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претек |
| и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако |
| а обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој |
| ари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Н |
| ладости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У |
| сте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод |
| ад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност |
| ла се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло |
| на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили |
| ва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи п |
| ћ.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, |
| задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море биј |
| е и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А |
| простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио к |
| њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, пола |
| <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: |
| ично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш |
| че јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, |
| ега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој |
| це на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије |
| у то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као |
| ва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Ди |
| ије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати. |
| часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к зем |
| днако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њ |
| као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је |
| — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. < |
| посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> |
| а жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и ба |
| днако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушку |
| Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пр |
| И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док |
| ћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам р |
| одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p> |
| о. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чи |
| продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и |
| е Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С у |
| облачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} |
| неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, |
| ед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учин |
| то се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек к |
| је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори |
| тару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече |
| му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва |
| мирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико |
| преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можеб |
| во је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{ |
| , а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку |
| ни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком |
| уго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p |
| — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ вино |
| — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чо |
| петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— |
| та видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p> |
| усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и поглед |
| у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим |
| ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте зб |
| и човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се сн |
| оста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да |
| од судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.< |
| ема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, за |
| и се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — за |
| > <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се п |
| сти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљ |
| вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, м |
| х да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјеж |
| ачисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети с |
| сле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Как |
| а схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падо |
| икола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за |
| јести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони |
| дило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p> |
| и се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Не |
| руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У |
| маст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме |
| и слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно из |
| а, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из к |
| ке, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање |
| те.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегоре |
| ијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом |
| олијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их |
| те се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али |
| рави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је в |
| p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његов |
| мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone u |
| .{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на теж |
| ек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири о |
| каљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне. |
| ихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пр |
| мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнис |
| се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отвор |
| ко њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што ј |
| {S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, ш |
| умијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и |
| униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире |
| ста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном |
| леда свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од б |
| асет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се и |
| то сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутит |
| ас посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволи |
| тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обе |
| Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота. |
| а стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што н |
| труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Бр |
| естоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрест |
| и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки плам |
| ом; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господи |
| о је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и б |
| вати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, |
| времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, ни |
| те докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је ме |
| му схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душ |
| на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од |
| бродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне |
| едња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и с |
| зији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кућ |
| сних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је |
| гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и |
| асови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док |
| боља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога |
| надијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разг |
| дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао |
| тран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим биј |
| то је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му |
| пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </ |
| ије ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америк |
| , на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у |
| е послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; |
| киде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављ |
| их успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме просто |
| трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; |
| свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’ |
| и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се |
| ије требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друшт |
| ... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посмат |
| — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима ја |
| </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива |
| аше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и ис |
| ц му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. < |
| 19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — пот |
| </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте |
| ру вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сј |
| ела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </ |
| ли око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао |
| атрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простор |
| > <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, о |
| ха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S |
| </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залел |
| и се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... |
| едном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га ниј |
| има што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па |
| Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевој |
| одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> |
| ћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристан |
| е мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и |
| шћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима |
| е и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо |
| е и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему с |
| ха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њ |
| јечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, ос |
| о одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни рије |
| у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> < |
| ка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређ |
| га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети и |
| близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино |
| и што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне |
| уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци |
| укобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} П |
| ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> |
| ушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу. |
| а поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали ши |
| } У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио ј |
| да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се го |
| вац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се ј |
| лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша |
| Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Нај |
| у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, неп |
| подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око ку |
| ај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе |
| це јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када |
| p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — |
| абрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за свак |
| <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у |
| силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да с |
| не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, |
| ах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред у |
| исли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом к |
| /p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега су |
| задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он по |
| усти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чвр |
| џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје |
| цем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао |
| </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на с |
| ожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут пос |
| p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се |
| вот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> < |
| >— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће |
| е јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред |
| ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> < |
| им се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и в |
| асе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како |
| отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљал |
| шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјев |
| Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће в |
| заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и от |
| ијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и поглед |
| владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, |
| свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа |
| но лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламе |
| га није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гл |
| исједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говора |
| же му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{ |
| > <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне |
| } И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у служб |
| p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала |
| а да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекид |
| </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сес |
| јело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о |
| и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у |
| и гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски |
| шком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо |
| </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и |
| м очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу |
| пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, п |
| ца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице |
| да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као пр |
| уре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </ |
| ошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат |
| жак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље ку |
| у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело м |
| обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако зам |
| га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и и |
| може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и н |
| <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих дво |
| на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како |
| них дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Ре |
| ’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо |
| сплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклони |
| сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бри |
| д новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које к |
| има се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипа |
| варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> |
| ку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се |
| јпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању п |
| ерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне ж |
| ле.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} |
| /p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закре |
| спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толи |
| ичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S |
| аравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели |
| м, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p> |
| смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаш |
| душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је и |
| .. </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било |
| им испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјан |
| недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у |
| њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици |
| де затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледа |
| ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ак |
| политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> |
| да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто ти |
| дмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар му |
| — Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је |
| ити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, ј |
| p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не сми |
| >— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без раз |
| у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговар |
| /p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци му |
| и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за |
| велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у сви |
| Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад |
| а је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задов |
| првице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених го |
| с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ни |
| х јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> |
| сли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из краји |
| </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — |
| Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благ |
| криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће |
| ати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> < |
| отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копа |
| p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано засла |
| нога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће д |
| н! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног од |
| н отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратор |
| рама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, зас |
| е свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема |
| деш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије |
| о наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и |
| достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он |
| аваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Сино |
| на да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, н |
| шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блеја |
| даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.< |
| силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} |
| ћу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих ово |
| тено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме.. |
| е и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разгово |
| ици, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, пр |
| а јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави ис |
| на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> < |
| кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи но |
| ца“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да |
| године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали |
| адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво |
| е.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на |
| {S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори д |
| . </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерил |
| е и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема прави |
| ? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Ц |
| >Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрад |
| рео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесн |
| жу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо т |
| осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p |
| у, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће |
| > <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их |
| е ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, из |
| и се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке д |
| говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и |
| рузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже с |
| p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је |
| адића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из |
| мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник |
| ари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од си |
| за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме нанов |
| еника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у гр |
| исто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се б |
| у да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му в |
| о, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и о |
| и, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит |
| је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на с |
| е, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху и |
| вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит г |
| леко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, |
| господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} |
| Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава при |
| ак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет |
| да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женски |
| ши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико |
| лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{ |
| леме очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да |
| м, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чи |
| има — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на св |
| , што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор р |
| рговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудн |
| осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модр |
| — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсјед |
| ебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не |
| смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да |
| ју по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политичк |
| га одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходник |
| рекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на влади |
| сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору |
| и неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као по |
| ан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа |
| то сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — за |
| гурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче с |
| е из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у п |
| реди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини у |
| унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо |
| ака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом |
| цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} О |
| ишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ |
| ега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих зауз |
| ду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива в |
| Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{ |
| оз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одл |
| } Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увије |
| угу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Мариј |
| о долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци |
| идите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мје |
| д.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослоб |
| а се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ |
| . па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје |
| Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћ |
| ез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом |
| и, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у ча |
| њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису |
| господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ст |
| едоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да с |
| село прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуц |
| ас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, |
| је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пре |
| јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Л |
| ао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу |
| рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га |
| шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> < |
| етлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских |
| му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресв |
| и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Л |
| краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштв |
| у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до |
| едина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадик |
| наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах |
| дне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише |
| на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на |
| ину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо |
| а, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу |
| ућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је ве |
| синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија |
| о нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, и |
| Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затаја |
| жешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се т |
| у у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, н |
| дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и |
| подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио |
| а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску н |
| се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како |
| зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте б |
| кршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он н |
| пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шт |
| ети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па у |
| вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да |
| младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! |
| у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слобо |
| тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који |
| ! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — оп |
| змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море и |
| је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу |
| а натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су |
| ...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја шт |
| усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и прит |
| оказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом поли |
| е и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповје |
| ћ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде |
| <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се |
| најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. < |
| пућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужас |
| а рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и п |
| утигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па п |
| ота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим |
| и живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— |
| знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! |
| те кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и пог |
| p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> |
| Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш во |
| а.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу ника |
| ш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас |
| питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — без |
| ђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ во |
| S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гле |
| није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага д |
| талим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ |
| p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љуб |
| па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пуст |
| тапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, |
| ист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест |
| ги ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитр |
| безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само ка |
| рујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> |
| оворим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече ж |
| е свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти |
| пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске |
| ше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педе |
| лило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире |
| уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> |
| Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А |
| што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — |
| кви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да |
| а, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма |
| га у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се |
| на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> < |
| дљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p> |
| ијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у п |
| а уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је село |
| кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} |
| зно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могл |
| Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима |
| е мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче |
| у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, |
| ... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљ |
| а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи т |
| оток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четвр |
| ма, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с |
| ца.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — |
| ју; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отп |
| ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{ |
| — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцви |
| и и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац |
| дим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руц |
| јим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим т |
| нимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и |
| посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин г |
| риге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{ |
| стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да |
| не; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука |
| . — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на не |
| их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист он |
| загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. |
| И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осје |
| иба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ћ |
| прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу |
| , сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изиј |
| ва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах |
| дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми ис |
| — Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Ли |
| > <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од |
| е треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвиј |
| /p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p |
| удимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећни |
| , и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истин |
| ку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — п |
| ..{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p |
| оље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи ц |
| овори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, |
| ..{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замиш |
| шли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у |
| сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— |
| — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> |
| лађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, |
| , и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рек |
| ти? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чист |
| кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна! |
| ну књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се за |
| p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита суд |
| ра, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо |
| о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Ју |
| и ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... |
| } Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар к |
| екршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна с |
| солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу |
| раз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} П |
| наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обр |
| е их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановет |
| егледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! |
| ришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и |
| <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и |
| криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> |
| ... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо |
| ви јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разгов |
| сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сун |
| ’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу |
| и, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за п |
| ум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјер |
| хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога |
| а и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, |
| успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најр |
| а, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, |
| је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика |
| је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим трен |
| вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасе |
| ече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита г |
| их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за пре |
| } Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарен |
| је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одгов |
| не и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! |
| усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћ |
| е близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свиј |
| мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му |
| је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> < |
| у, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погл |
| тјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> |
| — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А т |
| {S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, |
| азборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силн |
| би.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као гос |
| дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго пис |
| ње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И |
| иједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И |
| .{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све шт |
| себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим ш |
| ају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје при |
| ује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа |
| и, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступ |
| пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уо |
| а је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да жив |
| све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева |
| рену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Мл |
| хова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је |
| ку и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разго |
| да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дј |
| ичује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама |
| кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих |
| мао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидо |
| , оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — |
| ина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — |
| у ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Т |
| авица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — ч |
| е одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{ |
| и.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако |
| ти онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на |
| ежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да ни |
| све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... |
| ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо |
| — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме |
| </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао су |
| рокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, из |
| ижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! |
| пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Зан |
| шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и зак |
| венкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља г |
| а постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и прев |
| ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{ |
| S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... |
| стане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ра |
| онетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{ |
| ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Нанов |
| едао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Ив |
| им погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па |
| њства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме с |
| аслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење |
| поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јурин |
| јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уст |
| А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат |
| аново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се |
| — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху |
| тајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се |
| .{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца |
| у задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трг |
| ло пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде гов |
| и пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика |
| ајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди |
| да Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и |
| а и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотик |
| да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија |
| је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више |
| е подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Мариј |
| акоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разг |
| вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћа |
| је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око се |
| а је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјес |
| Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређ |
| рак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна |
| одао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S |
| паца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пр |
| крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жало |
| у краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали |
| и пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до |
| вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум ј |
| засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих |
| ше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и приј |
| о блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га |
| ио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... глед |
| занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо г |
| се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, посте |
| дина падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто |
| тио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се н |
| главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фал |
| радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћа |
| о — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргн |
| потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто |
| "subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула |
| e unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић |
| да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се раз |
| орни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се ди |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк |
| Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говор |
| е дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; |
| } Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика |
| путила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире |
| о ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови И |
| с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор |
| тац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела п |
| то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може гор |
| и гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се |
| тељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу |
| .. </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се н |
| сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу |
| Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он ј |
| ђе к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурн |
| посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у |
| /p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте |
| тао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — |
| он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичај |
| овори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и ли |
| , ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом |
| ади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах о |
| помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у |
| {S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим |
| ежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p |
| ине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише с |
| егову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући |
| и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред оч |
| ећ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се |
| свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — у |
| <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— В |
| рне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и |
| — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нес |
| <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — з |
| да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> |
| <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — ре |
| е пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Не |
| помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора |
| ијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари |
| .</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне |
| ћу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете.. |
| ни остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете |
| се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја |
| p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа го |
| а дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћућ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор |
| ро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p |
| робуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио |
| отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се |
| отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из |
| оцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} |
| </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад с |
| собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и с |
| вани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он с |
| p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да |
| јаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{ |
| н неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он ко |
| едно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене |
| one unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, |
| списаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловаст |
| киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она пре |
| ом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запа |
| ених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обичн |
| у напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода н |
| елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> |
| рис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би |
| а у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у д |
| ...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> < |
| није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца |
| > <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, с |
| учије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабл |
| ала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p> |
| а идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! </p> |
| ичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвј |
| воту у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на мах |
| сам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћ |
| нкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гд |
| зишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, |
| бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори |
| друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуг |
| еду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и |
| у љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} |
| estone unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јури |
| изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Амери |
| инили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини |
| с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети ч |
| . — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— Т |
| више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном суд |
| живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве. |
| осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цири |
| а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетар |
| боје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече б |
| д којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и и |
| гађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи |
| атрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се п |
| о, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и |
| гледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечит |
| пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не мог |
| subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање |
| Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј |
| шће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Јед |
| куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, |
| у... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује о |
| > <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјет |
| х стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када |
| дним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је |
| нули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђе |
| друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све |
| а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, |
| утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље |
| </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже п |
| арства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије с |
| ије било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гле |
| ори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било |
| .</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — |
| угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те г |
| ељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — пр |
| је тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја цр |
| е бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, сам |
| Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма |
| једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала |
| јма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Вели |
| сну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се д |
| ло. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надни |
| </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши с |
| тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На бр |
| чезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му |
| се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене г |
| ви се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, ка |
| е онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву |
| — Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо |
| ењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} |
| огледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта пита |
| јери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи посту |
| во се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутин |
| једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако |
| себице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво |
| о ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим б |
| ислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пус |
| авит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по |
| ар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја у |
| сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Вид |
| тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека |
| — Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледа |
| враћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p |
| оге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није п |
| даје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти г |
| p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} |
| и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је та |
| издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нар |
| у објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је д |
| е и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — про |
| „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у сел |
| ти се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да |
| јдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених |
| т; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога жив |
| вољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио ј |
| иједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лаг |
| туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше |
| ава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морско |
| еликој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа. |
| а они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S |
| и задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борав |
| старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цир |
| а хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А |
| Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. |
| стегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер |
| т вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, |
| остор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природ |
| ешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њен |
| а памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> |
| p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, |
| дам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{ |
| уца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник држав |
| едајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје |
| ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — |
| аља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га |
| к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, |
| ели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наш |
| са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p> |
| ки чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.< |
| а добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакл |
| о што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неи |
| дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, |
| тнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> < |
| а владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — миса |
| нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође је |
| у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ п |
| Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари |
| </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загора |
| а улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у црк |
| други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде |
| равдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим |
| ...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да куп |
| да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми |
| веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вије |
| /p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А в |
| једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} |
| да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: |
| имо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! |
| и ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то |
| S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу |
| ше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Ш |
| нови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше |
| глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скит |
| јећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> |
| и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Ив |
| и састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Мариј |
| /p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши |
| цала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним зад |
| уха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се |
| стаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових |
| , причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки |
| љем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити о |
| ш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и |
| наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар |
| Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова с |
| о би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} |
| е тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — пр |
| х не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — |
| } Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </ |
| помену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка |
| ак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет к |
| четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити вел |
| лико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му |
| ијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом с |
| свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима |
| испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — р |
| На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дош |
| већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва |
| у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p> |
| ацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, нај |
| {S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, |
| екиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат п |
| рош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив |
| е и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га зат |
| ко дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред п |
| е како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. |
| из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овог |
| с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека |
| рама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била ка |
| ешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а г |
| Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају |
| <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign |
| ете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у |
| говори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мај |
| о? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упи |
| д јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, |
| , а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у |
| Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно у |
| да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се |
| >— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Ни |
| } Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Ив |
| еника у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу по |
| .{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а с |
| му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— |
| ћи се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, ј |
| Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; |
| биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта |
| шуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну трав |
| не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—тр |
| ну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навла |
| падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиор |
| ’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! |
| обра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Ив |
| јеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — на |
| нога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> |
| ест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не |
| нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим н |
| ше да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} А |
| туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпи |
| , к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се ус |
| мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да тр |
| уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишт |
| била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — уп |
| јепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледа |
| р гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шут |
| ђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> |
| луга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцк |
| ече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чи |
| га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S |
| вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> |
| млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли |
| <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— |
| д мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго |
| ли нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад там |
| а! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаш |
| } На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома. |
| рећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они ве |
| друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... |
| у људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи |
| ћ — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} И |
| по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; |
| Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а |
| /p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен сми |
| бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина проди |
| ије нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, при |
| ачелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остал |
| о сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите |
| ладић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разгова |
| аше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </ |
| рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. |
| , и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега |
| ослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} |
| ауми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор |
| неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> |
| воље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим |
| наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га |
| дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворс |
| савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, м |
| но је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека с |
| а одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпит |
| вик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Жи |
| едај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино сла |
| p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не м |
| p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p |
| види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи |
| посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана |
| овјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, см |
| и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино |
| Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао |
| а разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чул |
| рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људ |
| емена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазн |
| зи господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вриј |
| стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— |
| новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По с |
| цу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управите |
| тра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам |
| е проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. < |
| за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћ |
| обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако нав |
| — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. |
| Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бе |
| подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плоча |
| јека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не об |
| и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјети |
| ћи по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко з |
| азније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p |
| зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је п |
| Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду |
| о дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ић |
| се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушуј |
| сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, бр |
| </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу јо |
| смије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио |
| p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. |
| p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једн |
| осподине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кр |
| гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави |
| и бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако не |
| укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше |
| рдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та |
| наковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{ |
| оваца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуг |
| лник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа п |
| агоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдн |
| а, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећа |
| </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S |
| се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете п |
| а нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и са |
| .{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши |
| ..{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и |
| и момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му б |
| <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио с |
| аном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија |
| и, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у |
| ?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Пр |
| ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га |
| у вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упит |
| вика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама ул |
| е се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврат |
| оких гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S |
| д њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине |
| се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдје |
| главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>У |
| е, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уж |
| зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, |
| себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој њ |
| рачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада |
| само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека |
| Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, |
| ога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од чов |
| ез љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у ње |
| ну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу. |
| између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се не |
| да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ови |
| и.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала |
| у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се бр |
| ри свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к |
| кама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.< |
| > <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом |
| на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме присло |
| ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад |
| Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — пр |
| о некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјев |
| гњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио |
| одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осј |
| да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да |
| никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда |
| ци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— М |
| p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему бр |
| >— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упи |
| овање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — реч |
| о живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, углед |
| завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже |
| S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ |
| а за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му |
| а што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа! |
| ћу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се |
| ан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до н |
| оскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, |
| p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она сто |
| и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу |
| , — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> |
| } Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери |
| узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у бијед |
| ко дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p |
| Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и |
| а погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада |
| војке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за гл |
| држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве дру |
| земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Ц |
| тит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњ |
| Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, |
| сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Зат |
| ћеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’ |
| но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се за |
| е набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати |
| отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: |
| шчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си ос |
| уку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </ |
| гаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око |
| <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад ј |
| </p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељ |
| и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изи |
| се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишч |
| ате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, н |
| веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци |
| гу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетреними |
| гледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју |
| ији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, |
| ице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заод |
| p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш |
| одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових |
| л за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучи |
| астави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпо |
| роведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио. |
| службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога |
| опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S |
| згрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да |
| или већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне сил |
| них врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вра |
| киташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам |
| је дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а |
| {S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зра |
| сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече |
| и живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за |
| и.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прав |
| гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник |
| >Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S |
| S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје про |
| главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећиц |
| , ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се ски |
| ње пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и г |
| уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гл |
| рза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журн |
| раво, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! |
| , ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвиј |
| отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи |
| аљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — |
| „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао с |
| ре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гл |
| /p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> |
| ло на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој |
| p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која в |
| у звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p |
| стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између г |
| за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе |
| опан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с па |
| пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и п |
| се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>М |
| p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се ка |
| <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. < |
| зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином мо |
| у на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о млад |
| водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође |
| аху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </ |
| едом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон у |
| о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи заније |
| ђе први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S |
| орчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p |
| ом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисл |
| ада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина |
| амим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, |
| и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло д |
| јех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке проту |
| отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помо |
| ави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p> |
| а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред оч |
| аву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак |
| уја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, зал |
| молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом моли |
| да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људск |
| разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше н |
| ју се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ н |
| ; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </ |
| умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду |
| снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се п |
| дит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам д |
| ’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају пр |
| ви: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S |
| S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смир |
| . </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фами |
| у фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо |
| уде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивну |
| ља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће |
| удете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена ж |
| смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} |
| живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче |
| е; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу м |
| лу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до |
| у, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> < |
| пцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се |
| S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздра |
| и му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада |
| јних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му б |
| објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и п |
| {S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{ |
| еђеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...< |
| них мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају |
| теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете с |
| ринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{ |
| е. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он сх |
| а, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим |
| <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. |
| о бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама наст |
| згу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљив |
| пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но н |
| те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. < |
| осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Цр |
| </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се |
| ! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испо |
| шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму |
| рљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S |
| p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо |
| ји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — |
| </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна |
| базире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње о |
| >— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упу |
| {S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упит |
| а њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар |
| већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожу |
| о јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину |
| </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат ј |
| у: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к |
| во зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и И |
| да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стар |
| и ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздр |
| гатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући |
| — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње |
| p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му |
| те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за |
| Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S |
| ђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он им |
| ици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то |
| ју врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и з |
| идјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво с |
| штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он |
| с. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потај |
| </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, |
| пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— |
| /p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— |
| шла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалил |
| цу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> |
| — Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслони |
| јих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да осл |
| > <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће м |
| > <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде к |
| Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо |
| p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p |
| комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику држа |
| ! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рек |
| А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи |
| >— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љ |
| да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме |
| пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу |
| еда доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} О |
| едва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у |
| ве стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне.. |
| p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завиј |
| ...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се |
| негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива |
| се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехн |
| Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, пода |
| дала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! |
| шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више |
| — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јо |
| часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — |
| нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави ни |
| .. — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољство |
| ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије |
| живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајде |
| нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закрета |
| баћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом |
| што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се |
| закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опрос |
| шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, присту |
| ко би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уд |
| очео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> |
| ишта толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љет |
| или?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните |
| затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрок |
| дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо |
| леда за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а д |
| и се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи... |
| , осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад |
| е за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се друго |
| ... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде сна |
| А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући |
| Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је |
| ! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, |
| ика. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако |
| ече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да с |
| макла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако ст |
| ! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу |
| лоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ве |
| ј очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се пов |
| . </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и коли |
| — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>И |
| е.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и на |
| </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна д |
| него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он |
| самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... |
| Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило |
| а снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чис |
| S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој |
| не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њ |
| тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни |
| се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрј |
| .{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске те |
| да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мо |
| и и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема сн |
| тину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док |
| и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано ли |
| осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко |
| жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених |
| Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине пома |
| хове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простор |
| >— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, н |
| опли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их |
| је ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски расп |
| неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди д |
| заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних к |
| по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмј |
| када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и уп |
| е је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живов |
| сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из проце |
| уштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је п |
| гледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом так |
| ећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било ви |
| форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко |
| раја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сир |
| /p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црве |
| е, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше ч |
| гу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони из |
| <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој |
| ичини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда по |
| у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путниц |
| здражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли с |
| с тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види |
| е у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење зам |
| мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад суз |
| {S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета. |
| } За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, |
| јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним о |
| С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да н |
| ти се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразлож |
| з оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало |
| начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, |
| то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер д |
| га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећн |
| е разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p> |
| четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке |
| чин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не см |
| дајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама с |
| ако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од т |
| то стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну ли |
| у она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти њег |
| ошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели о |
| .{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић са |
| о! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати |
| та! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене |
| .{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен |
| ла на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг |
| чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се |
| Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена |
| и, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно |
| ају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нари |
| то брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о с |
| нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотик |
| дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозо |
| стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Је |
| е уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло |
| те слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се ви |
| челник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједн |
| ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад с |
| ката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена |
| , као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса |
| едак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у гр |
| звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живо |
| } Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељ |
| а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним зв |
| оњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски гла |
| словити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што ни |
| ле се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. |
| пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> < |
| вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто |
| ред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фра |
| о признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њи |
| живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља к |
| апрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је нем |
| снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се |
| код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне за |
| о оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по ком |
| } Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше обју |
| свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чуј |
| равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од п |
| <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти |
| ну прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низ |
| ају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских |
| м, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире |
| с.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили |
| е сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у с |
| конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, |
| кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо |
| ак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво ча |
| , па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
| } На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик |
| ера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{ |
| ема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркош |
| маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоз |
| мири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — реч |
| била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико |
| а их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен з |
| лачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У в |
| њиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте |
| никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може под |
| проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Зати |
| нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза с |
| рубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је |
| </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати |
| дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га б |
| Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, ни |
| јаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана |
| бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не п |
| адна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж |
| ња му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога ч |
| гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач |
| ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с нате |
| топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов те |
| звадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без кри |
| <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она |
| } Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чек |
| жгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да ки |
| ло камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор |
| поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одго |
| буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и |
| спе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — |
| и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, |
| > <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета |
| оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврат |
| гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и теш |
| а, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијел |
| јенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одми |
| е дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна |
| чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једни |
| жина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хар |
| а се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} |
| </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођош |
| у? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> |
| м и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из |
| ик пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи |
| ! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p |
| пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни љ |
| кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а |
| <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осј |
| асом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у мла |
| ам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико ч |
| к траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи с |
| е се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са с |
| харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у |
| ер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није мо |
| олесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му |
| иеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у |
| Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица з |
| ито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјер |
| ти?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако ј |
| ио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак |
| ј гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и |
| али да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад |
| е, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Бра |
| ој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје з |
| о је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас р |
| оздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све |
| овораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година пом |
| жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дан |
| а музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну |
| му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној м |
| S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учи |
| Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— |
| о дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, |
| на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се нај |
| ао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} |
| јеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и ци |
| главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пош |
| суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у |
| у, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по м |
| овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, |
| патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се пост |
| учи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одг |
| ве вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађ |
| аћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако |
| исли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се |
| мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге |
| от и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> |
| уше, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне |
| прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> |
| ало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и те |
| ивина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше |
| Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људим |
| разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и сао |
| те? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили т |
| p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до нед |
| учешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није пр |
| у собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати |
| вору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, |
| ше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— |
| рави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предоми |
| инка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазга |
| ошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. |
| </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам н |
| собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p |
| </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући. |
| је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо с |
| о се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они присту |
| вак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у ц |
| је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски пис |
| уху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p |
| добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им с |
| оће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће т |
| S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ч |
| Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме |
| ам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће п |
| — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на |
| дљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, |
| /p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је лист |
| ве то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и |
| — Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам |
| — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да ни |
| ам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрви |
| — У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! |
| а блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сир |
| инези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Нег |
| није.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на пр |
| труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи род |
| ни су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за |
| ља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литр |
| у се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} |
| у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје кућ |
| </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново на |
| } Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p |
| уо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и ж |
| отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари |
| >— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и |
| братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрж |
| те, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке год |
| су почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите из |
| земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се |
| рагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, |
| ави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за стол |
| <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и нада |
| но хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше и |
| Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чино |
| лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је |
| сматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бија |
| чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била |
| мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Купова |
| да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — П |
| ати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвор |
| те поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, |
| вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књиз |
| е на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{ |
| Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по надн |
| ! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме |
| латит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је |
| у, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и мол |
| о дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит |
| познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. |
| ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће |
| Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особ |
| ачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носи |
| ан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати м |
| лас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш |
| и, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ с |
| есе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, |
| ила је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да |
| х га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетни |
| сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Де |
| дбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде |
| во ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти пла |
| окон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати |
| и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Стари |
| и на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се |
| из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пут |
| аг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га |
| у и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p> |
| да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле п |
| аду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, |
| /p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада |
| зумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим |
| нати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — р |
| свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му с |
| првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка |
| ту? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај |
| ешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се јо |
| , ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Мар |
| сам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поп |
| м бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да ос |
| а сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . |
| адићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — о |
| се тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами |
| а учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво |
| о три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може |
| Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> < |
| му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к п |
| од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> |
| е окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забри |
| е на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И |
| ћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> |
| чит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — оз |
| есечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у ше |
| егов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Мол |
| /p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нар |
| најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао |
| аде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су |
| ра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра буди |
| ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А |
| се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и |
| старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа |
| се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе н |
| м мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивш |
| науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p |
| тат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{ |
| р мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд |
| у, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту н |
| а позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p> |
| а ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне. |
| ао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио |
| суде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га п |
| о Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била ни |
| кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{ |
| њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које |
| замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину |
| узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана с |
| погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дн |
| рама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје |
| иротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — по |
| рецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не о |
| осве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и |
| ароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и |
| е дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Г |
| .{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким |
| себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњи |
| дахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио ц |
| лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирн |
| његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шет |
| сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да св |
| цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у о |
| о, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакш |
| и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у |
| } Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјеца |
| аше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир |
| ари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p |
| штала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху |
| е силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p |
| д џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило |
| ом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, пр |
| јано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога |
| што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегл |
| таде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, о |
| арени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свје |
| — То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су |
| се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет к |
| вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам |
| у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!... |
| <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату |
| А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, |
| ете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди с |
| и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се |
| старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На |
| . — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско |
| ије, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешан |
| исте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед н |
| оме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— |
| гоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село |
| се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осје |
| > <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p |
| пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> |
| дно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче |
| м списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је рас |
| дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци |
| исливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час |
| једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједнач |
| ури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебу |
| књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господ |
| пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — |
| провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S |
| и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том ми |
| о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да |
| о кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му |
| натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за не |
| рен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> |
| урчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише л |
| </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену |
| длазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљ |
| ед живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за |
| p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за мо |
| када подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелни |
| , па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор |
| збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој ку |
| о погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја с |
| , и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к |
| /p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p> |
| дине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у |
| немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјех |
| Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјев |
| етиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би |
| гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче |
| сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управите |
| } Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Ј |
| о да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо по |
| о од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик мож |
| ржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространи |
| јући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљ |
| га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што ј |
| Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{ |
| шчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и ди |
| и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће |
| х грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да |
| утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И |
| чини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи нач |
| p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу |
| као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га |
| , и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала |
| са се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот р |
| уд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се |
| /p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би |
| {S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ни |
| тишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S |
| ам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, до |
| ...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отпра |
| Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старо |
| за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме з |
| о, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — |
| ије друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се |
| И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се пр |
| а, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обас |
| вакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво |
| аједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих ва |
| p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p |
| а му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </ |
| н Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и испр |
| да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расви |
| к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син пос |
| љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се с |
| ше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између тан |
| , шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S |
| илике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па |
| гаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p> |
| ице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених годин |
| а ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му |
| тим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече с |
| илост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова се |
| е већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отид |
| тизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше |
| Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да |
| чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечур |
| вањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеш |
| p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се д |
| ље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека |
| то су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свог |
| редљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је |
| /p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} |
| и. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у |
| јевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о |
| гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушка |
| ј уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— |
| м је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољав |
| ине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом по |
| <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да објед |
| у, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је и |
| ода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Амери |
| м пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није би |
| шњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се з |
| униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </ |
| стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене ру |
| вао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба |
| а сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p |
| уши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом |
| а на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> |
| ба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни |
| и је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — |
| али смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се рази |
| је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете |
| нога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже |
| рвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим је |
| оли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути к |
| пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! |
| у.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p |
| .{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац пре |
| а за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка |
| се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и и |
| лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и |
| стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће |
| гу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} |
| вори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку н |
| не, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељ |
| ом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суд |
| уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјес |
| нских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захла |
| ставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци ч |
| се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— В |
| колико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женс |
| отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на врат |
| вирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке ј |
| /p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морн |
| е; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у |
| е Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакн |
| одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија. |
| ре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је |
| , за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у ист |
| ије осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, |
| е, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се и |
| звања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких |
| — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је |
| прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот |
| о ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велик |
| у о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у п |
| заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к |
| м потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — о |
| ја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </ |
| <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојни |
| прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ... |
| ослала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је н |
| а коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у њег |
| осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је |
| и хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се уг |
| ок мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, |
| окра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p> |
| ш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не |
| и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате |
| ама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла д |
| е замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемогли |
| S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде пос |
| у ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме о |
| и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада |
| жуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња д |
| а осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде оз |
| а добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упо |
| што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо |
| трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи за |
| ба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим пово |
| Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач ма |
| Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и о |
| вори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — |
| “ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— |
| чини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како |
| бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између |
| чију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то! |
| дицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облак |
| аријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укоп |
| а њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> |
| поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они ра |
| S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брз |
| ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски ч |
| и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за стол |
| азлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се |
| сма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилаг |
| — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би има |
| ше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно |
| му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при д |
| м, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујућ |
| лики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Д |
| тупила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на |
| сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. < |
| ливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} На |
| ква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, |
| ту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, превр |
| вде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник из |
| сли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрча |
| рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, п |
| тави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> < |
| ристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника |
| леда се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, |
| нита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио |
| тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој |
| </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање ками |
| набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> |
| шно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; |
| ности... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао п |
| ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! |
| тва, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук |
| Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну огра |
| ћи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјет |
| на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама |
| еко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. |
| шав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, к |
| па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кл |
| <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си |
| смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и н |
| или! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбр |
| нути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступа |
| ићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
| <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетло |
| о хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И гор |
| <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха с |
| бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кре |
| н рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> |
| бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">a |
| </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} О |
| је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> < |
| <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге |
| се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлу |
| и нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> |
| та Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и ка |
| потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о |
| > <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — пред |
| „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себ |
| , раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој в |
| > <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} В |
| ...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво |
| ; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па м |
| <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али |
| p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> < |
| Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чи |
| с... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га |
| . </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— На |
| за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— З |
| читим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, п |
| ата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти |
| ! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души с |
| , и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни р |
| а гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе |
| </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из |
| вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о |
| атко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи |
| опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога рас |
| уги крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарств |
| ознати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друшт |
| руга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже уза |
| јуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти к |
| во. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто шт |
| >А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множ |
| упу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјешт |
| жешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој |
| сијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило с |
| тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у огр |
| ним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и до |
| леда га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кре |
| д првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица |
| мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом пал |
| видним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постељ |
| екоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осј |
| у јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод сл |
| е ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" |
| се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — ша |
| има шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p |
| изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљ |
| сови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. < |
| едну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћућ |
| шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за из |
| одору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду по |
| ’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окре |
| а, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и |
| љују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља |
| али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Ча |
| а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку |
| рдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’о |
| еодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њен |
| новљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери ко |
| и дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећ |
| , искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љу |
| ога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама |
| из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често д |
| к он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да зн |
| И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и закли |
| е поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препира |
| себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице. |
| Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви д |
| акојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако т |
| , није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако |
| забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкост |
| не му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалб |
| е воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> |
| Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила |
| >— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али од |
| та.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниш |
| леда се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} |
| сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на раз |
| наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не |
| p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њем |
| } У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гле |
| трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гл |
| елом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. |
| ијед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади |
| е задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико |
| а, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом |
| ли смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче |
| о се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућ |
| и копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча р |
| , — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе |
| траја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чији |
| авши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узб |
| ом, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — оч |
| сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је |
| исто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — реч |
| идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам |
| еколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласо |
| чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра |
| уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стиј |
| ј кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> |
| S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разуми |
| шао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га |
| убач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загон |
| се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћ |
| ше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави |
| јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице |
| вук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ |
| и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ б |
| да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило |
| им крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} |
| налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му к |
| још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене обл |
| .{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита |
| ан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би о |
| разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажар |
| р пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде нас |
| зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, р |
| из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућа |
| ијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега |
| чкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржав |
| .. </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који |
| физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насл |
| о не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> |
| ељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им |
| питивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски |
| а удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукош |
| ика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донаша |
| ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи |
| ш и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. |
| ак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те з |
| а, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| ако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и |
| </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре по |
| је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше ул |
| ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трош |
| и... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни влади |
| оји изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, |
| — Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S |
| уо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се |
| е очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те б |
| машише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црк |
| , уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако са |
| животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, и |
| ане дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјев |
| е у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, т |
| срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Амери |
| јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</ |
| вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце пола |
| познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махов |
| пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Ни |
| >— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! |
| сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двори |
| а велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p> |
| он неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља |
| их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело раз |
| и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! |
| ети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Ив |
| ављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, си |
| p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажми |
| , а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није о |
| ад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> |
| , који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — |
| ати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радо |
| ме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијал |
| новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних с |
| </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу |
| их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба |
| ито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши по |
| а се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу |
| олење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао д |
| још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ај |
| о се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним |
| е, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, н |
| већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, пром |
| се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну п |
| литица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран ме |
| аве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави |
| ишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} |
| вјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, прест |
| аше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, о |
| Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваш |
| уштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се в |
| гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милоср |
| х каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мр |
| ију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је |
| ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вј |
| оћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. |
| коло, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на извод |
| еодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а до |
| оји је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сј |
| вједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поште |
| више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хла |
| Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Мле |
| цом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дом |
| о што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је |
| {S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу |
| ше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их |
| аше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше с |
| е још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он кора |
| е у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је |
| p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љет |
| пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори о |
| а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испо |
| млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметник |
| ед црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у и |
| га?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада |
| мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напоко |
| могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени.. |
| токо Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изнен |
| с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— |
| и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују по |
| корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... |
| равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано по |
| и. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваља |
| ко! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом се |
| ријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо |
| ти Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће докт |
| разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>И |
| ључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Остани |
| ст. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, |
| . </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила |
| — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њ |
| ристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се док |
| у оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље ос |
| p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се |
| гове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>З |
| му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се |
| лижњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички |
| шио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас! |
| а се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чел |
| ста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју ду |
| одне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{ |
| {S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замеке |
| им очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, пл |
| аједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то в |
| надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондј |
| а пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога |
| арну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се |
| да пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га |
| њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напиј |
| омирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и пок |
| те ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи |
| , који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> |
| у се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — је |
| Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори исти |
| и очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема |
| је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој ту |
| итра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни сам |
| ного — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трж |
| е мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли И |
| и одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине |
| а оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част из |
| се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на о |
| — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је |
| у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> |
| да у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече ти |
| </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у |
| селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и как |
| а пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско |
| ј вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу прип |
| овито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом |
| один са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а |
| </p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с ос |
| ве зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод |
| да је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима |
| у руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>О |
| је ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, |
| е ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мо |
| стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, би |
| ренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> |
| росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пл |
| којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, п |
| замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави с |
| а.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p |
| ој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима |
| ецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— |
| спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А |
| је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије тра |
| која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива |
| Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дје |
| ичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лије |
| канац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође |
| поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговор |
| > <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорс |
| и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати |
| а и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вир |
| е цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — |
| колико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутр |
| могао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души ј |
| оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Е |
| p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> |
| е му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ п |
| о једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио |
| утрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустил |
| туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. < |
| ј се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене г |
| акорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу би |
| еиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позла |
| p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе лист |
| p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p> |
| потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском |
| <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је |
| вље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа |
| мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка јед |
| а, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, б |
| мљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На ла |
| . </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> |
| . </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — |
| ма. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— |
| омчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, |
| њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гле |
| или час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; |
| , можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би ј |
| ашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће м |
| же, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p> |
| рав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зим |
| некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се |
| ети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} |
| е, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и м |
| мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весе |
| и сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро |
| бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да на |
| изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрл |
| ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Њего |
| днако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут иска |
| одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> < |
| е нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пи |
| — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво ка |
| лика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А по |
| >Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху |
| плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао и |
| авао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе п |
| аћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изи |
| жити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p> |
| астима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, |
| ладост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље |
| S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Зво |
| пет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу |
| вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мо |
| ља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожу |
| во. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне п |
| ам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја ва |
| и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </ |
| боди и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не д |
| ре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Стар |
| прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. |
| и подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се |
| > <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи |
| „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и но |
| а му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А |
| аће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — за |
| часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још ниј |
| тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога ч |
| — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у си |
| вди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет б |
| и и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници из |
| ити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром пораз |
| </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па |
| кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа |
| дине ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и д |
| авјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете |
| о прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> |
| у се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! |
| — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви ј |
| вотињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напр |
| аљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог г |
| ном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше и |
| пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p> |
| > <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи ј |
| трењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{ |
| ући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пре |
| /p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и |
| сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о с |
| о се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га с |
| еде у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Е |
| ’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се |
| /p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p |
| опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем на |
| ише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен о |
| исли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у живо |
| ти се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац |
| поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Г |
| ригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. |
| исли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су докто |
| у матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад с |
| скрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, |
| о се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она |
| јешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У |
| ругоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирн |
| вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за р |
| нио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с |
| д! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p |
| очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма |
| ашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она с |
| говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— |
| дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од о |
| е од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — С |
| . — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, реко |
| ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— |
| тргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и на |
| и измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам |
| . </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе |
| нда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко |
| е је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто |
| Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; |
| а, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не |
| м?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! |
| јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, ол |
| а наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ћ |
| че удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да з |
| Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому н |
| кога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с |
| ече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко |
| , трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у ма |
| Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у И |
| еди им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним г |
| јте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад |
| Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хт |
| ио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило |
| иска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не |
| смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде |
| претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свејед |
| ућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ |
| гма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на |
| кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљеже |
| о се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, пр |
| љао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бо |
| ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што |
| ва лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхт |
| каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је |
| ћнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих и |
| бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и и |
| S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка ми |
| нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћ |
| ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче в |
| ело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико |
| ање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако |
| /p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с |
| — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но д |
| хати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујућ |
| већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> |
| ло у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад би |
| с Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му г |
| наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндањ |
| њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љ |
| е нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се см |
| танке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије |
| пћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов гл |
| ија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече гос |
| тароме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе про |
| {S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и |
| е ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерил |
| етар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за ти |
| аган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава изби |
| чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине пок |
| ве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет. |
| ља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озв |
| осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> |
| више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и п |
| о, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке |
| у влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски доче |
| а села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провиј |
| литички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и |
| а досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем о |
| сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — |
| политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве |
| е је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли |
| ије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и се |
| буђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи ње |
| ана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне нао |
| сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их г |
| Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад... |
| . </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сун |
| ако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сје |
| уми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој |
| ! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> |
| о ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој с |
| <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат |
| ако намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи п |
| /p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомј |
| на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и за |
| вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је уг |
| о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би м |
| ијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његов |
| горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} |
| е бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још не |
| паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше |
| , док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како г |
| авише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају к |
| ком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад |
| ла би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S |
| и је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већ |
| </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око |
| обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, п |
| ахове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над |
| дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, |
| вршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се |
| ном, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриг |
| зире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и |
| да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у мор |
| јовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме п |
| д планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како с |
| уче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није |
| <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у м |
| из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, |
| друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим |
| пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједн |
| вотом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, т |
| лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа г |
| рији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— |
| етар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим |
| а силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати |
| не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и в |
| јгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} |
| аше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} |
| жаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико за |
| </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ п |
| — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет |
| да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> |
| о они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Н |
| далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и |
| ећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао как |
| који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други |
| ник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да изв |
| дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких твр |
| је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе |
| се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некој |
| есто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној |
| а се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, најед |
| ну и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит |
| ута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и |
| амо вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нан |
| базно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тад |
| ла).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отпи |
| осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о |
| м.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њим |
| мо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако с |
| ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да |
| атрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надо |
| рле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од њ |
| трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљал |
| е од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу |
| А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И ма |
| о се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе |
| р како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? |
| е због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не |
| емо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> |
| не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S |
| ски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде |
| Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прих |
| ари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано |
| а настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добије |
| ...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Је |
| ме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо |
| крене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље д |
| што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је т |
| љане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћн |
| огодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да |
| ије се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што |
| ник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Ју |
| „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у |
| одао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ус |
| а се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господи |
| љезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не |
| искоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Б |
| ест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се |
| S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за |
| наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру м |
| редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праш |
| ин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о памет |
| ани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јав |
| и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— св |
| у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?. |
| смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у јед |
| од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> |
| p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. |
| .</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} И |
| ори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога |
| Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> < |
| дгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <mil |
| биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; би |
| у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте коз |
| </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на |
| р устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би в |
| да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну докт |
| зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани ч |
| а ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда |
| зну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми |
| , и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> < |
| зирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник г |
| и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, |
| лије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p |
| Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјени |
| н усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </ |
| јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Пок |
| људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко нас |
| очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Љ |
| чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча |
| са као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p |
| јене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отвор |
| и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или |
| метао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под |
| стратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p |
| могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> |
| — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши |
| господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Зна |
| . </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позив |
| лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американ |
| лаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једн |
| латићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p |
| ин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — ис |
| за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнак |
| роскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежак |
| црњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргу |
| ве их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знај |
| {S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском |
| , него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{ |
| таријег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула таков |
| дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између |
| } Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше д |
| мицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјет |
| повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник |
| танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега ј |
| стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућет |
| јући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако |
| се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много |
| о му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим |
| те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је н |
| !{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља |
| иједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана |
| ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише нов |
| е! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, |
| е посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, да |
| ши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва доч |
| а треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — |
| ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један |
| ад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дје |
| ило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматин |
| к...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину д |
| дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори |
| ко би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге |
| </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздра |
| у нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стру |
| ого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а љ |
| свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што |
| трибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А ме |
| преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на ш |
| у живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важ |
| уту, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна |
| дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке от |
| се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат |
| } Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бој |
| говори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </ |
| го учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртву |
| о. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој |
| у да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мисли |
| је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да |
| аше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село |
| ому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако |
| велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на |
| из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и каду |
| он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати |
| есједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе годин |
| ло стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим в |
| ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јем |
| у руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Бра |
| за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем уна |
| јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомен |
| о“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на |
| оји иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијел |
| зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да |
| ека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. < |
| на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишит |
| ре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица зама |
| оли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну о |
| дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, |
| Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку ч |
| треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала |
| из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа |
| . </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p |
| S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагну |
| овачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> |
| ровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поп |
| p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш ре |
| .{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоћ |
| час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојан |
| ојој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и с |
| послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу |
| еко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује |
| зговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколик |
| е страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину |
| } На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начу |
| он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да ј |
| . </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у |
| <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сје |
| се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испре |
| S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засв |
| и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back |
| је их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном |
| p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— О |
| и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Н |
| и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господ |
| Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече |
| , и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити |
| } Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стој |
| и видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличј |
| љује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су се |
| > <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, |
| тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу |
| лену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си |
| шали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекош |
| еднаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, |
| м се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих |
| му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Же |
| , ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапа |
| раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо да |
| ји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав |
| њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио виног |
| S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но |
| И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у осв |
| па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика |
| сто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе |
| д срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хла |
| .</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у |
| заврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати |
| оше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мал |
| ја свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потр |
| а ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао н |
| рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико |
| е! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и |
| ним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код прв |
| </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другариц |
| ме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан |
| мља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ |
| > <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и то |
| се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упо |
| а пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и у |
| арија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, |
| остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча о |
| ошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбен |
| огу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну раз |
| ође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По б |
| ети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> < |
| {S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да при |
| е он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; |
| — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђе |
| ги, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако жи |
| мије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: |
| себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на |
| не и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто |
| цом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и |
| — Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристокра |
| што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесеч |
| се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни |
| е с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште њег |
| да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан |
| ао сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева |
| лике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до |
| е га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера |
| ога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прат |
| а на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> |
| ли звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитељ |
| вали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — позд |
| откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Поми |
| одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, па |
| њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушк |
| розд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетског |
| У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам прича |
| но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се |
| а. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> |
| е насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Д |
| х дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста... |
| ога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, ил |
| ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао |
| сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и пог |
| зри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није |
| дните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговар |
| се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишља |
| је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо |
| ји истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и ос |
| и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је |
| и.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао с |
| он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је ин |
| сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио |
| а бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу |
| ских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је позна |
| њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше обј |
| рином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старије |
| а причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стаја |
| доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} |
| е!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што с |
| гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се |
| е за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно |
| је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Жив |
| е диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далм |
| ем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, |
| у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути |
| угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, з |
| прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање |
| огледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред |
| ице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргњ |
| зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је |
| учно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к |
| еве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о старо |
| за брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кр |
| код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син б |
| вога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе |
| цана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишар |
| .{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се |
| горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, |
| , већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема р |
| пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора |
| а њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће ј |
| лијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из само |
| <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјеш |
| мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али |
| е пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над море |
| <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је удар |
| рвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гр |
| ећ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залеп |
| с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум бор |
| часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над окол |
| , час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p |
| сти дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, сел |
| има мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи замета |
| ју, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По о |
| ико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запл |
| ињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом |
| у, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. |
| тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало |
| еч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и и |
| к жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отплови |
| рује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљив |
| су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада с |
| х брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи |
| и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељи |
| и о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на не |
| оре.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на п |
| </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава |
| у уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана |
| рама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S |
| ке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По п |
| о узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а |
| ослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази повр |
| > <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с х |
| , па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату |
| .{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти г |
| “ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам |
| ко!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> |
| па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаш |
| нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавиц |
| обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лу |
| ошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и оста |
| /p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећ |
| док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни |
| о! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама |
| } Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће ост |
| ло се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то пра |
| аце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преок |
| тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, р |
| еки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво кри |
| маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би б |
| е новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у ха |
| уља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим до |
| е боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> < |
| , а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му |
| се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је |
| е видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачн |
| осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом |
| во зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се |
| а.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху ис |
| по разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа |
| и! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени |
| еме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијел |
| има стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топл |
| у безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке |
| м, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом |
| није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао |
| усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако в |
| дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба н |
| јемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не исп |
| тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњиш |
| убине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљен |
| тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{ |
| зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к св |
| јаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко |
| селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој |
| намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собо |
| нички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и уж |
| диш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до поч |
| букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјеху |
| ни његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, |
| о прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам п |
| коше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом до |
| ти, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сје |
| а винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу |
| држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </ |
| образи себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја и |
| еднога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Амери |
| аније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{ |
| себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не прист |
| а и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега |
| посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки |
| е, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин |
| и за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молит |
| Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> |
| могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— |
| овјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито |
| , — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — |
| и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И т |
| о би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попуст |
| је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? |
| же га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опаз |
| му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захва |
| е доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души. |
| познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите |
| једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљуби |
| рна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у го |
| ли липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још н |
| .{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нота |
| њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави влад |
| овао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — |
| товањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за |
| исам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме п |
| За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, |
| у је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке |
| вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хих |
| мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p |
| нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од к |
| хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к ж |
| утра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја |
| иђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима ш |
| ртије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите о |
| бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара л |
| се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше |
| аље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одаг |
| {S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ч |
| сијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири жив |
| тима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, |
| помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} |
| зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p |
| } Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу |
| једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је уша |
| Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте |
| вац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Би |
| и живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже г |
| адоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме ок |
| и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим ота |
| е дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; ид |
| слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасн |
| ије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кат |
| из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, |
| смије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрет |
| а на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи |
| <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p> |
| ниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима |
| дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем |
| отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А х |
| и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошени |
| , изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди ра |
| уда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, син |
| упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га |
| у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе |
| ема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хра |
| Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљ |
| пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори |
| а су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva |
| с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишч |
| раву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању |
| ло и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све |
| аде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној слас |
| љивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче |
| зумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље. |
| и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову не |
| p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао |
| сао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p |
| ешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрос |
| мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очим |
| ића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љу |
| страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се |
| еже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопи |
| је загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га сав |
| е осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; |
| их мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало пом |
| же се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{ |
| {S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, д |
| ожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће |
| а села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дје |
| аде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{ |
| јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је |
| е. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и о |
| p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{ |
| У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаш |
| па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу |
| {S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао |
| јаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Т |
| — Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се |
| ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури |
| а се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово |
| дњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели орган |
| како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} |
| измаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по за |
| ница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пр |
| Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи |
| заху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да с |
| и ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срча |
| лимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових о |
| силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се сва |
| астирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је ос |
| у придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вир |
| ише бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисе |
| {S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанств |
| ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не з |
| ту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше свак |
| рашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку |
| ијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново су |
| оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослу |
| Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хв |
| мицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови за |
| јев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој душ |
| ца.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе г |
| ада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му |
| сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земљ |
| Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да |
| м, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с |
| би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу к |
| “ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сес |
| пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хо |
| стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да на |
| продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратим |
| покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{ |
| алне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава |
| хтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружен |
| из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред оч |
| де, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше |
| ло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, по |
| ства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни |
| че пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за |
| <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме |
| иљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> |
| се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватал |
| уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће |
| Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бет |
| — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаж |
| је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све н |
| сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо |
| ен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук ње |
| .{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу же |
| маглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада т |
| што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пу |
| чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S |
| на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни |
| о.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је св |
| ва мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије |
| ишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени м |
| кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти ст |
| и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у н |
| здуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са мо |
| женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко г |
| аца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и |
| и.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, |
| ва.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је нас |
| аше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ују |
| иеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристав |
| илан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година п |
| у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из |
| харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланц |
| пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели |
| ека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневнича |
| е на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — п |
| ла старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога пра |
| а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, п |
| </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> |
| те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни нед |
| цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена |
| ет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је мла |
| Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу |
| емо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. < |
| Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговара |
| </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат |
| , ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије |
| кло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — За |
| рестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и |
| ристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала јо |
| p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо |
| ицу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговор |
| су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђ |
| е; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут изл |
| спикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угл |
| <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње |
| а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде г |
| а криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — |
| е је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет ф |
| ! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су ред |
| >— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ћ |
| ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори |
| ти она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже уза |
| ука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га |
| ке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи. |
| и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p |
| тњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнут |
| — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, в |
| приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледа |
| он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и |
| у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и |
| сто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к |
| ака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би |
| тлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p> |
| а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говор |
| о ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице |
| друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банк |
| једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућ |
| јем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ј |
| е главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000 |
| и! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Т |
| И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома? |
| се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однес |
| . — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. < |
| иво помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем на |
| а ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може ж |
| на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И |
| поље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разг |
| Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. < |
| ти да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би |
| дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узм |
| љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} Н |
| евољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... д |
| а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за |
| остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било |
| ли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </ |
| а кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур |
| шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћем |
| — Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у |
| сти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S |
| га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и о |
| <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја пит |
| да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичи |
| , волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво п |
| ој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p> |
| то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’ |
| амирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни кор |
| ља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</ |
| — Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни привр |
| вак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти ње |
| ри. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а |
| ваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу поди |
| — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од |
| чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} |
| ине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — У |
| ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} |
| ми и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма с |
| ије рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повр |
| се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Ст |
| му је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку |
| — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам... |
| говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и |
| же прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам бо |
| хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите |
| ет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — р |
| ачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројн |
| ке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— |
| слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец |
| ни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном |
| опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фа |
| одзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непозн |
| одаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у неп |
| S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори |
| саве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се ск |
| сто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам |
| ико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искр |
| днако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хук |
| накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Гла |
| ује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на |
| их допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и ст |
| вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену с |
| амоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су |
| аде да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опа |
| осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} П |
| м застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Т |
| ођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половиц |
| а дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијеса |
| нцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри |
| Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће суз |
| нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око |
| } Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји |
| запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице |
| д су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће |
| се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно з |
| е. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пар |
| са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле |
| јетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много |
| <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код |
| ме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о |
| ме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да ми |
| рата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунч |
| прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу ус |
| у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико |
| авају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвен |
| <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. |
| угу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и ча |
| столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га |
| ница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пје |
| њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стиго |
| ге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински луга |
| и могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вр |
| весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре |
| чери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — гово |
| пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с |
| ета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опи |
| p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави |
| {S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љуба |
| е, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрага |
| је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} |
| раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече |
| овори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долази |
| љ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што |
| младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет п |
| кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њихов |
| , мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони гла |
| је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и ниј |
| овараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старче |
| кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао у |
| алеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговор |
| — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би |
| здражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И ка |
| сјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и |
| живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час |
| птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чи |
| освема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђ |
| труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило нег |
| и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — |
| егова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих |
| ..?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не мож |
| нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчез |
| њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и и |
| ете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Најед |
| к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча |
| здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мис |
| њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весел |
| пираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жар |
| ло, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не |
| рвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се н |
| мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина |
| имит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну о |
| десет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога ро |
| ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до |
| {S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила. |
| о како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака |
| које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори м |
| још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Год |
| мицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> |
| Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље попл |
| дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мир |
| н жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би |
| ети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, |
| зиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се игра |
| пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху иша |
| нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи |
| какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се ско |
| — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам |
| узела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; ве |
| м цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграв |
| ивој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — |
| ње; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога |
| ече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и |
| толи и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, прос |
| и каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што ст |
| у се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништ |
| а нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом ос |
| вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенк |
| занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> < |
| лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} |
| хајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ће |
| огла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биј |
| тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, на |
| у је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, би |
| ујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак |
| рени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо ос |
| у се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пођ |
| инској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села. |
| зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља |
| задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући н |
| у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њ |
| а га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засј |
| оду размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бр |
| ило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кора |
| а, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишоб |
| прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у ч |
| и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада |
| путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, |
| рнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијет |
| сат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбе |
| н једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на в |
| њим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство. |
| S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се |
| разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи ос |
| лени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевој |
| e unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дан |
| а је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а |
| е је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну |
| озна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit= |
| већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се |
| налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <m |
| ртије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благовао |
| >Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде м |
| на заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њо |
| ју му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој |
| можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— П |
| о за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне м |
| не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра с |
| а маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво и |
| у, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пр |
| — Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не м |
| е само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> < |
| p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени |
| о овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита |
| S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. |
| о чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а с |
| код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на |
| тавит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну |
| је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље ј |
| е патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу |
| о моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти |
| </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још веч |
| рговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето в |
| измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше тргов |
| си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p> |
| <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... |
| ишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо. |
| о је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па |
| p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Ср |
| — Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Лу |
| бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, |
| <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је с |
| Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је |
| ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} |
| И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред др |
| нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше |
| на и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинс |
| овод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.< |
| ла, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прожди |
| и.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она |
| и, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима |
| своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу |
| јетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме |
| залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истрг |
| амо да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> |
| ћеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад |
| м рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно и |
| — Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> |
| асмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— П |
| рава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко с |
| на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га |
| је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро |
| p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и пр |
| великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем |
| — Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— |
| p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнаша |
| га није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога |
| p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. |
| кну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараш |
| еш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригла |
| есно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за соб |
| вима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У м |
| таде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји пл |
| еђу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} |
| , црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистин |
| чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су |
| ло да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мниј |
| у оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на |
| е се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозби |
| <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ип |
| до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни |
| етлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} |
| облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско ч |
| мише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђ |
| ао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попа |
| м мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто |
| о се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе биј |
| — А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p |
| ут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — наре |
| /p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. |
| бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам |
| о долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лаган |
| адвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, наст |
| еодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очим |
| о преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му неп |
| нио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књ |
| ут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> < |
| ја, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило |
| евучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од по |
| аше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Ј |
| ери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, в |
| мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше теж |
| вуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавку |
| пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и т |
| кле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало је |
| ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не мож |
| <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он з |
| ран, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простор |
| ухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа |
| дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, о |
| ’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња |
| уде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се |
| своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лак |
| ст. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи |
| га — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као |
| је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од |
| зика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио |
| ко!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше м |
| одили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјев |
| >— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и на |
| у Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се п |
| оме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају пот |
| ојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све ј |
| ела пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором ра |
| насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би |
| тање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мо |
| ио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У с |
| му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијеп |
| дно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута |
| упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он |
| и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако.. |
| а зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући д |
| ећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља п |
| очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам те |
| ..</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеж |
| , озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте да |
| а! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми |
| и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— |
| ћи се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби |
| погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, рашире |
| :id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </ |
| одине саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите |
| о весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да |
| одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила |
| не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога мла |
| редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице |
| его да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — |
| да стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!< |
| разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњ |
| ело.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади |
| Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац што |
| и их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прих |
| а и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — р |
| ала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} |
| и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{ |
| Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу |
| рташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујућ |
| {S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечер |
| } На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} |
| да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удо |
| да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... |
| То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрен |
| зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао |
| поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} |
| > <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па с |
| руштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у п |
| авље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше о |
| р.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> < |
| себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад са |
| е више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзи |
| пази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи с |
| а покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављају |
| и се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку |
| на пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише су |
| Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника б |
| асели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато нам |
| што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по ду |
| вори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p> |
| стока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, п |
| е и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! |
| ена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштв |
| скога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у п |
| вих грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту |
| ас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско |
| и! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> < |
| ље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали зе |
| ви.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога б |
| цу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу |
| . </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бах |
| .{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за |
| е и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би с |
| е он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него н |
| поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све |
| о да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лаг |
| ако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте |
| могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас. |
| бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младос |
| благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега |
| леду је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гла |
| о би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде |
| сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ши |
| јетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по |
| ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим б |
| апа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубина |
| пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из |
| . </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </ |
| очине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пас |
| ’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који |
| гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим |
| љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се жи |
| ике.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом п |
| нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима ре |
| лижње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и |
| ц, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ г |
| мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови с |
| <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлаче |
| у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њи |
| домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, по |
| магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сло |
| из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p |
| и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без |
| .. </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а |
| окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p |
| > <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, |
| поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља |
| .{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и |
| пољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности шт |
| у сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у |
| му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне |
| тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далек |
| етнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вр |
| /p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јаши |
| ад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру |
| јешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи н |
| сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, тре |
| ваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. < |
| та у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на |
| је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, у |
| а, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничк |
| сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... |
| рази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чеж |
| — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће |
| S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала |
| е му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да |
| њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у по |
| че стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — |
| S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успа |
| ло конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младо |
| а вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже с |
| му што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћ |
| е улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} И |
| бире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с |
| од топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених ми |
| јевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чи |
| оција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти н |
| дје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем |
| напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — За |
| о замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; |
| о, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушки |
| борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да |
| {S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цвр |
| ако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се |
| поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи |
| S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањ |
| то даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи |
| аше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело ни |
| између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути п |
| ом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше м |
| све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </ |
| учна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њ |
| S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу д |
| гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p |
| понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А |
| епродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да |
| ини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпи |
| прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо |
| то!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— |
| емљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га |
| њаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуд |
| “ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсниц |
| је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се стр |
| енскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, |
| е у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе |
| данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим зајед |
| ..{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојк |
| м пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p |
| не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у саб |
| тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим оч |
| драви у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташ |
| .{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није мог |
| у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се |
| о животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти ж |
| нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му в |
| код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица |
| .{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </ |
| ћу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до |
| и се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што |
| љана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његов |
| преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чеж |
| а се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колик |
| ваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схв |
| аше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, д |
| створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашни |
| сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану |
| и не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, |
| .{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети обј |
| ана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тад |
| ајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају с |
| ки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука |
| езбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} |
| олишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев см |
| тајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у ње |
| — Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S |
| или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек прати |
| глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што н |
| аше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња |
| ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и жур |
| оје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бје |
| ..{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и п |
| ах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врх |
| а; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљава |
| се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили почин |
| ути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала добро |
| ло и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Г |
| то живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </ |
| о никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каков |
| Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као б |
| и ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама |
| , осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</ |
| јао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром оби |
| лаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, |
| ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу |
| читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме за |
| чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што |
| ру да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, |
| вост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чис |
| ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом од |
| ли и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p> |
| ито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и |
| у са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љу |
| а села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{ |
| <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушк |
| ао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p |
| селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p |
| S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се |
| ори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— |
| морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, |
| исто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, ил |
| рхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и |
| it="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осје |
| ији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то так |
| се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче |
| А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и |
| ашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно ус |
| ко није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дј |
| како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило |
| ом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке |
| ивезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људ |
| ља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то ја |
| p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сиг |
| че старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с нао |
| кону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, ј |
| а га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирн |
| ни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часови |
| бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлад |
| лад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} |
| разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем о |
| евице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господ |
| зан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— В |
| али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мен |
| регледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, |
| ивања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и |
| ке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а о |
| осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опа |
| } Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће |
| ему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа |
| лио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш |
| ечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ П |
| мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста шт |
| лике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> < |
| новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку |
| и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} |
| .. — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га |
| да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Б |
| </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на н |
| сило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, |
| е исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан |
| у младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је |
| ова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их пове |
| и вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку |
| а главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те.. |
| лазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје с |
| и и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије |
| <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је |
| ору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови л |
| љом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Пад |
| ка само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло |
| и? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говори |
| огли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо пол |
| ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што |
| тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за по |
| а ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је |
| иш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — |
| Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво нами |
| олили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе при |
| Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак ст |
| и платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му. |
| се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше с |
| су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст |
| во га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво |
| дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма види |
| p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! |
| рави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све ур |
| ама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да |
| .{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жуп |
| на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима |
| и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много |
| че да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази на |
| ући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је |
| Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио м |
| ше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с ув |
| ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, |
| је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, на |
| </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и так |
| м разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — на |
| ед гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим с |
| баци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупник |
| , заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, је |
| а у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из в |
| е лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло |
| ан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору не |
| озна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камењ |
| дјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво с |
| е Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу |
| плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> |
| дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо н |
| и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком |
| вирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није |
| село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Пут |
| ећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, |
| који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бес |
| х није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>По |
| чије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим |
| се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, у |
| на што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> |
| S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвес |
| p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати |
| угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама ш |
| ицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлач |
| равећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. |
| непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се ок |
| лесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p |
| ом распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и |
| !{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваља |
| надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дан |
| м душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјета |
| љање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну дру |
| да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, |
| љатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли б |
| — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, н |
| е изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга |
| > <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу соб |
| да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили ку |
| се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као |
| stone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Так |
| очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у |
| авлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу! |
| етлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и друг |
| у, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти н |
| и незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако |
| че на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико ч |
| етиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. < |
| а шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с |
| а мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом пр |
| стократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и из |
| гова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђ |
| , да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га |
| ора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пр |
| невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога тугова |
| , господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И |
| и им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и |
| ли су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> |
| Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цур |
| н, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога ниј |
| еше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо с |
| итно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад |
| ало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја с |
| н и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија |
| у у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. |
| ...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! |
| вијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Бо |
| ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах м |
| <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше зав |
| трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p |
| се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разила |
| њером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред дв |
| опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који |
| ивоту; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. |
| о лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у з |
| о се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли |
| јор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће г |
| га измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и |
| утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад |
| е плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запиш |
| , а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схв |
| о се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисл |
| едном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи т |
| а. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире с |
| ре. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетс |
| поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од |
| Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће |
| списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као |
| и питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вар |
| .. умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} С |
| </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи р |
| јор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па |
| јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — |
| га дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — она |
| помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенути |
| оре вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за ме |
| до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из |
| му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по у |
| тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, |
| обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимат |
| се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну |
| сти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин досто |
| својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно |
| ала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порез |
| е отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} |
| узима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с |
| ежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вин |
| да и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} М |
| } Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се |
| ебире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиор |
| ена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту |
| емиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у ис |
| аса, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за ча |
| дом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрен |
| >— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њ |
| жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одгово |
| и без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у |
| а поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се об |
| во, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се он |
| самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, |
| собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни |
| о друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — пов |
| мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратнош |
| ући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> < |
| /p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјо |
| ари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што |
| е, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, |
| S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! |
| к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутиг |
| ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако ми |
| е само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{ |
| прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догле |
| ку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се |
| ога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, |
| ета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — реч |
| /p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, |
| пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</ |
| могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> |
| узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих треп |
| заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд с |
| н навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се |
| одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} С |
| и жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S |
| <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, |
| — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно |
| <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село |
| Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упути |
| е бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе го |
| и ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, п |
| тупи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене |
| уће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустит |
| ! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; |
| евојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чи |
| ила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> < |
| гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвра |
| једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији |
| се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те |
| су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! < |
| орио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Н |
| оке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. < |
| збиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за |
| агнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила |
| >— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Т |
| ше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се |
| вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> < |
| о узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, к |
| о, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши |
| ажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и |
| м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жр |
| да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ће |
| допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да љ |
| p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и |
| . — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод гово |
| сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, |
| на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом |
| невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигд |
| ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — гово |
| дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од све |
| брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежал |
| етака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} |
| кне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и |
| и, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у |
| ом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина |
| ратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту |
| ознавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није |
| ар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштр |
| овољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша ј |
| памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихо |
| а мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева |
| а га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соб |
| тиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ риј |
| , прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укоп |
| и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се п |
| ени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мур |
| тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опе |
| ети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар |
| м боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} |
| гоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво сти |
| а га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно ш |
| у то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи. |
| а. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је |
| а опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — |
| вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, п |
| надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду по |
| одољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште |
| Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у |
| евојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклон |
| се. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} |
| </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми |
| ем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> |
| канац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг од |
| ећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, |
| нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени ш |
| ђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није вр |
| ! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет |
| , у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у с |
| >Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он по |
| од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му н |
| иште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И |
| p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из |
| агло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни |
| мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— |
| траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи |
| ћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао д |
| остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сап |
| че њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи |
| годним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код |
| опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви |
| ну пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S |
| {S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти плам |
| путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да |
| животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све т |
| сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам н |
| е се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{ |
| наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени дв |
| је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но |
| рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Љу |
| и, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело |
| а ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p> |
| ..{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтјед |
| га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најже |
| поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет о |
| олико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није г |
| <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} |
| е ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дво |
| Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након ма |
| до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити |
| — Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — |
| оја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и |
| на. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника |
| рију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S |
| е биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изаг |
| ник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа з |
| кује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријин |
| путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> |
| ecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже цари |
| жацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао |
| , да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих |
| <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док нап |
| се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто |
| ов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уп |
| м травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спро |
| то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тра |
| који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, |
| аровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпи |
| сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ни |
| телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је |
| а. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црков |
| тер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А с |
| Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то |
| вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврн |
| е зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у сл |
| ни! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напи |
| се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид |
| руго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ак |
| слушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши |
| >Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </ |
| а — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Дола |
| , пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој |
| {S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива |
| к тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му |
| војка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не |
| руги. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас |
| ави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигур |
| од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због |
| </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво по |
| стајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се |
| че се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} |
| еде да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пр |
| еће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За ве |
| ом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових |
| им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и рад |
| у гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени о |
| с, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ј |
| ти град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаве |
| говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у сви |
| једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— З |
| та дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе |
| ди! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога |
| чи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него п |
| Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђи |
| ђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p> |
| ратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свир |
| озове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не з |
| ља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољск |
| акова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако |
| Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — |
| рену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо |
| пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, |
| е, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. |
| е. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бје |
| Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се |
| /p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако |
| жни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке хо |
| ави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — |
| још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетив |
| p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> |
| </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјел |
| вши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно з |
| зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјер |
| себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита |
| с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — нас |
| — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да |
| вика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никак |
| астави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> |
| Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влад |
| ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелников |
| <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог |
| а одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе п |
| !... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снат |
| жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се И |
| > <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничк |
| , платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрен |
| p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце о |
| ви се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан |
| што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На ог |
| њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он зан |
| којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ |
| рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с |
| нограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} |
| а. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи |
| .{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Н |
| ечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њим |
| у крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога в |
| иједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одго |
| епавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на п |
| упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега |
| трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се пре |
| данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— |
| жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у за |
| p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико |
| рике пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно зна |
| p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли плати |
| ок гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваш |
| > <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха. |
| а мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш |
| се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас |
| д нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после |
| т. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук |
| ну.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на |
| примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ва |
| у је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољава |
| жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, трес |
| а шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из р |
| и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и |
| се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху нек |
| дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци с |
| ад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га |
| це се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На |
| </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, п |
| ауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на к |
| ође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двор |
| сти, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине |
| аљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му ст |
| оји су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, |
| ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Ок |
| ите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту м |
| ав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Св |
| .{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, |
| те. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, |
| <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од ч |
| мој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе д |
| спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — д |
| ође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Мариј |
| , ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко |
| не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер |
| 041" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ЗА КРУХОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19041_C |
| — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио оса |
| рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду |
| на на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, |
| е од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укоч |
| као би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази |
| ота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до |
| дао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарн |
| аљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о пр |
| S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учин |
| знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је в |
| По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио |
| а ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од |
| кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа заба |
| о! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, |
| већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног |
| Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </ |
| прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши д |
| /p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> |
| з конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, |
| вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и |
| о мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита |
| Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; |
| би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте |
| стегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у |
| што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице па |
| кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промје |
| све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— |
| х посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је он |
| >— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дак |
| описниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошк |
| о свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мисли |
| је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје |
| и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и по |
| а липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чак |
| нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза |
| би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне гово |
| жебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна |
| ћи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире |
| — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... < |
| а је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознав |
| младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјево |
| росјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили |
| стигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило ви |
| ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују ре |
| позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У пут |
| е? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p |
| S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код јед |
| је се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на |
| и и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} С |
| /p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши ру |
| ..{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! |
| старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у |
| </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како |
| /p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све? |
| и... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ |
| х прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{ |
| лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладал |
| — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита И |
| аци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ва |
| јући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се з |
| Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима ка |
| — Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи гла |
| одвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га испла |
| е остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих м |
| изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широко |
| ицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Свет |
| скрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његови |
| уче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у |
| устош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај дал |
| ела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се |
| ме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућ |
| осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на ба |
| а породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре оч |
| ицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па |
| таше.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто п |
| е одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред |
| да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи гово |
| ска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он |
| о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искре |
| ца што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога и |
| осматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице |
| </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поск |
| у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога |
| али. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... |
| необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дод |
| о би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, б |
| начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте на |
| е политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за |
| да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала |
| устише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крај |
| би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило |
| е љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива ка |
| ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на |
| се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не |
| јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакар |
| икад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — |
| ђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не мари |
| опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. |
| е шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо ру |
| ! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по |
| стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — |
| е могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се |
| а нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па н |
| рућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} |
| рно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова с |
| ући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа |
| е сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно |
| ких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза објед |
| ни му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изража |
| драве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцим |
| ице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичаст |
| ти као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се |
| постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, |
| утито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекл |
| да. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је.. |
| па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где с |
| и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Б |
| д стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући пов |
| се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво |
| {S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не ч |
| ајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке изб |
| замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, |
| покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врл |
| огледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих с |
| трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори он |
| са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{ |
| p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, бо |
| на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што с |
| ња мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око |
| што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум |
| е к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> |
| му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по п |
| <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто |
| на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане п |
| а поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу |
| грми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’н |
| је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно |
| е не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се |
| да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није ди |
| рави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све же |
| е учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима о |
| мљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њи |
| рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> < |
| .{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде глав |
| у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако |
| а стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући |
| озна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> |
| е на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало |
| Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво По |
| це два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p |
| овори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учини |
| твари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p> |
| акрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до |
| ође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узро |
| ријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{ |
| т и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И |
| ло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво |
| и мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадиј |
| ир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдиц |
| рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом и |
| а: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше |
| ј се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> |
| ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — |
| </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, |
| p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ |
| је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту |
| вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разг |
| га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за о |
| потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугод |
| х на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште |
| .{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевој |
| у и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и |
| игдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из о |
| цао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њ |
| есвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се по |
| млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше ша |
| не вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гле |
| ка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{ |
| } И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p> |
| хтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мир |
| морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се на |
| мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јошт |
| сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се |
| оћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси |
| } Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до са |
| тивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви |
| што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим |
| вари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{ |
| гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво пос |
| смија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицах |
| {S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже |
| стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је |
| ади јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жен |
| разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Ст |
| хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? |
| ; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлос |
| ју на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продо |
| а сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невин |
| олазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога |
| ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта |
| ека би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} |
| мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућ |
| ајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, |
| агло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше |
| јечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани ошт |
| S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и п |
| жа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи |
| д говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао р |
| у чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун д |
| старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори |
| >Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка |
| што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </ |
| једник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се д |
| — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озби |
| који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пре |
| тари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњи |
| поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи |
| приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела кој |
| се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заје |
| Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше |
| прекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трг |
| увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколик |
| у.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове |
| а удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их |
| одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дом |
| ја би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча р |
| мерику... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада н |
| аго насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад |
| ла, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и г |
| ста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих б |
| мо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави. |
| опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</ |
| н се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је о |
| да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак св |
| полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова |
| ојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — |
| природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме живот |
| аве оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По |
| ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да напл |
| је стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ства |
| У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би |
| ачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио |
| апљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, |
| тарац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих |
| стави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из |
| дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија. |
| тренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано о |
| о соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до |
| аде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раство |
| ош горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мај |
| успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваш |
| е к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је к |
| агледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани |
| ледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне |
| ; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћи |
| ломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, присло |
| о у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што |
| Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка |
| мен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика |
| да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошљ |
| вијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики |
| и.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих у |
| јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу |
| интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук п |
| ! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све |
| жило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} П |
| е и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и |
| егову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу ос |
| е у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изглед |
| да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разгов |
| ти, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега |
| наки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И ни |
| сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и друго |
| сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и ум |
| се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече |
| удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин д |
| орскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем уд |
| пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива р |
| с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане |
| е уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p> |
| ипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, з |
| је, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— В |
| ја ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића |
| за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју |
| сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пр |
| чима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу ме |
| — Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему к |
| е као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен |
| негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли би |
| дух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу |
| д му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у |
| ну душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у |
| мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе |
| ише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави |
| ута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након некол |
| е и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута |
| ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо |
| ош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупн |
| да? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са |
| се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p |
| љади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чеља |
| љали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! |
| Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гри |
| е: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну диц |
| </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истр |
| ице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска |
| ури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутр |
| и, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини |
| не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили |
| а. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би |
| ку сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био св |
| ило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> |
| А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — |
| рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се н |
| лавару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради ва |
| аткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по |
| се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час |
| — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. < |
| је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке рук |
| нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зел |
| нути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показ |
| вјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у оч |
| све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно х |
| једном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, |
| авши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први |
| , што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих б |
| кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гл |
| <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међ |
| ажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, ис |
| д се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; |
| и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучил |
| ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледа |
| арац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово око |
| се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија пр |
| о користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброј |
| ва, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друшт |
| по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник из |
| ије чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча! |
| а ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село и |
| лник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с |
| мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему |
| све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — |
| можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— |
| разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и н |
| мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари |
| ат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше. |
| о треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да глед |
| закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, б |
| ну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф ч |
| ричања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цири |
| нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> < |
| авнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни п |
| њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнак |
| к! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће |
| ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А |
| је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча |
| нако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— За |
| >— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... |
| правитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и п |
| Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са сто |
| турао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опом |
| Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> |
| >Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти је |
| оредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. |
| ромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људс |
| у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у г |
| </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеном |
| у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све ври |
| чно туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебух |
| село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца |
| га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друг |
| </p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлиј |
| егао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, г |
| да и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{ |
| а, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </ |
| очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ |
| ледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздра |
| рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је |
| слим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не |
| } Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p |
| то, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем д |
| брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите |
| слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — |
| гао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „ |
| } Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да пог |
| гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата ш |
| а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљеску |
| аше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала. |
| само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, д |
| и се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су мор |
| ју лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и |
| ан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум |
| /p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их |
| кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху ка |
| а мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; |
| избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, |
| на. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стој |
| зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Зд |
| њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери |
| >— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Н |
| амагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Пра |
| на се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су |
| уне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило |
| ва, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p> |
| а их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се п |
| свема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ |
| ко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво |
| ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} У |
| не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за р |
| Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену |
| а зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је так |
| асом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собо |
| ш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га |
| т’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је |
| га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subS |
| Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> |
| За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на ок |
| рук дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво |
| ежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дј |
| уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у |
| ргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у |
| се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај сам |
| авим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, |
| у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p> |
| Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси |
| о се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </ |
| ум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их |
| ростора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне |
| ру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 ма |
| вече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} |
| наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> < |
| ушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. |
| оштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом. |
| о, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! |
| <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад |
| после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије |
| оле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; |
| ед њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се ис |
| покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше |
| нинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на |
| рних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Пота |
| у, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице к |
| и бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} |
| у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се |
| то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних к |
| о чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међ |
| ељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па |
| знину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут |
| најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— |
| е Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p> |
| е на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јав |
| лавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему |
| дје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек н |
| </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази госпо |
| у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на мах |
| врати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора |
| ећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би |
| Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче на |
| овац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћ |
| а...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик |
| апије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <mi |
| и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мор |
| ката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нис |
| е у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му |
| ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на |
| ући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте |
| Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| те, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се ник |
| чарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на док |
| аћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и б |
| > <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прил |
| орити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, оли |
| p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се к |
| /p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да гре |
| неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и отку |
| , угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S |
| је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до |
| > <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села.. |
| етлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде |
| оји никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме |
| ав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор |
| </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте јо |
| беник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасн |
| ао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво сви |
| p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и по |
| ватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво си |
| јетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђо |
| зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе |
| Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> < |
| p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, п |
| их прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја |
| судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закон |
| урно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— |
| <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, |
| сник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобра |
| јевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже гла |
| јаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше с |
| сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p |
| ни повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... < |
| оводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у |
| сподине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан н |
| мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p> |
| ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — у |
| само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} |
| Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао остав |
| разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> |
| иповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди |
| ђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по |
| отом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— |
| га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели д |
| се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прам |
| зиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави |
| же, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задрж |
| јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралов |
| лики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није би |
| во!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме х |
| е миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га |
| и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и |
| . </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена |
| рете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, |
| /p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се |
| </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што м |
| друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође друг |
| поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је |
| роз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. |
| љано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да |
| а изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите! |
| Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над кој |
| опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пр |
| — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли д |
| е у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и на |
| p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да |
| жати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгуб |
| искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види |
| даше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији |
| а низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби |
| су.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из к |
| /p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, прим |
| онили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, о |
| двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда п |
| им врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по по |
| , да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и ко |
| си кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја |
| вјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатк |
| допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнол |
| да се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: |
| <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хо |
| еси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Сам |
| тајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве |
| ти ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се |
| и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S |
| ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, |
| коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну |
| успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покој |
| S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама |
| а. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из |
| /p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадн |
| до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдина |
| дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одозд |
| сјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, н |
| онику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збо |
| дња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљин |
| дајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели |
| А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовит |
| > <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у |
| с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном н |
| по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави |
| болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу з |
| .{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застр |
| глу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и |
| , у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и нато |
| ик бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Вал |
| грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смр |
| р ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарам |
| ј и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S |
| ављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га |
| p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујућ |
| ота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки |
| рош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у |
| е да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и |
| ред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздрага |
| ма извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, |
| .{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковн |
| видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам госпо |
| љује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуц |
| улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: ве |
| /p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је |
| пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника д |
| е. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро |
| р Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— |
| p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је |
| ући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше по |
| ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш др |
| ’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе |
| ћи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта |
| ише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе сел |
| младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се в |
| епо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примј |
| љака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћ |
| стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, |
| остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, |
| хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с н |
| спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини н |
| уку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p |
| ему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди |
| да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако ум |
| се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не мого |
| се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несло |
| мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа |
| видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. < |
| у засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је |
| јесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живи |
| и негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели паро |
| луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тај |
| S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лаган |
| а, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани плам |
| она не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </ |
| свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужи |
| рно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз про |
| ште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћ |
| Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишл |
| ке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снаг |
| них ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Ив |
| p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што ј |
| ладост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. |
| <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново |
| е одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и ду |
| .{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпо |
| елник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против |
| еће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им |
| ника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. |
| роши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскала |
| ка је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син |
| ла недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три п |
| им, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за |
| ијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиља |
| о сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи |
| шно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао |
| ће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву |
| /p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p> |
| и ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједн |
| крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметн |
| ље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, |
| код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву прав |
| ; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипн |
| , па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по |
| д, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесв |
| на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се |
| та се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у |
| p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте да |
| и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... |
| се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом |
| се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p> |
| сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — |
| утро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто |
| мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите? |
| стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми с |
| о бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пус |
| даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> |
| вљам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше |
| м послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да в |
| кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута |
| е говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Ф |
| чне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад |
| подин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> |
| се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </ |
| ћи преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд... |
| вољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </ |
| је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа.. |
| блажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фал |
| сним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиж |
| а је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови |
| л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо ма |
| али...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити н |
| себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у с |
| врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Б |
| какове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, глед |
| </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има |
| не далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одг |
| каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схват |
| нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово наг |
| дну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . < |
| и у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмо |
| раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове |
| > <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међут |
| м свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, |
| ла, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p> |
| вијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у паме |
| исто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштен |
| >Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не |
| вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њ |
| вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози пог |
| њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, н |
| .{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и |
| први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дв |
| и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да |
| на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко пре |
| т.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа |
| спред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађ |
| стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код |
| на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је |
| {S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош јо |
| грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољ |
| јпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије |
| и изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, п |
| тници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће |
| плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду |
| озајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест д |
| јесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу гово |
| лна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се |
| ој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећ |
| ћи уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} За |
| жаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу |
| и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о |
| но осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише |
| ек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколи |
| таје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друш |
| се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник д |
| а одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружи |
| е и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S |
| оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблист |
| сли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и см |
| ори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже |
| о, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше н |
| над села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо пр |
| кове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> < |
| иже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође прек |
| родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше |
| куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S |
| застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује п |
| сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве |
| ла. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, м |
| чини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем |
| тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почел |
| дно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво п |
| цу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај погле |
| е у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остав |
| мало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што |
| коморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, |
| елео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланх |
| погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец преск |
| звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико пранг |
| им кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдиц |
| а сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к |
| удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, |
| распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, И |
| вши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу |
| ру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије |
| Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старч |
| е и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало |
| чи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, |
| х вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и |
| у. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и |
| гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>.. |
| сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и те |
| јећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине |
| ло, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </ |
| ена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се на |
| у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким |
| о чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Им |
| сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{ |
| то тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером ран |
| прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S |
| е.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше суче |
| м и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљино |
| ас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети сил |
| већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, л |
| ријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — |
| о и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше м |
| који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдј |
| ренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> |
| е полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао |
| стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загле |
| е живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не |
| се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се јо |
| аном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз |
| грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обр |
| пета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} |
| а на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три |
| амо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. < |
| ачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад |
| гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. < |
| боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајан |
| ите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p |
| на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуње |
| у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к |
| > <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није |
| коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! |
| >Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p> |
| бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вел |
| мјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома |
| и, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Зам |
| чне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху |
| ођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очиц |
| на попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора за |
| е и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра позд |
| p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и |
| р што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође |
| и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило |
| а се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: |
| рко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена |
| ране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, |
| једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, |
| вером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и неб |
| тлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође н |
| бе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си |
| х и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S |
| — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и мл |
| пуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о |
| логом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа о |
| ненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у |
| ве даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, |
| > <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па |
| д комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Н |
| ипи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека |
| ; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана |
| :{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. < |
| брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат з |
| рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао ј |
| гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и мо |
| а људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’ |
| етлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњ |
| S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном докто |
| <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. |
| а се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жаморе |
| кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос |
| стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} |
| ој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит |
| зиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није зна |
| о стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход |
| Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на |
| а вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми |
| ље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, госпо |
| уче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево св |
| >— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — реч |
| subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се с |
| пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, |
| омили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p |
| у се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође |
| р, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о ло |
| ијеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, |
| } Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p> |
| а њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му |
| е часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цви |
| </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је н |
| на му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек |
| вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. < |
| p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у |
| ицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и за |
| је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — |
| ркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{ |
| препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезек |
| неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и до |
| пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је цијед |
| док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољет |
| ијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} |
| p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до |
| аху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, |
| моћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се |
| шљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, оставља |
| и једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је ч |
| тало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и кро |
| љи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. |
| ијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупни |
| зна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је |
| ем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је |
| ених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p> |
| тор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мо |
| во, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија миса |
| и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем |
| повида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом |
| љи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају |
| е, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој ч |
| на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! |
| кад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолич |
| је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену |
| откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође м |
| почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још |
| шеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна |
| ек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио |
| хо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиб |
| довито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоки |
| никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. |
| дје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави |
| помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихов |
| Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаш |
| ше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко |
| да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико кр |
| и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам |
| но, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се |
| бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S |
| } Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на у |
| не облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у на |
| ше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из |
| љезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је |
| у.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће |
| биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним кли |
| сјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} |
| јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у |
| рљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му прије |
| остора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и че |
| ијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свиј |
| Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> < |
| троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма п |
| елниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме |
| /p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... < |
| } Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија ко |
| од руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту пр |
| упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су к |
| што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога |
| из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над за |
| p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе |
| азила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људ |
| ичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} |
| ио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу ниј |
| плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели с |
| сто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прила |
| гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{ |
| правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему |
| p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, ис |
| јевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S |
| е и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући с |
| осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноли |
| а у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуња |
| мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се ута |
| ава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом |
| Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </ |
| над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p> |
| ба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво |
| p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је д |
| есвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се н |
| е тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} М |
| „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за н |
| тину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике |
| духу залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабал |
| ари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко ј |
| </p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, |
| ском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Сто |
| помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опаз |
| иционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани сми |
| — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога |
| p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га поглед |
| р је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> |
| Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам н |
| и Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на ста |
| .{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су о |
| — Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> |
| чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она и |
| ао жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, д |
| и...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на |
| е у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој н |
| х се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам ва |
| Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> |
| му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бог |
| очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног о |
| н учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у таков |
| гуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па наст |
| главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? |
| р слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се |
| те се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико |
| .{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, д |
| ити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> |
| честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како |
| зговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. < |
| а га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p |
| ј јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је неми |
| а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће ко |
| р се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ч |
| и! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љут |
| вако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— |
| и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на м |
| као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p> |
| ели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се |
| S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите |
| но бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише |
| е то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема дост |
| опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државн |
| ...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — |
| врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} |
| прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други |
| ! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега кра |
| о, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Пл |
| и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настав |
| боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати |
| говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с |
| — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Поч |
| бје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p |
| /p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} |
| бро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p> |
| ли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођ |
| вала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, д |
| сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су |
| бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} |
| се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на |
| ао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</ |
| и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смиј |
| Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може |
| прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ |
| </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло ј |
| поменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвез |
| алегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљив |
| судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако |
| сту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи теж |
| ти у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој ми |
| зимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упит |
| етнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на |
| у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили п |
| не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочи |
| Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Д |
| или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз неха |
| ило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи |
| пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразба |
| м, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод но |
| равила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном на |
| мо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> |
| з града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље |
| ељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену |
| етлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S |
| приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из ј |
| еквестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо з |
| дуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече нај |
| ри мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и |
| ајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворк |
| јевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво глед |
| ту поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових риј |
| је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет |
| сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — |
| > <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да и |
| о наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за |
| римјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једна |
| , кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у |
| вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто |
| има поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели |
| ша, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p |
| е староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво |
| ароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пр |
| рачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мј |
| а чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом с |
| лед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве |
| ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> < |
| заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p |
| ву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете с |
| авите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p |
| ор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле |
| огледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве же |
| ву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — гово |
| па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, |
| ном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговор |
| да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се |
| а га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре |
| е и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута |
| прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> |
| — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у су |
| се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били ни |
| нилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </ |
| ва пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на |
| е к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone u |
| се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништ |
| светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушал |
| даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> |
| ари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачн |
| ри... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, бр |
| аквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум |
| ужина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљ |
| ишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к |
| лу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је с |
| снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица |
| послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега д |
| отиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи уп |
| е дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се он |
| од, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На об |
| на свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала уза |
| рми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује |
| ...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене њег |
| т јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Докто |
| мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и п |
| <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као |
| е господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за |
| <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.< |
| ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене о |
| </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковина |
| ала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури к |
| м; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а |
| ови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане д |
| зразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се |
| и лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се за |
| миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш |
| му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би |
| S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као |
| вонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба зв |
| {S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, зару |
| прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, |
| га, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, п |
| дао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних вели |
| радан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Пос |
| ући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се би |
| од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? |
| рија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У |
| Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од |
| е да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На |
| у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? < |
| рета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S |
| зљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад |
| Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— |
| — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом заст |
| ати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед |
| кује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И |
| и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да |
| равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си |
| исом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и по |
| орскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, |
| а слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које т |
| их шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно г |
| звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање но |
| — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други |
| те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> |
| е узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска ј |
| у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом |
| морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, |
| p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осје |
| <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А м |
| ије овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри |
| јој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} |
| угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим п |
| >Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и |
| си ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p> |
| је заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Коко |
| прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одув |
| — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим |
| нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. |
| осподару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! |
| S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави д |
| би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p> |
| <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p> |
| о.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, |
| јелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, ко |
| његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама влас |
| љаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од вел |
| ући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. < |
| итро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </ |
| пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао т |
| ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачн |
| исли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрв |
| бри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лиј |
| апушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} |
| што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су |
| ражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно ј |
| груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвени |
| но јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно |
| е шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео |
| теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и |
| етлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као |
| ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча |
| да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице до |
| орњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукуј |
| натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго ш |
| немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, о |
| рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покро |
| а: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и в |
| он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се п |
| ... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује |
| } И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Сил |
| бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, при |
| те, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и с |
| се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, |
| зо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим |
| p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се |
| и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а |
| само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде ниј |
| к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се ниј |
| видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пу |
| рат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допира |
| . — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде |
| /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не сл |
| мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке |
| речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуљ |
| ђе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим |
| њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упи |
| .{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ак |
| рчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље нани |
| жури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са не |
| г весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на веч |
| далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равниц |
| вим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загле |
| ше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињски |
| ати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно |
| .{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази д |
| лићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p |
| вац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина.. |
| едлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Т |
| тиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пр |
| о је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама |
| други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блат |
| собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} |
| — Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! — |
| најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причи |
| и уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и |
| би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непо |
| бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше |
| непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа |
| ли обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, з |
| ар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Може |
| радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Јо |
| — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до ду |
| е и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и |
| и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заје |
| во задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је |
| мо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће |
| губећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваљ |
| мали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, |
| сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем |
| њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаро |
| ; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остав |
| ине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да |
| тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синов |
| аца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовит |
| ујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јач |
| на стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу стара |
| ато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах |
| непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, д |
| рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сирома |
| почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе |
| х њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој |
| и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На о |
| к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима оста |
| им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва ш |
| и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S |
| ије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— |
| бе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши |
| гањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не |
| них ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво |
| ијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажд |
| о се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гр |
| зање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> |
| је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху оброс |
| гов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, по |
| уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Н |
| , а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку |
| олази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну кој |
| е засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к |
| на лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре |
| раш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто д |
| Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједи |
| глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: < |
| </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде |
| оже се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је |
| се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лије |
| а пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући |
| ма сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као |
| ложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} |
| мад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо ос |
| да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— |
| осподара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Ам |
| цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви уп |
| г шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, |
| и сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говор |
| а ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми |
| да кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошл |
| племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана |
| зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше ок |
| ади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздиса |
| а — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду циј |
| хују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује |
| гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш |
| ликих непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња |
| ижи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху |
| ује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијан |
| и су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — |
| рестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што с |
| по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није |
| лом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке |
| дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенк |
| од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вје |
| ру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру |
| е јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле |
| диже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— П |
| криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он |
| веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма |
| заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> |
| шена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S |
| орена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери |
| е, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног пр |
| у земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о ру |
| чеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чу |
| ођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да с |
| раћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учин |
| ло ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, к |
| а су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту шт |
| но нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слу |
| {S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> < |
| паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чаг |
| бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. |
| и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> |
| дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним |
| е стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док |
| јелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће ниг |
| — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од |
| рига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не |
| и и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га |
| о обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мо |
| д свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на пре |
| стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојк |
| ије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјемен |
| на, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот мла |
| већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога |
| но. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, неп |
| уру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{ |
| /p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — |
| рестало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између |
| и...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је у |
| љно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... |
| рати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтје |
| леда у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута |
| гоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — з |
| рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p |
| о на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом з |
| ке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> |
| крсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{ |
| едице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све гриј |
| — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и |
| аћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У за |
| , туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његови |
| тарога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз проз |
| м ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да с |
| а сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубоп |
| бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука |
| .{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а |
| нога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао с |
| ста обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, зах |
| Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе |
| у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћ |
| мади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, д |
| орист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један |
| не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. |
| журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, |
| рама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говор |
| Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све |
| јамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’ |
| ази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — В |
| на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама |
| штру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је |
| се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац приста |
| мати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се р |
| вити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p |
| азјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равн |
| ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p> |
| Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, за |
| орасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? |
| и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша |
| овршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше |
| му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај |
| је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија к |
| . </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „П |
| рида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да |
| ија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкроп |
| ај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У ч |
| адницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, |
| Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Н |
| акле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и по |
| потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} В |
| ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p |
| рата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста м |
| ам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово нас |
| оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити на |
| а што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све |
| и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта с |
| е довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на п |
| ић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и н |
| је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине |
| подине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, |
| >Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај |
| т. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригиб |
| се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошл |
| мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све са |
| одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{ |
| а вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми з |
| ете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу в |
| опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи о |
| ш недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љуба |
| гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мај |
| — Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћат |
| Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не узда |
| ачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> < |
| S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искрено |
| <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> < |
| — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћај |
| о окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p> |
| јечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену |
| обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жив |
| </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p |
| пећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му |
| дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња |
| , те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић оч |
| } У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и |
| жња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга |
| рња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. |
| бели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том ј |
| претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој ве |
| док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се |
| трешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима зат |
| зе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца кој |
| кон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга че |
| танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, ис |
| поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник |
| о стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка |
| и, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче ста |
| Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет н |
| љама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, |
| г хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигура |
| главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— |
| си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а по |
| и шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар |
| у! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— |
| ја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво |
| — Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Е |
| за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се |
| главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио са |
| изи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што др |
| Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и освр |
| му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чи |
| {S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, д |
| пази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — |
| ат’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив сл |
| потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма |
| етар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо |
| </p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене |
| /p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам |
| љи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма |
| ат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p> |
| — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је про |
| кле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознам |
| /p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат |
| <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече. |
| ...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова мит |
| <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није |
| А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не |
| S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Ч |
| овод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да |
| . </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чин |
| е данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те |
| обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је |
| слио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прила |
| не доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! |
| рво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупн |
| крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане |
| ви је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га до |
| му клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили ч |
| p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намј |
| — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју ф |
| , рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога полити |
| е, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади преглед |
| познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с прија |
| , а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се |
| на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе |
| е“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што в |
| м.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењ |
| у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живо |
| рила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— По |
| иховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду |
| е њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже как |
| че?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што ј |
| шчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уста |
| S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} К |
| другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник |
| .. </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнув |
| на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. < |
| а.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} |
| отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече |
| ол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се |
| рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно |
| — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврн |
| јке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјес |
| ја. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— |
| p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, |
| ога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједел |
| јано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек изб |
| — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон п |
| у је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одгово |
| а, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још гр |
| стављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> |
| а чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{ |
| е и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — зак |
| љем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као ко |
| аклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Ј |
| неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиор |
| ова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четвр |
| са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се |
| . </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако |
| јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију |
| — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдоб |
| } Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Ме |
| И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на г |
| оља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог по |
| ан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијеста |
| , као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесн |
| и шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да ј |
| ити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, му |
| е.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не |
| да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на г |
| естрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изиш |
| урино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корис |
| ад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој о |
| о, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се |
| <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрца |
| ив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народ |
| ш отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети |
| себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Ст |
| А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест |
| /p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како |
| у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па з |
| , него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се |
| во. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се х |
| а...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се присели |
| свијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му с |
| свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к |
| е и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Бра |
| ободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! |
| знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи |
| S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Пр |
| је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А |
| /p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. |
| </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњиж |
| главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се |
| ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућут |
| воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу |
| и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја против |
| е дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бит |
| богу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него т |
| рим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p |
| и се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, |
| и исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака с |
| /p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши |
| ну к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом |
| сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{ |
| знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекив |
| исару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан ста |
| раде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је же |
| то дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опа |
| нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Ив |
| аљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— |
| обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и др |
| ку. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први |
| што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} |
| p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре |
| а слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене в |
| омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабр |
| адића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цири |
| казати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће |
| ло, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом ис |
| ком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка п |
| и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{ |
| свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уокол |
| Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна св |
| је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у виногр |
| овори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А |
| тоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— |
| д овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе |
| билижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: < |
| е учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брин |
| е отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и о |
| ед вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; пра |
| з ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уред |
| ене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао ј |
| {S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је уч |
| јући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, |
| а само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никог |
| овика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац |
| нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — о |
| убињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива |
| } Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост |
| Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршил |
| срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о кр |
| вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпос |
| они уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допирах |
| прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова |
| чно, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, пада |
| лед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не |
| S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери |
| алази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и |
| изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и пров |
| ему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој |
| ади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и з |
| пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову у |
| ако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мо |
| ише не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом |
| час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попођ |
| ружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допи |
| ине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о |
| и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок |
| ља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ћ |
| .</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, |
| ијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </ |
| показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не мо |
| о узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге |
| а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и |
| p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој г |
| љске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — |
| е, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило |
| нашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над р |
| трал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И |
| ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шј |
| радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјес |
| ло — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу |
| д вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се з |
| карију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? |
| — Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли не |
| напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој |
| прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислони |
| ивотом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p> |
| расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али |
| надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се до |
| јеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном |
| ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти |
| његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој ун |
| ораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти |
| {S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи |
| ије долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се |
| рквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и |
| nt</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мен |
| е се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима п |
| астрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> < |
| оварао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пу |
| се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну до |
| апљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас г |
| пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћ |
| ост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ |
| а лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусрета |
| уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} |
| ан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро |
| ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p> |
| тлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешин |
| шке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело с |
| егових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из |
| је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите т |
| жаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше |
| ри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљ |
| а:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротив |
| раше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренаш |
| љат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој умо |
| гнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елемент |
| ју му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она до |
| нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признај |
| ица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле м |
| разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на |
| разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше с |
| јесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прил |
| p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од т |
| } Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причес |
| казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога ж |
| трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. < |
| уше печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво |
| } Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако |
| ад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагиња |
| . </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење.. |
| >— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, |
| ч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га сти |
| се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразуј |
| S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед |
| аново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако |
| аћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? |
| <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, |
| ише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из св |
| оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој ре |
| и вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, сми |
| ојим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да |
| боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шуш |
| . </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њен |
| /p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка ост |
| иже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапн |
| из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, о |
| . </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзн |
| ијатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} |
| слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У |
| у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеу |
| , једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала |
| руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно м |
| по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке п |
| је се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у пам |
| ажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више |
| о је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу |
| и одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јавља |
| и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на њего |
| чини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мре |
| .. </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лиц |
| еду и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. |
| иђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p |
| мао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — пон |
| р Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме з |
| } Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако д |
| днако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; |
| ствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше |
| њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармон |
| превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледају |
| даје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увл |
| аре сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. |
| но магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба с |
| остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царин |
| ему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте |
| ош тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгин |
| е разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насм |
| /p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махов |
| д. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{ |
| изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, и |
| нови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви |
| моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа |
| лико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми |
| он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је заг |
| ђе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми |
| риш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја |
| д: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет |
| .{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наок |
| м силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — ш |
| p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се |
| не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како т |
| наким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто |
| е — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би и |
| е једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се |
| она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, т |
| оби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасе |
| се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче г |
| це, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} И |
| догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих |
| </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали |
| S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. |
| кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам жд |
| ка друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече п |
| буха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; |
| а те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча м |
| за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је до |
| ором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије |
| етли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваљ |
| .{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом с |
| о из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. < |
| а од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави с |
| и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго. |
| н слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и рас |
| овратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, |
| !...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено |
| ју над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећа |
| нолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p> |
| есе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> |
| крих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте |
| упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone uni |
| S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми |
| p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови |
| дном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чвр |
| Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом прист |
| ледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно |
| а, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бес |
| ату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређ |
| едам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде |
| ој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас |
| букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде г |
| ло; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црк |
| рило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе над |
| мо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вра |
| ти село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> < |
| ти него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах |
| Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— О |
| е.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пл |
| енути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упо |
| ини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је |
| фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлије |
| ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, |
| рлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сун |
| а погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стра |
| мо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не от |
| ростите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из |
| .{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави |
| оможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на зем |
| а.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена |
| Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи мор |
| година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она бл |
| , губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињств |
| сто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са ст |
| — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори |
| амо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту |
| тници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на у |
| ошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош |
| ав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — |
| што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву |
| к би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је б |
| !“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он |
| p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија р |
| име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра в |
| у природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме жив |
| лно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оже |
| уну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуц |
| ни дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мисли |
| у да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корис |
| једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руко |
| е живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи |
| p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме см |
| ски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит м |
| тићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриб |
| као је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ ја |
| е она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса |
| нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — |
| — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са |
| коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће ма |
| свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да с |
| и, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа ни |
| ј вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им на |
| пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске |
| саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није |
| што хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохва |
| } Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се по |
| } Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчеку |
| ду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлет |
| езаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој с |
| на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понавља |
| ка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћ |
| ту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути заже |
| , немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утј |
| ако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен гл |
| крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> |
| пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни |
| те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} П |
| иља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p |
| се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча пе |
| ијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — при |
| ојурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отвор |
| е поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и п |
| не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> |
| </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да |
| ј пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Ко |
| рив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијел |
| е га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друшт |
| о: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће труди |
| а службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвено |
| ан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам |
| чији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> < |
| /p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави цар |
| у да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то |
| е тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, |
| , продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови |
| ауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му слас |
| љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, |
| ође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке. |
| ијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p |
| ..{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјену |
| мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и |
| тинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигу |
| ef target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> |
| нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишље |
| ај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго |
| х за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се П |
| и на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. |
| вори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се |
| мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом пог |
| рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о б |
| ар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, п |
| харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће |
| колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посе |
| се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се с |
| шла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здрави |
| зим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је н |
| осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом |
| — Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње |
| дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећ |
| м дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, |
| <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, |
| ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери И |
| а су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шеш |
| > <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. < |
| ај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гла |
| p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гле |
| /p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у |
| је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не пове |
| сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани ст |
| па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно |
| и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист в |
| тро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлос |
| ј појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина |
| , није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека |
| {S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилиј |
| p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се |
| оћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред суд |
| и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </ |
| ећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S |
| стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из в |
| — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дј |
| о... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! |
| м, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p |
| Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога |
| њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној |
| p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па о |
| задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада уч |
| нте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца |
| <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже с |
| је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дај |
| чему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{ |
| вима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да г |
| /p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и |
| ора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању. |
| иву? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и |
| хваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати |
| и би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, н |
| чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку ј |
| — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </ |
| и одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} |
| оде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је |
| стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и к |
| као се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они прис |
| ље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам |
| дијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голет |
| би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, |
| бра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожа |
| авни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво |
| стопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама |
| души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSecti |
| </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако па |
| љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај |
| Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађ |
| Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе |
| бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора |
| га учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетло |
| је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се по |
| овори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра |
| ем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се |
| стише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у и |
| ужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да |
| , ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старче |
| на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А |
| ну.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се |
| смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! |
| ко вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у пол |
| уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни р |
| е каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан изра |
| ц гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јах |
| и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:la |
| p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па м |
| шћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјет |
| и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p> |
| > <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама |
| е насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румен |
| у посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цин |
| Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља |
| а око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мисли |
| <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S |
| ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се пома |
| ’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било |
| м о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Б |
| ек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да ва |
| да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, п |
| е платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан |
| пћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење |
| } На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да |
| е сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње ко |
| </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца |
| то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролаз |
| це дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно |
| помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакост |
| анац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} |
| о зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани |
| а вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај |
| унце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом д |
| јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. |
| спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, зави |
| а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш |
| винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; |
| у је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је |
| ети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па |
| >— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пр |
| рце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко |
| је се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и |
| рити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби посл |
| нције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше |
| сто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не заним |
| оле лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота нова |
| исам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, |
| } На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне |
| ју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, |
| и други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог тако |
| ло главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p |
| Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао! |
| ко како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ра |
| А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други |
| рироде нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог |
| дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио |
| и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним труд |
| човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао |
| у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча |
| д је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам |
| на гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега |
| на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на в |
| јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> < |
| арњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијет |
| ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини |
| ги шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <mile |
| лаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу |
| и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Ш |
| блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји ја |
| растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили сл |
| одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то |
| та Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> |
| први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао м |
| м; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустит |
| у руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живот |
| е није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Припо |
| звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би |
| тна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и сву |
| че, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се |
| у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би |
| а под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самилова |
| влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њи |
| м селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно ј |
| ње, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојо |
| сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма |
| је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и ка |
| вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раска |
| и да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доб |
| се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у |
| ну горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице |
| у му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — |
| друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му с |
| е путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се п |
| и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједови |
| о стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молит |
| к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у оч |
| о, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи игра |
| иснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружн |
| и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој |
| вљују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи |
| уке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их |
| али, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходал |
| у маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакл |
| ога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и глед |
| ме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уоб |
| ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погле |
| ху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново п |
| па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој пл |
| је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он |
| ђе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је |
| у је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој |
| сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> |
| пет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, |
| и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко п |
| кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{ |
| ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу да |
| има ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село |
| говори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо |
| ажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и |
| и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се изме |
| гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p |
| да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни о |
| шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи |
| постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S |
| им животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све |
| олицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} |
| ише, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ни |
| а, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа п |
| гао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог ро |
| одавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: |
| помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танк |
| ћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p |
| из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А к |
| очило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни |
| да и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвла |
| собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице |
| {S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њен |
| ако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; |
| ћу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} |
| “, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, се |
| > <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ло |
| порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу |
| тароме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за и |
| ћаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужн |
| има, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебух |
| а купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ |
| — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам |
| остором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих |
| узе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, |
| и се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а ро |
| ратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре |
| а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посјед |
| латит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на ра |
| ље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равн |
| Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа |
| ши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прс |
| че: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је |
| еда своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољ |
| у, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе |
| , настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђе |
| >— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти с |
| S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? |
| је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар |
| вали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу... |
| уђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па |
| ицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се уп |
| ’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на |
| Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да |
| ом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са с |
| е једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — |
| Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти |
| к. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело гро |
| ори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет |
| танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Ч |
| — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио н |
| шта остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прис |
| ећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p> |
| гарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесн |
| : — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко |
| нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке и |
| ори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка н |
| амирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиори |
| Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази |
| како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико ври |
| да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвор |
| ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док с |
| p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче |
| ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје заг |
| це и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обој |
| /p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре |
| га сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она м |
| имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: не |
| патљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она |
| дговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те н |
| прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њи |
| узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живит |
| платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се доније |
| чати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст из |
| како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће |
| о зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове |
| огу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Ви |
| оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова с |
| — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је |
| тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му |
| p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p |
| S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он |
| о; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> |
| вар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и |
| >— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боб |
| вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека |
| ов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одма |
| азбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, |
| Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде |
| сна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом р |
| аћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од |
| .. — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су прот |
| е Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Н |
| љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну |
| полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да |
| ко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш полож |
| могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се н |
| че, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устад |
| Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се н |
| {S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчку |
| <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на пр |
| е. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишњ |
| ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели. |
| укчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — |
| е се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се |
| ву карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није п |
| скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — |
| сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се ц |
| а, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не мо |
| мо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога з |
| </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пун |
| ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не же |
| м погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навал |
| иви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако |
| } А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — |
| Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — |
| и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упут |
| Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и |
| ртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и |
| окуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упит |
| што га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{ |
| ти“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет ф |
| , је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се |
| х годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од св |
| аочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неуго |
| матници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они |
| {S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође |
| га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га |
| хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би |
| ју листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осј |
| о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и в |
| е уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјен |
| м.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему б |
| о се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друш |
| > <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не уч |
| ли да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они т |
| ј оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу |
| сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <fo |
| — А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је оста |
| неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> |
| ене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликар |
| говори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста |
| о ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је о |
| нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљ |
| те по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Б |
| биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда |
| их си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А нис |
| узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S |
| да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам |
| право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и јед |
| ије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да |
| арање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво |
| посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задр |
| камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да и |
| {S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и пр |
| авци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учи |
| ивота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. |
| о долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће ври |
| есет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} |
| честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си |
| праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да |
| > <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Б |
| Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши |
| да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се М |
| е чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, п |
| селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и на |
| p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, |
| Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде |
| трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, м |
| мена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марк |
| а нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презав |
| а си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма к |
| достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у |
| чи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код |
| о је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена |
| о је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофи |
| једном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази. |
| За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, ни |
| арски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да вод |
| , наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. |
| тргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Се |
| се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> |
| њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна маг |
| изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте |
| p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, |
| ћеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ дв |
| е издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, |
| у дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких т |
| рен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравит |
| .. </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанст |
| ћ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до |
| га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купал |
| p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. |
| на, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа |
| , господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго |
| ргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено м |
| е да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити. |
| ују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведр |
| ијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.< |
| засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p |
| >Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не |
| а поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра |
| лицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у |
| крипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослиј |
| S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цр |
| ! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их та |
| опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док |
| ота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и њего |
| нце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи |
| “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га освај |
| е мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста |
| мало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} |
| .{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрс |
| уком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани ка |
| леду труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све |
| е јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би |
| p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у гр |
| ти.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презају |
| ој чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаш |
| ворило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> |
| други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка с |
| и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринут |
| /p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем г |
| ка...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; |
| у жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="sub |
| е помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути |
| биђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра |
| низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долаз |
| брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и |
| авши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone uni |
| да са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру |
| хе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, н |
| с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сје |
| p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Ут |
| Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, о |
| дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му |
| ко новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних |
| оме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старог |
| . </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учин |
| есница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не |
| зило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили |
| одише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану м |
| благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само |
| мало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. |
| /p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сје |
| и су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те |
| хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде |
| Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И |
| стинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и нанов |
| оме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена |
| цима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> |
| ека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p> |
| ослу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку ко |
| могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет |
| ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> |
| није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У т |
| а овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајат |
| то тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, инт |
| а ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ог |
| р жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси |
| , и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <ba |
| ...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је дана |
| е далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. < |
| предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p |
| није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очеш |
| ице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба |
| и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи |
| тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче |
| лазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар ком |
| прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, с |
| ла сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим тре |
| ...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврн |
| иде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на п |
| Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што |
| нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро |
| p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он с |
| } Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи |
| вјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар в |
| p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли |
| >— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац |
| о и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају |
| ећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p> |
| емља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути |
| вири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за изд |
| очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте л |
| по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и |
| тегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи коз |
| што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. |
| јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, к |
| ијегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек |
| <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит |
| какова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он |
| кова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времен |
| ије и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада лип |
| а је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се вес |
| и удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин |
| Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе у |
| трови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато |
| па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, |
| > <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и с |
| у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала |
| а дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окрет |
| јку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли прав |
| S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и б |
| обније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, д |
| леду поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по зем |
| ед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туг |
| , помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{ |
| лиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јес |
| р Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> < |
| естоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изн |
| липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати |
| ти, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> |
| и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога м |
| ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први мећ |
| ако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у па |
| ела засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пр |
| иво зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је |
| даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи п |
| ова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те |
| емо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p |
| ирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ |
| они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрк |
| е се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало |
| Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој стран |
| јетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај своји |
| а.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродов |
| рћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су г |
| мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на ш |
| ече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Ци |
| се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се н |
| а старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослобо |
| p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљег |
| Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам |
| рат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођ |
| и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну |
| тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Због |
| а?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! |
| га рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> |
| а сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у |
| а, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све |
| и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попус |
| .{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе |
| .{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека |
| од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилеће |
| иједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјен |
| оло бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Аме |
| ше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учи |
| црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је голе |
| еби маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Њ |
| ма и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Вр |
| о одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да нару |
| докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе |
| ђе му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трн |
| ли би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> < |
| ћа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно |
| молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p |
| </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љ |
| > <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у по |
| бијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек прим |
| се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и д |
| } Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> |
| еса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по заго |
| се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне ви |
| у да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи |
| се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце |
| ичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијај |
| вина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руш |
| ало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички |
| се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и ода |
| дговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш т |
| увство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила |
| а задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада |
| бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачк |
| осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину |
| е у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} |
| банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест сто |
| : </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на сл |
| дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, п |
| ци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узима |
| и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате пој |
| сно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А |
| рца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се киш |
| у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу |
| раст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти г |
| — Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али ш |
| рекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос |
| Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p |
| елико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— За |
| вим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} |
| Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му б |
| оје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћи |
| како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала |
| себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао |
| ла околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, |
| м и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... |
| о је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може |
| прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом свет |
| га часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је мно |
| лачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро |
| ерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>И |
| зи се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, г |
| о сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И |
| хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољс |
| ком.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом п |
| {S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. < |
| глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се |
| јере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живи |
| н’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шк |
| жно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљени |
| ећ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћут |
| </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, |
| ина повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац |
| >Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пре |
| ишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затр |
| Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Л |
| војака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому |
| јетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате |
| стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаш |
| у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове о |
| ав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не зн |
| рског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде |
| , нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. |
| p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења |
| ка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони |
| ње ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недог |
| здржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пођ |
| д невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта |
| у, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p |
| ета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној стран |
| ега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекам |
| свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се |
| издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љет |
| помени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. ко |
| не ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сј |
| и га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, г |
| , налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на |
| и и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гд |
| се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево |
| рудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не |
| би се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А |
| провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенк |
| е, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје род |
| устих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> |
| оморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сун |
| мије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре н |
| јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упал |
| p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за |
| {S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> |
| уго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} |
| и ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући ж |
| ! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у ре |
| цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бес |
| а бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштве |
| ко ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не |
| ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ће |
| ом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене обра |
| /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и |
| > <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрок |
| ести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна |
| посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поз |
| и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — р |
| } Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од |
| дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а |
| пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако |
| .. — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлоје |
| Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мањ |
| говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намир |
| лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у по |
| а и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обоји |
| раво рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> |
| е јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, |
| се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену сл |
| луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се сн |
| шешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. |
| н, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Ч |
| — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо |
| пивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за на |
| к наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени |
| дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одврат |
| јест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S |
| га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелени |
| з поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда |
| </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохват |
| едне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој |
| <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с крај |
| краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вре |
| азмеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи |
| да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну око |
| ти се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто |
| му на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се ју |
| и; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу. |
| и уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога. |
| мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он |
| ним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у п |
| јетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хр |
| рвим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бија |
| осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, |
| поље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, си |
| и се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме |
| на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар те |
| .{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуп |
| човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, |
| поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај |
| : „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} За |
| изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше |
| иче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчеки |
| што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном ка |
| p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </ |
| еме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисл |
| суђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што н |
| као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетр |
| стила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у ч |
| тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уо |
| рштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави |
| а дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и о |
| ли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукл |
| ру. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кри |
| аном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању т |
| осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да свој |
| ушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, ниј |
| шавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у |
| а ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одреч |
| ви се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. |
| да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је св |
| дну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун |
| енски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера |
| што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесе |
| пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем |
| и знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на |
| — Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, в |
| са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше с |
| ...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде гл |
| ио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није |
| ак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце би |
| амо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечи |
| ном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесције |
| уга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. |
| <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> |
| натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула |
| отом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони |
| шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига |
| умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила |
| едњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p> |
| који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И циј |
| Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђи |
| шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дак |
| жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше моти |
| као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали ш |
| а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, |
| рати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини с |
| p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна д |
| оше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се сн |
| ти ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се |
| ве стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако о |
| а снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних ли |
| едном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у живот |
| ве је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, н |
| а устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их |
| ве што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо |
| </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочек |
| у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед с |
| чеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И |
| — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте п |
| на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>П |
| су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, |
| оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међут |
| и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они |
| ило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно |
| е рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лиц |
| њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује... |
| шчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат |
| . </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гла |
| роз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чул |
| и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у на |
| ремену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и |
| „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се |
| . — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. |
| раму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скр |
| простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остал |
| гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Дево |
| и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је с |
| аздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чуј |
| осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, |
| наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој сла |
| поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p |
| е да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка н |
| дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, за |
| } Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Нас |
| у ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам бољ |
| ада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градск |
| хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задово |
| се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> |
| пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да н |
| у старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговор |
| S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред г |
| стајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, |
| ло дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им И |
| к други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p |
| .. </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага |
| хов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Ухо |
| гне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, |
| ијатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, |
| — Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му по |
| цом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше но |
| и је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо |
| же сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду. |
| до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што |
| сења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му о |
| е да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени она |
| Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесн |
| у путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет би |
| а земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>Н |
| који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не |
| стрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ. |
| д је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гној |
| поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то т |
| ручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </ |
| — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и пр |
| ивота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лах |
| <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Ив |
| ? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, |
| а и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мис |
| дио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред |
| </p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је срк |
| во је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гон |
| се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p |
| — Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{ |
| ицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и сам |
| ма претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничк |
| о пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљив |
| тих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратни |
| е с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не мога |
| затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њем |
| у стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, заг |
| а из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да насту |
| ође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попост |
| ву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене. |
| , на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме |
| а што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа |
| траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> |
| о зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне |
| шљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и |
| адит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас |
| јек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с п |
| досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додија |
| о мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике вр |
| у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаш |
| не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се раст |
| леда у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. |
| уди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Ма |
| се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде на |
| ова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Пр |
| ти се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Ни |
| ер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је мук |
| безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{ |
| у се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отсту |
| н пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се |
| балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уст |
| добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне биј |
| а да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p> |
| арац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему преми |
| њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од |
| , па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио оч |
| p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко |
| пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и с |
| зилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје |
| јеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступ |
| ених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покр |
| <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена ста |
| ко буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, |
| и.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву |
| ју још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели |
| са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, |
| макоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, |
| ’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућ |
| сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу љу |
| а се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и |
| твореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима |
| во су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну |
| аје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну |
| у не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </ |
| ничарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на д |
| мке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад |
| p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у |
| јети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву |
| ече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њи |
| га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да д |
| друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога |
| о о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га иск |
| и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу |
| о није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из |
| полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогач |
| извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они |
| новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам |
| мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достоја |
| Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти |
| пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, нек |
| арена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се |
| пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а он |
| н. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изн |
| стаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаш |
| смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик |
| мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смију |
| </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у |
| из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега |
| } Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га |
| ! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе мол |
| и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подр |
| и код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p |
| них осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да |
| бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна |
| начне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина |
| вини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве д |
| мо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — поми |
| “ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му мо |
| шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто с |
| , па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — д |
| сјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред о |
| учника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну |
| уци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под |
| осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али н |
| ори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац |
| {S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони |
| о осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дв |
| да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. < |
| рно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> |
| з прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и прост |
| по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда |
| е иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво зап |
| ед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснам |
| врати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о |
| е. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши |
| и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> |
| и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, поср |
| ило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и |
| се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“ |
| а вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! < |
| је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога сили |
| љу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, п |
| и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленко |
| .. </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— |
| о редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућиц |
| тскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у |
| се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиј |
| ворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаш |
| прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p |
| .{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и |
| их стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p> |
| и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво |
| } Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присје |
| да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђ |
| ој држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, о |
| најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одр |
| а кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике |
| — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на |
| иновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе с |
| дни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклони |
| p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! |
| дазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем |
| <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море |
| скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се п |
| се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да с |
| S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p |
| у је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трсти |
| икање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек |
| јепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска ронд |
| из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жам |
| и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао |
| и лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овлад |
| та и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он |
| о у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путн |
| Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изв |
| ачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! < |
| >Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни |
| отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више |
| а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехава |
| унцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; |
| у љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у ва |
| у.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љу |
| м — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у |
| да сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се |
| жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доб |
| ући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чис |
| т, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> |
| у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, ве |
| у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених склени |
| а захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бр |
| истало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној душ |
| стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је о |
| еше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва доч |
| ки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко |
| <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти |
| 1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не |
| ик.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попа |
| море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају |
| , док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњо |
| простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано |
| Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крил |
| мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — |
| ца, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонил |
| досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицо |
| а, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врсн |
| Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, |
| е својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њ |
| се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широ |
| , зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми |
| затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштам |
| они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми |
| ило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме |
| ећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је |
| одаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у бла |
| ..{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви з |
| , ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, н |
| у очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да изд |
| p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли |
| циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што |
| ставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговор |
| воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијо |
| те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не |
| ого чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дуг |
| сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>О |
| , што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шу |
| а згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и же |
| него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељен |
| спода се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, гос |
| е досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се |
| : рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p> |
| али се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно |
| зносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, |
| укама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видит |
| у говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити и |
| Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није |
| том.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца п |
| лака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сања |
| а који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра п |
| ше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека ра |
| се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин |
| и, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је |
| {S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} П |
| њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шес |
| таде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угл |
| змишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фију |
| дном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — на |
| ло друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули |
| дскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> |
| едном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одгов |
| ко иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком т |
| е може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А т |
| љиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђ |
| е.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, |
| дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S |
| споредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и |
| у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена бол |
| ом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, |
| киваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, |
| це чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјеч |
| хе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави с |
| море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потај |
| на; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране |
| то дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно |
| ато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвем |
| ло; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>П |
| ли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причи |
| е да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њ |
| лави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осј |
| адници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим ниј |
| и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он с |
| и посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{ |
| е му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била |
| дне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је |
| к државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме |
| жавнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, |
| ова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме |
| вика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} |
| собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће |
| ној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здрави |
| Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими м |
| илиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље |
| плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће ж |
| езни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, ч |
| и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Х |
| шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зи |
| а у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; |
| чноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их |
| заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, |
| у уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје |
| . </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше ис |
| ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми и |
| сели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породиц |
| вуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и |
| воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подруби |
| вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о |
| вјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не раз |
| подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </ |
| >— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из по |
| Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Ј |
| и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно |
| то пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да зн |
| за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с |
| ву и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је д |
| рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> < |
| и оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>И |
| И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућен |
| S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрд |
| ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весел |
| > <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — |
| Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> < |
| е проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлош |
| на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек о |
| ико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без просто |
| илима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} |
| м цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних го |
| p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Ник |
| едну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, |
| ванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, |
| вац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, |
| ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они |
| вом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у |
| е партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана п |
| </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на ж |
| онија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упит |
| узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и |
| {S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесе |
| и она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети неми |
| уде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не бр |
| ... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p |
| , — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не вид |
| лу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Ка |
| велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре |
| се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} |
| наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши |
| p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> |
| ве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкај |
| и, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловасто |
| олачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задово |
| службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невј |
| о на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би с |
| гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази |
| есечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непр |
| .. </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мок |
| е.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: |
| једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угле |
| слушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње |
| ико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене от |
| ктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је |
| одица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глад |
| .</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом |
| а...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтј |
| јка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, |
| што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу с |
| у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше истав |
| мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. |
| </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама з |
| осматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— |
| муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} |
| ра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Ту |
| до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило шт |
| ије могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и прија |
| оше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њ |
| . </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> |
| рга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада л |
| и за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, т |
| и.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учи |
| ко тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве теж |
| сити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока у |
| га поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{ |
| огађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена |
| лио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст н |
| ад понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје |
| <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња |
| ин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, |
| у.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздра |
| низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на |
| >Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и т |
| њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — |
| сма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и и |
| и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се опту |
| енка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она |
| етак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шал |
| ло.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> < |
| ога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се |
| гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док |
| е! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а |
| плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по ње |
| је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се |
| а је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и |
| је Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </ |
| а ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам с |
| свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљен |
| ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. |
| ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу |
| су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и |
| еће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. |
| S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Ц |
| <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјера |
| в и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у |
| и у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што в |
| зе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога с |
| им повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених |
| и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} |
| па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диж |
| ају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> < |
| лажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и |
| ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} |
| у и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетк |
| моран, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се |
| пну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> |
| их брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S |
| езе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>С |
| врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на ли |
| ајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док |
| ело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p |
| акло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим пр |
| ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком |
| амо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац |
| свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему о |
| дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше |
| радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и је |
| >— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене |
| алачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, |
| воје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димња |
| {S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива к |
| апавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ |
| наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} |
| јима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити |
| и, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </ |
| а већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </ |
| ивиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Н |
| гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и прибл |
| а: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спом |
| ало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза ње |
| гу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по јед |
| з којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се нај |
| > <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Ма |
| ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог |
| се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу с |
| p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три |
| во гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прс |
| асипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, |
| Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да ради |
| ала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога н |
| лио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— |
| аху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, т |
| ама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је су |
| а га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије нај |
| н се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стр |
| е тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На |
| , он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; теш |
| давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. < |
| затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све |
| се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја зви |
| а се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треб |
| о — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње р |
| али нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{ |
| ад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адв |
| Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриб |
| плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. < |
| ога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим у |
| се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га |
| е, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека в |
| у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине п |
| у пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мор |
| по. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} |
| ено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му н |
| му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се |
| море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину н |
| је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и др |
| д нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шу |
| шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе ја |
| с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да к |
| у.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој |
| <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л т |
| још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} |
| .{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p |
| Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> < |
| раја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она п |
| ред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да |
| гова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се |
| у и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно |
| стионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезн |
| одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Так |
| ване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси н |
| дила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик |
| {S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је |
| ко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{ |
| тину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо ми |
| ти без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је |
| опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради! |
| уго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је |
| а у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стого |
| и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њи |
| у на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено |
| и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љу |
| те да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; |
| од очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> |
| веника; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, п |
| вар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте н |
| и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран |
| обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену нав |
| т млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је |
| ој и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="su |
| заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није тр |
| е заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њ |
| сјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине |
| пусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и дав |
| е ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од он |
| зумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне к |
| базирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник |
| и се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а нек |
| у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у о |
| гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} |
| х исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато |
| није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у соб |
| p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше шир |
| к младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставност |
| је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује |
| ога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале |
| ову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, |
| дио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније млад |
| њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађари |
| е да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар |
| !{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклон |
| атима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— |
| змази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова |
| е дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је |
| } Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво не |
| мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушен |
| Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удара |
| чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испо |
| јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их пре |
| {S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и |
| ело јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не б |
| га и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако |
| шта! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} |
| о га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о |
| о што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети |
| е му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио мах |
| и помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати у |
| љаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој и |
| и, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— |
| е већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, пр |
| био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други по |
| усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа св |
| си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти дра |
| м се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да са |
| идио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица |
| боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и |
| е му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и ст |
| а.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једн |
| м рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед. |
| Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана разм |
| ђарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишља |
| } Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала ва |
| хар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да м |
| о књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а |
| у у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешки |
| трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p |
| тима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У х |
| Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јо |
| за себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа |
| што што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић ни |
| је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто |
| своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По виногра |
| али би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у |
| кршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано з |
| етресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и са |
| не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотиц |
| јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом |
| стиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, |
| у и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— от |
| Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита |
| ро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </ |
| челник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу |
| кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздр |
| озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бј |
| рнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и реч |
| и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у |
| погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се |
| сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вућ |
| погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбу |
| о наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући с |
| те лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а м |
| е нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке. |
| ја.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с друж |
| етника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о |
| тору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и |
| јек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па г |
| право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуг |
| велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства |
| а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управи |
| руге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часо |
| тио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и и |
| сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио м |
| дљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="i |
| S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао |
| азгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше.. |
| p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обоји |
| ува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћу |
| лан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.< |
| о се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на паме |
| и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе |
| и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворен |
| растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину |
| својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p |
| више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго |
| уди.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и |
| и у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; до |
| ај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозор |
| а и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чека |
| с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу в |
| . </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се |
| и се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да |
| ређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити с |
| га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је |
| ало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље н |
| им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи п |
| е; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све ли |
| ру, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљив |
| ром... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се |
| , ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо |
| то се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем |
| х богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали |
| мо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено |
| ље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> < |
| p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мир |
| лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, н |
| и и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је не |
| ите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p> |
| у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с о |
| и и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима |
| о да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у |
| главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради |
| ављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне |
| уше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи с |
| , но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике |
| ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче |
| >Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к ог |
| атких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обј |
| ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху |
| етњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p |
| то и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што дол |
| а се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке |
| ражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} |
| три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не зна |
| чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone u |
| окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли |
| на он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а пос |
| ко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе |
| раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у др |
| се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај! |
| ат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а |
| .{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху |
| гао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде сам |
| у може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлуч |
| ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе |
| спрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А |
| </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо уви |
| о главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и |
| себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весе |
| Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младо |
| задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се с |
| комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мј |
| главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата до |
| ада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: |
| ени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} З |
| сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ства |
| ла отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па п |
| ..{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и п |
| ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, с |
| и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла |
| а и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично ко |
| е пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева |
| ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Ив |
| каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јамат |
| рио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мје |
| јморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је п |
| ако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што с |
| камо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боро |
| м опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње |
| иљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што до |
| ра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе |
| /p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац по |
| лати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срц |
| у сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одз |
| ошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одл |
| му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена |
| у, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, |
| ћану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а |
| вши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и те |
| ашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани |
| лачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздрж |
| ва, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовну |
| мајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господ |
| ри ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође |
| о ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — о |
| Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љ |
| ро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се |
| о зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада с |
| има као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се |
| нте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и п |
| амисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижи |
| отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клим |
| p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p |
| братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p |
| Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и н |
| ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, у |
| топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи |
| обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је сп |
| ! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад биј |
| услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> |
| и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја с |
| онио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешур |
| нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онд |
| уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари |
| јен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би |
| у је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом |
| , засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> |
| — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чис |
| страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блаже |
| сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта. |
| о се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна ф |
| Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; |
| а низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зуј |
| осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у ти |
| еља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе час |
| ако му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа ј |
| S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, к |
| разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у |
| ва, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре |
| ју лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, конст |
| „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита г |
| ољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли |
| е мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без кори |
| мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. |
| —u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са рук |
| жаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пођ |
| ослужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигош |
| државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних ц |
| вораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође с |
| жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а |
| рим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... |
| ватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здрав |
| слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, |
| ушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не с |
| везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим с |
| се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сак |
| ло студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мра |
| p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мо |
| стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирн |
| а више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна д |
| козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што |
| старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула так |
| е, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко |
| на помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: сам |
| .{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми теж |
| p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. < |
| м, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... < |
| оловником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, пову |
| словених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху з |
| је ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit=" |
| >Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једн |
| потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и н |
| иво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим |
| >Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту дру |
| . </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе а |
| . </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју мал |
| јеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се к |
| одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смје |
| ве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше |
| униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, може |
| с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио варош |
| собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замиш |
| млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из ц |
| сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам со |
| >И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо |
| > <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— З |
| д је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови гла |
| да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, нај |
| е погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец пре |
| ативши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угл |
| а претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, ч |
| {S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, с |
| рио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— |
| се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубо |
| . </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, з |
| ша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш |
| ростора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као |
| Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се |
| ну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би |
| ио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био д |
| олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво |
| аест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздан |
| > <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговор |
| } Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрн |
| вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше |
| оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше с |
| , гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кућ |
| е се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пу |
| рата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> |
| одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхта |
| >— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младић |
| а њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од |
| ао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој |
| дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљ |
| е добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — у |
| е узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати |
| му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес |
| младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по пр |
| љице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи цр |
| на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — м |
| е бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену? |
| грао; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> |
| ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док нај |
| и га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако некол |
| оти, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је л |
| о ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— н |
| а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора |
| вати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! < |
| S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— |
| рио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p> |
| на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за о |
| мијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није прашта |
| {S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у п |
| су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто гов |
| ошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш со |
| ирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо |
| оф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ј |
| Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук |
| ако је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити сво |
| двјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изи |
| е начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опија |
| судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p> |
| нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас |
| чити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И |
| ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задо |
| е.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми д |
| </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има |
| су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић |
| се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И |
| својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред |
| дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана раз |
| у као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Т |
| ојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А |
| бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник кр |
| отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивиче |
| бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Ј |
| ешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога г |
| глед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуш |
| но корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и |
| .{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, |
| , с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам н |
| јци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стуб |
| у. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени но |
| борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљес |
| усрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли |
| храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кро |
| а сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им |
| {S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p |
| ијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролаз |
| звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у |
| рино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјер |
| ослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. < |
| рочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја д |
| аде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем у |
| ога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} |
| омало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се |
| слије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку остави |
| морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне веч |
| ти труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи р |
| узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједн |
| једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, |
| стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раст |
| очио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказива |
| е, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета. |
| ши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> < |
| нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с |
| Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима исти |
| кла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бациш |
| .{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије |
| .{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! < |
| p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прис |
| едничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — |
| евојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше |
| вијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и |
| сте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жал |
| игнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. |
| се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дру |
| ма.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа у |
| гих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао |
| им пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— |
| ца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет |
| во познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испи |
| е, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно |
| на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и |
| играну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, мла |
| едва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа |
| огом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну |
| о)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — уп |
| вници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он т |
| . </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, |
| н; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа т |
| х година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било н |
| а се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се ку |
| p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити. |
| о се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погд |
| ас застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличу |
| сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошл |
| цао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У |
| се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ко |
| не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде |
| — Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече п |
| е дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што при |
| ави био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је |
| твари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестан |
| је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" |
| ога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviv |
| и копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно |
| стога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио |
| слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, д |
| , пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> |
| он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни р |
| та!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и пока |
| мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. |
| не се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукав |
| а дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њен |
| тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи |
| ући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} |
| љу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих не |
| ника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу со |
| мо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... < |
| за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће |
| аручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— |
| </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и св |
| ага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у |
| Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— |
| жите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба уби |
| — Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection |
| додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па х |
| /p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе |
| у се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, |
| к се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} |
| и као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — |
| ју му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју оставља |
| </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради |
| рим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветни |
| — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зје |
| азвика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ј |
| он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. |
| о јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} П |
| срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихов |
| е, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита |
| омогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући б |
| веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново ј |
| дило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и и |
| } Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео |
| пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу |
| ћ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима |
| атили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне с |
| уре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку |
| у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у сел |
| о с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p |
| — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га про |
| </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте у |
| ем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија с |
| зо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но |
| неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво к |
| а, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и |
| збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше |
| пуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — |
| сет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макне |
| у собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} До |
| се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> < |
| . </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не с |
| толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није |
| дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погд |
| јети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим |
| Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака о |
| о је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер |
| тљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхта |
| во и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </ |
| да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америц |
| види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p> |
| јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! |
| <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац по |
| >— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се |
| и. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! |
| ражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је |
| Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунц |
| ић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре уни |
| да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго |
| .</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Млади |
| гом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо |
| а осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по н |
| з виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ход |
| о лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече |
| ко посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем |
| рне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p |
| че стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тог |
| акон киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења тра |
| јед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и ст |
| ијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никако |
| х труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, |
| иже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им к |
| — Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застриг |
| и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над со |
| уше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и |
| закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча на |
| зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види |
| о доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилаз |
| ка, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто |
| осле све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код беш |
| му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњи |
| Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не |
| а уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац. |
| ом сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на |
| за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, ист |
| лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају |
| чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија дале |
| едаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмиц |
| м из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За |
| снике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је |
| лако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама |
| истаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони |
| <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p> |
| олио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће на |
| село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде г |
| S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године но |
| потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле виноград |
| — Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ч |
| ју браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази госп |
| буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зив |
| а сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— З |
| <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи н |
| лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вје |
| увство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу |
| Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио |
| и о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. |
| не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једв |
| д жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} |
| величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену |
| ислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјет |
| <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, |
| одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... < |
| к су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучни |
| } Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смут |
| ава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замриј |
| ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу ти |
| правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спуће |
| е сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим пов |
| сматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Об |
| је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{ |
| јеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} За |
| свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће с |
| е се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не |
| изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујт |
| овим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетло |
| разложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздружи |
| ко мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нар |
| ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S |
| ственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свје |
| во насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зград |
| га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он |
| нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху усп |
| при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засј |
| варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на поз |
| — Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно к |
| отику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљи |
| ђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, |
| га чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод ње |
| сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље |
| м чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, з |
| сак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута д |
| право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате и |
| со и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав но |
| у ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </ |
| противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак и |
| знула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас насла |
| да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и т |
| о вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча |
| Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио друг |
| а! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} О |
| с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себ |
| ! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> |
| адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имал |
| Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове |
| јаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надале |
| е и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, прот |
| у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му |
| свијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све пр |
| блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед с |
| а се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, бр |
| авар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%... |
| ор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и |
| ескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашт |
| зу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="sub |
| мљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снаг |
| е... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Ко |
| е могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли |
| фске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простот |
| и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сј |
| старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састан |
| доше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му с |
| у се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми |
| и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њом |
| чело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драго |
| ршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута у |
| ’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — п |
| ма у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све в |
| вијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите од |
| <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна |
| вене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и |
| о је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше д |
| ли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које те |
| ао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто |
| вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз |
| видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврд |
| би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и |
| се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који |
| вако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе |
| м о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — изм |
| ти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А |
| ресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела |
| ем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па |
| чину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гул |
| рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља |
| По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и |
| опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари |
| /p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присуш |
| јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слут |
| а га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по |
| те сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље |
| о да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — |
| као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће |
| облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом п |
| рушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудн |
| .{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум |
| замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се |
| емљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Заду |
| учи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замри |
| пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се |
| а родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, бла |
| вори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не про |
| ла првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мај |
| задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објаво |
| девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; |
| варао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећај |
| очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не |
| S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о |
| тавите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> |
| жен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када б |
| S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у |
| и је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, |
| у је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом |
| етлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави |
| х појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше ника |
| идиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте |
| пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p> |
| и.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај |
| махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође на |
| т му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по |
| А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили б |
| е видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она н |
| идружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на пр |
| е напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> |
| p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чист |
| своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зар |
| >— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не ми |
| Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Ив |
| годишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то ј |
| </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи сто |
| промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека с |
| ! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{ |
| бави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило м |
| нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијм |
| је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и м |
| у нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, с |
| погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пр |
| двјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— |
| една је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада |
| простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи |
| ђе још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>О |
| — Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњишт |
| стор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јур |
| {S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} В |
| .{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да |
| даше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца |
| а ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке с |
| ад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове |
| Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет |
| Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљу |
| ваца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет |
| одина служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ пом |
| ет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи не |
| оту ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и по |
| ца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост нећ |
| е и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјер |
| , потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се устав |
| смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према м |
| ваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је пе |
| ед њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио вин |
| цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слат |
| аше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и дв |
| не села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; |
| .{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји м |
| ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром с |
| ожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе |
| авио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу н |
| су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико |
| што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћ |
| вјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је к |
| јаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} |
| ли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Ж |
| Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожут |
| , будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога до |
| о постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сут |
| и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S |
| јерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од ср |
| <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто им |
| <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попођ |
| ебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заб |
| — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се |
| те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уокол |
| тићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говори |
| p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети с |
| авиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се тру |
| те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га |
| нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шу |
| > <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је |
| ти му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази |
| у тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите го |
| данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... |
| у.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мор |
| одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чул |
| рује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. |
| е на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламе |
| замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај |
| гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се имено |
| p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{ |
| запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени |
| одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у по |
| > <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупни |
| } Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на о |
| тегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а |
| е се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде |
| мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила |
| сцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закљ |
| су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — |
| , и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> |
| маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, кот |
| жи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи |
| жи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву |
| дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мј |
| > <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њено |
| ка свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца т |
| анких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледај |
| ени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{ |
| то весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корача |
| ик, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташ |
| а је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина |
| након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми о |
| Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све |
| м рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже |
| дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — тр |
| о октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци заглед |
| ву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиља |
| е изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; нанов |
| е у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p |
| оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му дои |
| о блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини |
| гавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — р |
| шају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом |
| рећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому не |
| ш блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац с |
| ске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у д |
| творена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепе |
| и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра |
| би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе |
| <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец |
| ијед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> < |
| вијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весе |
| {S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} |
| —црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, х |
| пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздра |
| гла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. |
| ази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђ |
| их голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу |
| Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом п |
| то ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: пом |
| ; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно нав |
| оље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се нанов |
| како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије кав |
| е са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвије |
| паца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} О |
| ијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на прома |
| мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, |
| сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши о |
| у спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у су |
| р Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Ниј |
| же да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво с |
| их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло г |
| p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{ |
| уче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој |
| х глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жа |
| а савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби |
| ена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица |
| мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> |
| ик Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто з |
| има му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} У |
| Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њ |
| >У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p |
| јпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. |
| е у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријем |
| хвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало об |
| стави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Г |
| } К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи ос |
| ала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Fl |
| шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо |
| наваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на |
| <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се |
| говаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање шт |
| S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи |
| ? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — |
| е на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане |
| ем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} |
| ка нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишч |
| му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не |
| нка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну |
| ше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде з |
| те зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачк |
| нут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се |
| у за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни проце |
| танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка |
| ладе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаш |
| /p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — р |
| ном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — |
| боли њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, |
| <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана пот |
| е, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутр |
| начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакн |
| а спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код |
| вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, по |
| упаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога |
| еро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двоји |
| друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— |
| је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... < |
| је потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумск |
| Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених же |
| у. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; р |
| душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред |
| p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га |
| ућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбу |
| ваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела |
| . </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи осл |
| земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дје |
| подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} На |
| и.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није вид |
| </p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у в |
| тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надв |
| ја. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Доб |
| ијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишче |
| је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење з |
| p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати ма |
| двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунц |
| лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не |
| ново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надо |
| старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово о |
| е разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана |
| ац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као |
| благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинил |
| на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — н |
| трча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом з |
| обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јем |
| а му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се бран |
| унити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким окол |
| никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, |
| дала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, ј |
| орових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела не |
| иће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Зб |
| обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. |
| з његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови |
| </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... |
| , — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. < |
| и пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; |
| <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> < |
| и...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште |
| лаву. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга ч |
| >По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкив |
| постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу биј |
| ело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и о |
| >И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, |
| ове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном |
| а узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се он |
| о.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мј |
| тарца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу |
| зовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живе |
| зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква св |
| ј и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замука |
| </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку сво |
| јестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} |
| у даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мј |
| p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p> |
| њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате меден |
| бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро ва |
| све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, с |
| знутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлос |
| >Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. |
| гар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уок |
| м глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор |
| де и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују |
| падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зач |
| ти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господ |
| о ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угуши |
| дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, с |
| е и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна |
| ила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претрг |
| ко миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и |
| {S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} С |
| ше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше |
| у“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравиц |
| јешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пусти |
| } Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом т |
| сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у ко |
| осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угле |
| м ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се за |
| е виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран по |
| гласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа н |
| гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по под |
| ћне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... |
| љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером р |
| е, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и т |
| нога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекин |
| посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих |
| есе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у б |
| меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена |
| јански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху |
| у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад з |
| и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјет |
| но но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се |
| хове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову с |
| /p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече |
| ом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након |
| /p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међ |
| да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, |
| ини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избиј |
| о над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред |
| што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра ун |
| ичицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, |
| свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу |
| е млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада млад |
| <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа |
| мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену н |
| маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки |
| Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а |
| ирокоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек р |
| љаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, |
| де.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, |
| и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увиј |
| По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плох |
| смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад у |
| шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му о |
| војке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— |
| лу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се |
| ијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад |
| Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова п |
| јене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и |
| бразе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — |
| таче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим жи |
| авали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S |
| аче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једн |
| м или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни |
| љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји сила |
| иде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се |
| Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и |
| а смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се |
| клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима ст |
| а проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули с |
| ? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут ш |
| већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро вид |
| /p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зн |
| а. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за |
| у и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на драж |
| родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада ви |
| <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове |
| а док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је т |
| е... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове к |
| ед њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад сти |
| одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан ста |
| p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> |
| чинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је |
| на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче |
| ујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам |
| ма, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишче |
| азнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено глав |
| на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их остав |
| p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора |
| ике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га з |
| по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </ |
| S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што |
| а за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да |
| арија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одиј |
| моран?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво |
| о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило |
| ст даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не б |
| о?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом до |
| убиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љет |
| > <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тј |
| з далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и п |
| — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час |
| онит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p |
| овољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници |
| им часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећа |
| него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, |
| во намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање |
| потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довеч |
| а се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бија |
| ирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначу |
| аве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> |
| {S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво |
| људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим |
| ора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натушт |
| тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напу |
| буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао и |
| тим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум |
| — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и сами |
| <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога м |
| ило проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се п |
| а се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од |
| и као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му |
| пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом |
| Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, |
| ти се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{ |
| намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешће |
| ожић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије |
| друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако |
| тише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут |
| ћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна |
| </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, |
| освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из |
| </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијев |
| ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговара |
| дају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме |
| <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му ј |
| огом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно |
| нски чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собо |
| рошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преост |
| м страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну |
| иковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главар |
| траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до |
| ада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема среди |
| ује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> |
| огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају |
| амилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова |
| ђу физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове на |
| анити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се с |
| бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао |
| ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад м |
| ије било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су са |
| не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пош |
| је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у за |
| е гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одм |
| о се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене |
| , држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне кап |
| реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовањ |
| што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јес |
| стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падај |
| рвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијез |
| глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара |
| — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза обл |
| з ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади ш |
| <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, п |
| жете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па и |
| — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао |
| мо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разглед |
| вако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала св |
| неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријеч |
| енио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о |
| ра им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба д |
| брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџб |
| па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору |
| суде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом зглед |
| да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, за |
| е у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По вин |
| Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’ |
| руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве дру |
| рољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с |
| рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога п |
| пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади пр |
| <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згле |
| p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им |
| ио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и |
| ити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да |
| вини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ћ |
| си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сир |
| ропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{ |
| најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослијед |
| ћ с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не зна |
| ћи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза ког |
| лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић и |
| итим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нек |
| — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи ка |
| ен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе нег |
| и, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза в |
| шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, |
| bSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} |
| ! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустав |
| tion" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Кат |
| е одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата |
| е нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, |
| т, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к с |
| гледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред само |
| забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовн |
| > <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори. |
| ху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подн |
| есвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико рије |
| ше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни |
| наш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је |
| ушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаш |
| Section" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрест |
| е!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које |
| грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио |
| аву, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, |
| кога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да п |
| е сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједно |
| испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је з |
| — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} То |
| земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињств |
| , свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божић |
| осачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замол |
| ји га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p |
| } И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива |
| ло уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој |
| е с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на мах |
| оши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски |
| на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини м |
| иђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно пр |
| орним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких на |
| ци, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: мл |
| ежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p> |
| примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече злов |
| > <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очит |
| с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’м |
| карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutsche |
| и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице |
| да тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земљ |
| за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашл |
| ронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, |
| говори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то с |
| ! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново |
| Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на |
| у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд |
| остору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном глас |
| ладић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гони |
| } И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, |
| то, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је кр |
| еда у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к |
| син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у |
| е и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђ |
| p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окр |
| естра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто ш |
| азишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> < |
| овору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догл |
| уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! |
| дно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се ције |
| <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на |
| о напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи госп |
| {S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, |
| јевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се о |
| којаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сун |
| .{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат погле |
| свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазо |
| од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор пор |
| опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећни |
| > <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекомо |
| шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа уви |
| као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху пода |
| шала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мис |
| а њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме посл |
| проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сад |
| и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— |
| рими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мје |
| а. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика |
| p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад |
| вједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како |
| чекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> |
| и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, ум |
| се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са бла |
| остор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће |
| сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да |
| лаву. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо |
| јте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћин |
| <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — пре |
| ашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испрат |
| /p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град з |
| /p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме остав |
| сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и пр |
| </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, |
| /p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице с |
| </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља |
| шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десе |
| ре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дј |
| foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу? |
| мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти ј |
| </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је ота |
| гледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме п |
| а пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнак |
| било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, к |
| или...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и |
| — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{ |
| Section" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих стр |
| жина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га исп |
| државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове г |
| смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће. |
| из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се |
| колико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пр |
| > <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се да |
| х људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене |
| атиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Ма |
| >— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — пл |
| емојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а м |
| е ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — ја |
| евојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну п |
| сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци с |
| Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад |
| жно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта |
| >— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. |
| ој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највиш |
| </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p |
| — Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ов |
| штаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевој |
| линик навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се о |
| p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ов |
| > <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и |
| ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго т |
| С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми с |
| а фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Иво |
| </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето х |
| се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио |
| > <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је |
| А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто |
| > <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру |
| авлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p> |
| ! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас шт |
| а! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreig |
| вано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а бил |
| > <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p |
| урина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правн |
| и! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, |
| руги пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S |
| другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа |
| х не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече г |
| без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Мож |
| адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али в |
| Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По веч |
| адиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Ј |
| ади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, по |
| ... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво |
| к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мал |
| >— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; гово |
| p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како зна |
| е дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, је |
| купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у по |
| /p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте см |
| . </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да |
| трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видит |
| . </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} |
| и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча и |
| ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, к |
| кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вр |
| . </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одгов |
| рат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дје |
| евуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гл |
| тији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо |
| стави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} |
| а нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Мар |
| мени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. кота |
| <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> < |
| амјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се ч |
| припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошље |
| . </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p> |
| не вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа |
| .</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а |
| јело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је ж |
| а стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово |
| е... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва |
| а љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у |
| у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за |
| го на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — ва |
| себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је л |
| </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о |
| борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и |
| p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државн |
| > <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите |
| пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> |
| ви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част. |
| младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нис |
| же. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — |
| Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које со |
| на... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога пот |
| а! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p |
| отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! < |
| граф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то |
| >— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајм |
| иди на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> |
| ијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пре |
| p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио |
| ћима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се раст |
| ића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљ |
| /p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>П |
| тора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред цркво |
| у укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код |
| младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре |
| ити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млад |
| је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А м |
| мо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако п |
| Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit |
| е отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. < |
| јед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупник |
| да уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бес |
| ? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењ |
| p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрен |
| оворите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се |
| ужи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> |
| паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толик |
| , а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се ст |
| а, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се |
| о ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме. |
| ко! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му |
| ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>М |
| едока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и н |
| ела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га опи |
| <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се |
| Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда |
| /p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви же |
| ску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— |
| сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дје |
| а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоња |
| прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је ч |
| " /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме |
| јеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога од |
| поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писм |
| p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по |
| > <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече |
| а ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p> |
| х га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост |
| ика), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изуст |
| ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари |
| unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће |
| р: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га ку |
| <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о |
| удбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак за |
| роз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође |
| јор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> |
| ва под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Т |
| ив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамц |
| Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата |
| Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зград |
| <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а пра |
| што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао о |
| оћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, п |
| дје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро |
| коше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се из |
| <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} С |
| остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Ма |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој о |
| оме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави |
| ш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино ста |
| аве на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође |
| >— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} У |
| „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори вр |
| риповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чу |
| а није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у |
| љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на р |
| ивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о |
| ју се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане зе |
| — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко |
| се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди |
| ца платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога |
| аљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањај |
| аву на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице. |
| латио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; |
| ркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмичк |
| ац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у |
| пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјен |
| је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; |
| још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; с |
| ... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> |
| о радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био у |
| апустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} |
| њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеш |
| еваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше |
| ! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмиц |
| и се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад |
| јдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корач |
| а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро |
| че нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци |
| ћи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је |
| изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти |
| ити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и |
| по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук с |
| ме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још с |
| S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад к |
| , хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p |
| новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди ра |
| во дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} |
| придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разгово |
| они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости |
| ве тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећ |
| иној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p |
| е се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на м |
| аду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по с |
| у, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, |
| онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. |
| мене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну |
| заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми ј |
| сцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа с |
| а облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза з |
| } Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздр |
| се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од сво |
| хај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, |
| виту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртв |
| о и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако |
| , ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бија |
| , испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се |
| подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да |
| свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно х |
| } Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и рас |
| оћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега се |
| рцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјер |
| огама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужи |
| стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу до |
| чајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узви |
| > <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељ |
| наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу |
| што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива да |
| свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, |
| о се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Ан |
| ек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао |
| упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! |
| младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S |
| зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} |
| а, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} |
| , низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих |
| дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао изм |
| Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му |
| десеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу |
| о пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакл |
| живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим ви |
| поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима |
| ат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> |
| и, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— |
| он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> |
| Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко прек |
| ? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли |
| ога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане из |
| бразу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бија |
| им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к |
| е боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што |
| закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше |
| казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама свој |
| м! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде п |
| лоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим |
| — А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да |
| на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у т |
| /p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, |
| во ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му св |
| >— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне |
| мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекл |
| /p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и л |
| лико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пун |
| своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, |
| де с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, |
| ам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога гос |
| вакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на дог |
| ubSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па рад |
| говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да |
| бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавал |
| села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Млад |
| ћану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При в |
| едом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова же |
| а рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам о |
| ије жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на |
| и се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће |
| чима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да м |
| еда уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из с |
| ек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гл |
| вратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада су |
| во у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа |
| плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је зак |
| намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p |
| наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— П |
| зила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у ч |
| — Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље |
| /p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> |
| p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо |
| жа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе |
| /p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, врати |
| p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да убла |
| ре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго сто |
| t="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијеш |
| ођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам |
| да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати |
| } Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих с |
| гова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њим |
| и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да |
| /p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и из |
| ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све |
| ко корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} |
| себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља из |
| p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Н |
| танку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту |
| мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђ |
| Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с |
| <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p> |
| ити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто |
| Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У с |
| како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, |
| сам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго. |
| чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто ко |
| — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само з |
| састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема н |
| зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два |
| } Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бија |
| ренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за |
| једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тиј |
| плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каж |
| , — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у |
| — А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p |
| што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новац |
| — Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — |
| дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштркан |
| >— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене |
| сти људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то он |
| Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} |
| очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагив |
| е смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у |
| ред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, и |
| му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Оп |
| <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешт |
| и, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је |
| јеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди по |
| што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редови |
| па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво с |
| м. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му г |
| д није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о |
| Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са |
| у ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — п |
| p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њ |
| се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се |
| угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док оби |
| на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега ст |
| Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима је |
| ољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да |
| а чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу |
| номе стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих |
| е, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киш |
| а се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на мор |
| овори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се |
| примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наје |
| н све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућан |
| љада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. |
| мија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — |
| ије могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. < |
| једу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, |
| сли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих |
| аково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и |
| икама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто— |
| ређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше |
| она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу. |
| <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје |
| !{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign |
| рто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, |
| е наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> |
| чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p |
| а.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Х |
| има њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те п |
| о могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не |
| ах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза к |
| едљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! |
| ужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. |
| и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и |
| ши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи сл |
| оре и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видје |
| рже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Бр |
| уши досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежак |
| ђе један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог |
| веучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, |
| да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па |
| собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} |
| утро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана |
| {S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни |
| к хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађо |
| вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па |
| пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју |
| а дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу |
| већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} |
| ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше каз |
| ло им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не пр |
| неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипа |
| шкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једн |
| допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, |
| њега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан про |
| тано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни но |
| ћа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића.. |
| оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, |
| већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — |
| д њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду пол |
| Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродиц |
| асјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене |
| а, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и |
| ене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима на |
| ном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, |
| жи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не |
| и се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења |
| нице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње |
| вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испре |
| сјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безраз |
| сјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повла |
| врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, |
| је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и |
| в зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбу |
| попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје |
| ењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно удар |
| p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, |
| дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше |
| } Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови.. |
| .</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим краје |
| беломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је до |
| иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачи |
| м подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава |
| епа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трг |
| к наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појав |
| гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је цр |
| штанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> < |
| је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када |
| е... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао. |
| {S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осје |
| што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му |
| внало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то |
| де црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа глед |
| о ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — д |
| јетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Ча |
| ен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— |
| ед његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У со |
| зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </ |
| под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стад |
| рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ход |
| а.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је п |
| а њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне. |
| мах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. < |
| ше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећ |
| а Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у ур |
| ихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у г |
| S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао |
| та.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Мари |
| се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовит |
| остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с д |
| ети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јур |
| ијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p |
| говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен |
| о би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и |
| и каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —пр |
| дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићк |
| њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би |
| им и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим |
| ред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, п |
| жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакш |
| а предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на пу |
| е велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је |
| адић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S |
| рене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; |
| треба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше ш |
| не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се обј |
| опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима |
| ослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа |
| е за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пр |
| енку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске |
| <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га св |
| к трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше с |
| као, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у |
| зима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једв |
| улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они у |
| и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно игра |
| и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински |
| свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... ко |
| ога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће |
| а часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај |
| Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — уб |
| ржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — ре |
| адахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међ |
| ада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче ист |
| асом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У |
| више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празни |
| преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> |
| мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје та |
| водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад |
| поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} С |
| у, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му те |
| тава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осј |
| у нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, оп |
| ијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Ње |
| а, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клин |
| Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људ |
| {S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и п |
| ла ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе |
| „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Ка |
| , посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пил |
| ље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разаб |
| } А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и н |
| де.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осје |
| аокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато |
| р, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му |
| S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до г |
| ве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{ |
| е од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба |
| му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врући |
| да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се време |
| памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било |
| љубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. < |
| p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије |
| а живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закре |
| лазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... г |
| Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S |
| остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста. |
| ије, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, |
| младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је |
| ила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра сви |
| љускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гле |
| > <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове |
| а из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га м |
| о зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и |
| дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти |
| S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да |
| е у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га с |
| га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколик |
| спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунч |
| ових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешт |
| ше се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут мн |
| p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац |
| тремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бриш |
| авим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни г |
| вади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шиб |
| челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се И |
| ивога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст |
| , изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе пе |
| ко времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао |
| год! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али ме |
| тересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и в |
| ту падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује |
| ајбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p |
| свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца |
| и силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједн |
| Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити |
| нице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по |
| овара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Ив |
| крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свако |
| } Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код |
| p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нано |
| а! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу |
| — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опо |
| у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редо |
| мјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће д |
| Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p> |
| амисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{ |
| ће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку |
| е! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опа |
| дно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мо |
| ламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— |
| зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. |
| икад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно шт |
| еки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадов |
| црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и за |
| тва, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се |
| то их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигле |
| ушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу ст |
| о осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућу |
| ана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно с |
| о подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласк |
| ада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положи |
| ђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли |
| ено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се от |
| да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p |
| медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила |
| во проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и |
| естан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </ |
| {S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и б |
| олично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, п |
| ознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну ум |
| попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — |
| не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну не |
| аван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори |
| атегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне |
| уо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у |
| узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанци |
| сак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела ј |
| мети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо нам |
| <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо |
| је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на ру |
| и час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна |
| ежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг |
| ећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да |
| их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са ж |
| му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му донос |
| ђе по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не д |
| а ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> |
| се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p |
| } Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима п |
| но нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{ |
| пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ |
| ој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Ј |
| <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!.. |
| сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не пр |
| оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки ч |
| е, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је он |
| те, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хват |
| шаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго |
| ће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друш |
| ника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у |
| к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто |
| ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе |
| м понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смок |
| ине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, |
| лизу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли чита |
| ада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, рије |
| ам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> < |
| има непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина |
| нећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури |
| вну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шу |
| цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окам |
| јених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљ |
| тљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би |
| оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наок |
| .{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири |
| ead> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Ив |
| је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се |
| огу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује |
| долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош |
| еда Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов жив |
| о се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сео |
| ас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад |
| e unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним д |
| о из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S |
| за своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу да |
| > <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и об |
| прашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Њ |
| дишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — |
| е како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи тр |
| оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац мич |
| е ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставн |
| челника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Т |
| се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође об |
| атопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што з |
| посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и |
| као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучи |
| сине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини |
| ху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше |
| нцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше |
| — Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> < |
| ача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у ру |
| ав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче уза |
| ...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, к |
| о мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко |
| тао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И |
| ла залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губ |
| евине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде д |
| <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — поно |
| ртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е |
| ладићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе |
| уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; |
| и се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, о |
| во изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} О |
| се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вин |
| . </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њем |
| ске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} П |
| но.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се |
| , ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} |
| <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, |
| траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хт |
| тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и с |
| лије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га |
| <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему |
| ни је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе |
| право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску |
| озајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му дра |
| а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва |
| </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроз |
| е дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} |
| матрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у гра |
| ирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посј |
| е је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с ки |
| аше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што |
| за пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сун |
| жиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и у |
| а засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, |
| зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратим |
| Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом сн |
| дах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попођ |
| јаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се |
| за, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се |
| бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу си |
| ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш л |
| ростираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјес |
| е је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа м |
| чери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало сви |
| женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дј |
| че.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвем |
| утом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге |
| тарцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједен |
| азумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и поч |
| а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живо |
| гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говор |
| ућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану та |
| Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбу |
| о му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше п |
| ију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лу |
| акле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шез |
| старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. |
| евјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — |
| , — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде |
| карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није пот |
| с поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о то |
| } Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кут |
| е извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к |
| нанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада |
| љену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — го |
| но вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле јо |
| што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код |
| и чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} У |
| ладић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! |
| у...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} |
| оже ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, |
| била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више |
| ри дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> |
| ки чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, |
| сти провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује док |
| величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за ин |
| ељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима ш |
| ру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p |
| се се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вод |
| аја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{ |
| до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да |
| есеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрон |
| Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од ви |
| очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно так |
| се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па с |
| ате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S |
| изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледин |
| у људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од друг |
| агло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с уд |
| Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути |
| ре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и став |
| на Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на |
| .{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А в |
| и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничност |
| а пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> |
| {S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки. |
| рас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на с |
| ше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створо |
| их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, |
| о тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} |
| .{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу |
| видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и |
| је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — на |
| а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи д |
| !{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} |
| ха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњ |
| пник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и дом |
| це и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјес |
| ј, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојк |
| враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора ч |
| помињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна |
| вуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам |
| м.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше сам |
| S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! |
| неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућут |
| аки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} |
| носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових гла |
| е, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он п |
| сних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани |
| пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетра |
| на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигента |
| /p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— |
| е; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, |
| — Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику. |
| опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пус |
| простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водо |
| се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и |
| же преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменито |
| из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима. |
| За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— |
| ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти м |
| дувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, |
| младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако |
| на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећ |
| тија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија |
| гледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини д |
| још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над |
| син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S |
| измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љуб |
| земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и |
| одило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... |
| /p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... |
| {S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сва |
| — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све с |
| сом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи. |
| и... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{ |
| ашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити |
| дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога |
| породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се з |
| , ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу |
| и! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом |
| не од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду |
| журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао |
| ослове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пра |
| пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у који |
| > <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто |
| твори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код |
| > <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше |
| пусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио с |
| броји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па он |
| јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама друго |
| ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави |
| са. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијет |
| — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањи |
| ошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми |
| ажарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате |
| се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ |
| и. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увиј |
| ече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз с |
| </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, |
| јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима на |
| рогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затв |
| ван на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми |
| , да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се с |
| се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа з |
| о га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} |
| /p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељ |
| ије потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размиш |
| говац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> |
| и син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој |
| о што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није |
| </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — |
| ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p |
| и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозо |
| де га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на |
| ваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи |
| — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, у |
| еди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече И |
| повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S |
| пиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата. |
| му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у на |
| се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>У |
| е камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се |
| у она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се вр |
| присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз |
| . </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној |
| ид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново нато |
| кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело сви |
| а поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајк |
| ад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, углед |
| доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} |
| лазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p |
| брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њ |
| многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше |
| е. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча |
| ржавнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— |
| {S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око |
| ари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — реч |
| е се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С |
| са довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посм |
| часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растат |
| је.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су |
| е и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кор |
| лане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} |
| мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте |
| осве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали нов |
| своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у р |
| сти! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} |
| поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем ни |
| е, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} М |
| ирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми |
| га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли |
| му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздр |
| .{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ч |
| .{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му |
| је каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијет |
| е наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина |
| и се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p> |
| је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p |
| бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва |
| ћен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} |
| о не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — На |
| ка и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучи |
| .{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </ |
| јесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је |
| се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. |
| ршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија |
| > <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећај |
| рати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! < |
| за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому |
| гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њег |
| ског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни |
| ло му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају |
| до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као уз |
| вала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом на |
| За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крош |
| на и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види мо |
| — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца н |
| грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Оста |
| ј комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S |
| не...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати с |
| одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра |
| тари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — По |
| к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у |
| нако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не мог |
| Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — |
| ојега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала |
| удство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и др |
| ти велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упе |
| >Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још навра |
| лна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врс |
| спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог з |
| ти блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S |
| слије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p |
| ?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му |
| итам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и |
| . </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадил |
| главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали с |
| пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог прови |
| агледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крсто |
| боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стој |
| } Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посмат |
| валио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцав |
| е као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен |
| е живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаш |
| и се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} |
| дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, |
| е времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из д |
| оки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и |
| е поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у р |
| лоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из варош |
| степенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца |
| .</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше н |
| ио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико г |
| души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли м |
| ника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </ |
| се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по |
| Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало др |
| слом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође |
| д кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сј |
| дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад жив |
| рати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" |
| лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим |
| ти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о мо |
| магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да |
| у, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, |
| у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ |
| етињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсниц |
| крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; |
| мире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прст |
| воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре п |
| ед Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра |
| ли!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— |
| тељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му |
| носили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То |
| с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове о |
| е ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре |
| н и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим |
| ло се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и |
| аше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за веч |
| смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, буд |
| азује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајућ |
| испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>Н |
| чурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунц |
| да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} За |
| оду и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Бра |
| о размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрк |
| обоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико сам |
| а. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве |
| гурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана |
| иве међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није |
| — Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; |
| дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте |
| је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{ |
| шла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А |
| — Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин сврш |
| јев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се за |
| око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Н |
| </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а г |
| таше, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и ја |
| у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не д |
| му сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто |
| утрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијет |
| теља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ и |
| одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одв |
| ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... |
| потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом |
| оточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогин |
| ћ је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: < |
| у је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управит |
| и.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шт |
| наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{ |
| м, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, м |
| и је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној дво |
| не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром ре |
| се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао |
| уже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — у |
| /p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То ни |
| ета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— |
| стош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>... |
| њивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и бо |
| вар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господ |
| ођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слут |
| >— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и пока |
| мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би бил |
| из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио |
| екиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то м |
| ас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од ч |
| е и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што |
| у у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређен |
| , сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинар |
| — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ |
| ове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, ста |
| тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— |
| миривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслуж |
| рномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како ј |
| у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одо |
| ри, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се |
| мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из |
| очарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо |
| вив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од сел |
| нствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу |
| тајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа |
| p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге |
| е досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме ј |
| </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуца |
| S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништ |
| малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— |
| <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она пр |
| животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? |
| > <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво из |
| пијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Ан |
| S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. |
| то им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раск |
| је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — |
| прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори |
| p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле |
| вљене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ... |
| а, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пош |
| жеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукоби |
| ! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Жив |
| Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак там |
| > <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— |
| <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја ка |
| да, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија |
| </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће |
| отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави с |
| богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мис |
| е и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Ист |
| ро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву по |
| одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њ |
| .{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је |
| обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на |
| је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, |
| осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовит |
| ију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а |
| <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплиј |
| Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од сво |
| ду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, ил |
| ћ што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. |
| лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети |
| с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, ст |
| есу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није б |
| противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао |
| јом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу |
| ужио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно за |
| ија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p |
| тајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и |
| био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он |
| по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антон |
| новник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових |
| <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <qu |
| еника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога |
| се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да с |
| ак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено |
| ијом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе |
| рече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио. |
| е године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо |
| едно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, |
| и се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! |
| а свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брат |
| p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте ок |
| p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и стр |
| новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер |
| нам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја са |
| ле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик запо |
| или дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким |
| <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — за |
| ућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах вл |
| о, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још |
| њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од д |
| ду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након нек |
| не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови |
| Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — |
| естом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена ј |
| могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама с |
| <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си доша |
| им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пр |
| чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p> |
| су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су |
| подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође п |
| </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ч |
| опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> |
| рују младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину |
| у и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. < |
| рење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисл |
| ова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро |
| кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, заса |
| јем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>Н |
| ника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| раган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине |
| отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; |
| ђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој да |
| ристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих |
| носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да с |
| мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза с |
| ебне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторос |
| зломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше |
| ама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један |
| ше између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </ |
| проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод в |
| соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си д |
| о лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но пр |
| ам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не по |
| њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу |
| имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било |
| ма бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свије |
| боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— |
| ше, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их са |
| се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури |
| на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двоји |
| е, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, |
| сти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им |
| ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахну |
| дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испун |
| а ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — |
| ге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну |
| .</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и с |
| а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде |
| њаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отет |
| „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће мол |
| зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кре |
| аху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево д |
| , — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала |
| ни су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме си |
| да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ва |
| узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се пор |
| ај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрап |
| би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </ |
| ападу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, ши |
| те се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њ |
| рце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморн |
| S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је |
| ђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у |
| дно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— |
| и.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А п |
| </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледа |
| е у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачу |
| се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к зем |
| не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили |
| то нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „М |
| гнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продира |
| дају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ св |
| бала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, ка |
| p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше |
| јеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе |
| оловини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао д |
| да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски п |
| нио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, тр |
| авитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! |
| </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} |
| , вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> |
| бито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта |
| из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка |
| не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} М |
| Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убил |
| ди? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> |
| да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу |
| воме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чи |
| јехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! |
| </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разгово |
| Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили |
| ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да је |
| крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га |
| ит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. |
| и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исе |
| о мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино бл |
| бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети ср |
| вик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и у |
| мио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трго |
| шне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га по |
| ућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима нико |
| еоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разг |
| Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: |
| ђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Шт |
| цу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талија |
| нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеров |
| ни се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако |
| их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Ив |
| му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу н |
| урин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима иско |
| волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— |
| њижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде |
| твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — |
| пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво |
| за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му пла |
| осила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена з |
| авати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није стави |
| квестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мје |
| ијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и |
| му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пр |
| Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично |
| нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га |
| јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити |
| асом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему |
| нка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зач |
| <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успу |
| ге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале |
| а никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није |
| } Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, |
| Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти |
| дна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте |
| S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој напис |
| тва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па |
| и не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече |
| за своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесе |
| <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу бож |
| Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најз |
| ставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одв |
| еда се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да зн |
| не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су тво |
| ристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? < |
| се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да |
| .{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди |
| — У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рск |
| говаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе |
| /p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га по |
| вјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра |
| продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p> |
| ца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковина |
| орили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? < |
| , па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свј |
| којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет ста |
| у, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему н |
| А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Е |
| о иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се |
| арија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме виногр |
| е.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, ве |
| је. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену. |
| обама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелник |
| љуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зо |
| нагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се |
| ни му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шап |
| Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоња |
| .{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> |
| ен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве ко |
| ени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ у |
| примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се |
| /p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А |
| срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јо |
| проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из њ |
| p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осј |
| о, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом |
| ји се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се |
| јетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи с |
| му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чи |
| а да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и п |
| </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се |
| и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби |
| гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> |
| овараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни б |
| јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога с |
| то сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p |
| а у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — |
| етра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. |
| а угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже др |
| ет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу |
| ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња |
| их тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што |
| зе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут |
| и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни |
| <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво По |
| Section" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је |
| ева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у је |
| <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Ју |
| {S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу |
| дговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито |
| сар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p |
| ави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старје |
| налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на п |
| ољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се о |
| к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра пок |
| Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... |
| проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче кр |
| се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море ми |
| ји дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, |
| к заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с пра |
| . </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо |
| бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и тр |
| прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и дана |
| >— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чи |
| ада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер |
| бом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше риј |
| :„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тр |
| ађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — т |
| ...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ в |
| огавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?... |
| е бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га у |
| тио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да п |
| да је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пр |
| му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Пог |
| арчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијес |
| посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примир |
| цају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и |
| како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивој |
| евете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао би |
| свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је |
| /p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гле |
| су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну ук |
| е грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> |
| ним соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку же |
| прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му |
| о прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца д |
| p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} И |
| Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— У |
| е гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Ив |
| .{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} |
| јаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у |
| да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за |
| си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> < |
| т Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дв |
| идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији |
| љену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не |
| есеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и прев |
| погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се |
| атру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало |
| е обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресв |
| н. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p> |
| <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, |
| цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добиће |
| ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, |
| ели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са пл |
| обу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо на |
| </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад |
| та прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца |
| ојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилаз |
| чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S |
| гне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јур |
| зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из |
| усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њ |
| у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве од |
| чи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу |
| вјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>И |
| и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, ве |
| придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча х |
| ед рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’ |
| !{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> |
| и што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слаб |
| од, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјес |
| анкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по |
| о по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S |
| о прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам |
| ијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и |
| рекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунц |
| арка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, с |
| идјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{ |
| .{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— И |
| гова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он |
| вор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Мо |
| плину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки |
| <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега н |
| .{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво ми |
| — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она јед |
| ети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> < |
| млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га |
| е прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p> |
| пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне т |
| И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као |
| скрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а |
| у ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, |
| о добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p |
| иди.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина |
| јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да |
| и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и |
| иће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— |
| стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он |
| самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гд |
| евојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се |
| номе сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застад |
| ма дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких |
| астави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, б |
| . </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! |
| су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и ур |
| а пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком |
| оду, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једно |
| {S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне рије |
| му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјет |
| е густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мј |
| сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до но |
| ре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино час |
| лине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире |
| брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило |
| одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче |
| ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом |
| Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом т |
| чкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећ |
| — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми нем |
| ује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је |
| еђена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копч |
| лом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су |
| како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варн |
| задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најп |
| нако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквам |
| аблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочног |
| ду поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи |
| } Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и по |
| осо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Ц |
| осо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога ле |
| буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га н |
| упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у ад |
| рани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говори |
| довољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, до |
| поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То |
| мају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p |
| ати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дак |
| вених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уок |
| је у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозо |
| ву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И в |
| јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јо |
| сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, |
| жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одгов |
| рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, м |
| ало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с кој |
| ед села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када |
| дина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак |
| даше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> |
| в Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што |
| е у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олт |
| м одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као об |
| ругамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено |
| — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме ј |
| >— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — а |
| омоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p |
| ма, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњас |
| обом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— |
| о? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — |
| — А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а ни |
| и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично п |
| чи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагл |
| м се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Ј |
| — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> |
| p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми |
| и, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и |
| соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се нано |
| је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је |
| колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — |
| е срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је |
| море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађај |
| аше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му д |
| сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава |
| е црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаш |
| стора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као н |
| ој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутиј |
| ла и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи со |
| вугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о |
| у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пр |
| ду мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађ |
| е, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака |
| овјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажн |
| гледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обор |
| говори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи д |
| вани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже глав |
| сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије не |
| вала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} |
| а пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше |
| А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су поси |
| се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, |
| и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.< |
| >И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец ј |
| казујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних вр |
| ао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљи |
| , па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно ц |
| из бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше |
| убило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше |
| јеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, ври |
| миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиори |
| болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше ве |
| ет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много љ |
| је! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у |
| ха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очи |
| опану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, мол |
| /p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — |
| .{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> |
| пет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеу |
| > <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — на |
| ри из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи иск |
| ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката. |
| у други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разб |
| навао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше |
| елу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадо |
| и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прст |
| алић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p> |
| Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот |
| и поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлос |
| ма журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу. |
| ао да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у |
| нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — |
| ржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.< |
| S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, п |
| етом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза |
| погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо |
| ва обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко прије |
| ма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ |
| ијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљ |
| ду силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се |
| апустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча сте |
| о... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насм |
| рнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене |
| су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше |
| <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — за |
| латим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело |
| на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! |
| {S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, |
| љад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носи |
| утра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука |
| еди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залога |
| .. </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се |
| </p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљав |
| ори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав |
| се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако буд |
| </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по к |
| дје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми |
| аде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но н |
| за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и би |
| сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} |
| му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист и |
| и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p |
| о му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили сви |
| и.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава ло |
| Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платић |
| дговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је ж |
| >— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, |
| да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако у |
| фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Глед |
| с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што |
| чјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отад |
| свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па |
| ом траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ |
| . </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова |
| , а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе с |
| њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је п |
| наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу |
| ака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трг |
| осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час к |
| арош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до си |
| е ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га |
| лашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито |
| ма се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, ук |
| јећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не п |
| ко подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми |
| м очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Н |
| вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте |
| руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђа |
| тима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечи |
| — Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино |
| жбене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина |
| p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво прис |
| плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, |
| чио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћ |
| ет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка м |
| а.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им |
| уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част |
| муте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу |
| а издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритег |
| S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! |
| оказује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. |
| прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакл |
| ! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их пра |
| у се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш нен |
| скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено наприј |
| пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз |
| очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли |
| . — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} |
| ом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћ |
| и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозор |
| и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </ |
| о му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обл |
| ад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Нај |
| љ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени |
| га чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике |
| сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему жи |
| рироди ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до |
| ерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву нај |
| уштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа |
| ије их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потр |
| еда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лу |
| Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то сл |
| стаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, д |
| о сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је |
| помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриб |
| ао собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— |
| њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — |
| азе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њи |
| застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљ |
| е гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, |
| што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Ут |
| јењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и раси |
| е да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење |
| ло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лага |
| ко.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше |
| аћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихва |
| ића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А дош |
| нца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. |
| у једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котар |
| вори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништ |
| p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво н |
| вори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је |
| бринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори И |
| а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како |
| <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку |
| на када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га |
| штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </ |
| де!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја |
| у свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на |
| и сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће |
| дне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере гр |
| дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвиј |
| рига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина |
| а попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њи |
| ућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господа |
| </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњу |
| двјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Сви |
| вјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... |
| уре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима |
| ега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, |
| мет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: < |
| да у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, |
| , подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га |
| зиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима |
| упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} М |
| пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о |
| и и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да |
| ијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило в |
| низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармон |
| е!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p |
| жина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — ја |
| ју како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{ |
| смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар с |
| — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте |
| м би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="su |
| исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука до |
| сле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни се |
| и бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избав |
| стаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се |
| е чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да |
| њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти з |
| аћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Б |
| а памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис |
| Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залаг |
| бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. < |
| /p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, |
| атке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шал |
| њу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> |
| угестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису |
| у суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим |
| ином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; д |
| дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> < |
| љи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да |
| и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме |
| и потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обич |
| ја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално |
| бијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше |
| је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по |
| ба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. |
| ита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намје |
| опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у |
| ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћ |
| . — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја |
| имирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале |
| рже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између р |
| Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан |
| њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји |
| е испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле |
| у.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека до |
| ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате |
| ахаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му |
| ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га забора |
| /quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} И |
| /p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру пот |
| овједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и правља |
| окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху |
| е времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике бл |
| егово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упа |
| , и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и |
| одити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те г |
| е клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по |
| најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> |
| и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно г |
| танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... |
| наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе |
| чне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина д |
| ула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађу |
| му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, |
| } Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање по |
| о се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост она |
| ше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назрије |
| Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше вр |
| рак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш |
| ="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уруч |
| оље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, по |
| p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће |
| {S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега |
| ко пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоња |
| и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, п |
| агаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане п |
| — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави |
| ере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се че |
| ростор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да |
| оти се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, |
| се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у р |
| агани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара с |
| фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milesto |
| м је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетс |
| , дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с к |
| Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече К |
| и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сиров |
| уди!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А |
| и могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не |
| у брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код |
| познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја |
| ајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; |
| Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се. |
| е у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну жд |
| рли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — |
| топијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи нос |
| потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фа |
| >— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да |
| е и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> < |
| опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Зад |
| ро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник п |
| <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем о |
| отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута п |
| оље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивин |
| ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} За |
| и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако з |
| Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгор |
| Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и н |
| воката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и по |
| еди судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох д |
| ијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, та |
| , да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и ник |
| бало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помо |
| е се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њ |
| увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко |
| и дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p |
| нам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво пр |
| <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слуш |
| нови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор |
| ју се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — и |
| ратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали |
| кове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{ |
| — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> |
| им цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, јо |
| ца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — |
| ам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч су |
| платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од |
| /p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код тв |
| етан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... |
| е осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... |
| о око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није |
| ачелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао |
| а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да б |
| <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не |
| закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Ти |
| ги. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’... |
| о. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада че |
| ате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Пр |
| вац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи |
| у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрч |
| лена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ва |
| ате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без |
| ротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави |
| Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор |
| м ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} П |
| и.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —ре |
| по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде |
| јехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи |
| читељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао |
| ата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Позн |
| с у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А |
| ! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> |
| о...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— |
| их овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлуч |
| и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било на |
| Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у |
| о од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и тр |
| тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У |
| и постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} |
| а друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам |
| — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сј |
| вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да н |
| дават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив |
| вога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме з |
| >— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђ |
| </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и с |
| .{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође |
| твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> |
| а два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихва |
| пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Но |
| жеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!.. |
| Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам шт |
| ам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цил |
| “ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фио |
| ити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <fore |
| А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати |
| прилике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p |
| по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Беп |
| е крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} |
| аштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је |
| издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — |
| а ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће |
| виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, о |
| у то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, |
| p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради че |
| натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи |
| емојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају |
| е се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут |
| е се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, госпо |
| ри стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му |
| рпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, тр |
| макли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фра |
| а схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му |
| њу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, |
| ктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Су |
| стаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете |
| је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете |
| дан дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога |
| р Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради |
| шу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S |
| Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча |
| <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гони |
| о живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле |
| очан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да са |
| <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p |
| опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> |
| ... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћ |
| </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се у |
| кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове с |
| ист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежа |
| роси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И |
| и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што |
| вног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљ |
| ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикн |
| се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар |
| — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пож |
| е Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало с |
| „Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писм |
| њали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутит |
| — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у |
| : — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у с |
| оштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И |
| итала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка |
| отрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се о |
| ли.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да |
| е и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну д |
| {S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владин |
| ачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се |
| о викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси |
| брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </ |
| врну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За |
| , осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободн |
| путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем |
| <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ни |
| ини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — в |
| ј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— |
| чека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>К |
| S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки п |
| >— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слав |
| то навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> < |
| кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p> |
| Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути кам |
| ни живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори |
| утра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, |
| у ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он к |
| > <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Н |
| ама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lan |
| ао у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— С |
| дговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} |
| то на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори |
| есно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> < |
| — И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А |
| мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити |
| и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својо |
| ње, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трж |
| куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама ј |
| удбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— К |
| лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није |
| разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. |
| </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђош |
| и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — |
| смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и д |
| а вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка |
| аше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говор |
| амена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не |
| ре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, |
| ц се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! |
| да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се |
| рац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је |
| па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си |
| у не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни |
| p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује с |
| нуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! |
| женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда |
| ше радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са сп |
| ија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он |
| /p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто с |
| <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење пото |
| азгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш ота |
| н се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погл |
| е. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други |
| .</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на |
| нту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си |
| {S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — |
| <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш |
| из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, к |
| аг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је |
| по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како н |
| е код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. |
| ладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> |
| код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p |
| ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику п |
| се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази |
| тени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и |
| наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и посл |
| ворити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — |
| жива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа |
| е?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div t |
| у.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пр |
| хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он з |
| рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређ |
| у.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, |
| ико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се д |
| р свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достој |
| неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме |
| тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра га |
| p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} |
| да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако м |
| се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није |
| одник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпо |
| тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите гово |
| јетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као б |
| је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </ |
| јио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пиј |
| Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да |
| данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p |
| и нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... |
| — Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! |
| } Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како |
| </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до |
| тучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећ |
| ст, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобрав |
| Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво |
| је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада |
| јеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор н |
| пне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са ла |
| растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови |
| {S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога |
| чкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена |
| ј редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, с |
| . </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изнена |
| шу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује г |
| ије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, |
| на природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко сило |
| {S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чиња |
| сти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим |
| сном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Иви |
| тио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу п |
| шу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику |
| ељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас та |
| .</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се |
| шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, |
| во упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини. |
| ито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку |
| о часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек |
| тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна нео |
| јечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглоб |
| пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> |
| о и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета |
| носио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове |
| озора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио |
| } Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попу |
| саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се |
| ди што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} |
| вите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, че |
| а досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску |
| упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан |
| p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> |
| море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се сми |
| града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те |
| ијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад ули |
| их.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја иде |
| а свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад |
| з даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не о |
| около осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слатк |
| једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не |
| } У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се друго |
| ли за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} |
| аменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим сел |
| па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом |
| живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице |
| о иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забри |
| само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{ |
| дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да сп |
| } А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у г |
| а сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањаст |
| оглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане |
| о, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст над |
| lestone unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје тур |
| њим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није |
| аги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном |
| чећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се |
| слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стр |
| деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио |
| их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледиц |
| сјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте. |
| ему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота |
| м поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један |
| и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора дол |
| ијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наје |
| осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућ |
| е узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чем |
| жавнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да крив |
| <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим прим |
| али, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко м |
| кочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах |
| не у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и по |
| S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум жи |
| м, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се |
| љен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се пр |
| нке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљи |
| рла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док |
| , а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијо |
| и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад |
| Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био п |
| ено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на ње |
| сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва с |
| у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> |
| базирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} |
| ио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера ма |
| <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе |
| је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успо |
| тај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишч |
| бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачк |
| упљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гл |
| о се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и с |
| ог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што |
| ас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> |
| шу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врат |
| .{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми |
| ха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе нап |
| наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено |
| до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немо |
| заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док најед |
| ило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> |
| мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у су |
| Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с |
| дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бија |
| избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани т |
| мо истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми с |
| од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} |
| живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а д |
| здржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живо |
| А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p |
| и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су т |
| им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда |
| ине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, |
| ојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа с |
| } На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдј |
| заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутн |
| и к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријема |
| ена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Н |
| p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу ма |
| p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве |
| лиже приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватају |
| аво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу |
| {S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином. |
| трљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше нагол |
| .{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, |
| починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајућ |
| со јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> |
| стио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ как |
| не долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— |
| ају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не з |
| уда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма н |
| у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? |
| ју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у |
| чке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти |
| ајружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Поми |
| ремишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!? |
| тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — от |
| ачелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш ка |
| навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — од |
| Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одув |
| /p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p> |
| усти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама шир |
| <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ч |
| дин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас |
| невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа |
| и странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, |
| рили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита су |
| рата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши с |
| ре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обран |
| ушеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу. |
| тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Ј |
| уће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све |
| тила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој |
| p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнен |
| д велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, |
| епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам |
| аосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени |
| ан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! |
| >— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци |
| изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S |
| ка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка |
| био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши |
| вали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опази |
| че му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чи |
| и му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, б |
| ре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} |
| , не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава к |
| на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} |
| предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта |
| ега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинск |
| намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и |
| љала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је по |
| и силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна с |
| д мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је |
| продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црв |
| живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А |
| гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је ос |
| у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа д |
| нутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдач |
| а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погиб |
| јетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој |
| о чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво го |
| је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на |
| је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се |
| рике, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њ |
| мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше слад |
| бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге |
| риврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично на |
| да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велик |
| и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене |
| х наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти |
| се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истин |
| ати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити. |
| дао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и |
| а старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изје |
| путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који |
| уст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није мо |
| а, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетл |
| рат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу в |
| е, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљ |
| ице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а |
| лачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шу |
| да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} |
| , — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након |
| асмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправ |
| {S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, бол |
| ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори |
| мља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео у |
| л! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одго |
| осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и об |
| санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом |
| иво намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и |
| у, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага по |
| p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губ |
| се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с |
| дао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило |
| ет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> < |
| — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. < |
| ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упит |
| дере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све |
| ата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Х |
| те... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p> |
| — Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко |
| уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, |
| то мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му см |
| ти да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А и |
| их и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они с |
| омјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре |
| , а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... |
| петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p |
| о. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А |
| мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, |
| ехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да |
| а за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? . |
| роговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на |
| бава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази |
| ему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. < |
| корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Ник |
| .{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како |
| шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— |
| е му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, д |
| пази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Зна |
| м новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у х |
| Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> |
| } Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— |
| а једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек на |
| вих разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје |
| } Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он |
| рно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се ј |
| ићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под |
| жних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да с |
| ично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се |
| ед кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лиј |
| ну му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} Н |
| о понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, н |
| и.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што т |
| је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јо |
| и, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може |
| коју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стаја |
| рим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје ни |
| ориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом ј |
| својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђа |
| д је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики т |
| је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: и |
| Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измач |
| храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваља |
| та; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетр |
| тлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примије |
| тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави с |
| ади.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{ |
| це из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чиј |
| p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се |
| ного људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „ |
| </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави гос |
| р. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати |
| е.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у |
| дно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјет |
| ериканац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће ни |
| мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриб |
| роши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пођ |
| да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад |
| омоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љеп |
| евојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетн |
| нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полаган |
| ко их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима |
| Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> |
| ачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све |
| олико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, раз |
| чито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, |
| так? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дак |
| ла? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!. |
| ати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} |
| докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени |
| а бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све |
| успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. |
| у. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> |
| свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} С |
| овори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p |
| .{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да |
| изу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино ли |
| оред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљас |
| ...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у су |
| нова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје ни |
| их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и к |
| врши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац |
| <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, о |
| и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му |
| литичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p |
| во заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! |
| погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу. |
| /p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цири |
| настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник |
| идано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин п |
| но? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам |
| е је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ за |
| није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се |
| ор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— |
| јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвије |
| , у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: < |
| ћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче |
| ја.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишче |
| ен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно |
| Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p> |
| е хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да с |
| родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките |
| сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бур |
| ани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску са |
| ко се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живин |
| subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих |
| Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га |
| ани и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природн |
| да заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим |
| њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им |
| којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је |
| лом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Мари |
| да наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p |
| и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> |
| е је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху из |
| вима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да |
| нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе |
| чезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо |
| ма, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако п |
| риповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и |
| тави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> |
| е! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И о |
| н. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} |
| насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетни |
| } Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, |
| е зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, за |
| удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу велико |
| иче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма |
| у, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушају |
| овика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до |
| упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! < |
| осија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њ |
| уре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одм |
| ијиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја |
| обран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да б |
| Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прос |
| се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет |
| Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће |
| тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p |
| дно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућ |
| је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут |
| јевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећ |
| је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> |
| та новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће треба |
| на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом стр |
| мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглад |
| ишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} |
| о је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком ок |
| рави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода п |
| а јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p> |
| ци. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, |
| њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе |
| жну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и сумо |
| но слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а |
| И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио |
| је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа |
| сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила |
| ци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са со |
| ађена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, |
| елу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дуг |
| омора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p |
| кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма |
| "subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи вин |
| није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у на |
| </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, |
| сконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њез |
| упљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начи |
| мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела |
| јешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, ка |
| није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у |
| , изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна же |
| знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је ова |
| /p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гро |
| Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала |
| олема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек |
| се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољи |
| ге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, |
| estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајев |
| када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодре |
| ишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Д |
| о. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем |
| и пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се |
| доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} По |
| је ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао |
| гом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа |
| ога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили свој |
| шаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{ |
| нике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздр |
| рговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засв |
| да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} У |
| зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијет |
| јаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гуд |
| ве понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и |
| адић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за о |
| Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади |
| ушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! |
| т се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од не |
| дода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши |
| раћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто за |
| отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души те |
| рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки д |
| на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једно |
| Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није на |
| ен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Х |
| досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — |
| ашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње с |
| око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начел |
| амјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједо |
| ћа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> |
| {S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени п |
| ови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Ст |
| S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, ра |
| це и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— З |
| њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је п |
| <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p> |
| ала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p |
| се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Б |
| онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — п |
| стало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, |
| х кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ла |
| то ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују |
| > <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окасн |
| а себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, п |
| е и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је |
| стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује |
| гу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p> |
| загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду |
| ти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони |
| стаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! |
| и, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на |
| их се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, |
| ошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хи |
| ки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> |
| а она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјев |
| постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Ј |
| једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђош |
| олазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи |
| бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше стара |
| дмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриш |
| ц. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и |
| немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли |
| а је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} |
| <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се |
| се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних брк |
| аструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијеса |
| оћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S |
| } Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је о |
| е, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се |
| ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> |
| и ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у |
| Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу |
| тарога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А остав |
| нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p |
| учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, ве |
| </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, |
| ли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на |
| нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; |
| је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у дв |
| } Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милита |
| них година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити н |
| у. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини |
| — Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на ка |
| аше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се вид |
| с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управи |
| , — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њим |
| да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; од |
| рушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији љ |
| у још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да |
| с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цир |
| пак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> |
| > <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и п |
| , мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле |
| оћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије иш |
| ник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздра |
| во борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{ |
| ешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јури |
| ише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p |
| благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не зн |
| смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође |
| га, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, п |
| оњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> |
| се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа |
| ојем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од |
| вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласк |
| које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његово |
| судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замје |
| није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакш |
| > <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашил |
| } Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; |
| удњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да т |
| же.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на |
| Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби ост |
| га. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухва |
| тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угле |
| ца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му |
| <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муц |
| иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> < |
| ик државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихов |
| нтересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље з |
| господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и |
| дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> |
| /p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо са |
| , ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празн |
| , и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене ку |
| ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашт |
| се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се надније |
| ућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан |
| . </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и |
| ина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} |
| љно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може |
| да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је веч |
| другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и |
| љубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прис |
| ав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита ј |
| рпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Ид |
| чи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и о |
| > <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могл |
| о и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није |
| .. крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни... |
| ане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! |
| тима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте |
| ла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди |
| о да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њен |
| ошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га |
| уком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} |
| ројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује гла |
| Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прс |
| /p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} У |
| о се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S |
| а није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године |
| За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тад |
| господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелни |
| ом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћ |
| ди... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Пог |
| лади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, п |
| ко границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, |
| на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворе |
| своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја |
| </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. < |
| н осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пре |
| ње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном харти |
| Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи |
| — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. |
| му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — гов |
| у висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> < |
| S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаш |
| Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— |
| ните! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надни |
| на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре |
| ву обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Т |
| о одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим |
| Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двад |
| ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одма |
| а у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна |
| ога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помо |
| ма: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? |
| <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ |
| хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слијед |
| т се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, о |
| леда на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо прв |
| Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </ |
| Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се се |
| елка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили |
| двири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} |
| да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журим |
| забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди стара |
| пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољ |
| </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а |
| јен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала н |
| мерике.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у велико |
| е и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала прво |
| сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да |
| овор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка |
| вора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} |
| бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио.. |
| ке из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Р |
| } Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште |
| дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио оч |
| лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену |
| рин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> |
| Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p |
| ц. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни св |
| зели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ак |
| би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја ни |
| млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети |
| а. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, |
| ан ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из |
| се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти г |
| тљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разгов |
| , код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених |
| ве село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дј |
| ате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим |
| а!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— У |
| изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом вод |
| и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде и |
| а жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подве |
| ли. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше по |
| се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p> |
| unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољ |
| оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души |
| јет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше ули |
| воља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из |
| ваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{ |
| у се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од |
| >— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог |
| оници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора. |
| утра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допи |
| ренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу |
| е меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој че |
| упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније ка |
| у круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часо |
| без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову ш |
| а и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу има |
| ше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да |
| није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> |
| допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или пр |
| </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, би |
| могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да оч |
| пицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у |
| ј!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљен |
| </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зн |
| Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једа |
| .{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а д |
| /p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о на |
| же проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и он |
| пио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— |
| кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S |
| ин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу |
| т златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мор |
| ћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио |
| о тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаш |
| зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од |
| е поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање |
| рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам он |
| исао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже р |
| а док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, п |
| знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате |
| > <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетни |
| с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се с |
| им му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „ |
| и лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. |
| дапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. |
| сната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> |
| <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити.. |
| мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан |
| а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју |
| главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре мало |
| Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад |
| е дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се |
| ше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помог |
| оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S |
| /p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа с |
| заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у |
| е, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена |
| станак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у ов |
| >— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први |
| ет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Бо |
| овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? |
| >— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Уп |
| емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А т |
| осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако |
| ерику...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: |
| киде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе |
| ни од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозор |
| пусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ход |
| ; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго |
| у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе п |
| дим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго не |
| S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и пок |
| м хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је |
| ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у со |
| S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протр |
| а, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици |
| {S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — |
| ше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хи |
| овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењ |
| ко заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странц |
| ости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за н |
| жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Ви |
| о дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост оч |
| а је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос |
| ријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од сво |
| ни пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити |
| амцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио |
| успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас |
| да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгори |
| тпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна |
| е могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како с |
| авцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за р |
| а и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа |
| и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{ |
| „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А т |
| </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци под |
| Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и |
| дите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојк |
| Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> < |
| !{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Муж |
| о изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, с |
| ако је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{ |
| ухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај д |
| не. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћ |
| ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити сел |
| ку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, ал |
| њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах п |
| ! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади.. |
| ар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац |
| озбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труд |
| че и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилил |
| јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сј |
| тна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор |
| сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. < |
| ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута. |
| расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да м |
| сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење... |
| — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне |
| говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американ |
| од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако |
| } А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све |
| а код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их криј |
| ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} По |
| ече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада сврши |
| шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали п |
| инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лак |
| да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама ми |
| — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођ |
| ац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упит |
| љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} |
| ено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; |
| и!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако мил |
| низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се |
| иж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, го |
| .{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча |
| учно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је о |
| ло ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— |
| е живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад |
| >— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори и |
| и у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — ре |
| диру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље |
| не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... < |
| о узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својо |
| к. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже |
| еднаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и |
| ивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посв |
| да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја из |
| о Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод мож |
| у преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам |
| аше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— |
| т’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава. |
| и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнеб |
| и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </ |
| вљајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, к |
| овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема... |
| е упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке проди |
| у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и |
| вња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учин |
| Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А си |
| суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар с |
| ти?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегл |
| сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава |
| /p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{ |
| трже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> |
| ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушн |
| /p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Остави |
| ло. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — |
| е блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но |
| Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се глав |
| — Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ дол |
| Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p> |
| пи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у |
| а ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... < |
| несе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ет |
| вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајун |
| о заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање |
| сли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> |
| аш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали на |
| чини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану |
| дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} |
| риступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се пр |
| е куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пус |
| се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живот |
| — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он ј |
| орача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без ње |
| и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ва |
| ехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама |
| појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она |
| >Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и |
| Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубав |
| ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девој |
| зга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свит |
| јеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућ |
| } Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упит |
| — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђа |
| у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, |
| , гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америк |
| уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? < |
| трогост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се н |
| S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А не |
| на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву ваш |
| вијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након нек |
| оздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен о |
| еле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири |
| простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, не |
| </p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа завол |
| ивио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова |
| з душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје заус |
| изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би |
| ђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> < |
| гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и т |
| река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па |
| смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилази |
| рена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, |
| он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики да |
| ла чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на ма |
| ада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне н |
| јети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљн |
| тите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу |
| о је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле |
| , рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} |
| кратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну л |
| тиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> |
| ло до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао |
| ..{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво |
| артију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући |
| ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади |
| , а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, прија |
| их и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире |
| поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по |
| ?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на д |
| блажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Ка |
| — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж |
| ас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчиће |
| апокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком д |
| p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод! |
| сина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попе |
| то не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и изв |
| ечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено |
| ља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија. |
| е могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> < |
| јепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не ку |
| су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </ |
| екорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </ |
| } Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ |
| иже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам н |
| а прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се г |
| од тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено по |
| е све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, |
| јех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао |
| боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’ |
| и кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, зам |
| друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповид |
| дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким пр |
| > <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча ј |
| рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их |
| су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиром |
| изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка |
| једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> |
| Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њим |
| > <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше |
| одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су |
| p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник ди |
| ед свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што |
| еби сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине бо |
| се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, |
| длучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њ |
| ридржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — |
| па за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече |
| ја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} На |
| јежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све т |
| аху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и за |
| љу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети св |
| другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дј |
| иљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезиј |
| оја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце бр |
| очишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим ча |
| љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук ха |
| eptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. < |
| гу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пусти |
| а мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </ |
| ква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа тр |
| ша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} У |
| кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и пр |
| ца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаш |
| ат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из су |
| — Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво |
| та што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, корак |
| >— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> |
| > <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; |
| ући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се ка |
| ши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му |
| том вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд заглед |
| есе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде. |
| зједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за ср |
| оглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на ус |
| репавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! |
| ри и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио |
| тсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себ |
| ...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак х |
| иту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и по |
| цајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њи |
| аса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слу |
| баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, |
| собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао |
| — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли |
| , — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и |
| исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? < |
| дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не |
| универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> |
| ма и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником. |
| роговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао дал |
| </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од |
| да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видј |
| већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и ос |
| е залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је пи |
| ва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разаб |
| Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетл |
| га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се |
| нак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки |
| Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше |
| је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у |
| души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенути |
| за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни б |
| лужила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Би |
| до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у ње |
| вијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао |
| из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље |
| , надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште |
| ахватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије и |
| пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку праши |
| чишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно |
| је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок |
| ра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> < |
| ледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му с |
| три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетло |
| . </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом соб |
| послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, п |
| прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се по |
| те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих |
| чекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево н |
| здрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен |
| једе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Ј |
| ни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га |
| вао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио с |
| не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе по |
| м. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Ј |
| знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} |
| и ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при ми |
| одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао ко |
| на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао прип |
| носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили с |
| а и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужи |
| дније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдин |
| еру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, |
| м и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздр |
| ћу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде |
| ањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје с |
| одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори |
| ниђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. < |
| и порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да поку |
| то из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави |
| с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се |
| алажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором зв |
| одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, |
| Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега |
| јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што |
| сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се д |
| p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу пос |
| е.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} О |
| Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је дана |
| прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет х |
| " /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом б |
| </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да |
| ру.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно з |
| у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к про |
| Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, з |
| њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубан |
| м се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, |
| унђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом |
| прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјет |
| је брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући |
| о нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а ве |
| рагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се ви |
| ен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваки |
| ? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{ |
| а, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, |
| пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А т |
| торостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јури |
| у, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше м |
| — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали |
| и га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — ја |
| и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — |
| ваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — о |
| издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од на |
| разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири год |
| ан глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! |
| ело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“. |
| ну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p |
| немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбр |
| . — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, |
| присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетур |
| се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Ка |
| шћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што |
| bSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исп |
| <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му с |
| н богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.< |
| /p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали |
| вим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У |
| како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ва |
| странији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтје |
| >Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, |
| форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред ку |
| е у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину |
| p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који |
| и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од оста |
| море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрну |
| дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о к |
| аве. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка |
| онедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му |
| етвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш |
| је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући ми |
| јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једн |
| свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово |
| ојој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Дома |
| , у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад при |
| а ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са |
| чеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопав |
| од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаш |
| гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако д |
| на опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од о |
| ке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је дру |
| адинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони |
| личноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и |
| и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом од |
| у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </ |
| силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради |
| добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек ж |
| е на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глод |
| ла.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S |
| г времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У сво |
| ужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом р |
| касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} |
| о очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неко |
| село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завј |
| пита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пу |
| снуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију ни |
| стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и не |
| добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један |
| ене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима |
| ољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам |
| своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Уп |
| друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догн |
| ’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — |
| узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дош |
| а им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја |
| — Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви к |
| Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста |
| во се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нис |
| кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти.. |
| сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме у |
| но!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах |
| авимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обика |
| ко стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади уку |
| ц се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{ |
| рибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Пла |
| имо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </ |
| они. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А ш |
| </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац с |
| ашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар |
| и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} |
| к пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се |
| липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, бра |
| вља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, су |
| Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво у |
| вали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија |
| смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав з |
| </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p |
| а уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Об |
| истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је кори |
| — Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте ј |
| славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Про |
| на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, |
| зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли |
| ушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, м |
| да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи |
| цу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, п |
| и. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је |
| ну Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Би |
| итали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући с |
| Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, б |
| же утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прех |
| А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им |
| е. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозри |
| жи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и |
| виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисл |
| ије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиро |
| </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка п |
| , све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се |
| ом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док стар |
| уши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за |
| што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио |
| оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> < |
| великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка |
| одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не б |
| пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, пол |
| и кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и |
| и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се |
| тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична ц |
| ила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се о |
| — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луд |
| Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, б |
| каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мис |
| нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то |
| говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну |
| Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, |
| се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p> |
| се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда п |
| оћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, би |
| е на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затво |
| — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га луга |
| е је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па |
| моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између мо |
| уни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану |
| ећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Д |
| како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не ид |
| } За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на |
| и?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало ду |
| и колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, |
| ка нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљив |
| лати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема |
| и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле |
| едом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога |
| а Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Мариј |
| ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и вазду |
| оњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина |
| ну дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише |
| .{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p> |
| ло.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо |
| Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пу |
| Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није |
| д бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а д |
| из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би ш |
| носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да |
| .{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете |
| добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, |
| е у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као |
| равља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, п |
| чело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје |
| људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужи |
| стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла н |
| хвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? |
| ога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио б |
| су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} Н |
| А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије |
| ко је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога с |
| једоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор |
| ју? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> |
| /p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низб |
| зору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се нео |
| љак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p |
| овод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући на |
| дићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале |
| досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p |
| , када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрин |
| згледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и о |
| посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна |
| и шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, |
| љене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ћ |
| свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишт |
| пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле |
| мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито |
| .{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, |
| итељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте |
| сом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, |
| ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице мо |
| иде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар |
| навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — |
| е озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се |
| це је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће |
| лим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху |
| описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S |
| чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестај |
| ри да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ |
| ке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А љу |
| а. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост |
| аново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз |
| /p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} |
| бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И пр |
| новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја ва |
| но... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — |
| к и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите м |
| није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, |
| p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаш |
| оји нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушк |
| } Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур |
| : </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит |
| драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— |
| вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> |
| .{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’А |
| ено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Го |
| > <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Моли |
| атници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једно |
| упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати гло |
| ар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте |
| вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемаре |
| особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начел |
| одио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли ма |
| им вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службе |
| ујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече |
| већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године |
| ому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p |
| олазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није |
| — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се љу |
| шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто |
| ти не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину |
| се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су |
| х намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити.. |
| часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p |
| } Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! |
| је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, |
| ио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју |
| е подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у |
| . </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом гото |
| стани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> |
| рње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И |
| је не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сје |
| промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и |
| {S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лије |
| тва и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутраш |
| зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријан |
| ога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне |
| косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли м |
| > <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за ма |
| засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и |
| ући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — р |
| ира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом |
| долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу ј |
| не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено |
| ајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова |
| ински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету д |
| p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лиш |
| е лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то би |
| ан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говор |
| неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми т |
| — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога по |
| а вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјо |
| млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче |
| еселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи те |
| дом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће ни |
| лозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све т |
| скврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несре |
| <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— |
| дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате краје |
| а.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол |
| {S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је с |
| ј вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десе |
| жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушк |
| . </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у |
| ош нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима |
| пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у гл |
| >— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме |
| ду села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к |
| ко мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Нап |
| ећ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све виш |
| њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, т |
| гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И ми |
| очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатр |
| растима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, |
| ети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере.. |
| разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци |
| е часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> < |
| тању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас |
| да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је с |
| воту није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се |
| огледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек |
| Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико |
| </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци |
| се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговор |
| ељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове мале |
| ази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — |
| ах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у ша |
| ти! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјере |
| на голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се |
| снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равниц |
| дајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p> |
| е што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин упр |
| е могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовоља |
| о нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве с |
| итити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла |
| а дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — |
| о, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — |
| анке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити |
| рдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле |
| — погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигд |
| стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сва |
| ше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у без |
| ом поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И за |
| чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па |
| дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S |
| и. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вр |
| е видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — реч |
| а звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест |
| чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим |
| допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи |
| <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S |
| и срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код кр |
| Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и |
| ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да |
| аме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с н |
| на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се же |
| естра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава |
| роб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се рази |
| > <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини |
| о рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо |
| се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не ло |
| p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, |
| “.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — |
| ло лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа сва |
| А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} |
| } Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p |
| проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шез |
| ге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и |
| своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво ни |
| ије то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њено |
| зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом п |
| ем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благосло |
| ту у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. < |
| ц, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застад |
| у мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвје |
| ру подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је с |
| ношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца |
| ubSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе |
| нуше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, п |
| Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш д |
| злаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одо |
| к изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу. |
| едоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па |
| ли се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше |
| </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на ј |
| акога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом прис |
| проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић |
| плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, шт |
| сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се |
| отсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И м |
| а земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не |
| дахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним ра |
| хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Х |
| здравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, |
| његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> < |
| блачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, ра |
| јевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и |
| {S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у вели |
| зјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењу |
| собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док |
| Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом |
| бав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мј |
| езије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице |
| це, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је од |
| му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио |
| пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на ута |
| је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака |
| онавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздрага |
| чаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, с |
| Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакл |
| оћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и мил |
| и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S |
| но рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака о |
| ас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке тро |
| стила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих |
| апријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхл |
| а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче за |
| {S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико ш |
| осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— |
| лој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјет |
| ма.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скруш |
| не тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика в |
| шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и |
| ве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S |
| еокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Д |
| >— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони |
| врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија |
| у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и по |
| а магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни с |
| куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се сп |
| , криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај |
| нанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, п |
| у, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, |
| А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом из |
| ци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељск |
| ко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мор |
| ва и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — ре |
| је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у т |
| а настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха |
| и, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испу |
| ати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер |
| друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С |
| не списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина ис |
| . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу т |
| нут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво |
| аху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима зас |
| су ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина |
| S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— |
| а. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави |
| латите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохва |
| га из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуц |
| амет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у |
| кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> |
| стија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му |
| аху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше ша |
| Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рук |
| рише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S |
| о и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. |
| њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придруж |
| отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их |
| и рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прили |
| , наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да |
| о, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он |
| ла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p |
| реба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, |
| , јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p |
| рајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се прибли |
| Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини |
| и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате |
| > <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари |
| >— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од ни |
| е посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу |
| ла ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад в |
| ло му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, |
| а сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — |
| из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окова |
| ездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. |
| стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, поз |
| е на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! |
| ему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени прист |
| на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се |
| пет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упи |
| новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлач |
| жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж |
| рви изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча |
| је звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар т |
| оји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда |
| пом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први ма |
| е дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише |
| > <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стар |
| ону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните |
| ор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p> |
| ма. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње! |
| безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам |
| није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из п |
| нако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па е |
| ас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p |
| ја, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене зе |
| су и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Мариј |
| да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах из |
| у.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> |
| риђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — |
| и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — |
| ало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио б |
| се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повл |
| главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а |
| ... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви |
| p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диж |
| } А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не |
| ијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијат |
| низно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај |
| криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, к |
| њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспиј |
| јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике |
| не.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по во |
| су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви по |
| ина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисм |
| ха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к |
| упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога в |
| се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше за |
| трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњ |
| хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва |
| зноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним о |
| . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Кр |
| а око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захват |
| је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком |
| заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече |
| ата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме с |
| мам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p |
| им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко вољ |
| зиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им |
| пита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице |
| ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и п |
| о женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> |
| и од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп по |
| рне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових да |
| х људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смиј |
| </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и с |
| ути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове |
| <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене |
| аслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. < |
| јехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више |
| га је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина д |
| ијечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме |
| мом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свако |
| е угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задње |
| ашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, наш |
| >— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> |
| </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Уви |
| у, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена вр |
| ко утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p |
| осподо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могл |
| преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод |
| ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пуч |
| јатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се ве |
| ну живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића гра |
| спуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза |
| јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не го |
| Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку сп |
| ка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све св |
| га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Н |
| ша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{ |
| а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин |
| о нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, |
| се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу |
| е.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје |
| p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за |
| есели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни пра |
| о је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је |
| већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао |
| {S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо ли |
| о су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сад |
| и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара с |
| да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика |
| и погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могућ |
| — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако |
| зе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто |
| а се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> < |
| а.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи |
| а сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки с |
| /p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја |
| новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано |
| силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон св |
| м околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S |
| у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања |
| Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се ста |
| ијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак |
| е ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинкти |
| ни прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиром |
| тоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику |
| ати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сје |
| ом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у |
| јед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко |
| сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отвореног |
| , али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њо |
| змиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се |
| његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћа |
| дно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, з |
| егово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. |
| да се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају пред |
| дају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи цијед |
| /p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком трену |
| инак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{ |
| {S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хват |
| > <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од сво |
| ли дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закр |
| о по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Та |
| ави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страв |
| ли се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребе |
| , а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стр |
| има живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате. |
| ало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних стр |
| адам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се докт |
| ећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајет |
| о набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са стар |
| ни, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је |
| уратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита |
| уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјениц |
| тене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави го |
| о риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора |
| стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу стр |
| ворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима |
| ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нар |
| е позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одг |
| а, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, она |
| а од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не |
| беломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше |
| с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што и |
| >За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То |
| јка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — |
| иљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не |
| ућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{ |
| т сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочи |
| жете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напо |
| у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, |
| мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у ра |
| и преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} |
| би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане |
| и је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве |
| долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога жив |
| p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смислив |
| .</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Ов |
| проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трп |
| у блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да из |
| {S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ре |
| е лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати п |
| ли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.< |
| исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у |
| је се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичај |
| е каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људств |
| слиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— До |
| јевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зје |
| розору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је |
| шта, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољ |
| олико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се ра |
| цаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из |
| им гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би п |
| рка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што ј |
| уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> |
| {S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша |
| а изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гле |
| пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, |
| кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свиј |
| ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — о |
| тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад |
| вуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</ |
| рно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се |
| ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде |
| тајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало |
| закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам д |
| не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптуже |
| ину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S |
| тадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је ста |
| обра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тад |
| и их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана |
| </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се |
| успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни |
| главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица |
| е, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; |
| и пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га |
| о ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира |
| доше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом на |
| /p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучили |
| оре, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десе |
| ронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добр |
| . </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, свр |
| ом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки т |
| ви нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је |
| ивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ |
| с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалиц |
| и пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежа |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корача |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у со |
| стано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упут |
| сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у ш |
| иромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, |
| ири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи |
| је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се |
| сти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога А |
| четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће |
| оредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху |
| .{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} |
| p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и |
| м. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље |
| се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— |
| е даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се сам |
| а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколик |
| престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе мла |
| ту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи |
| ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, |
| ад њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и |
| {S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу по |
| а.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти |
| ањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета |
| , толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на боле |
| ти, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бија |
| ва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како |
| ајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико |
| ла Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је |
| и вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Ка |
| и о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама |
| полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жу |
| ei Conceptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у вино |
| алуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко пољ |
| и.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из |
| у дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсм |
| Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подз |
| алуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; про |
| > <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво зак |
| и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза гол |
| скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; |
| долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења |
| ли да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живи |
| </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спок |
| враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који |
| > <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацај |
| нски чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној стр |
| е. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повр |
| дазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. |
| ћена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински ча |
| <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је |
| дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајц |
| кусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица ко |
| Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећ |
| здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од |
| аша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођо |
| добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене |
| ушу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мрак |
| змимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спуш |
| римјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну |
| мора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из |
| алови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза обл |
| ови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ж |
| врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази |
| не, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе живо |
| </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од грозд |
| на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и |
| Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се з |
| ши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се миса |
| жећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примј |
| јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} О |
| а: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одах |
| рико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни |
| амјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. |
| тлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хран |
| иста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по м |
| /p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{ |
| мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да |
| ерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пр |
| амеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао |
| гу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за |
| во се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и |
| а, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p |
| , само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Д |
| старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи |
| еку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разго |
| а шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека |
| ијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и за |
| небуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> |
| и се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече с |
| маше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спус |
| застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. |
| се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? |
| го узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И ма |
| нам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млак |
| не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солда |
| може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па наст |
| ћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу |
| Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кре |
| вамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запуш |
| — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из г |
| ли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је с |
| једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало |
| } А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p> |
| осподин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада ф |
| брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана |
| ик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам до |
| чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметниј |
| </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, п |
| ипо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голин |
| а поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’ |
| p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала |
| ебирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и |
| /p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се |
| без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пут |
| а озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! |
| озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова с |
| им проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет |
| Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте при |
| памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па |
| о? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно и |
| /p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подру |
| пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти пе |
| им лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не да |
| код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му |
| пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће о |
| неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета |
| те (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво |
| {S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе |
| аваром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} |
| аше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се ниј |
| стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била |
| {S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што ник |
| е и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Гово |
| ке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху |
| штву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, |
| сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћ |
| јетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „н |
| ђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, н |
| на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко |
| воју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака гриј |
| ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрав |
| ано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> |
| и обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да ј |
| хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута |
| — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору |
| ијечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се н |
| није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — |
| земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како |
| ј приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма д |
| ојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан |
| у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{ |
| драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада по |
| задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућн |
| који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није нау |
| уди говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по ком |
| бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је |
| карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — п |
| е гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се |
| Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно |
| и неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? |
| закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова |
| о се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} |
| ни за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање ш |
| ћа, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмир |
| /p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло |
| га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се ч |
| мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину наче |
| ћам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> |
| — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то гово |
| е; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да пришт |
| хове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у с |
| } До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи |
| дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали |
| > <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па ни |
| кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, |
| p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјен |
| ела... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да с |
| ин му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурн |
| Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; |
| ad>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, поврат |
| чиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мух |
| напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се |
| е скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на |
| отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замир |
| морна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је. |
| хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, ник |
| пита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га бр |
| ега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио |
| “ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше за |
| њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, |
| — Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало |
| бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он с |
| сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</ |
| пет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа |
| дазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. |
| оме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички упра |
| обе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разгов |
| брало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ћ |
| ње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари ш |
| , поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p> |
| те, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{ |
| даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговор |
| е од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се |
| је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам. |
| ио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас |
| на мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити? |
| м, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекида |
| ата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре ј |
| ре кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше |
| ло икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењ |
| — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу |
| уци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лиј |
| ркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољем |
| и дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди |
| е звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> |
| ће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде |
| и, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагл |
| га сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа |
| </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над |
| из образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому |
| вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у |
| глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жало |
| изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи |
| Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек ка |
| а испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда |
| rget="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Ма |
| Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — |
| з мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — п |
| адићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да |
| а.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако п |
| ге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада и |
| сподујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја |
| успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста да |
| што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се |
| ћана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјет |
| ом марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајућ |
| но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову |
| Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не св |
| жње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{ |
| ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дје |
| оваца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша |
| </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тје |
| повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресад |
| ла над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу |
| , узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвр |
| те дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће ј |
| а га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно п |
| де! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — |
| се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће нова |
| е да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} |
| {S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи |
| — Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар |
| истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> < |
| и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устр |
| еданаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поу |
| ма прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жа |
| у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и пог |
| је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву |
| S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све ш |
| грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— |
| , а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља |
| е шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. |
| p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — |
| к. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво п |
| су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, |
| мети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада |
| ви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој |
| S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; ч |
| све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је ц |
| та Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— |
| ђи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, |
| сови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чу |
| кше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци м |
| же се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну |
| очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми |
| ођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а |
| /p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове |
| — Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чу |
| S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Н |
| јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} |
| ј пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p |
| на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према |
| знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што ј |
| ! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајн |
| </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одг |
| сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> < |
| само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се |
| ако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће на |
| а лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њ |
| ст што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахћ |
| молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази. |
| би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилос |
| крене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Иона |
| о.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — |
| ренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> |
| p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим |
| е брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за |
| је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након |
| чаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збо |
| једе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Зг |
| <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрош |
| Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље |
| ар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да |
| својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки |
| ли поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјер |
| точко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и |
| дно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су вис |
| исом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови И |
| дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и за |
| чаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага исп |
| оћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто |
| овори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не |
| емо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>О |
| <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p |
| , чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у м |
| одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освој |
| дицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно |
| ини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и |
| > <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти |
| зумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну м |
| тештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче |
| е бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи л |
| кчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о т |
| <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило |
| напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли |
| — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закон |
| јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунц |
| ибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи в |
| Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да с |
| , знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита |
| мо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ |
| е примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове |
| владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водиц |
| горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је о |
| рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац глед |
| >У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака |
| , греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре в |
| емо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи рук |
| их шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај ж |
| аше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном до |
| оворит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплат |
| > <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! < |
| гледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу |
| lterei Conceptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у |
| , упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи за |
| дили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пу |
| ка те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — |
| ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хти |
| својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док д |
| /p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</for |
| ваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружи |
| .</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ст |
| >Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је врат |
| га? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини |
| и! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда |
| </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца т |
| њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта |
| одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави |
| Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{ |
| и пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко р |
| о узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко |
| м! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли |
| рости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркв |
| упник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци |
| ада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нана |
| емљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздравља |
| све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајућ |
| е у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а |
| — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, ј |
| агим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом ду |
| > <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а о |
| љежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића |
| де само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник |
| ику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Ц |
| у мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново |
| — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не |
| ражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диж |
| е на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је |
| и и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Ив |
| ијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем |
| буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише |
| , — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, |
| рженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насми |
| кају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у |
| кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепо |
| bSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногр |
| > <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна л |
| А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!... |
| А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: |
| , — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да из |
| че онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори не |
| рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па как |
| оји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као д |
| о: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу рук |
| тимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фа |
| Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испу |
| p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отр |
| длучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Нико |
| ош није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Млади |
| е даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње о |
| м руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрн |
| до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли |
| шљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе |
| . </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китиц |
| . — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и поглед |
| увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, д |
| Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па наста |
| рчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши |
| внога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Вид |
| се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Мол |
| ћ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је о |
| дић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме |
| хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, |
| вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S |
| у не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виши |
| и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника |
| лико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— |
| ри су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се п |
| ним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће |
| а кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А з |
| аново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пи |
| ивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га |
| {S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а |
| Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене из |
| — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — ов |
| че се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала! |
| за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није жу |
| егорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове |
| иједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. |
| и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </ |
| е најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У х |
| све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? < |
| се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се |
| ет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине.. |
| ко да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, |
| писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му |
| ијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне п |
| пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гле |
| пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјеж |
| , и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— |
| ше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли о |
| — А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — ј |
| ше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућ |
| заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше |
| е на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у |
| родарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме к |
| од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница |
| >Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим в |
| такала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} К |
| и њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде |
| е да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. .. |
| лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?. |
| <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— П |
| избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци ст |
| ст, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћем |
| ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи |
| а им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, с |
| p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је н |
| из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раск |
| те се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацил |
| , застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} П |
| му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђ |
| и његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морски |
| и.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеро |
| ли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио |
| скога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове у |
| литва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Т |
| а... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: |
| ави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она св |
| да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји ка |
| свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом п |
| , те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је |
| што завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, |
| — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — |
| е полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене |
| > <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, |
| еде путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућ |
| .</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и |
| гано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких м |
| в подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и |
| , и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум от |
| реног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај вр |
| је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угле |
| о тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова |
| се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељад |
| ена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Пок |
| S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, ма |
| е изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> |
| помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— З |
| ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} |
| син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p> |
| дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{ |
| нога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво |
| тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нис |
| </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је |
| је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, |
| насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Би |
| ва стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стр |
| ељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и ску |
| к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— |
| сјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у |
| ску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре под |
| мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је |
| разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави с |
| јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на |
| >Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p |
| задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришеша |
| и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне |
| од својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застад |
| је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
| p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљуб |
| докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се н |
| кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечв |
| дрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{ |
| „Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој униште |
| — Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Р |
| рнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бија |
| је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и |
| и по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сус |
| <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврд |
| учио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milesto |
| м од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да |
| ртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и с |
| напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није |
| ion" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Ант |
| х. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p> |
| S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа |
| е брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно |
| се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине по |
| , посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа уми |
| — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од м |
| ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} По |
| с да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој |
| му човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и н |
| се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прсте |
| помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{ |
| сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га |
| жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — |
| Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> |
| </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињ |
| љи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго |
| ора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даљ |
| <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље зна |
| свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће |
| ада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И но |
| нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам |
| још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке кр |
| д дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад о |
| попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додија |
| хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљ |
| .. </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дје |
| е лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини.. |
| дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна |
| њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да н |
| да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — |
| лаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— |
| динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу |
| — А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, |
| p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се |
| попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад |
| p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </ |
| леда Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> < |
| враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није |
| ви: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подм |
| а. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам |
| знуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинк |
| настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p |
| еђени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове н |
| т да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и д |
| овање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горњ |
| гом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му по |
| ску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу |
| пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошт |
| ли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, |
| бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из |
| /p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже |
| на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио к |
| тпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који |
| е године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у св |
| о, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њ |
| е никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече |
| н. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одг |
| Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је р |
| окојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва ч |
| е одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, |
| Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесц |
| а ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Биј |
| га, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — |
| е посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — проду |
| азило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не |
| <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а |
| да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је |
| аху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама |
| оворе у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам |
| стити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{ |
| и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} П |
| иже, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки |
| старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p |
| </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, миг |
| збуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне |
| м.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти |
| јех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упит |
| утем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва зво |
| >Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и |
| полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се |
| има. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за рук |
| се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи |
| крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, |
| <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоња |
| {S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младић |
| Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце |
| ише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p |
| — Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутј |
| их ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши |
| хов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Жи |
| чки животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново с |
| срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и |
| уће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно |
| а да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зарас |
| lestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управ |
| ндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њ |
| се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразум |
| Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрц |
| научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе |
| ок ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и п |
| са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко |
| рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљеж |
| вља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли |
| т што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утанач |
| им путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Вар |
| >Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијеша |
| окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и д |
| ви се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше |
| се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уље |
| /p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се н |
| моли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и |
| на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наок |
| на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дију |
| м, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са |
| се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечер |
| пиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије о |
| родора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролије |
| ав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се р |
| и сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плав |
| слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се врати |
| меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} |
| ка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих ку |
| >А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица ш |
| а махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем про |
| вот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга жива |
| разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За н |
| е и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима преб |
| трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фио |
| си јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — пре |
| е шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запраше |
| упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому |
| јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не |
| би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде ч |
| а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је |
| сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља |
| загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило |
| ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љ |
| ли час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} О |
| кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из |
| наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге |
| p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! |
| ади тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су |
| Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин с |
| {S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна жив |
| су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по п |
| ем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губ |
| је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узр |
| га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене |
| лама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — реч |
| слина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стије |
| ко је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучи |
| усти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... |
| а како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па д |
| ју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим |
| дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам |
| аји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву |
| бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој да |
| њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, ш |
| ени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S |
| он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјеш |
| лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто |
| слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> |
| а одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекн |
| ече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да н |
| <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он |
| си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p |
| м, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима неп |
| , протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше |
| p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала |
| једном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — |
| син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друг |
| од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пре |
| p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>М |
| ше се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није |
| окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ив |
| ом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, |
| ци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Он |
| се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку |
| њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, |
| , док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јел |
| меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама пр |
| раву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти ма |
| Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ни |
| одне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати |
| ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама! |
| , па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не ски |
| ови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође д |
| ну робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, до |
| мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} |
| код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод |
| а. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду не |
| јку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као |
| рнијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p |
| ећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што |
| дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, |
| ћ одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њед |
| га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред оч |
| енути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајућ |
| ме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је су |
| а лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на креве |
| да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће ов |
| алека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} |
| ако се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене |
| руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите |
| т, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— |
| к и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћ |
| о одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и |
| твори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{ |
| А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, |
| два након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ |
| p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, |
| тљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца |
| езе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По в |
| у.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми р |
| ац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, про |
| дизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p |
| ристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче |
| мамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и |
| /p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју |
| се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки |
| и се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соб |
| о да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре |
| оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи |
| атшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси |
| — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Му |
| и, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војни |
| е овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и уну |
| о у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и |
| даше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз п |
| — Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на к |
| ућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, гос |
| лико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S |
| к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља |
| .. </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна |
| даше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с |
| н, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претило |
| ном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку бр |
| оже у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опе |
| е одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достој |
| ц. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Да |
| родор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му |
| } Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p> |
| боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и ма |
| јес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави н |
| лој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. |
| јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо |
| вио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло |
| е платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је во |
| {S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ |
| ио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обр |
| , што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину |
| вој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена |
| м дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутк |
| прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самило |
| е да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазо |
| ромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњело |
| д грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, |
| вим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — од |
| долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакл |
| трљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва |
| > <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. |
| ише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! |
| ли Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — |
| Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} |
| еваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукам |
| његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, |
| е косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </ |
| — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар ко |
| . — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи |
| во него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; о |
| ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга |
| да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код |
| а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз си |
| , уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— |
| <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив |
| стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — |
| омами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкр |
| — Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића |
| е нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Ок |
| } Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори |
| а се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчи |
| уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад |
| жена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо |
| о! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори |
| ion" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлач |
| дврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога |
| и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да ј |
| <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкуј |
| он дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане |
| љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит |
| утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душ |
| је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му |
| Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{ |
| Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем |
| p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</ |
| ну, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешк |
| ежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p |
| да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повра |
| <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — |
| се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако голог |
| одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијанс |
| дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом он |
| .{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напиј |
| а сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити |
| } Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање |
| и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли |
| .{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо |
| ираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И |
| тњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би |
| га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се то |
| хтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа |
| >Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну к |
| о што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а |
| ими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и рад |
| и и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожу |
| — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јо |
| нијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у |
| воју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стран |
| е, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра |
| о самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста.. |
| сјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе о |
| р.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада |
| вима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба мла |
| ивлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плитко |
| сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провири |
| ице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе |
| астанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину кар |
| — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољава |
| к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га |
| удем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах прев |
| јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у |
| јте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда би |
| сам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао д |
| е ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижи |
| о писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је љу |
| и с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S |
| ругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ |
| е је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра об |
| ече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна пр |
| ке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — преки |
| у пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, |
| ме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о |
| — Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви гл |
| рити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено л |
| да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи |
| ! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видит |
| е вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да ј |
| и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје |
| велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— |
| времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а |
| нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи |
| <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже гла |
| рпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, |
| напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали |
| — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дом |
| ја је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему |
| Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p |
| би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— |
| и жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се |
| ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врц |
| !{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им |
| , — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке нев |
| сјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из се |
| прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? < |
| гледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изнена |
| ала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Ив |
| сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p |
| ненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те зад |
| н, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселог |
| е, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема? |
| Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први |
| и му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су |
| вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Д |
| , оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, |
| некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутр |
| мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посврша |
| се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко з |
| на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетље |
| да!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се |
| готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, д |
| етљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута |
| на, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. < |
| /p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>П |
| захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крен |
| се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним |
| петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се |
| ну.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши |
| .</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је |
| д прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањ |
| . </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{ |
| ху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, |
| злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </ |
| ајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма |
| ти су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети с |
| у се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му |
| .{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S |
| и је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу ви |
| — Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> < |
| ћ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико |
| /p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— |
| о, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати. |
| н. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше да |
| се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Про |
| — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакв |
| слађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким д |
| се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча гово |
| Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте |
| и себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво |
| стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави |
| причава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Кр |
| </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне |
| би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би |
| га рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије прими |
| и се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, от |
| помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послиј |
| боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје |
| </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја о |
| ака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. < |
| едан жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац у |
| жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} По |
| тири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, за |
| његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насми |
| сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја |
| {S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзи |
| е смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ с |
| оду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене пр |
| авијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод |
| > <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— |
| чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами |
| а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете п |
| ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећ |
| и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знат |
| а једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и прије |
| ури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паме |
| ше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се |
| навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: |
| ’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он |
| хање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија ок |
| Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљи |
| — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси ис |
| ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, |
| p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић с |
| упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти с |
| ам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродош |
| х Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви умо |
| де радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече ста |
| и струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву ис |
| цима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погле |
| ’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вр |
| е му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, н |
| и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита |
| воје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се И |
| га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трош |
| тргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — |
| свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> < |
| оступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, про |
| показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жест |
| >— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на |
| а не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — д |
| јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије покле |
| ра на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашт |
| а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор |
| ао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се |
| кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их |
| емена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сест |
| ала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва у |
| никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село вод |
| </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, поку |
| дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му п |
| апаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свј |
| — Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p |
| на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. < |
| уштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу наш |
| кне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави г |
| .{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p> |
| у пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се |
| а сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка |
| <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима поглед |
| p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </ |
| ко сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А не |
| а вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и б |
| творено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — у |
| ија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и пог |
| ини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и |
| о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прст |
| као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама р |
| оцесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и |
| ца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се ос |
| бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници |
| љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и уви |
| — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? |
| ој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се и |
| не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на од |
| унцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати ње |
| ред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно з |
| у.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, |
| ла, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му |
| ма фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи исп |
| а је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; |
| , чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, бр |
| за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то та |
| и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изил |
| .</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је пр |
| ко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, |
| ?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак.. |
| е.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у ов |
| оме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у |
| вале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. |
| е.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и пр |
| </p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати |
| ..</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча |
| ћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... < |
| у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили |
| ји, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ал |
| ећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p> |
| и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда |
| накове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго |
| , држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетрен |
| други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну |
| полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се уста |
| но и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак д |
| и сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> |
| еле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му |
| ало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? |
| блаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> < |
| ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен |
| ћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спав |
| капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што |
| и сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Ив |
| о је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га пок |
| еке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрн |
| дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем! |
| ви господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиља |
| дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду! |
| p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби |
| <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p |
| исли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек од |
| прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац од |
| се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, с |
| з њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, |
| арао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута |
| е у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S |
| вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{ |
| p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу |
| јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} |
| — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се с |
| иповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше |
| ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распн |
| ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> < |
| а, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост |
| отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си ј |
| мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па к |
| штедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем п |
| а да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво |
| ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило |
| строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти |
| н, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напа |
| замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе г |
| ова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога |
| сове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Мар |
| је намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му риј |
| ву и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда |
| а није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој |
| ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} |
| новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали |
| мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и ко |
| дом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше |
| </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти п |
| а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да |
| скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом |
| ше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленил |
| </p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — |
| боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </ |
| откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмј |
| мјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њ |
| је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести бо |
| оси господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашиц |
| пољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прам |
| ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. |
| е. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокис |
| о је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима п |
| вају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада |
| рече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њен |
| ешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукам |
| , а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и за |
| ру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и глед |
| p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка |
| ти у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу |
| истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и вес |
| , а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изи |
| шлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се о |
| искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је кра |
| прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нист |
| атне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчи |
| ала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз |
| се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, |
| не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Ј |
| им висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, |
| е у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} |
| } Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братс |
| , свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и |
| nit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са |
| лозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он |
| илат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Би |
| >„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим |
| родрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се д |
| > <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаш |
| азиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли пр |
| S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{ |
| а дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао |
| е нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред |
| /p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори |
| вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им нави |
| роде нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог жи |
| природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се |
| ла од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер |
| е и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упит |
| ћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да |
| овац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Плат |
| ојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да ј |
| је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде ко |
| ћа. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с |
| м, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се д |
| у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћ |
| ко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици |
| слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли |
| исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} |
| натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је от |
| сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и |
| оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увије |
| њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиј |
| о, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У |
| ама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносил |
| ажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А п |
| цаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се |
| јежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крст |
| </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— |
| S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на рас |
| — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— Н |
| ише досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му |
| аш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у |
| арнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи |
| плака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слу |
| и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обра |
| </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећ |
| > <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о |
| Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон ди |
| Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} |
| — Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> < |
| да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — |
| ичам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Пре |
| је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека |
| онизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика |
| че. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осуд |
| е не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хо |
| ашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени прист |
| туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје н |
| е, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мор |
| одник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у |
| а. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са |
| Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар та |
| када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхт |
| ку зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њи |
| ту у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови н |
| ма мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — из |
| римјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори |
| бисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би биј |
| едне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин |
| у, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је до |
| а.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S |
| смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, |
| има што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је |
| пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путо |
| >— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господ |
| лиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узб |
| дврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати о |
| ину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице |
| р обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жи |
| о дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже |
| да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем д |
| у на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она з |
| је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, и |
| брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво ст |
| и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> |
| у оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— |
| једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извад |
| демо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — |
| и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </ |
| рговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’ |
| језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобраз |
| ам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! |
| и се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по |
| ве, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуг |
| а туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите |
| </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као |
| но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, |
| вијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као д |
| о његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници н |
| чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових |
| дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а |
| жава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — |
| трпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим |
| ајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!. |
| а је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго |
| кле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо |
| боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се си |
| наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S |
| кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао |
| ићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће |
| вори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их |
| м импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело. |
| ату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече су |
| аскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Л |
| а другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да |
| ћивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану.. |
| — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјет |
| ирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвј |
| хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, |
| ораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Н |
| > <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по |
| ир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </ |
| ољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p |
| замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнак |
| к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> |
| се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? |
| } Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си |
| авит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а зна |
| и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунц |
| тон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазил |
| ике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су годи |
| <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p> |
| од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико ј |
| би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> < |
| поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> |
| да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, |
| Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и н |
| {S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимај |
| и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши |
| на тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бје |
| ука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и |
| остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није п |
| гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни |
| } Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Ј |
| рпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Пр |
| ори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начис |
| .</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос ура |
| Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнак |
| ; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} В |
| души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени прис |
| бујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У к |
| је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо сво |
| а му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети |
| лим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На пос |
| је говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p |
| Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија.. |
| испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље пр |
| га.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док |
| осли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и је |
| селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и шт |
| м држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: по |
| равим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик |
| домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се |
| т, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. |
| И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{ |
| иво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адв |
| >— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је |
| > <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Пита |
| — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрају |
| . — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе из |
| <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво поглед |
| рућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да с |
| то сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> |
| неш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се |
| одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ра |
| ова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило |
| ноћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> < |
| скрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p |
| дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у с |
| пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали |
| ника; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, поч |
| упникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а д |
| гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљ |
| показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — |
| , и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села |
| о! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— О |
| да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па |
| и звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому уго |
| ку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно |
| вијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док |
| ...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми |
| с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се п |
| рдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— |
| ија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као д |
| ивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, |
| ојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле вин |
| <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо б |
| лаго теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на |
| — Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да |
| ну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу ва |
| ше се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље н |
| е знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе |
| говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе |
| рена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онак |
| даше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у гра |
| пити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више они |
| ба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мрт |
| игу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погле |
| тиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети |
| ла који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па |
| весело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих и |
| у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу |
| ружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, д |
| ац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p |
| — Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смиј |
| јере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су с |
| у.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, |
| <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије до |
| а се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелни |
| з мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се |
| таде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљено |
| <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, |
| љивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар |
| положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ган |
| ећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим си |
| — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи |
| гледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса |
| је иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита су |
| пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да |
| , до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке |
| , у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </ |
| ом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађуј |
| огост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> |
| а памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повра |
| резни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глу |
| ед очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце |
| роблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозо |
| ..{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одго |
| при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. |
| ише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мај |
| ујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узим |
| од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није |
| исле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први чов |
| игурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпо |
| оди родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хекто |
| ливању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иро |
| вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим р |
| амо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, |
| тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежац |
| ..{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај |
| су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. |
| виних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ос |
| д, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да |
| один управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога |
| а, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са |
| да, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она |
| жемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у п |
| уташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим |
| у ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Гово |
| у, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече |
| ижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пи |
| еђу којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, к |
| угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика у |
| говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{ |
| штање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала |
| а стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, н |
| о се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен |
| о плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве з |
| нце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жесто |
| ује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p |
| емо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — гов |
| p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... |
| lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се |
| кавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} |
| о ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту в |
| 19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међу |
| лећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Ив |
| прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама п |
| се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} |
| ан враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div |
| ашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прил |
| рошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме пр |
| упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и оч |
| есељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше к |
| х, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневесели |
| њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Ј |
| ир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи |
| чино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p> |
| уђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго |
| ља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмиц |
| пред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> |
| и...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага п |
| ћи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чуј |
| S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Д |
| и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „ |
| криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пу |
| штво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице по |
| та! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људим |
| ије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа к |
| ени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице до |
| стано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p |
| гледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде |
| ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p |
| отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кућ |
| часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, |
| е Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није |
| рата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p |
| #SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — |
| > <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговор |
| тац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари |
| удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине |
| жутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину |
| овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако ст |
| а снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме про |
| разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче ст |
| им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се т |
| сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — и |
| </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутил |
| јечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milesto |
| сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!. |
| јка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање з |
| посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећ |
| А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крен |
| наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га |
| јетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јав |
| у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља |
| {S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дј |
| ! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. |
| >Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У при |
| С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S |
| је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га |
| гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабл |
| слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше |
| себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лиј |
| S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија |
| пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, |
| изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по које |
| /p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p |
| ражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за |
| небуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер |
| рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испу |
| љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И п |
| >У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Ј |
| те. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Ан |
| м ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други |
| њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено |
| ђу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљу |
| е прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевој |
| а живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом го |
| {S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша |
| и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајк |
| јесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни |
| ло поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над мо |
| убав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ |
| еда у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </ |
| на. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди |
| ојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, не |
| /p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p |
| и каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као д |
| једном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p |
| речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насми |
| пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаж |
| Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осје |
| ике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло св |
| не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што с |
| аука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти ње |
| н брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих |
| сују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} И |
| це.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се зан |
| је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче. |
| тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Ју |
| не, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери суд |
| е махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клањ |
| } Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човј |
| ише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадо |
| ервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких ра |
| ску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичи |
| е очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке о |
| у! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су теж |
| чи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{ |
| Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одво |
| ји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... |
| у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој са |
| и дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и б |
| и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од хар |
| рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури но |
| ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у д |
| глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мал |
| а.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Прат |
| Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чеж |
| нимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осј |
| p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. |
| ром. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи ви |
| лијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевно |
| Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он с |
| <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и лово |
| тором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих ос |
| огу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се нам |
| Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто |
| сли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он сл |
| ом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, |
| му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази г |
| <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} |
| једно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви |
| >— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање |
| го није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> < |
| , живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио |
| ара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, |
| се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све та |
| вно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком ок |
| те: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче д |
| ни припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о |
| сјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна |
| ломице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p> |
| S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> |
| ледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити о |
| . </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је |
| у са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима ст |
| оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим с |
| ко ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и нај |
| ицима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућ |
| >На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна |
| а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за |
| /p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погле |
| пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод к |
| иче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на |
| олико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— |
| , кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ћ |
| се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздиј |
| о се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се л |
| — Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, по |
| ку Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани п |
| </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начи |
| душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи |
| ре; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претст |
| тњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке |
| , испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те |
| ји старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз |
| де нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклони |
| је, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} |
| одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше наср |
| наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам о |
| помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, сил |
| енце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као бл |
| мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док |
| којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S |
| </p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани про |
| реко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{ |
| о. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењег |
| о се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>О |
| , спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је |
| нке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Ни |
| амдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се м |
| се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} |
| ачелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му |
| м Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је м |
| мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече п |
| тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде с |
| слио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, рас |
| ко пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на |
| ш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, к |
| а себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу |
| нотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога |
| јељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примје |
| мало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отв |
| с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце |
| што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} От |
| > <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ |
| љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изјед |
| м почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи једа |
| .{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за друг |
| се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не ј |
| з варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на |
| о. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, |
| ти, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу |
| ној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стака |
| гу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијет |
| ворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажм |
| Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Насло |
| им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре |
| ени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе |
| свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу со |
| рипали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиори |
| нијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога |
| рилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Т |
| ас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао |
| , — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекрша |
| уљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час |
| /p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џеп |
| ички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин до |
| ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њ |
| ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувс |
| ом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а |
| estone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор |
| — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, |
| сму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти г |
| аћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се |
| л! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осор |
| в слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Н |
| јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговор |
| ароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћ |
| на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем и |
| још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти |
| који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја |
| а крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. |
| у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> |
| улима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Д |
| уг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вече |
| у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У |
| иђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{ |
| ље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча |
| овор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! |
| наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је б |
| де и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њен |
| адње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваш |
| куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} До |
| га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове бој |
| а тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би |
| и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза об |
| ружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на прет |
| ше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да убла |
| никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићко |
| ко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема пр |
| м.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{ |
| <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође |
| У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, |
| </p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетл |
| остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ују |
| едном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p |
| вече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наље |
| сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка |
| е у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, к |
| ислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то |
| аде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> < |
| шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа м |
| у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод нач |
| вали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Ив |
| у, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојц |
| ају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Раза |
| номе жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{ |
| ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући |
| олан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, |
| /p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То н |
| а нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> < |
| подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека с |
| ема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш с |
| — Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до ње |
| е! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући |
| } Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га д |
| расли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у |
| сима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи |
| сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па нећ |
| у да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} |
| ајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се ди |
| ословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ |
| ворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело |
| сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и |
| ама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна |
| чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напрти |
| еним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и заста |
| и к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка |
| ином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, ду |
| зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, ча |
| ем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су |
| p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се |
| д цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да п |
| а преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају |
| и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи |
| ки склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се |
| не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући |
| емљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни с |
| м!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком |
| разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио д |
| и и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода поље |
| гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети |
| , а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићет |
| И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плод |
| : </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се закл |
| окрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{ |
| бо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ че |
| ка гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао ш |
| Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље |
| ме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пут |
| , изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није ч |
| ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења |
| ? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, |
| ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјет |
| а. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — оп |
| стора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно |
| а се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из слу |
| ne unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако с |
| и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p> |
| е много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана |
| ким путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда |
| азапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, п |
| </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачк |
| га села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све |
| вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меден |
| </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом |
| се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала |
| као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо м |
| сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога вид |
| тајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање |
| на; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од госпо |
| е гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпоч |
| ке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Из |
| дређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у |
| х се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да |
| е могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд |
| p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу |
| /p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се суд |
| наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу |
| рекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом |
| а у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клеко |
| оњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жу |
| огледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено |
| е самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с из |
| а и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге ж |
| њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећ |
| погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће гр |
| ле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповијед |
| устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, пот |
| уха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама ње |
| дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опа |
| иближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински ча |
| е он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S |
| де на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и |
| з које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И оп |
| живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински жи |
| подареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код |
| p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко х |
| дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кр |
| ло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце прж |
| p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле че |
| о укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јав |
| уштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха |
| р Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чол |
| ма, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе |
| </p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су ст |
| ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Та |
| >А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и з |
| узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Ив |
| </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! |
| , па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар м |
| > <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка прест |
| мо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински |
| и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини в |
| топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очиј |
| је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове з |
| етнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку. |
| окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међ |
| ди, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија |
| ема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — |
| а смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заи |
| сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћ |
| а. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! |
| исмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гор |
| ио друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; д |
| још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љ |
| прости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— нас |
| пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тади |
| јде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе |
| <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвра |
| ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко |
| дат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је |
| >— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не у |
| Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p |
| у.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искр |
| /p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p |
| мо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се вра |
| бе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— |
| м, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; оваков |
| а сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га |
| А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли с |
| ајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с кр |
| мисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и |
| тао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> < |
| — А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагл |
| ; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барил |
| не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> < |
| било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> |
| — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и |
| ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен кре |
| највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} |
| м зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац |
| — Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. |
| је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док |
| граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а |
| и га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јем |
| ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари |
| <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате в |
| амо узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом гл |
| копају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О ка |
| од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани в |
| позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и |
| својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — р |
| евољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се |
| p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из у |
| аново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви |
| иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хар |
| ..</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада |
| ! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собо |
| да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви |
| по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Т |
| ... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. |
| д је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, в |
| ђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових пр |
| p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А к |
| га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се |
| с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Б |
| .{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова |
| још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице ч |
| а, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престал |
| шао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па |
| стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навл |
| е нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га за |
| {S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује бла |
| м листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се |
| {S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Н |
| .. </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А ка |
| си, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се |
| се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и |
| у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у порт |
| ..{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на не |
| мате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара зем |
| , а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, оста |
| сом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори |
| пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесе |
| ди! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> |
| —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А |
| но бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелник |
| етњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао. |
| говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто |
| , а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} У |
| . </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, сми |
| е, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те приста |
| во буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, |
| држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: свако |
| братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цири |
| аздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо д |
| и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онак |
| о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом |
| Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек уш |
| по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP190 |
| . </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{ |
| оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се |
| вих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема дру |
| зљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас |
| то вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и от |
| кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...< |
| а, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што т |
| труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} |
| ећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и |
| на. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојк |
| ction" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана испови |
| колико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толи |
| будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јем |
| ача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? |
| дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рук |
| избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да забор |
| еле гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби |
| ом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и ост |
| <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа |
| <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И |
| ти.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђ |
| љећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајућ |
| } Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше мн |
| елу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и наве |
| октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаш |
| рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато |
| јећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена |
| м да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: < |
| е сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно с |
| о дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, пос |
| е то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем шт |
| мљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздрага |
| према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док ј |
| и како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — н |
| кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели |
| носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писат |
| <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, к |
| еда га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачу |
| p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати ј |
| </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас |
| асом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма н |
| и искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда забо |
| да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвје |
| игда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ с |
| овољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора |
| а музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке п |
| н подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто |
| по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S |
| а, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> |
| атити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој род |
| родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова с |
| кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то |
| м је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још |
| но надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њим |
| да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и з |
| ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по стари |
| н је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p> |
| ад, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он |
| тавио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по |
| а се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па просл |
| ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутје |
| дне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било |
| жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.< |
| осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима |
| су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечера |
| </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> |
| је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада |
| зи кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се ми |
| убоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и м |
| у. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену |
| , Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху |
| ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех |
| .. — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. < |
| попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се |
| говори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? |
| е.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јав |
| /p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он глед |
| .{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под м |
| 19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </ |
| страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлуч |
| .{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од теб |
| куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети не |
| чи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове заст |
| асовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја |
| м, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но |
| , — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад |
| Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и |
| >Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунц |
| ајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је |
| кога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у |
| </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло ср |
| — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече п |
| , боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Ж |
| мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се рас |
| ко не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. < |
| да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> < |
| тво и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане |
| ! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде по |
| надни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његов |
| — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при др |
| глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А к |
| еном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> |
| ваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, |
| нуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, о |
| зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на приклад |
| гоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на о |
| напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> |
| и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је |
| свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије па |
| твари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворан |
| о књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше |
| поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим с |
| њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живи |
| ак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попо |
| о њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се |
| егледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ |
| гло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше с |
| ећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа |
| ојим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи |
| {S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S |
| стала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На т |
| вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу |
| ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних |
| тим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни |
| ивота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале с |
| ц за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи м |
| > <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се с |
| — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p |
| љу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше з |
| кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном |
| што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, |
| .{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он |
| руштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим |
| им плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осам |
| , стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се. |
| задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако |
| т гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву |
| ни прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку |
| јећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима |
| бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шк |
| устом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у оча |
| во подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по |
| е.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју нера |
| могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је |
| мице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па |
| у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада м |
| бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали |
| еном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А |
| ли су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља |
| чему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! |
| штву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, би |
| >Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, |
| т.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и |
| , чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки у |
| пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и |
| аху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као д |
| толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој с |
| рти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућ |
| и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на |
| За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на о |
| ле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} |
| ане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. |
| једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини м |
| ости мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто |
| и лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно |
| гледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p |
| естоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетло |
| тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у вино |
| ацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући |
| никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље |
| цнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше |
| — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по сви |
| то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини |
| естра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник држав |
| у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују о |
| — Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио ју |
| узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p |
| о униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрав |
| о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно |
| то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко о |
| отписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и р |
| ећ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрд |
| судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их ул |
| ма сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два госпо |
| у к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циј |
| И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља |
| редаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и |
| надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходал |
| ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. |
| стом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блијед |
| ати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу л |
| ари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами |
| м вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S |
| ризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље з |
| ретстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјер |
| ло се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи и |
| би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S |
| ло да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и за |
| дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте |
| уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети ње |
| е господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте |
| „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и ј |
| данаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— |
| , — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових бла |
| ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“ |
| црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смије |
| м милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови |
| чне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђива |
| ан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну к |
| уштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Ко |
| ној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјек |
| а к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се |
| о што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у к |
| — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно пон |
| пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи ма |
| сни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му циј |
| какве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; |
| јеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црко |
| реко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, ве |
| ви правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма |
| чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер уг |
| едну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздра |
| судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштан |
| едити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и |
| очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколик |
| сли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?! |
| но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњ |
| нство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... |
| ти у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколиц |
| де да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред |
| ама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у ва |
| ружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, п |
| ири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Г |
| рад, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима раз |
| јенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио |
| {S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих |
| за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао т |
| </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко |
| о од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборави |
| прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душ |
| и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна жив |
| симице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивај |
| низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме г |
| прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непоз |
| е исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њим |
| {S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се п |
| а гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, сла |
| ћ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и |
| има, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полага |
| у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по |
| p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад |
| се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} |
| к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би неста |
| д пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице. |
| жио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... |
| ини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврч |
| допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се н |
| ако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у |
| м! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме |
| поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? |
| евојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црн |
| говори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схв |
| и свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и |
| о се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Т |
| овлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може д |
| е погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> < |
| се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и с |
| о, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама се |
| ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити п |
| јаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камењ |
| колико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече б |
| е добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним вла |
| } И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељк |
| опло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му д |
| по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан по |
| ? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она |
| ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, из |
| се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђа |
| о.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним крт |
| и добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би |
| и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лиц |
| тарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен тако |
| вели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча |
| авице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у р |
| дин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и за |
| е давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно |
| асно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око |
| а му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испос |
| </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегл |
| се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. < |
| !{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А |
| ује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет д |
| буха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све двана |
| да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор |
| p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, |
| ни, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... |
| ин му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> < |
| ас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма би |
| оно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања |
| на ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу |
| ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шес |
| знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити о |
| биља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и пок |
| треба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, |
| ије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он |
| ли: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за |
| шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече |
| ио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац д |
| .{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо |
| за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу |
| ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у |
| нао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућиц |
| ...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га |
| ије разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди |
| к. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу |
| у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупа |
| сним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе |
| користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало |
| д што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах жив |
| да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </ |
| ко пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</ |
| бема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече |
| S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта ни |
| љало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С |
| кон мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућ |
| </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде |
| а му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, |
| се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу ка |
| ћици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја н |
| а дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати |
| ин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, м |
| покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зн |
| оље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уокол |
| ца свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа |
| д очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге див |
| .. </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и жив |
| а, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— |
| амор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид ј |
| се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му з |
| ања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин |
| де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опаз |
| у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одг |
| епа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш д |
| рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> < |
| подар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешћ |
| чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киш |
| ина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. |
| "> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, |
| премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — |
| иједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мј |
| утим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски |
| ахове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{ |
| е бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога п |
| и. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљ |
| еба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сја |
| чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало и |
| му — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, ут |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у н |
| ко!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, |
| их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није закло |
| е ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над запис |
| <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, пол |
| чеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар |
| али тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах о |
| у наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задиј |
| у седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у |
| и се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} И |
| е се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио |
| шта не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора нек |
| ашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У оч |
| стила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Во |
| у ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да осл |
| то се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на оп |
| у.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И дом |
| дном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из њег |
| <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у |
| ижње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор— |
| — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас |
| ри озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред |
| <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и |
| дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и за |
| <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сје |
| аду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана |
| одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> |
| а.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у |
| ; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што |
| — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изу |
| јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек |
| на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узг |
| — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш |
| е заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану |
| зи.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, ми |
| — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Ник |
| ују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник |
| о дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека |
| љском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њез |
| уша.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат на |
| утра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве |
| S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у ј |
| посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромашт |
| та за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нек |
| а гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— |
| родужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим. |
| е прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми |
| и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Од |
| ога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко |
| о барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје |
| е вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црн |
| Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ |
| — Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме |
| ш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је к |
| } Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p> |
| ...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дв |
| ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сир |
| а, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, |
| остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, н |
| ежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље |
| емља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... |
| јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштањ |
| врнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, |
| о се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} |
| сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука |
| радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражб |
| на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, д |
| чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, неп |
| обом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њ |
| вено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} |
| ле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво |
| оре наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепер |
| се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини |
| што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградиц |
| азлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гле |
| <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, |
| у поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти |
| ехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, п |
| завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, |
| е судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. |
| путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица |
| именован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге вољ |
| мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, |
| ца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти |
| раже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га ва |
| ају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу |
| >— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — |
| је одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у масли |
| ве до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и |
| ркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачк |
| ако се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спа |
| ље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на м |
| кле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на |
| р тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом по |
| прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, |
| преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави бра |
| Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојк |
| ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер д |
| а се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. |
| ци исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће д |
| крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да |
| >— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца о |
| мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши |
| дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога кот |
| застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим |
| и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао |
| и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само мо |
| и. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се п |
| росуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке вал |
| ам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене т |
| л врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања ху |
| о. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су им |
| не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се |
| та.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љ |
| гаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, м |
| свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи јед |
| од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетло |
| бличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству дру |
| ше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зе |
| заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше |
| ко брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Ма |
| ислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.< |
| S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засј |
| екао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, реч |
| е га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Д |
| а се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
| е бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} По |
| блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магл |
| ово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још у |
| е као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изнен |
| о? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас нано |
| арбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њ |
| свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долаз |
| ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> |
| а, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и л |
| весели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на мах |
| чу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер с |
| дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или |
| ијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </ |
| , већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је т |
| е некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше м |
| ну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> |
| коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{ |
| проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свј |
| "subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале |
| их цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакида |
| ти.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заоку |
| х убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се с |
| ире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док |
| се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисм |
| о проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а |
| Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, ка |
| ази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у |
| лника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред |
| ла судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке |
| ву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак т |
| Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови о |
| д и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од про |
| кањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и ј |
| го него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида.. |
| ашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем |
| је како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. < |
| ричињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова ба |
| > <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и п |
| , у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако |
| исине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути |
| сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каж |
| сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх |
| бити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим |
| о савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да |
| тке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се И |
| Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској |
| Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека вла |
| спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код з |
| ио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких |
| едно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој |
| <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Л |
| есно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му |
| n" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, |
| ици и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у |
| и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве |
| о вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> |
| но, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На |
| ! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим |
| Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља |
| и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subS |
| Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отв |
| акон неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову |
| ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли |
| јим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући |
| д маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахо |
| ру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому мо |
| Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: < |
| а и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те |
| е солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p> |
| хове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обр |
| да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката |
| ла је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока. |
| у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ни |
| Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне |
| да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се дру |
| о би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пр |
| од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господин |
| остојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе. |
| — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> < |
| нца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад |
| женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модруш |
| и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете. |
| еда на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора |
| и отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац уми |
| , ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви коли |
| омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се |
| и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Оста |
| ољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво |
| и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали |
| м: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да на |
| и, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </ |
| ике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна о |
| /p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да |
| де га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио |
| хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита |
| Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија |
| унце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе закони |
| p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, в |
| е човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му |
| </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није н |
| . </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова |
| <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. |
| ар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени |
| ик државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Ч |
| </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и |
| са, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њих |
| тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се зан |
| оног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред ње |
| избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испр |
| на оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} |
| покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјел |
| том враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Ј |
| одне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Из |
| се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на паме |
| огледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу |
| за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајде |
| а!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина јед |
| опусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих д |
| <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издан |
| .{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређе |
| . </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у нар |
| .{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвам |
| баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би с |
| n" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за црк |
| </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, ује |
| од крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече |
| не, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, нади |
| Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао |
| им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних гр |
| прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше зе |
| о осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, поди |
| но главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек |
| ти дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим в |
| ако би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз |
| ких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце б |
| да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље о |
| поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Ма |
| му: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братск |
| јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упи |
| Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и |
| огледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се н |
| аднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих с |
| а као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се од |
| зумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу |
| по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о на |
| . </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа |
| <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као |
| ати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о се |
| ш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли и |
| еној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази |
| а у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} |
| е код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче |
| ше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко |
| нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му би |
| и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомис |
| оћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан уни |
| оли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, |
| едим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке |
| утња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао к |
| ља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи шт |
| ути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што |
| ђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда |
| несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је |
| ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор |
| кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надв |
| р звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на нев |
| д.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дј |
| одзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нага |
| се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија |
| ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало |
| е мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; ч |
| стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и ту |
| д, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце |
| ца. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се П |
| чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> < |
| и: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништ |
| агла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студ |
| } У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовим |
| двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у х |
| едају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, ка |
| јетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве по |
| а га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{ |
| ином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и да |
| рачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. |
| ијину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуца |
| здух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је |
| часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много |
| хтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу ул |
| пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га |
| ити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао ста |
| и ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија |
| не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро |
| S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе |
| м разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећа |
| рену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се |
| јет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете |
| бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све д |
| и; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворе |
| а умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и |
| у осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погр |
| ућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену |
| апајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће |
| .</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сва |
| е тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице |
| аску. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмј |
| остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>С |
| . </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Исп |
| настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бија |
| пао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, ви |
| ла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што |
| е је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не |
| м прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће с |
| p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мај |
| му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три |
| их складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која поз |
| кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му |
| нда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знад |
| осто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљи |
| >Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи |
| шчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пођ |
| већу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњат |
| Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пре |
| пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева пр |
| Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отан |
| се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, |
| а једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда |
| и...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, |
| драво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са с |
| рало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> |
| а сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је кр |
| твором који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} |
| им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, з |
| " xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ЗА КРУХОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19041_C1"> |
| коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих |
| ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њен |
| а! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет н |
| Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му |
| тију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтје |
| , бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се |
| исјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвени |
| говој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с |
| пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је н |
| господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси |
| о! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чаш |
| . </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гув |
| учних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а д |
| њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још |
| чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиж |
| у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо |
| Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила на |
| оран, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Ан |
| мо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјер |
| } Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, |
| ним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну о |
| него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не |
| ази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је |
| ге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу |
| јући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— |
| ви. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све д |
| илишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ион |
| ремда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме |
| ре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него ус |
| тор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> < |
| треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити |
| очекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> < |
| А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’А |
| двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунц |
| унчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвеча |
| заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ва |
| Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће плати |
| дам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провид |
| дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други |
| ех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјево |
| показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p> |
| бује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камен |
| а.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће |
| ац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Ж |
| > <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на у |
| и оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одиј |
| заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насм |
| ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да |
| леним, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу ј |
| “, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате |
| динама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи жи |
| ло од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— |
| Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до глав |
| једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибиц |
| — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и у |
| /p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трг |
| ?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше |
| Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђ |
| ате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш г |
| женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> < |
| етлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Мла |
| онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. < |
| огдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало јед |
| p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељад |
| , већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута млади |
| љем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испо |
| аше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек д |
| нијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у |
| асно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није м |
| уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у свој |
| к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесв |
| е мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и |
| олики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, |
| елом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јам |
| раше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; поди |
| су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зеле |
| рава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар н |
| им врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се с |
| е одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињ |
| к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамље |
| ије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S |
| а низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију в |
| ре.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са ж |
| а буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако |
| ачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се |
| јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљ |
| те.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде |
| </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растат |
| т живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За |
| рослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чуј |
| врати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засје |
| n" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! |
| бра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се |
| годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мај |
| а да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпу |
| /p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила с |
| ћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> |
| ршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а ота |
| ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирниј |
| нешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их поглед |
| е се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} |
| ј озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекн |
| из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гле |
| е у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај |
| акрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. |
| подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, прич |
| а. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, |
| ба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што |
| а собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У прист |
| ице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђош |
| ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на |
| , када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, мл |
| одаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка д |
| ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад зас |
| јпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} |
| рви.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У |
| вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да |
| иња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, |
| огода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} |
| Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; ред |
| господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
| — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младић |
| <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем |
| .{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крца |
| устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— |
| ога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се д |
| убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, ба |
| ишта везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са сво |
| о стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само д |
| ше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажга |
| лучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао с |
| училиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једно |
| жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи |
| она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — |
| пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жељ |
| А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш ода |
| </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, са |
| иже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи к |
| атуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection |
| и на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даље |
| упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и ј |
| а се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем поср |
| астави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p |
| } Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека |
| му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а |
| ошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задо |
| </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе |
| пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри је |
| гом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду |
| оре!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у гр |
| суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја |
| ц за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с ко |
| тише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њег |
| ко већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио р |
| вину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви б |
| у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчад |
| поље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је у |
| Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите |
| роди...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| је било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, |
| и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— М |
| азговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру ме |
| ад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и |
| га!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га |
| азговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ри |
| ке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најп |
| к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад |
| — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се он |
| стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њи |
| сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. |
| избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и |
| а, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао |
| се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, |
| и...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У п |
| озивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна вре |
| покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да |
| у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, н |
| замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долије |
| p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети см |
| Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили с |
| атнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво про |
| p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је |
| разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на п |
| </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Н |
| иште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни риј |
| рза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређ |
| ане, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост |
| уђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је туж |
| устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљ |
| веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S |
| инти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне |
| онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколи |
| } Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако б |
| на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но пре |
| стом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — оп |
| бар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а |
| </p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати |
| предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чеља |
| ћан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирен |
| емо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копар |
| рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било |
| утра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна в |
| на ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погле |
| као се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену риб |
| иваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лов |
| вик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе у |
| Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне ј |
| ита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу |
| ! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ни |
| е тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их за |
| часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат п |
| сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња ј |
| друшаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесј |
| пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p |
| божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назира |
| а је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред неве |
| при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је на |
| Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! |
| је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ |
| ви га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Ма |
| тјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред с |
| p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју |
| вио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује |
| брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — |
| , сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела |
| ри молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> |
| ћ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару слу |
| ионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни |
| агиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака с |
| се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не мог |
| давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопија |
| аврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је в |
| зу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад |
| еда у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} Statthalterei Conceptspraktikant</ |
| ишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} |
| Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? < |
| ј кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдј |
| оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи |
| апат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао |
| се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те |
| едавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесн |
| ет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борови |
| страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осван |
| .. </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи |
| } Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис там |
| изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смиреност |
| ладићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> |
| о је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понављ |
| два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави вало |
| . </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи |
| Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у лу |
| нула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, по |
| неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме |
| суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. |
| них тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномиц |
| лој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection |
| пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се |
| ..{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча |
| ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за си |
| ше тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, |
| оље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> < |
| рање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p> |
| е отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: |
| те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљив |
| разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се ук |
| и и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвој |
| а је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с |
| ирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у |
| саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат |
| ко ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док бла |
| његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тад |
| сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу |
| дошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана с |
| ана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучи |
| поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да ј |
| ја њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите ваше |
| оја суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га гло |
| ијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи |
| унчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема н |
| ко двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, |
| ника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјево |
| хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, |
| грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало та |
| } Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Ста |
| — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па н |
| а шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док |
| и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би она |
| је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и |
| >— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно заби |
| е Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... < |
| ире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо |
| ве! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога |
| уми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ д |
| е љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши |
| ој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он |
| </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћут |
| ти младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — |
| раке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима ви |
| , преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисл |
| вом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отвор |
| ка јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах |
| навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, г |
| нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — |
| > <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац |
| екиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она |
| маже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба м |
| окрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </ |
| другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас |
| још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> < |
| га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет с |
| — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, к |
| — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка |
| између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> |
| ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с |
| се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и |
| јио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом |
| Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост шт |
| овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што вод |
| ати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче |
| но се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегн |
| и пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који |
| ?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љути |
| цњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. < |
| помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} |
| да му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је п |
| S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и |
| ек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> < |
| м.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, |
| а ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне но |
| се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зр |
| ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно д |
| тати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоће |
| жи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени кол |
| вори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто |
| није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, |
| ово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк п |
| а дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се |
| Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом |
| У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потр |
| зумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он дру |
| пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> |
| да онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се извр |
| овори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори |
| овори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од подне |
| ужина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и у |
| ечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви |
| S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није бил |
| p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> |
| у на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је п |
| њим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако буди |
| да се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Ју |
| о је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињал |
| друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да с |
| ... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{ |
| ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из в |
| то би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није н |
| жално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S |
| /p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих ламп |
| ој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у |
| му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одма |
| му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; |
| {S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, |
| на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У њег |
| за обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице |
| </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше з |
| ечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрес |
| им зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа |
| га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И повор |
| јаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевоја |
| осног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунц |
| е звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и |
| вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушк |
| спред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> < |
| да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С ј |
| , дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежац |
| .{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толи |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих г |
| се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас су |
| пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да |
| а смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбу |
| вља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} |
| — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све ис |
| <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Гос |
| е преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је |
| ло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} |
| ао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња нати |
| ер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године н |
| вара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је ст |
| } И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, нер |
| јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p> |
| долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Та |
| га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знат |
| у гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} |
| му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дв |
| . </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти доб |
| ужнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли |
| ко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже |
| лником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како |
| и она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широко |
| , улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас гла |
| вишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и |
| транац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, про |
| и, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац |
| га часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још |
| а, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се. |
| истола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам св |
| јећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је |
| даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — п |
| ненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И |
| {S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. < |
| у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је |
| м је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми |
| е мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невољ |
| ни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. |
| {S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи |
| Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже |
| се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једн |
| жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Нос |
| примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш м |
| ер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> |
| се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> |
| гурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, |
| иђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно |
| и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам |
| задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што руж |
| есе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младић |
| д је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пош |
| а, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, јед |
| х преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? |
| а сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не |
| и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p |
| а исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. |
| кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ић |
| </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! < |
| ни ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицо |
| Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А но |
| им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга |
| — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Ј |
| сти на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црк |
| о је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ |
| Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјев |
| илазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и |
| ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори |
| о би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ч |
| јетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А |
| јаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{ |
| {S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре |
| он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљив |
| амахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер |
| ли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјени |
| воје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, закло |
| ило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’ |
| </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте.. |
| Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје н |
| и! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па н |
| ање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... |
| дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим |
| сао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом п |
| мо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати |
| да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти б |
| настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвеч |
| ушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратит |
| е нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </ |
| уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Н |
| е било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брат |
| — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ч |
| врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — |
| S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насм |
| пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} |
| сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му |
| лађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подај |
| S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да г |
| уковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{ |
| е вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена |
| стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> |
| вим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: |
| , безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину |
| Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се |
| ма и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S |
| аја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чу |
| да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; по |
| та, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, |
| блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт н |
| А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; н |
| неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S |
| ву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар |
| и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S |
| ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли. |
| вако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p> |
| дајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} |
| , брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш |
| о се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из кит |
| онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљеск |
| господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу ос |
| о заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опи |
| Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овак |
| нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дака |
| у у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пу |
| потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једн |
| морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се нас |
| </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама |
| да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво |
| <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не б |
| Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први ма |
| уше.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје заустав |
| ући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближав |
| прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што |
| у дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дје |
| простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљен |
| сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепа |
| ре.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине |
| се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. |
| пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало |
| могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука |
| сјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, |
| ретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да ви |
| ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p |
| {S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудил |
| аш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, нема |
| први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у вар |
| а вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не ос |
| но, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до у |
| ам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Про |
| вјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурл |
| ћа што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Јед |
| љом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана из |
| да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити надн |
| ило би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шј |
| смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче |
| естанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га |
| } А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече м |
| .{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да |
| те...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. |
| га плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </ |
| ћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајд |
| шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази |
| да на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у в |
| а у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако |
| > <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. < |
| се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу.. |
| /p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је ж |
| ље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно м |
| и нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави ту |
| — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! |
| орити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; |
| е један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи |
| > <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас |
| љиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито ве |
| тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не |
| ..{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Т |
| а уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима |
| на! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћ |
| вјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује |
| у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је жив |
| еди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој |
| > <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (он |
| тим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> < |
| тигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, |
| ијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прам |
| >Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе |
| ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. < |
| је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} |
| напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло |
| о два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопи |
| ава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа д |
| — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} |
| акне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља ми |
| </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска |
| з снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца |
| млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p |
| о гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим |
| Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, ка |
| и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога |
| Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Ч |
| авце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај |
| ..{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је се |
| — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пец |
| е подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благ |
| ија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га |
| а врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбен |
| особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлост |
| јежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему оја |
| ја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она поп |
| и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице уч |
| ом и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред сво |
| це: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> |
| тка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било |
| ка, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, т |
| у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а о |
| се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и т |
| надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога час |
| тари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да при |
| еш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. |
| овори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се зап |
| м.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у |
| тице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, бл |
| глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи |
| аобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу |
| ј сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајућ |
| и да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, н |
| ађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S |
| погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— |
| ане посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га |
| олазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказивах |
| понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом |
| срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> |
| рче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </ |
| свјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, |
| м у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуш |
| идам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљан |
| } Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше |
| и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S |
| </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Ј |
| спод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оста |
| ојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — ди |
| му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, ос |
| вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изра |
| Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вид |
| з земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаш |
| господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином по |
| огледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне пов |
| јехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их |
| бљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоц |
| ешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућан |
| ри очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрест |
| застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— |
| а свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — од |
| туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети сил |
| чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно |
| е сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не за |
| гу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондј |
| } Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како |
| а би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично |
| м гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова |
| знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невје |
| му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> < |
| римаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакл |
| сите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> |
| погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху јед |
| ту смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, месн |
| с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И под |
| грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода |
| ва им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их |
| , обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд |
| <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно оби |
| киваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни доса |
| ути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући |
| S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи м |
| де сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и св |
| отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разил |
| тресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше из |
| се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу |
| да Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Пом |
| ! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и за |
| ка јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањала |
| {S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је к |
| вору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штај |
| омила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Дома |
| аних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке мас |
| атишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све х |
| а немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто |
| к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дје |
| инар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — при |
| ћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му |
| море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежин |
| а среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, ј |
| и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што |
| ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкро |
| оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућ |
| де ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само ш |
| а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може |
| брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} |
| а обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сј |
| </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе |
| розорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гон |
| На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Д |
| о, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одб |
| јанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! |
| уч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; |
| јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељад |
| говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоћ |
| и добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не |
| у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пр |
| у! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загле |
| > <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима |
| анице преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око |
| поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и пре |
| — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, |
| , који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић |
| еко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на |
| а, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести н |
| смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу |
| вића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи |
| и се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Мар |
| адњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си друго |
| сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Вид |
| а се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта |
| није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје |
| тавник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито бли |
| х, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да |
| tes"> <note xml:id="SRP19041_N1">Црвени лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се с |
| и како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на врим |
| оришта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје надниц |
| , махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцију |
| у редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху |
| дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране |
| окојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, |
| о. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкро |
| — Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, |
| </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у |
| евне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, д |
| Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, |
| сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива р |
| /p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, з |
| , господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити к |
| p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надни |
| дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је |
| чили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте |
| ва фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрав |
| /p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе |
| лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констат |
| ано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељ |
| аху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке |
| <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно |
| им, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — уст |
| ање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи |
| , како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади и |
| <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе сви |
| , а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мор |
| е.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча ј |
| Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је об |
| а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зо |
| аси се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не |
| удио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше |
| да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у д |
| ре, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> |
| ни иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили |
| ство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу с |
| >— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко |
| д вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бје |
| у пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте коноп |
| китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар |
| з казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бро |
| , смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из варо |
| ромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукоб |
| пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дис |
| ко чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху |
| би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Мар |
| Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче |
| милошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да |
| </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво. |
| у младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично |
| ни дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у в |
| p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и |
| гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га |
| тац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да на |
| а.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, |
| брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им с |
| лично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој |
| и.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и |
| беноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна че |
| ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави |
| оре, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њем |
| ијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући |
| а жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи |
| ге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, с |
| а се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и поље |
| и? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га г |
| сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} С |
| е води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога |
| твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени |
| ћи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да ј |
| јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S |
| p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} |
| су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те п |
| оредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и ци |
| она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром стр |
| будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба |
| , само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одв |
| то ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би д |
| а, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: |
| миловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у |
| лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вам |
| било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског |
| одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојк |
| ’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући |
| ам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узм |
| е ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се оженит |
| е пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме |
| ена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин и |
| У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости родно |
| говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и трен |
| стапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неиз |
| ву душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада ос |
| — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— |
| ка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — |
| буха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то |
| што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не |
| н дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што |
| дно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иво је |
| ам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хти |
| ко му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он |
| ар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли |
| агу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима циј |
| сјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околи |
| дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у |
| у, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић |
| У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја с |
| ази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — |
| , кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не мож |
| крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око |
| оварамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — о |
| И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави до |
| ати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обор |
| кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, глед |
| — Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох |
| бушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће |
| до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! |
| о, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица |
| p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо руку |
| S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она т |
| кер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подост |
| ешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но ј |
| а у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради |
| {S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос |
| иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чији |
| пази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку з |
| чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> < |
| е у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Аме |
| >Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху |
| рину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и |
| и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p |
| оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није мо |
| жише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су нако |
| ова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на км |
| > <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и |
| мјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. |
| >— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! |
| се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу |
| нско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више ним |
| ли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништ |
| га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На с |
| етака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод |
| rget="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти |
| смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора |
| > <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама н |
| ге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се |
| „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду њ |
| оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињ |
| немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје тру |
| по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђе |
| обро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а |
| стит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као о |
| а се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили с |
| весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... |
| : „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих |
| .{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очим |
| ело је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају |
| ма је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бух |
| нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и |
| астаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се |
| .{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> |
| гледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target=" |
| еже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господ |
| зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један |
| подин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Ла |
| , слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, к |
| ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у с |
| јепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Ив |
| е живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, иске |
| ј како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближ |
| ше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прођ |
| же и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити н |
| изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да поки |
| мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу |
| н се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими н |
| видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођен |
| начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узима |
| ут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није мо |
| ори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њи |
| ад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и пр |
| <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чез |
| вљаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му д |
| S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку |
| празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли |
| нте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о сваче |
| есном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њ |
| } На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у |
| анцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око |
| новника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјен |
| и у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, |
| ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше с |
| — Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегош |
| го у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну о |
| поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни ж |
| смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о том |
| нако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говор |
| о мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма д |
| то га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... |
| га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако т |
| никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула |
| да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба |
| је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што |
| а сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, |
| р се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била с |
| справе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима |
| p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити вино |
| била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете |
| дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овог |
| > <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се |
| ела... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде п |
| олицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се |
| ет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да |
| а се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ посл |
| о вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне |
| с у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз по |
| а прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ |
| ши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што |
| пита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! |
| му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе |
| што гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — |
| стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, |
| дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гла |
| н. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне |
| ћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехоти |
| измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на је |
| настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи му |
| који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му |
| тегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, д |
| — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху |
| доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} |
| учи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на |
| главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се |
| у. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча |
| иште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто |
| . </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! |
| кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и |
| ала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као |
| — За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча ни |
| чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити |
| на, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу |
| S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло |
| огледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па превр |
| а сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мра |
| — Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> |
| јор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац |
| ато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати |
| ља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради |
| вори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти. |
| сам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! < |
| прва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је доша |
| ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред |
| ћи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо дош |
| пријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да с |
| је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p |
| Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се разди |
| ења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати |
| одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, з |
| у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, |
| се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде |
| ам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје о |
| ући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије |
| е?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме |
| а...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? < |
| иде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> |
| вости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си |
| Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито |
| живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио он |
| и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих |
| трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! |
| Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! |
| А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и п |
| <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни пр |
| т! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — |
| —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето |
| </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутр |
| .{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још |
| Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за к |
| ине свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће |
| и приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо к |
| ; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти |
| ...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви м |
| се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не |
| може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напо |
| Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља д |
| вих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице дв |
| дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — |
| је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собо |
| вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и |
| нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p |
| </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од |
| — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Дец |
| говци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац уз |
| стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, |
| , проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, И |
| Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> |
| аше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— |
| пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа по |
| а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам. |
| /p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} |
| а је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповје |
| би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p> |
| ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му |
| ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone |
| зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си |
| поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> |
| ојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио ви |
| ги посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Марији |
| заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на обје |
| ли...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па |
| спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу п |
| уца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, изва |
| о! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад |
| умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду |
| је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била нев |
| знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на |
| {S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка. |
| кле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и |
| однит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} П |
| е гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> |
| чан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, |
| К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. |
| а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; ниј |
| мо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди с |
| плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку.. |
| Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате |
| рошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад ј |
| главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— |
| посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — П |
| ијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — |
| апјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из |
| на сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за паш |
| ије, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па |
| ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета! |
| на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико об |
| се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће до |
| рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он ј |
| а бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p> |
| S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијел |
| /p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала н |
| ше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина би |
| грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима п |
| непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревал |
| је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говори |
| ко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Мо |
| {S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — |
| аше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање |
| огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу |
| м сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сме |
| ће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиј |
| до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће пост |
| њаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је |
| ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокр |
| море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни м |
| Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сија |
| нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од кућ |
| ладост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по проз |
| це и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну |
| зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ тра |
| обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— |
| </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, |
| {S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом |
| . </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и |
| , што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господ |
| зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред с |
| д пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата |
| на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се ст |
| у.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, |
| о јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> |
| е да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А |
| оредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима ј |
| лике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се но |
| на.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непреста |
| Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лин |
| } Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </ |
| сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је ос |
| ваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осје |
| ше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> |
| и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати |
| ће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих уш |
| што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се м |
| поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стај |
| ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави ве |
| м, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видит |
| м рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвије |
| јеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, ни |
| њу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили |
| соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио |
| се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не ре |
| “ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} |
| </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао |
| морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак |
| ану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши |
| ва сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се |
| а, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попоста |
| а осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. |
| <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори с |
| римирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио с |
| <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се н |
| >— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и |
| њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брс |
| одбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видј |
| а у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио |
| ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијет |
| малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се њег |
| >— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?< |
| еш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Д |
| . </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја н |
| о, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела |
| ужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници на |
| умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисл |
| ше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{ |
| им крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p |
| у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к |
| морна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоског |
| А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога |
| уче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му |
| би глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љу |
| оши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њени |
| вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добр |
| да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он |
| ви се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки страна |
| затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, ув |
| > <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слат |
| није, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С м |
| из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци у |
| више. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, |
| ље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је |
| уле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се сла |
| љаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио |
| исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју |
| у лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> < |
| /p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—чет |
| селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је пита |
| ори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} |
| вијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори д |
| дом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак из |
| оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одла |
| биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ћ |
| ху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо |
| рхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно |
| прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </ |
| p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — |
| смо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља гл |
| етника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лиц |
| до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ н |
| мериканац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не |
| к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан ун |
| , ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право р |
| } Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог |
| блиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{ |
| ика. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић |
| > <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да |
| по се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондар |
| ном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, |
| {S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно иг |
| преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му |
| о! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се ома |
| {S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— |
| ика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мо |
| > <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ак |
| војена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерн |
| га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, |
| Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчеки |
| — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје |
| ицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и |
| гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раде |
| навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора ви |
| же да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћ |
| один сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учите |
| аоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим |
| пки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И о |
| </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли |
| је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је п |
| ш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док п |
| и си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. |
| утке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире зву |
| јављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза |
| — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! |
| е бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз т |
| га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом нов |
| му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, јо |
| <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене гор |
| астајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њим |
| стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском |
| ! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше дру |
| <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван |
| чи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је |
| а зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Ив |
| разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским живото |
| је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна кр |
| до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас |
| без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да с |
| > <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе |
| партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана пох |
| тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код |
| дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчи |
| ...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>С |
| напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — реч |
| и у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. |
| S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{ |
| једе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p> |
| јепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци и |
| них руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврш |
| а, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и глед |
| у се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омје |
| су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при пол |
| ројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња.. |
| а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде |
| опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и оп |
| {S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: |
| е није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а н |
| кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље |
| тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали как |
| ке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори док |
| кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклониц |
| а оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> |
| краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одгово |
| око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина д |
| е да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} |
| стриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Пород |
| у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— У |
| и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не зна |
| ђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре |
| Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу п |
| ита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рач |
| аријих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Зас |
| мути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро |
| <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је |
| ола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све р |
| ригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји |
| >— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Доб |
| да, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, |
| их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљени |
| — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се д |
| адовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некак |
| година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон |
| о море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> |
| е, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река на |
| досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели с |
| звао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — |
| /p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.< |
| х.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и р |
| анцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> < |
| јеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но за |
| то све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упут |
| иш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте о |
| едаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице |
| , док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се уст |
| . </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаћ |
| <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти |
| н добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине |
| </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се |
| хвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у в |
| <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да ј |
| еда у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет |
| ушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се ја |
| ко огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза |
| о под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, |
| у.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} |
| све близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> < |
| и.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у в |
| S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је |
| т’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да |
| </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се п |
| руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и |
| <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу |
| исушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљ |
| очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Сму |
| равда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви |
| о; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре |
| ачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога час |
| ли у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице |
| да допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и п |
| рину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је |
| погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно у |
| ран, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и |
| , у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених о |
| се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нек |
| — Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у ду |
| </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да |
| <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре о |
| </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> < |
| ле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенин |
| се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се ниж |
| пођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника |
| Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену поја |
| рило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S |
| свјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли |
| козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински |
| под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно |
| и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и погл |
| али се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокој |
| још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, |
| ме папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши доб |
| дмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгу |
| болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мир |
| да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила |
| а у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била дале |
| нуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „ |
| мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничк |
| пци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато поглед |
| ју веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорч |
| ра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније |
| ац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кро |
| ва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и |
| вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар |
| их кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замиш |
| ао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није река |
| е у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита пу |
| е и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа |
| p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје |
| алазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне прос |
| ела.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, н |
| са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобиш |
| нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом кот |
| добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к пр |
| ачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до |
| ђу друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекивах |
| p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свј |
| > <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} |
| S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— |
| ве се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им |
| твори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одм |
| ро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше о |
| </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао к |
| ка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Ив |
| био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— |
| е Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било |
| лас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им м |
| ску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очим |
| ље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неко |
| кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили |
| ћани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао ју |
| се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, |
| усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. |
| аду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} |
| , к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија |
| Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на |
| котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, |
| гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ос |
| ок тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напоко |
| амаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом |
| — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у д |
| ину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сун |
| у.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, |
| та га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Не |
| се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гоми |
| >Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију |
| ао што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи |
| , већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, |
| и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је |
| одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље... |
| ко звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека |
| е каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се и |
| вјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки ч |
| о се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, |
| Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, |
| рњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S |
| још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља д |
| иорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Ам |
| уке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и |
| е?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се ч |
| јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Н |
| је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ ч |
| рићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није |
| ми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога |
| . </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподи |
| а си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Ре |
| ече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли |
| Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све к |
| и кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и |
| !{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Позд |
| здрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — од |
| о, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, би |
| о се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне |
| све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>И |
| а је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>С |
| ра. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се |
| <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестај |
| на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Т |
| им; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њ |
| и на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, |
| може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</ |
| и шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађа |
| зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре п |
| и свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — та |
| Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кро |
| а није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ |
| ткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, |
| ик Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— |
| м се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и п |
| е! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би |
| ене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, |
| чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И до |
| еру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Веч |
| се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, |
| јила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље к |
| ака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би |
| , између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у ру |
| ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кр |
| к примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, заси |
| , као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, д |
| јесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико |
| опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, |
| ја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана м |
| њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажел |
| ком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, |
| капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у |
| е часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио |
| ва. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучи |
| е, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецај |
| мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора |
| , у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у не |
| киваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављ |
| одати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражил |
| љком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенц |
| врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена |
| и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао |
| д ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; ни |
| — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и |
| Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли л |
| да га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно |
| аше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичност |
| до би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра |
| му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. |
| <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када с |
| е.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут |
| је онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава ис |
| ретргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бје |
| како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога |
| ст очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самар |
| орина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и о |
| једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И м |
| ше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашај |
| гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмич |
| на на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! |
| аврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе. |
| самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да н |
| дите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p> |
| {S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јач |
| и, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше вирен |
| <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музик |
| а нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје ст |
| кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и поглед |
| лушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише |
| м ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам ника |
| у сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p> |
| о му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће |
| ор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега д |
| а младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко |
| му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а ма |
| > <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; д |
| га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— За |
| ћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зо |
| тле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му прида |
| р за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жа |
| давши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— |
| — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно |
| суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праш |
| знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о |
| се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о госпо |
| ...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се зами |
| од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да |
| човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама |
| > <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине б |
| </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога |
| а јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако. |
| дило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.< |
| д свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њим |
| и вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све сел |
| осада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво |
| </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћем |
| ако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од |
| е мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како к |
| рим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики |
| — Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјет |
| е ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Пе |
| кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> |
| ову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{ |
| м нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас |
| хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па наст |
| и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, |
| ом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је про |
| ставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се п |
| ело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} |
| м рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он |
| <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш |
| . </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха реч |
| тара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и п |
| оја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти н |
| гу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!.. |
| сто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Ост |
| младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол |
| му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Види |
| ј! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестан |
| ича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод г |
| за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чи |
| е, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> < |
| то је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А им |
| ата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — од |
| лушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говор |
| — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене |
| могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплак |
| помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у |
| то ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака о |
| Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> |
| нут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће |
| ље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — |
| p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво с |
| /p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да с |
| ре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао |
| дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лије |
| ави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} |
| згледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо с |
| ивши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам з |
| заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поре |
| аше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у зна |
| о издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је |
| носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да |
| </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита |
| /p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, к |
| те тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар |
| — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој о |
| /p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече |
| смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, расп |
| о се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да |
| уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог ј |
| је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пу |
| ц шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, |
| т фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам з |
| ружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се |
| сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све в |
| далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се |
| је разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин упра |
| е тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаш |
| а жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује |
| у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рек |
| проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. |
| емо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, |
| етнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од |
| <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом |
| вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натис |
| ови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озло |
| вако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик |
| ије га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се |
| тви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Теж |
| де на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а у |
| ц.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне |
| година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одг |
| S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> |
| а су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, |
| ој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија |
| д више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дру |
| лени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко зала |
| он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с пра |
| лима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су бил |
| <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали мла |
| , завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се д |
| стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је уви |
| > <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшив |
| у у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први |
| >Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ с |
| трању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и би |
| ека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним с |
| у.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гле |
| штва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној |
| мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледај |
| е се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову |
| х увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница |
| аде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у |
| и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми см |
| > <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидил |
| двратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те р |
| ш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говори |
| таћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено п |
| о изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже про |
| ипо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се |
| ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све |
| нако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — |
| трже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разг |
| — Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — сми |
| а. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћине |
| ам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац у |
| а. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам с |
| га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунава |
| потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два |
| је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај |
| га мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и |
| <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу |
| мутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали |
| изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио |
| ли сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— |
| к, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одгов |
| и и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћ |
| диже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру |
| створивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час |
| раго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А |
| гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер кого |
| етницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Глада |
| рштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> |
| пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и убла |
| p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, |
| иге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао |
| А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут |
| јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p> |
| ија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И |
| емљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Ам |
| ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— |
| </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се |
| иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дје |
| на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раз |
| рабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух |
| , — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај |
| м је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи. |
| раво...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једна |
| ектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољн |
| ледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближ |
| . — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} З |
| о за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратић |
| } Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављ |
| — Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Ним |
| — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево нос |
| би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </ |
| лушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p |
| олази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. |
| ем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврн |
| <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали виног |
| p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он |
| живих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас не |
| гу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да ос |
| е ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а суз |
| — Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема св |
| Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Пита |
| хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— |
| ле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио |
| диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— |
| а вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насми |
| је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но |
| гу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и с |
| далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, госпо |
| стопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним б |
| олда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је ра |
| уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет |
| ма и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, зна |
| и онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја |
| и. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијов |
| излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света М |
| нате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пу |
| а нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} |
| отриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и неп |
| — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p |
| же главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — |
| вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко |
| , — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па |
| гу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све |
| и их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И |
| ирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје |
| ик. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном |
| чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети в |
| ац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, и |
| >— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p |
| се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— |
| еднога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморил |
| другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца |
| кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, |
| ири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p |
| лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надод |
| три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Н |
| е се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца стариј |
| ли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: |
| раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је |
| а нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Г |
| ет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — о |
| ани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млад |
| — Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој но |
| , уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши т |
| јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас оди |
| , — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да |
| ућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> |
| итњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетниц |
| из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била |
| вратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се док |
| се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац |
| ли ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућу |
| је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затр |
| /p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло јед |
| Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам |
| ама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, д |
| се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари А |
| Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за там |
| ога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим |
| ма; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење |
| ас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је друг |
| — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> < |
| ожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виногра |
| д зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац |
| о се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’ |
| гу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па прев |
| тиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — |
| — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође д |
| ворите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ |
| е завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говор |
| <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на |
| се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Амери |
| па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p> |
| е се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути |
| . </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да |
| аћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи ник |
| ој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудит |
| ат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— |
| !{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, |
| ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пла |
| била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их к |
| ило ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} |
| ого.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти кра |
| — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада св |
| уди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мал |
| ичекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуд |
| латио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрп |
| и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и |
| /p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућен |
| се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо уп |
| јме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо |
| </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли ва |
| гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> |
| изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали |
| удбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. < |
| к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је |
| у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — |
| ала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, д |
| ас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А к |
| пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се |
| Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p> |
| Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава |
| рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не даро |
| !“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S |
| би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба |
| имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} |
| на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} |
| у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на ст |
| е ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировал |
| 00%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бе |
| угога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло |
| Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Пат |
| Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се пола |
| ање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. |
| ститају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си л |
| те, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> < |
| је! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то |
| а?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зо |
| , па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао |
| то, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} До |
| вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча мл |
| анима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другог |
| агајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила. |
| тискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи п |
| Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме |
| њи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико |
| И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и |
| тјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је т |
| p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Ника |
| монију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— |
| т поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се |
| на!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти |
| доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите |
| у падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> < |
| није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да раз |
| — Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p |
| ћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p |
| видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да |
| се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запа |
| подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> |
| имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисл |
| ладић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S |
| е не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за |
| она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p> |
| а ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, |
| сам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> < |
| <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — ре |
| авали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре |
| >— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито |
| њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. |
| њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита. |
| се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.< |
| з џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у |
| — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика |
| га да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама |
| ла! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога |
| тинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и у |
| се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом. |
| сиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачк |
| м, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син м |
| Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим |
| , мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, |
| а нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не б |
| усти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако |
| ју низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо |
| а биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, |
| равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад |
| њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} |
| м замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, |
| одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме ј |
| Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> < |
| ! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Да |
| би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није т |
| све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је к |
| <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говор |
| а тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Он |
| нији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — |
| ијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а у |
| огледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узм |
| мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Л |
| иво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — пла |
| рождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш под |
| њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем |
| т кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажур |
| /p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим |
| и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласк |
| прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, на |
| војка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> |
| шега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља |
| путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — од |
| — упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, с |
| Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи. |
| сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— |
| ао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен под |
| киде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Кат |
| околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гл |
| з даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор |
| , — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не |
| јих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и бра |
| овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за ку |
| когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а ма |
| ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће |
| судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! |
| етивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} |
| е, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} О |
| лом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — |
| , ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећ |
| је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — реч |
| ога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што |
| ури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе ха |
| д...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стаб |
| кује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој д |
| илишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко прек |
| ици.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погоди |
| јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... |
| .</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво рав |
| p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти |
| кати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{ |
| гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, |
| рно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тро |
| хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, |
| сјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили |
| оћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и в |
| ијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презир |
| ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се |
| а је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и п |
| језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су |
| знаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се |
| а село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, |
| ажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди за |
| есе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више |
| е, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone |
| . </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушај |
| ање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обр |
| свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше |
| у.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи |
| и једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се на |
| ди се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се |
| ном.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посу |
| боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи |
| јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посма |
| ликим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама н |
| па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Ко |
| угога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, |
| издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опаз |
| <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозов |
| нику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре |
| о нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— |
| одних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше |
| вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њем |
| дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. |
| настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} |
| у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У |
| S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи з |
| ћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> |
| равдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{ |
| питом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем т |
| орских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек |
| и миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже |
| се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице зали |
| ког продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде п |
| сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S |
| из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За н |
| протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се кл |
| е зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> |
| ле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радос |
| чањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све |
| а и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} |
| ростога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано о |
| лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дот |
| ши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркв |
| } А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Ми |
| и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С мук |
| олно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима |
| а их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашт |
| знебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши ру |
| а туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку шт |
| оче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видј |
| главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за огл |
| . </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод |
| То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Так |
| p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на у |
| о крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, |
| кој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубав |
| Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се |
| ачупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од трав |
| ена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> |
| с поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најд |
| у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпосли |
| у да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби |
| S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда |
| ка лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млит |
| е негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчиј |
| ихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се заг |
| ке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено пос |
| p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила |
| нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, |
| на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на п |
| е. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, |
| ...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну |
| p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </ |
| p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши п |
| <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...: |
| и не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{ |
| чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пије |
| <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код м |
| а радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се |
| /p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га ви |
| е.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} |
| е говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’... |
| довољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражи |
| на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" |
| странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно прија |
| ираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, ка |
| амет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је |
| ди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — |
| ори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, ист |
| се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога |
| </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се н |
| аде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у |
| ко женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разила |
| ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цр |
| на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заб |
| рвој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка црк |
| аше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морск |
| “.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола |
| леда и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно с |
| тро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому весел |
| да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да |
| е задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине |
| лаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна нав |
| редјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаш |
| се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући |
| вало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не |
| асила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да |
| а, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумј |
| т о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Мари |
| војом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— |
| Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као |
| његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се и |
| га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга др |
| је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са |
| за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини |
| вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече |
| е и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико |
| т мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пу |
| и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сад |
| и Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукл |
| и? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, |
| је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на ј |
| огорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље к |
| де винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треб |
| ају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S |
| твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — |
| ом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови прет |
| не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе. |
| роту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на стро |
| је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде |
| Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговар |
| и дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуц |
| ти, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа |
| рће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док ј |
| свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске |
| сати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све |
| казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухвати |
| ом крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек ње |
| та.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да |
| и га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изва |
| илије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распируј |
| а душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и б |
| ште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојк |
| заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слијед |
| p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љет |
| ам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, |
| ети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он ниј |
| јешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече о |
| жио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пус |
| ље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, оз |
| е...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} |
| адоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би |
| се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраг |
| } Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и се |
| боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се |
| квирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гл |
| а вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа |
| е прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли |
| их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком |
| .{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не под |
| угим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву. |
| </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си |
| му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трж |
| само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је позна |
| вако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{ |
| ита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — |
| пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељ |
| ти чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика ш |
| апаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на |
| оли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени п |
| .{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— |
| а не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на дру |
| едње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто |
| .{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: |
| .{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун мл |
| уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирн |
| хове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разгово |
| егових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим о |
| .{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам т |
| ! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија |
| шила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не |
| витова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се |
| ... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: |
| у са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно |
| довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече |
| јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар по |
| ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? |
| ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он поче |
| ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбе |
| >— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не бр |
| ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, в |
| ја сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око |
| но упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећем |
| р Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уокол |
| одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете |
| тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> < |
| ију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џеп |
| и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да р |
| Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајн |
| то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних |
| између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља |
| ти. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматра |
| му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — |
| р потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и |
| ш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац св |
| бјаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника |
| љине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се уп |
| ове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђош |
| У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак н |
| развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити |
| ној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и |
| и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почет |
| и! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за н |
| младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем |
| би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} |
| а лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да ње |
| се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу |
| чека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подн |
| у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Мар |
| људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а |
| та! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подиг |
| ицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако жив |
| и се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... |
| </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па |
| {S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега с |
| </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса |
| ини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч зам |
| а их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво |
| и ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на с |
| И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се |
| астужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше он |
| на насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а |
| х и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави |
| осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић |
| на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по душ |
| , — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ног |
| даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осје |
| двирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећ |
| а јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, |
| е на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе |
| де и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало |
| ким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лиц |
| е било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за |
| овукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђа |
| чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стар |
| </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што и |
| е разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p> |
| читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обил |
| Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остав |
| ем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изјед |
| ку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је ц |
| једе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега п |
| “ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, |
| ђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекид |
| ида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, ми |
| е постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од то |
| јети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А |
| оји је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поп |
| остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, |
| тио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „ |
| бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађе |
| јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јеч |
| ишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освје |
| иркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се пр |
| времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Дале |
| јесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брд |
| во изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се д |
| ј несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало |
| љиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају н |
| S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвем |
| за стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кр |
| а хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак д |
| разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се |
| јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на |
| S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код њ |
| о толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга |
| е долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и |
| I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по м |
| рски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да с |
| з прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли |
| ворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у |
| арију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и |
| /p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, |
| крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави |
| је се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно дру |
| иваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави |
| као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упо |
| о...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебе |
| су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути |
| опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села |
| и он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драг |
| а мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида в |
| Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш ка |
| ица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади |
| е напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода |
| куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу |
| али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на |
| авна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је т |
| најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморн |
| е кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога ча |
| зумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза д |
| рзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p |
| јесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И но |
| писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа о |
| } Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам |
| је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, |
| атаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази суда |
| метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови св |
| преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да |
| кон мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама |
| ку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те с |
| } Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме приј |
| дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању д |
| >Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа |
| ћала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, |
| је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. |
| лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</n |
| аше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па |
| јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му с |
| р, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире |
| азговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — пон |
| сти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрља |
| ида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вј |
| приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он са |
| за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p> |
| пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је |
| ворити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти до |
| тише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од |
| се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, ко |
| јем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој |
| ају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднес |
| па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гр |
| исао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче |
| а одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјеће |
| и, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од |
| аше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избија |
| Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво |
| нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало о |
| ве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко |
| ој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дођ |
| ене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — |
| била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало |
| ијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утоли |
| бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду |
| м се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љу |
| шно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустит |
| ору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи м |
| ијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубав |
| пској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну к |
| е прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни к |
| >Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измиј |
| ар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа |
| и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Д |
| души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослу |
| “, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, |
| г га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. |
| улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже |
| нца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљед |
| јанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеуч |
| сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па |
| , на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље |
| риж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче из |
| уђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и |
| ре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан ост |
| Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни |
| ђу зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако в |
| ења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{ |
| у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безгра |
| он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ћ |
| ела? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану |
| рпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка |
| лет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам |
| твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право |
| их усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову |
| </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја |
| </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о |
| к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на у |
| ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како |
| ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> < |
| p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p |
| ђох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије за |
| како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда остави |
| о, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p |
| е. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> |
| } Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкују |
| акрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас |
| рикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: |
| старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не мог |
| Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И |
| боравили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали друг |
| дости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! |
| p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод |
| ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља поч |
| сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, уч |
| </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— |
| — Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, |
| о сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А |
| д свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако |
| араху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два |
| — Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам |
| си била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам.. |
| ајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко б |
| ли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе |
| од. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек |
| p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао није |
| ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насм |
| и задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани |
| и још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне |
| ара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно пону |
| ле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по |
| та, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Н |
| би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи |
| по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони |
| и живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише г |
| га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на кома |
| ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину |
| и срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздра |
| нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да |
| е.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац |
| <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p |
| дио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда |
| </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, раз |
| и љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; о |
| те, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој со |
| ачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се |
| бише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто |
| — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву |
| с нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћ |
| јегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући |
| че, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач с |
| д рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од ње |
| весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ч |
| топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом |
| трању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од би |
| је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на сми |
| ђим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња |
| е пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у |
| покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и |
| о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> |
| је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, |
| радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и |
| упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан |
| из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано |
| је, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кри |
| адна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји |
| S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно вели |
| едаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго |
| {S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и пре |
| о старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопа |
| ше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота |
| ни уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не |
| руштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи |
| то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дје |
| Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан поса |
| , не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој та |
| е цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само до |
| свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз д |
| љедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Жи |
| и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по ду |
| ло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како жи |
| Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога се |
| Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S |
| етком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, од |
| ијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада |
| мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарце |
| и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се ја |
| говор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— пог |
| већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, |
| ом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњ |
| ћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{ |
| уше ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући вр |
| н осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p |
| као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрав |
| варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу |
| .{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да м |
| ранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се |
| <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши бољ |
| једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, |
| иноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднији |
| нити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; гов |
| та жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље |
| живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, |
| ала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Бри |
| уцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена |
| једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну п |
| {S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се |
| пираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио |
| има, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он |
| аволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобо |
| . </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио с |
| се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како |
| аго овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило у |
| у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се |
| адаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде исп |
| већем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о које |
| ешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — ј |
| ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте |
| ена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . |
| његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Са |
| /p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, |
| асвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али н |
| ћ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; |
| с он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала. |
| не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми чови |
| гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По |
| е полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око м |
| а су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свак |
| а нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, ме |
| крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих |
| , по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; |
| сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави |
| Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} |
| оста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху п |
| у очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и |
| запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост |
| рама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетр |
| Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце бољ |
| е, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помо |
| мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет |
| јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} |
| мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукам |
| ас препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, м |
| за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уве |
| у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће. |
| на је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— |
| /p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом ст |
| ли нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оп |
| у. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду |
| олдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да је |
| итљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, |
| ају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на р |
| љи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве |
| ресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. < |
| пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави |
| сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде ра |
| о некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична ције |
| ребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге |
| е, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њом |
| не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— |
| ури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И изв |
| ста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан са |
| својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем |
| ик, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Л |
| Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема |
| ање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану гла |
| мишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к |
| к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих |
| е ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Св |
| мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> < |
| ом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се |
| S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови |
| >— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — н |
| — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази |
| рећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о |
| p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми с |
| помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђа |
| , брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буд |
| и ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово п |
| ем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; |
| {S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме у |
| или сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Заб |
| да и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обо |
| оштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone |
| че њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилн |
| бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојн |
| нога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{ |
| о пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтава |
| ше се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p |
| фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожу |
| воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној |
| е болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокоје |
| од мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да |
| пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се ом |
| су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стаја |
| костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Је |
| е не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, |
| ијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне |
| е се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, ч |
| Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је |
| врсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних пр |
| ишта што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило доб |
| бави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припом |
| нам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће |
| труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S |
| срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не заним |
| руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво по |
| Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А ш |
| присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш |
| оглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу |
| м се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размиш |
| е имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p |
| ладић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућ |
| улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ход |
| све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... < |
| м благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њих |
| и живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошт |
| а да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу. |
| во. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </ |
| кидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у |
| — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњ |
| је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Н |
| а и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> < |
| о, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи |
| себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази |
| ен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, |
| чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља |
| и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Н |
| а га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обог |
| ако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи |
| лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га |
| кове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах за |
| изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке |
| кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам! |
| . </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варо |
| ругога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одон |
| Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се |
| мили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро |
| > <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p |
| ису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци з |
| Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се |
| о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И |
| икати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли |
| да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињ |
| е, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако к |
| мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче |
| ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — |
| и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> |
| га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен |
| радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова ра |
| једоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи |
| p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се дог |
| ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њ |
| им... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> < |
| забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Тр |
| к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— |
| е мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући в |
| е му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плак |
| но узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене |
| главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што |
| ије могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — П |
| смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за ди |
| p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати |
| заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и |
| . </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; |
| > <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, |
| прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам |
| p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе. |
| е догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас ним |
| ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јав |
| атно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! |
| о ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча на |
| га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: |
| стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгор |
| шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жа |
| </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се н |
| нога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитељ |
| и године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на |
| </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак час |
| Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, ра |
| и крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а н |
| аве; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробуд |
| зи...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уоб |
| о упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p |
| ли како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља д |
| {S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по з |
| ламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам |
| ледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко |
| ијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, о |
| ком — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се |
| равка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. |
| Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p> |
| полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се |
| ожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили ло |
| иноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право |
| у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часко |
| пи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> < |
| покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе на |
| за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, план |
| рави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада |
| г те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, ка |
| ј отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и зем |
| да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} |
| е уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Да |
| } Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири |
| идити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пр |
| ека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Ви |
| грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што |
| а глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узал |
| јећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треб |
| облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају п |
| еприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па |
| љало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит |
| ио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нис |
| ћу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у вр |
| оглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, |
| и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" / |
| >— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! |
| а једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уре |
| мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и наси |
| > <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкуј |
| да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени з |
| досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред |
| ву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраће |
| , посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебел |
| вљају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може д |
| ко? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, |
| и, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рук |
| рчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} О |
| горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све |
| да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилат |
| рани...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за |
| ва! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац сил |
| авити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с гл |
| ље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба |
| е и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, виру |
| ку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чи |
| ази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме с |
| њу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори |
| и! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати |
| разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она |
| ислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И |
| е, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; д |
| а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети с |
| сити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих |
| </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се |
| к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче |
| ломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши |
| и смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се |
| de">Flottenrock—u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, |
| p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — |
| м к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко |
| боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да мог |
| само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки ча |
| а није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; ниј |
| латко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. < |
| — Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ив |
| господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замиш |
| си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно |
| одне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пие |
| ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше |
| е ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— М |
| p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надст |
| — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </ |
| p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> < |
| ин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Те |
| спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ |
| знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду фор |
| се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— |
| да у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидн |
| едаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана д |
| лучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свито |
| те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. |
| вци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S |
| , а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћа |
| показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, т |
| /p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и |
| видит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јема |
| а мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој дла |
| м у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си |
| } Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А ка |
| се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побр |
| !...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, |
| љиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на стол |
| ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу |
| ло, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте |
| ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узро |
| го туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Ка |
| земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> < |
| } Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их |
| за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор |
| здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријат |
| пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав |
| м море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесм |
| е; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — |
| чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме |
| њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљени |
| </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други |
| ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири |
| — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим.. |
| их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лу |
| да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, м |
| пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било |
| ђу високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује м |
| н.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите |
| ишта! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит са |
| ија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда |
| шави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце и |
| .{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуш |
| море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима |
| тих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снаж |
| .{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјај |
| је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гл |
| поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљ |
| а дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, мла |
| рати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> < |
| е његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва |
| а крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Р |
| преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пуст |
| p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, ко |
| и старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираш |
| а њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није |
| ! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> |
| дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена |
| >— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па |
| ним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, |
| Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намј |
| олазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ј |
| p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијућ |
| ху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола д |
| > <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетреми |
| но тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече |
| посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазив |
| службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предл |
| ад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш го |
| — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго не |
| еста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко |
| наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избор |
| ију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он |
| орист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову |
| ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се |
| имена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Б |
| вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од пр |
| прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја |
| лих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјер |
| ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кр |
| ђе да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се пра |
| у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен ул |
| ини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — |
| пио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и с |
| емљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада |
| љиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздрж |
| да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гр |
| немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p> |
| та, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе же |
| на спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињств |
| њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео |
| твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала |
| до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапај |
| пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар д |
| јеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у |
| не душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака |
| ло задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, |
| тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике |
| </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у п |
| пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се ј |
| >— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, |
| иш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне |
| <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом вр |
| удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком |
| удили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и нев |
| е за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, |
| кањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — од |
| данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати |
| .{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће ж |
| отиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечер |
| је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити |
| у.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде |
| е се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да с |
| он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Ц |
| а цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. |
| јаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и ди |
| ену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у се |
| у само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се |
| ђај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов по |
| рошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на сто |
| {S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, пр |
| > <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с |
| ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У њег |
| и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући |
| застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и |
| опратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче |
| } Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је |
| што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави |
| у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, |
| </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с |
| свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, |
| /p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели о |
| ром размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дје |
| е је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довр |
| јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље |
| тим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих преком |
| и годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмин |
| у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се |
| ибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га |
| једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Устав |
| из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — пр |
| о.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама |
| ио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. < |
| пази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— |
| па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се |
| ојем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се ције |
| и устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше |
| као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврн |
| мисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови |
| оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачим |
| е гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Ва |
| ротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не прого |
| ство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила ј |
| прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма |
| ; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па |
| уцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се |
| ијетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо |
| вао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и с |
| ше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. < |
| ло се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. |
| ло топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје |
| о му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма д |
| амисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га |
| ном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да с |
| ро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу ж |
| урно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједно |
| којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> < |
| алеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надод |
| — Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> |
| ма њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће |
| {S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му |
| нтонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад п |
| , — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— П |
| а цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пу |
| јем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. |
| погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То м |
| p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у го |
| к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега ј |
| уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа |
| станци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину |
| по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему на |
| а два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изло |
| а друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код бо |
| ! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очи |
| у ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти |
| здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљеп |
| повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прич |
| о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна чест |
| одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога примор |
| ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен |
| ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се |
| Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди |
| /p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на ж |
| да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је |
| ед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па |
| а је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с на |
| а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад рад |
| свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и не |
| ивога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и |
| ама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. |
| .{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Ју |
| но тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако |
| вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. |
| одаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{ |
| есташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади |
| па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врсник |
| } У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је с |
| атра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обој |
| недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели п |
| дини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову д |
| једа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице проси |
| обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није |
| ла запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Ив |
| оље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем |
| природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили б |
| виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили |
| ћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјек |
| је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно |
| у.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве |
| ако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} |
| изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво |
| вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{ |
| еж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке |
| да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истин |
| ша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му г |
| у пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не |
| јор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и |
| — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— |
| колу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води |
| и порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновн |
| > <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би ј |
| к дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предају |
| смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао. |
| другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана |
| бене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени у |
| гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пуч |
| во пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и |
| пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с к |
| ј је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јас |
| ше ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. < |
| јех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашч |
| У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у ко |
| ље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу |
| д су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће бо |
| е живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижно |
| {S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; |
| када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „мо |
| је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, ос |
| и: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и н |
| , настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ |
| екала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп м |
| сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p> |
| ленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих |
| .{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше у |
| сти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. |
| > <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изме |
| здо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осје |
| сање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају |
| учини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву врем |
| и у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два |
| {S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме вазду |
| ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у ш |
| на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родн |
| Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p |
| е рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; |
| лост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој.. |
| ире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свј |
| допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад |
| ико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећа |
| и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билин |
| е на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о н |
| и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је п |
| тлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ва |
| зију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се нај |
| да своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и |
| оћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> |
| је, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, |
| ше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> |
| а махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у ја |
| ху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави |
| м оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом |
| ост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво |
| и се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са |
| неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га |
| анке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка и |
| } Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone un |
| ли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је |
| ора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Не |
| косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> |
| чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код с |
| ами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрап |
| е у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад би |
| n" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећ |
| рати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога то |
| а туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи |
| И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше |
| постао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{ |
| е преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборењ |
| да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће |
| али старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову |
| , и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сур |
| е котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли ш |
| е, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њ |
| ма, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколик |
| аше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, ш |
| е. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{ |
| у, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући мо |
| луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ |
| о их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа |
| јеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... < |
| дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво ис |
| иру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али ј |
| рену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> < |
| !“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> < |
| ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеш |
| ј страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, на |
| одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и бр |
| још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју |
| а нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерен |
| Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одго |
| опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Ан |
| Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изр |
| их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа |
| миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То н |
| едаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и гово |
| ине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјерова |
| ате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она |
| S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај |
| <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само |
| већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака ју |
| евојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега |
| пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора и |
| здрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако |
| о стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догле |
| аријему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу |
| иже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жеља |
| и животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} |
| вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуњ |
| прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је |
| жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђ |
| S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у не |
| Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немира |
| по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала не |
| и црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и |
| ке тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, |
| да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се |
| се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — ш |
| рострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затр |
| ље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> < |
| ка слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг два |
| ?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки. |
| уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> |
| господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до |
| би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши |
| еједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад |
| ! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. |
| на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљи |
| као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и |
| а њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих |
| ји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му |
| елазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зел |
| алазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи |
| ћи се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи |
| тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као |
| има, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ом изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се |
| </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у |
| мијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p |
| , ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи |
| инички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни рије |
| ма гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза бал |
| ац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близ |
| ајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај н |
| а ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, |
| нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пу |
| а жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> |
| Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је д |
| непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечи |
| га са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> |
| е мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, |
| е вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: < |
| заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди |
| некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> |
| } Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target |
| <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено и |
| шћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма |
| о. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“. |
| гдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лиц |
| Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим уни |
| на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу |
| ота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. < |
| арњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и |
| ао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се д |
| о одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час о |
| руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода |
| није ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се ј |
| кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за др |
| е за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као |
| у. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се |
| > <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесе |
| рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек у |
| даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридић |
| ивина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној з |
| нцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је |
| је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к |
| ећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице |
| зе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S |
| га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује |
| , усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз у |
| љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјет |
| !{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави |
| је жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к з |
| е ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је |
| се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би пр |
| , но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>И |
| се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му погле |
| е тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор |
| „Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриб |
| леду оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући |
| е да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће |
| ти ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те в |
| ао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагања |
| и шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. < |
| да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други кр |
| — Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и с |
| ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — р |
| ња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} |
| итавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, |
| ицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p |
| а одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа с |
| е, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете |
| о облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, |
| њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што |
| ! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти |
| га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже |
| >Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријем |
| а га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну нијед |
| ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не мо |
| тио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> < |
| се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва |
| воту видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — |
| лашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се д |
| одушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву |
| ости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко |
| и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка |
| ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод се |
| дају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и сре |
| и дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види |
| ђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у в |
| е ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </ |
| пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређено |
| <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — пот |
| и главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто |
| ше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше |
| се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању. |
| а нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застај |
| стојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још |
| и узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измиј |
| аги спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући |
| рдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</ |
| главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с |
| магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, |
| .{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лоп |
| <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем ви |
| е угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке шт |
| , шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! < |
| еквестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну |
| .. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а |
| е... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — о |
| е у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, д |
| о.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, |
| лу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наум |
| <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље |
| премао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накупова |
| из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча |
| <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за соб |
| леда у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте |
| ега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави пра |
| едва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напо |
| љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, |
| ијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, ми |
| тнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена п |
| ; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дуб |
| абље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, |
| сјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјег |
| јурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пре |
| заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно |
| шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни о |
| е кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад |
| а с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласов |
| њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к |
| пет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча |
| .. </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча ј |
| једном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло |
| а листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{ |
| поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засеб |
| бично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црн |
| иће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ст |
| > <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је |
| ују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} |
| ргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили |
| — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о т |
| анице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је |
| p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— |
| .{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гла |
| итру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Он |
| туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону жив |
| ије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села |
| } Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — О |
| јаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљев |
| ић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога. |
| ојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га не |
| три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане |
| му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да |
| а дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?.. |
| н служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добив |
| да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што |
| .{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, |
| S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепер |
| ене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </ |
| ује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом |
| че му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси испови |
| пак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просије |
| урнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му погле |
| покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјех |
| тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би |
| о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом |
| са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да |
| Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповјед |
| одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрч |
| заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њи |
| догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разил |
| зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас К |
| и и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтј |
| ја гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борам |
| пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} |
| из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се им |
| , и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је |
| одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за |
| ши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневе |
| на, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p |
| јети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка |
| доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се о |
| ајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како |
| му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S |
| на, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми ј |
| к мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?.. |
| коштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p |
| чи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи сви |
| ра га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се је |
| но што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и д |
| ико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — |
| /p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми |
| /p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана |
| лагим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне м |
| рта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је па |
| ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку. |
| {S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него |
| ике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бу |
| штање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака |
| игурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној |
| де силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже |
| цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с |
| p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се приј |
| јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, |
| или кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљ |
| p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако г |
| гује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега ј |
| кује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели д |
| пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од проз |
| е у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а маг |
| лачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, |
| му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се ж |
| еко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанц |
| пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један ди |
| {S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Чи |
| е да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази |
| , и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња |
| лико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене глав |
| подин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} |
| свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих з |
| оћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, |
| а обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући |
| о кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјест |
| дно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој д |
| улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и |
| руго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p |
| S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жуп |
| на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на |
| но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на нога |
| симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос |
| Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини |
| од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</ |
| авио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а и |
| огу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјо |
| да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога обла |
| </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је пове |
| био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с то |
| оту спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи ка |
| у учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи |
| ао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаш |
| Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјо |
| уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без пригов |
| ле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је стар |
| Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву |
| p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма |
| вом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по во |
| инко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу дониј |
| ст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма д |
| стељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се на |
| е осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> |
| ко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо је |
| граду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плив |
| {S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама |
| ед Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мрта |
| гом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну ни |
| укама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово м |
| — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо! |
| <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада |
| о идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних п |
| > <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се то |
| е.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће с |
| тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, |
| ваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је |
| Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он д |
| ни се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и о |
| чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху приј |
| х заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и |
| Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па |
| огледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младић |
| лски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесе |
| х доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога |
| има; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио. |
| а сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили д |
| застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијеп |
| у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када |
| море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој |
| ији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожур |
| стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на |
| д села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију з |
| з сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче |
| >Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше м |
| а оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицам |
| н и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаш |
| одређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека к |
| кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо |
| А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио свој |
| у природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осј |
| а њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му ни |
| ру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко |
| а и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S |
| по.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно |
| о и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на д |
| другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваш |
| ђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, нови |
| тепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као |
| е уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар |
| >Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Ми |
| земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињств |
| својио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очит |
| руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи ча |
| ечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли |
| ике, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања ниј |
| p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и ос |
| блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучи |
| <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на |
| ан мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се т |
| су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове |
| е Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и |
| к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас |
| едаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кућ |
| Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред св |
| — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздр |
| вом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. |
| ан погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће |
| не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p |
| оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме |
| .{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Ув |
| јет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети |
| јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитиват |
| што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује ла |
| и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. |
| наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p |
| га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p |
| цијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала |
| у корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заоку |
| ц к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} И |
| поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио |
| с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му |
| ији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> |
| у тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Ма |
| ом погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се |
| ом покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежин |
| ека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвок |
| икоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређе |
| /p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије |
| ом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — |
| брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо прод |
| оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> < |
| Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди |
| е му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа сн |
| осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљи |
| се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а др |
| ти у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се ра |
| сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љ |
| м младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Так |
| ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му |
| прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сук |
| њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! |
| > <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... |
| аустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тиј |
| снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живот |
| ну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати прев |
| пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здрав |
| му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи |
| смијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити спи |
| а.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух |
| >— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима ка |
| напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с бого |
| наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не ид |
| можете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снужди |
| грачима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма |
| .</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, би |
| м га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу |
| — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Д |
| за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети др |
| ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове |
| ећега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ с |
| орачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи |
| исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се.. |
| ијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му |
| пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и |
| се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p |
| јанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осј |
| сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и |
| не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у |
| Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Сна |
| рт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво уз |
| продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе |
| — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевај |
| > <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне до |
| пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којим |
| поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, |
| де свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе |
| за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло би |
| има се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — ре |
| етио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на ч |
| >Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше |
| .{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p> |
| био је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна |
| > <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Ра |
| о јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. |
| тија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} |
| рад...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} |
| . — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А за |
| “— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викат |
| е ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео |
| авао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, |
| Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну |
| у.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе |
| аде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSect |
| расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и |
| ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше |
| ету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када о |
| и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и |
| — Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да је |
| {S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Д |
| } У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана рад |
| ри Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, д |
| жно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пр |
| екао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг |
| Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем |
| опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни м |
| ако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни |
| А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и |
| до и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли |
| ило мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и |
| <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме д |
| тко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. < |
| да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и чо |
| оплој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрн |
| јесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељак |
| и нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке |
| сјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак д |
| опустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из кој |
| у вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себ |
| му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </ |
| азњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и |
| за му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле |
| длучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га |
| е напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се ра |
| Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети п |
| а, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче |
| је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се п |
| потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и је |
| ни!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прик |
| аше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: |
| застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све |
| рдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова те |
| и му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком |
| обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непр |
| не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> < |
| амрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и д |
| о се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи |
| шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далек |
| да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкују |
| едима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и ск |
| S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ |
| ица, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога |
| чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима ст |
| ли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њ |
| .{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради |
| о изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; г |
| ијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музик |
| на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи |
| есређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и см |
| да се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретн |
| S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол. |
| авао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би по |
| ачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вриј |
| маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S |
| ши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуж |
| оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си. |
| е и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> < |
| {S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост |
| > <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бр |
| уђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између дви |
| >— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави |
| али шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијел |
| а да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од св |
| засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли |
| т, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирал |
| С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{ |
| окојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једн |
| ући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли |
| озор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и св |
| ља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живо |
| ре и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у зати |
| од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све |
| ак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаш |
| јом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из |
| —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p> |
| аједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености |
| кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њи |
| ине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џе |
| около, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Бу |
| <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, присл |
| има помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! |
| е још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у |
| сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испо |
| на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатни |
| Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао |
| ви се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у паш |
| је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вин |
| /p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, |
| ограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад. |
| рад, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Мар |
| очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, |
| а, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова |
| та начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дот |
| ше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сј |
| заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази ника |
| да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чис |
| а, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док |
| преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слуша |
| говору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за ч |
| гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође |
| их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео д |
| и се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} И |
| олети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и |
| е тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по т |
| тивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себ |
| м валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну |
| дилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам слас |
| чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо ча |
| ... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једи |
| змеђу друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очеки |
| </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој |
| ружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву |
| на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’ |
| ка му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују |
| иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искип |
| ши велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао |
| најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопстве |
| свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махов |
| м! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека ид |
| али: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли |
| у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у м |
| дашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове ка |
| кога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз |
| нска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом си |
| } Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха с |
| ути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изн |
| асве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p |
| и дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — с |
| ајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, |
| ву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучи |
| се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од |
| за балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом р |
| ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори н |
| Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ пр |
| д другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово д |
| {S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} |
| ! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други п |
| p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да с |
| кви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод |
| и се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда своји |
| ки ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... |
| ; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше |
| ..{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и |
| успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жесток |
| елене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га п |
| га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности п |
| овјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> |
| ега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} |
| и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе н |
| нажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај |
| дје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри просто |
| одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас к |
| </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва з |
| и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> |
| кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим |
| збуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустав |
| А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ ј |
| утњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло |
| ко да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешк |
| а ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по пост |
| >— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да |
| о, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновн |
| јеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац гл |
| ре разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом н |
| , — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам пл |
| {S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А |
| х је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки |
| те, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — о |
| па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецн |
| себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— |
| ије ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима |
| ељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тр |
| ко знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша о |
| из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну |
| ангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не с |
| се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ств |
| још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што з |
| да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је |
| рска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући |
| тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се и |
| — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе г |
| ше, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. < |
| опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— Н |
| минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> |
| Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам |
| м у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ос |
| . — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке с |
| е, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — на |
| и — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогун |
| тлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обли |
| гост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напи |
| токо дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче |
| а, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново з |
| оз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво м |
| Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје |
| јевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат |
| узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча |
| о их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут с |
| осли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхт |
| .{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне |
| м жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у з |
| p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао л |
| — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. < |
| га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати |
| </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте |
| да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни |
| живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њ |
| а их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити |
| сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је |
| се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одгов |
| — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног п |
| .. </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — |
| едне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начи |
| ти да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разгова |
| к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања |
| у. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у |
| губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је |
| >— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... < |
| руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} |
| мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим |
| ђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Та |
| а? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лук |
| посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха |
| дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код св |
| аљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— |
| иеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може ј |
| уљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим ц |
| ах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их оставља |
| ...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ |
| асе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} И |
| а, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога жив |
| збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца к |
| !{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута |
| ћ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу т |
| } Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, д |
| тупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истр |
| идјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чу |
| сница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине б |
| и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p |
| разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто за |
| ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И |
| ше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрав |
| аслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} |
| У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони |
| о разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде раз |
| за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — и |
| о на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, |
| ући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допи |
| у. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и п |
| лост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друш |
| вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} |
| S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога |
| а жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум |
| Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> |
| е би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме пор |
| о толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске в |
| чета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто |
| круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевој |
| аћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић |
| учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и изва |
| S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једн |
| а је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> < |
| ат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио |
| ј...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широ |
| одина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме сти |
| во, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали |
| А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам ко |
| Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како |
| ре. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступн |
| е и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у |
| рквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: прво |
| ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу |
| lestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао н |
| м маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима |
| ћи наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто |
| м душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж |
| узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили с |
| без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјев |
| и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успо |
| а.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене и |
| оја се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше да |
| двојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даљ |
| асом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p> |
| о је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> |
| и; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, ког |
| обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он |
| нском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> |
| ва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га поче |
| упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци биј |
| и дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до поло |
| Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога |
| , ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се сва |
| нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио |
| једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се госп |
| е јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло |
| су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над |
| х угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења. |
| да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакида |
| жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко |
| распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. < |
| нци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у |
| .{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуц |
| и, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармони |
| го услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњац |
| м одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је води |
| ри над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним п |
| S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаш |
| p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у |
| уре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се |
| Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажга |
| ли, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> |
| тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, з |
| а слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ра |
| ају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне |
| како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! |
| идили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћ |
| <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од т |
| буњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе |
| ане. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </ |
| ледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је |
| ора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да |
| , знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више пр |
| ришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар |
| и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p |
| рама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој |
| <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе |
| ову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </ |
| за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — |
| града онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се и |
| ла...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на днев |
| д гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, д |
| форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба |
| еднако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад |
| С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; |
| не дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети с |
| с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досад |
| о у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; |
| а и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из соб |
| јет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахи |
| — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! < |
| <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново пр |
| ирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се |
| , изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— |
| о, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину |
| , отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабе |
| ор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свиј |
| иков син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврат |
| — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пр |
| подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p> |
| ој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> |
| мнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осор |
| а мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је вел |
| га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у прист |
| ц среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у ра |
| p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред |
| — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </ |
| олагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилиш |
| јем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и не |
| а својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у оп |
| му досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из |
| одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику п |
| ећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражив |
| — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— |
| збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мније |
| пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује ж |
| есређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано. |
| као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним |
| ш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе |
| иш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и за |
| е! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а с |
| је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се |
| јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно |
| срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама св |
| селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> < |
| а се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се др |
| како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кат |
| оту... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде |
| није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тј |
| наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} |
| и очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би д |
| опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушк |
| купило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли с |
| га у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоња |
| S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга напе |
| судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да |
| } Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће д |
| р није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиљ |
| оље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!< |
| пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Ста |
| ла, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору |
| пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гл |
| пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом с |
| је шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примир |
| се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. |
| збрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасву |
| и се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат |
| ојем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним пароброд |
| ају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава дар |
| војио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи |
| Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ч |
| о главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, н |
| на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје |
| излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, с |
| аља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се |
| уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се |
| аше његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, вру |
| за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дуг |
| а је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, |
| и се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, от |
| оду к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p |
| крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прим |
| се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваш |
| ада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зије |
| за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послуж |
| разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море у |
| уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата д |
| о и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између |
| враћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупил |
| ери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, нем |
| тишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених гран |
| у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше у |
| ...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, з |
| м знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се ку |
| у.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова ј |
| — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дј |
| падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S |
| вило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</foreign>“. </ |
| говори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајућ |
| него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се тргов |
| и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — ви |
| корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета |
| ј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромаш |
| роброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" |
| адило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари А |
| ти.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је |
| не и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци |
| и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубин |
| прјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, |
| о лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из |
| напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежуран |
| . </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеуч |
| марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше |
| но у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се те |
| ад очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак с |
| ицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S |
| ви, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; б |
| огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу и |
| равдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од прир |
| а, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>Н |
| сађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> |
| <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона |
| се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија ј |
| ије му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отв |
| се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. |
| себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима п |
| о...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. |
| — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Амери |
| ите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један н |
| мо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе ње |
| , говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамо |
| ће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути |
| исарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, |
| а! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећи |
| >— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну о |
| <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добац |
| чака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјет |
| подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сје |
| а хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је н |
| ке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека |
| орећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се св |
| иротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите |
| сли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са све |
| ли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза з |
| ђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће с |
| управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жуп |
| , у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и за |
| <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се пр |
| , и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим |
| , она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> < |
| онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да |
| крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} |
| прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узба |
| то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали |
| у, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га |
| обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} |
| тко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну лист |
| ораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљ |
| инти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом |
| жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше д |
| разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштв |
| номе шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и бо |
| ијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непре |
| удио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људим |
| авите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, бић |
| ако се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захва |
| ви, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно |
| мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом сви |
| ху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, сми |
| лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — об |
| се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто реч |
| ти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у виј |
| начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не |
| бе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се жив |
| е отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић |
| S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесн |
| прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобрази |
| Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, м |
| ају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нис |
| мити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, п |
| жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и д |
| таше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> |
| иси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало |
| ђу загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, |
| е уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И |
| ива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша ли |
| она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с |
| ући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на |
| трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка |
| и се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заси |
| ече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ра |
| путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, камат |
| јецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи ос |
| у земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у |
| ало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p |
| а суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — о |
| ћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао бл |
| обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се к |
| пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; |
| капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окисниће |
| љни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако зам |
| вши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим ис |
| ворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му |
| све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу |
| це и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора |
| p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка с |
| /p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као |
| у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — на |
| љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистот |
| од зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се сми |
| још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно нап |
| си морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, |
| да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— |
| се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља |
| мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари |
| ; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор и |
| ице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под |
| зиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче в |
| знаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ |
| ној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да |
| Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му пр |
| н састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне к |
| обар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на |
| о, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад |
| асцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише |
| >Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде ви |
| мо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарц |
| ом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се |
| , чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се |
| вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пре |
| чна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено |
| амовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружил |
| ца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено ру |
| ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је |
| ... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, д |
| p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и |
| тари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ј |
| загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже |
| уградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се г |
| } Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу |
| ца. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њем |
| ко одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, |
| ико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за з |
| ду, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поп |
| Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван |
| диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишље |
| воре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови живот |
| — Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњ |
| о и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у мо |
| на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрц |
| ери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер |
| плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели л |
| етлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза п |
| S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са зап |
| цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника ни |
| ано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим |
| е за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих из |
| о. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поз |
| о мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафа |
| гледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p |
| ш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, кас |
| у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налаз |
| осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, |
| овима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи! |
| блачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво од |
| д Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, п |
| ц пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво |
| ко дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини му |
| ах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила ш |
| привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му |
| боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште.. |
| , закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он м |
| А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сиг |
| ам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако |
| — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{ |
| радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у да |
| га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме п |
| а не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Наср |
| еколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече |
| кву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и д |
| љно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се |
| оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </ |
| од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застад |
| е благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из ка |
| у Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољ |
| дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и |
| ридржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себ |
| ало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се |
| он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо |
| ску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, шт |
| е га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи ко |
| е на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — |
| ркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је |
| .{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше |
| х и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета з |
| Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагну |
| авом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетл |
| је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше п |
| анку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре ч |
| јаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспа |
| ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дози |
| рује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p> |
| ћству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас |
| то и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор в |
| толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, и |
| хе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једног |
| ни и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа |
| здржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни риј |
| атао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде л |
| и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </ |
| оворили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намирив |
| меће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи је |
| стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осо |
| тало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души |
| ре и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и |
| атвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо! |
| ум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарб |
| млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је г |
| ише, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у |
| да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у кр |
| жина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пиј |
| } Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ух |
| ао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није |
| е јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; |
| сли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дан |
| ој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. |
| жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледај |
| испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја |
| </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. |
| било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </ |
| оћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не |
| ође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море |
| .{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод поква |
| погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбен |
| ледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не ч |
| аче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе л |
| челника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није тр |
| /p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти |
| лих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се д |
| теже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори |
| тац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене г |
| стор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допи |
| ! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека |
| ..{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш |
| одина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени |
| лушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, ј |
| у.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право каж |
| а није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — пону |
| оше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шал |
| сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— П |
| Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, |
| кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свје |
| лоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се |
| су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p |
| прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода в |
| <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе |
| , и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже п |
| градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко |
| аним листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати |
| ам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S |
| У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњи |
| ужим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на некол |
| сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситн |
| гова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукују |
| ло њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Ник |
| пуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па |
| ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико к |
| имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, он |
| се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мал |
| ра, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што |
| што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако њег |
| , а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзим |
| е каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице гово |
| то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— |
| чи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну |
| адушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у п |
| говори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, к |
| аде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не п |
| , а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева р |
| мјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвје |
| ове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му с |
| ку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свиј |
| поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Н |
| раше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча |
| ачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Гос |
| у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Иво |
| аска, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завј |
| но, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </ |
| о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </ |
| вши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, др |
| </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред |
| >Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{ |
| састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долаз |
| , спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене |
| зумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </ |
| то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред |
| едаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. < |
| рно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме прија |
| уће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно |
| не простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи |
| ча.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га |
| ампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у в |
| них лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и н |
| свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несре |
| иком у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се |
| у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и п |
| зговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p |
| сте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори |
| ознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала |
| о...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше рази |
| {S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S |
| > <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш |
| ко по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— |
| изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели и |
| клопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи ч |
| аних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтј |
| цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве није |
| аше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џепо |
| гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико г |
| сушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићем |
| роју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печат |
| јетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, и |
| лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из ре |
| .{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— З |
| им идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавај |
| , разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — |
| изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и кот |
| чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, моли |
| з вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици |
| доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи су |
| ем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{ |
| n" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање |
| рестало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У поне |
| неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навик |
| знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но н |
| ечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на р |
| о, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда |
| Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијет |
| и кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се |
| и ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кут |
| вијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости. |
| шних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе к |
| ! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јос |
| апољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је |
| журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз |
| том чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone u |
| на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и |
| х је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} |
| али што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу |
| ећ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би с |
| а дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности просто |
| је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих ла |
| ш, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— |
| већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још пог |
| јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљени |
| утра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних град |
| журимо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му |
| ра, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао к |
| ећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пре |
| га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши с |
| узе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само |
| једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} |
| усти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим с |
| не свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, |
| м просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке |
| се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје |
| . </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг |
| огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рук |
| о се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жуп |
| ихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је |
| адоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријех |
| дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, |
| није и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова ду |
| било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену мл |
| >Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је |
| и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова |
| ћу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као |
| вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човј |
| за њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати. |
| а, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана |
| <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон п |
| сен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S |
| .{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресј |
| тро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} |
| о који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежац |
| обродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си |
| — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли вид |
| бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се |
| во жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Ук |
| елу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га |
| гледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се. |
| е од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока н |
| — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након |
| милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе |
| е река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли ва |
| једоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво ј |
| ажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу |
| адић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упи |
| е — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који |
| арима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља |
| омад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сах |
| овјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — |
| у живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром |
| високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњ |
| е подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дра |
| — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они |
| } Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, |
| сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> |
| је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и са |
| сим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале ста |
| иједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — |
| окторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му д |
| е забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јо |
| каснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не |
| ерак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ... |
| други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да в |
| е почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим пог |
| роју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да с |
| оре и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи.. |
| едноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} |
| е, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, исп |
| и ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарај |
| „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је |
| м прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом |
| — одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја мла |
| ароме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као |
| његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерски |
| — Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p> |
| о своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породиц |
| у по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гд |
| Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу |
| ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у мо |
| егови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му |
| у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — |
| да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу |
| он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов |
| додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако с |
| > <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наруч |
| ао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог б |
| та суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Би |
| вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало |
| ве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Ју |
| дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догл |
| угим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше с |
| тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинар |
| почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући |
| гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не |
| писујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у |
| ору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час. |
| азе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти |
| о је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног |
| да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да се |
| уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда |
| уре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњ |
| и виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када |
| ше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још с |
| Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако буде |
| >— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има л |
| у само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да |
| p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} П |
| гледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p> |
| ву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих к |
| <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прож |
| стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. |
| Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћа |
| утељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сј |
| у с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по |
| ебо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и н |
| х и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S |
| мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем |
| јен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у |
| /p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љу |
| Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетл |
| оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> |
| е са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их |
| <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p |
| х ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> |
| муца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </ |
| их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је |
| и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p |
| да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о го |
| е у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отвор |
| нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут пр |
| имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> |
| непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз дру |
| већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако |
| дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека |
| код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскоч |
| це и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осје |
| промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у свој |
| и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и поз |
| е надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у вал |
| клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно на |
| маду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о |
| дицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, |
| о и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус м |
| а одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђе |
| онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два |
| живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к |
| <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни пос |
| ! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих |
| басјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинск |
| емена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало з |
| и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над посте |
| вести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита |
| нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим |
| ћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних љ |
| од његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић с |
| у на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво п |
| епљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у |
| и и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цир |
| еку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се род |
| <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учин |
| осједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је у |
| е и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајк |
| вину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар |
| ила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у ко |
| ! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарс |
| их.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули |
| наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, тр |
| као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и ук |
| ак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </ |
| омоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити бољ |
| ника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о о |
| и кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се |
| евесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да т |
| ишта! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме б |
| е сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се |
| безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у |
| и под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на п |
| ако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није |
| е осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није |
| ида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пр |
| Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> < |
| е брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну ба |
| ше они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки |
| јелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњач |
| увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи |
| p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе о |
| и. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— |
| моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложит |
| досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и |
| ! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p |
| а јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још нек |
| робудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутри |
| ли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту |
| у Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, баца |
| прости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте |
| у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на |
| крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазир |
| } Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена врем |
| а, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је з |
| аду.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дје |
| И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широк |
| е из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда |
| се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао диза |
| другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збо |
| ваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце по |
| е. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла н |
| Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад с |
| , који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизн |
| а, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у |
| новали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угри |
| ну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није |
| јој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при мол |
| це. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто |
| е нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цири |
| д нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу |
| гуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплати |
| икако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне з |
| у ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и |
| тив опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске |
| p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цв |
| ла је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> |
| — Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо |
| и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и |
| ута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељад |
| ај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну |
| е— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> |
| свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом об |
| а морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као |
| а силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна |
| > <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се |
| <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{ |
| залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно л |
| море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају з |
| на два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друшт |
| облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, заст |
| облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде ни |
| нао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењав |
| села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; н |
| м, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; друг |
| да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни |
| ко. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, |
| у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунч |
| бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тај |
| вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, |
| Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље |
| сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна |
| шта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} |
| ишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p |
| ије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговарах |
| > <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, |
| , иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, |
| арац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о прокле |
| , висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: |
| најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледав |
| шку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене |
| азметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су не |
| о соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавив |
| сјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточиш |
| ање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако дос |
| S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се о |
| а поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбу |
| ека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све |
| с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази поре |
| p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже |
| </p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се ж |
| ли. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наоч |
| тац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријеч |
| и се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> |
| е. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мир |
| ..{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бри |
| да тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега су |
| дивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учит |
| пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang |
| рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> < |
| ружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда |
| код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>М |
| и се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно н |
| , не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада треба |
| S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. |
| <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако |
| а ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад |
| нки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљен |
| А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи с |
| час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој о |
| ожебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа мис |
| >И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је |
| погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p |
| челник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, п |
| уку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, |
| сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у |
| ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свј |
| } Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — |
| на што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитив |
| а спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једн |
| то се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би |
| о у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожа |
| ас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаш |
| ам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. |
| ха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо |
| а ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједо |
| је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили |
| >— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори ста |
| како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсол |
| се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у д |
| а мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е б |
| ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога ж |
| да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од мла |
| ако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојм |
| се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у |
| јенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и неха |
| љу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p |
| давши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за |
| , и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља пр |
| есташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фију |
| се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} |
| ала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања |
| осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, |
| се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљани |
| атјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјет |
| поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле см |
| у, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, жи |
| оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S |
| очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како |
| Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде н |
| својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети |
| ћи га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом заста |
| руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ |
| м прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу |
| тима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чек |
| говој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан во |
| штар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе |
| тра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, |
| ина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз мас |
| стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та |
| јевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пр |
| њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дје |
| јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — |
| е. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Так |
| урана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне ка |
| м почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб |
| ила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је ла |
| камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да |
| ано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају |
| лавара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, п |
| није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се р |
| {S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, |
| , диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава |
| и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклон |
| ледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— |
| оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка |
| ује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{ |
| хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p> |
| д тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како |
| се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се |
| с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састај |
| је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом кра |
| ше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по |
| <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А как |
| .{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причини |
| Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здр |
| ци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учите |
| ..{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се пот |
| отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из |
| ће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вел |
| ене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од в |
| неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Исп |
| ви: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се |
| кључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиште |
| свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлет |
| осуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за т |
| — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И над |
| слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу пре |
| све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хрид |
| S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, |
| и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове ст |
| кање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом |
| чку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близ |
| . копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> |
| > <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — реч |
| </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} |
| ети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од се |
| порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјев |
| ојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{ |
| е селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље |
| рем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим |
| ан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p |
| он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у в |
| бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} |
| ешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећ |
| аси Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> |
| куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} |
| а жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не |
| души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њен |
| а свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —реч |
| не од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сум |
| не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подр |
| говори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездес |
| јете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави |
| тиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га |
| говараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака |
| о бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до |
| о се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... < |
| ве. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чи |
| ошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље з |
| омињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? |
| оша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Ч |
| их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је |
| за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити ба |
| звади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: јед |
| нувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— |
| де сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја |
| ри дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чи |
| све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Ц |
| Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се |
| ране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лоз |
| младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никаков |
| погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p |
| ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се з |
| гу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, |
| <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сут |
| с оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{ |
| јем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао |
| друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p |
| жу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ва |
| спод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматра |
| с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар |
| и осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што г |
| , ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој |
| ке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и |
| у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићим |
| ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне кап |
| чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жу |
| ар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкам |
| ира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно |
| ади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руко |
| ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </ |
| сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу сврши |
| у отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу |
| р не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па |
| у пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и за |
| А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — ј |
| хов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају |
| ече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави с |
| ко га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> |
| ..</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором |
| се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у т |
| је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им |
| ти за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даљ |
| му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уск |
| то му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одго |
| му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико |
| разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сва |
| наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} |
| е у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долаж |
| то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији ра |
| а како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што |
| ах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија см |
| ије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успа |
| атајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом |
| осао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздр |
| и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај! |
| , а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше |
| твори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено |
| а је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Он |
| исана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p> |
| Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ |
| жник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби |
| д. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише |
| посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe |
| <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} |
| же и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кр |
| попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за |
| ина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— |
| ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што |
| владала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже |
| згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женс |
| , у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренул |
| кла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лиј |
| трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звон |
| роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, |
| чину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И |
| езде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке |
| з прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, |
| ше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрх |
| ежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одм |
| раја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, |
| Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају лист |
| о, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Др |
| <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога су |
| ати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше мо |
| <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други |
| </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ход |
| мен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у усти |
| мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању |
| ињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — |
| а и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га |
| оворите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а м |
| к, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толи |
| никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме |
| е намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Так |
| бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и ли |
| е. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стар |
| моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати |
| ош слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу |
| ео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они б |
| >Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, |
| </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} |
| т’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— пр |
| јвеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; |
| <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви |
| ошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су м |
| ти. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, труди |
| настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на ниш |
| невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде |
| S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љ |
| удија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо шти |
| е обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ гл |
| а хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит |
| <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Ша |
| ек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазил |
| <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, к |
| ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Би |
| кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита о |
| стави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подн |
| д, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крил |
| ; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} |
| даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то |
| потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор |
| p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, из |
| есело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, |
| >Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> |
| цу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А чита |
| јте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх п |
| >— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћ |
| сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ |
| а мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S |
| Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Н |
| p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. |
| аза на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко |
| , у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Госпо |
| прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу |
| атвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјет |
| ете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p |
| — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни |
| и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— |
| је ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— |
| о је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти ј |
| ет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у стар |
| а се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сје |
| који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку |
| , расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S |
| онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га |
| дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угл |
| , у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше |
| се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Си |
| ло, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. |
| а на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Пр |
| чекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицам |
| д очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијело |
| оју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; |
| "subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио орг |
| дићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њ |
| ад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искоре |
| Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово |
| овање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код |
| Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипа |
| </p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> |
| кру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једн |
| рђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије |
| и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— У |
| он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се |
| ом Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</ |
| е бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; |
| ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво |
| томачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога крај |
| да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села |
| он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други |
| да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се |
| от, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у нео |
| ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — по |
| сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Н |
| га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потр |
| рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по гр |
| а агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два |
| дговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају |
| ијеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед. |
| адић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жал |
| о јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Ку |
| . </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. |
| е. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> < |
| бу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана нека |
| </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} |
| ко подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их |
| ати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p |
| Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причести |
| који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p |
| .{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p> |
| студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку |
| влу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш к |
| причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отра |
| Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас о |
| оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз |
| с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} |
| једе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с глава |
| да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ |
| дан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државног |
| говор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> |
| лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </ |
| адесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитост |
| уће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила ту |
| } И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и |
| у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће д |
| у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа н |
| алека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке |
| олично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по мор |
| ни.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није мог |
| но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S |
| лио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа гу |
| далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне |
| очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се прим |
| ружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Го |
| у се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — |
| <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње |
| ика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> |
| што је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозб |
| то је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} П |
| ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из М |
| не и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S |
| ше; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти |
| , па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из |
| на пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику |
| уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — С |
| о се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је т |
| јун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло |
| тила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> < |
| селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, |
| ебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам време |
| дно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву |
| а дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дра |
| ли да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ п |
| попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. < |
| д?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше из |
| Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, |
| д стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним |
| им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? . |
| арош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се теж |
| рављаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобр |
| а пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати ста |
| језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Сил |
| крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарл |
| ође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и г |
| ној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићен |
| по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако на |
| ју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није |
| ово наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, п |
| апи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепе |
| ре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им |
| охода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао |
| subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило |
| дном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надуш |
| у.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p> |
| не стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, о |
| извјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, |
| ожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, |
| ад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! |
| слух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се |
| памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи н |
| е пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила б |
| у кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је умо |
| да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове |
| tion" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Једа |
| рању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше |
| е, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, |
| о илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, |
| итице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чи |
| без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњен |
| лата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — |
| с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице с |
| ијешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — нас |
| Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сад |
| ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели шт |
| , ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је присп |
| ху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био |
| p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је в |
| ово једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа |
| ад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </ |
| } Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али н |
| е пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари. |
| азбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча ви |
| рами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се реч |
| {S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, |
| вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— |
| жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се |
| владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада |
| иво да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган |
| имо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављуј |
| > <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> < |
| ој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Ив |
| и.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стој |
| ете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, в |
| а Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{ |
| аш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако |
| зговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пру |
| кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу |
| маче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па ника |
| пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’ |
| научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> |
| средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до |
| овик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате |
| ду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор |
| и негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p |
| — Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... |
| S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, |
| е ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — |
| о најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — |
| ести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — |
| нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула |
| ам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће ј |
| .{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а? |
| су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима |
| једе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна |
| а из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју св |
| , јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задах |
| му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она дола |
| ивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да |
| е, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњ |
| па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} |
| матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју мате |
| — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — |
| и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, иш |
| S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојен |
| ало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће |
| Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику пл |
| комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на д |
| у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. |
| тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да с |
| закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло зам |
| p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас н |
| . — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетник |
| иже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p |
| о мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, |
| > <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни |
| реврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли ка |
| свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо |
| задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова |
| ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, да |
| колико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише с |
| твари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, |
| чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — пр |
| . </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p |
| је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се |
| рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. < |
| цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће |
| е на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне виси |
| отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па пос |
| , и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелн |
| јка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише |
| о! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што |
| све сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не п |
| друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе в |
| е: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек види |
| душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше пр |
| да у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S |
| S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, |
| у није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се на |
| страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро он |
| је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{ |
| е у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво изва |
| а незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо сви |
| И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — зав |
| дом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му |
| мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} |
| му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јур |
| и се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним пр |
| ледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче на |
| ао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада г |
| се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да в |
| уштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити. |
| ачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави пред |
| исање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, води |
| жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћ |
| И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закоп |
| ше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима раз |
| омад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне ми |
| угом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће на |
| и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде |
| >— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, п |
| животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљ |
| ли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласо |
| а и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, |
| } Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} |
| пробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. |
| ири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закре |
| .{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и |
| да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па |
| све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вр |
| укаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} |
| нким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чин |
| осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути |
| чење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> |
| утијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, ко |
| чи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја диц |
| > <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један ис |
| сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар |
| е и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на п |
| </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и |
| — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </ |
| тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјета |
| кон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко |
| ожеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучн |
| ажива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо |
| </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом в |
| очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му оч |
| — Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мар |
| — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — |
| полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају |
| <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља ста |
| хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељ |
| а зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало ч |
| <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетло |
| уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов |
| у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе б |
| отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? |
| ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се |
| елу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу |
| ник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и |
| замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо |
| вјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, |
| слоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и т |
| и и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блијед |
| јеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Мол |
| е он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убод |
| <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — п |
| ађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми см |
| лако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица |
| Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{ |
| </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, |
| м пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку стр |
| пази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте кр |
| лад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слат |
| <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа ј |
| Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </ |
| ако је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мо |
| вуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави с |
| <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза с |
| е проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо пад |
| о, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза сту |
| да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни г |
| че наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази до |
| ата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стад |
| Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао ј |
| — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ . |
| — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица |
| ојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мум |
| домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу соб |
| и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога п |
| оваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрав |
| } Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему |
| људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама с |
| и кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да за |
| што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би д |
| смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Јед |
| опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Н |
| ишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац |
| проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од киш |
| испије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но н |
| парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У |
| тор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удоброво |
| а се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се ст |
| <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{ |
| ворит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно |
| тонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S |
| ко им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше |
| екао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставив |
| потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је |
| ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p |
| олица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у проч |
| се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључ |
| макао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покатк |
| о ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјево |
| <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. |
| очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљи |
| док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао |
| животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио |
| ако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом б |
| времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити |
| има му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допус |
| а врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а |
| ада је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{ |
| оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, |
| природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Не |
| аху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама |
| утра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вод |
| криљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу с |
| е навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.< |
| д је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускр |
| ду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обил |
| ња — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва |
| бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаш |
| Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: |
| к га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се ма |
| дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну |
| иновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> |
| им тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићет |
| се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега |
| Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— |
| молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да |
| к се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туниц |
| ли дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, |
| види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито з |
| — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало че |
| ешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме |
| ха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и о |
| лије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, |
| ала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Њ |
| о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дођ |
| рмонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше з |
| епоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} К |
| по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до |
| , — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> |
| у, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, к |
| <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— |
| испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио жив |
| , — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм |
| а мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поп |
| } Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, ни |
| и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пун |
| .{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, |
| завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекш |
| акова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се жив |
| гаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама |
| се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду |
| и, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа |
| ћ, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени прист |
| е Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог б |
| лним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губ |
| је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћем |
| му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, к |
| гради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила |
| им сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но све |
| у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> |
| </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSect |
| јешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свеч |
| ци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. |
| це. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече ст |
| ганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S |
| се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у пам |
| че, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бур |
| о котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p |
| е озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво н |
| ежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p |
| слим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу |
| а...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва |
| радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, |
| е људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој нев |
| ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту го |
| господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена |
| p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> < |
| мо свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили |
| држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се |
| олико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко |
| бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним зн |
| лимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати досто |
| ико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — по |
| а, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позван |
| ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их нам |
| вно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се по |
| иво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образ |
| ље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> |
| има.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од ње |
| а, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва п |
| павао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити |
| куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује ди |
| </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у о |
| ижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади |
| ени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не |
| S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је г |
| о дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му |
| p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посу |
| се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше с |
| , пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; |
| им народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у |
| ету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље |
| ислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева бри |
| на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто си |
| дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплаш |
| дио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговор |
| буха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо кр |
| учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— |
| и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздр |
| — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво н |
| а зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — |
| би гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се |
| ло, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Н |
| </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече у |
| Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад ј |
| не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и |
| даде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рек |
| ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ го |
| >— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није м |
| е брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гле |
| ли, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... < |
| риси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намрг |
| анка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за |
| он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и у |
| аво рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. |
| давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље |
| > <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли |
| ивље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист |
| p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S |
| а ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете д |
| било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говор |
| Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим н |
| арчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима |
| е не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно д |
| лишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долаж |
| ржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо ва |
| гнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се |
| душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; |
| криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили |
| ази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... н |
| езбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> |
| хће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’ |
| ј да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не свр |
| овора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>То |
| знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа |
| дајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим |
| иговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године |
| лико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... |
| не да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој бл |
| е је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{ |
| е прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— |
| је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се су |
| а, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов |
| ар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S |
| и се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратим |
| {S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи с |
| тво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега в |
| ла у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ет |
| дравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— |
| . — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновн |
| у је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> < |
| ди косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Ј |
| >Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима ј |
| . </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, |
| увши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, |
| матрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је от |
| нима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да с |
| х тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје ма |
| даћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дје |
| ри се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведр |
| је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ би |
| умом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S |
| е ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разг |
| о реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се |
| </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружи |
| — Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се |
| <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је |
| ћи. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одо |
| веш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и дру |
| донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{ |
| ежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто |
| бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који |
| и ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљ |
| то. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свак |
| суди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и |
| ако му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико врије |
| до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога зан |
| ерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вам |
| Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригну |
| </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ |
| Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је |
| другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога крај |
| p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— |
| суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан |
| пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме |
| аше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са |
| тинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привла |
| ужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјев |
| кла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара |
| н другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти с |
| ица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и глед |
| ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у су |
| <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма |
| етио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у |
| рилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} |
| Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је ј |
| > <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе |
| ирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини |
| — Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче н |
| стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. |
| p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тог |
| се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него |
| њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </ |
| сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — |
| чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркв |
| о намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он |
| шкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљено |
| у кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} |
| чи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су |
| иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво запли |
| исти...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>М |
| </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом |
| да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мр |
| за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да го |
| p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мор |
| руго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гл |
| да, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток |
| поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе с |
| и би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме ч |
| есно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем |
| одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохва |
| ру.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалц |
| тору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што с |
| по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, да |
| ат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга |
| </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је |
| о животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у |
| то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено ве |
| p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нист |
| у!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже глав |
| правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама не |
| ма није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављал |
| ђе да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једн |
| ам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, |
| не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p |
| смијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте кол |
| <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те |
| ље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, |
| же! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А б |
| м лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, |
| а да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{ |
| >— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће ул |
| и!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и |
| у? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и г |
| би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но |
| вори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо са |
| мали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека |
| а ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — М |
| а, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо |
| се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме ни |
| . </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе |
| У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисл |
| ? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна с |
| ека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p |
| а, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кро |
| ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А |
| вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико |
| Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S |
| ла богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Вид |
| агну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека |
| би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле о |
| је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве |
| <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она п |
| па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше пла |
| неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет но |
| ји је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго |
| и’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пусти |
| затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ч |
| аво! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ћ |
| да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрај |
| јева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с ред |
| верза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p |
| еговој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он го |
| уку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и |
| ијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако с |
| њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмир |
| ма; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гле |
| се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А б |
| хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и мо |
| е обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио |
| , па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у |
| ваца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у ра |
| свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му па |
| бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоће |
| е, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па дон |
| асправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који по |
| — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, с |
| е врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p> |
| скога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој сн |
| се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> < |
| ице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до бли |
| луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога |
| ац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, |
| /p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли |
| о се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамо |
| је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је проб |
| ен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључен |
| ..{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори г |
| >— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одг |
| попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама стар |
| тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и |
| утке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како |
| разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p |
| ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на |
| е наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — |
| /p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама зас |
| н.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и разди |
| се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не |
| ран?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво н |
| рани, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена |
| уши смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и то |
| — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаш |
| вори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и |
| дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскрш |
| у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити о |
| {S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не по |
| ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, |
| да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега |
| о се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново прого |
| овор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на |
| бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљ |
| ка га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p |
| >— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </ |
| там и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ев |
| ала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико г |
| — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} |
| старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с нате |
| да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај |
| нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш |
| вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам д |
| ече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча с |
| о се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у |
| <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} |
| ићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му |
| адићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се |
| гу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбоље |
| потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> < |
| нога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила |
| му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се цари |
| м: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се |
| ом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> |
| мргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб ве |
| ира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ет |
| ије имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године до |
| да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапш |
| дно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни |
| да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га |
| ом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке |
| ога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакуп |
| ање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се |
| звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога |
| уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац... |
| рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало сла |
| о ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године |
| дно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када н |
| а ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у |
| ина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви оси |
| .</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје н |
| > <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред.. |
| елником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку |
| и проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. |
| о није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Остав |
| Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише |
| и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику |
| уга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочин |
| га тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на |
| их у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покрив |
| ар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S |
| опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље |
| То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не |
| јају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пр |
| и. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодиш |
| да, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он ни |
| е ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И |
| <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p> |
| отсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро |
| p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежац |
| ијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управ |
| нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим |
| претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отп |
| ити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада доп |
| ћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ног |
| антно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан |
| његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам |
| отужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не |
| </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно ст |
| је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале стан |
| то су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, к |
| дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац |
| з камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед. |
| т’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче |
| опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине дон |
| ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њем |
| говца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје доб |
| ће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> |
| ш, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила |
| као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се н |
| и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с н |
| ан и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова во |
| х ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{ |
| кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? |
| је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на ли |
| аде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p |
| оже још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари |
| <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свог |
| их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаћ |
| ку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре |
| </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са |
| зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (гло |
| Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду |
| синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога |
| у невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, сво |
| . </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, |
| енових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста |
| се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како не |
| ало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гд |
| трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и так |
| љив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било з |
| сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда н |
| а бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погле |
| p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и поглед |
| Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме д |
| није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе |
| аматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — жи |
| брће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје |
| > <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију |
| руштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика |
| гнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, н |
| оја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову |
| садно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаес |
| , није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не мож |
| њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И о |
| ћ ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вр |
| ију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} |
| ше распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио б |
| наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, |
| слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских |
| дарио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се |
| на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме п |
| у на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високог |
| ору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи |
| ву к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна ш |
| упником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима |
| роз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да |
| о, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мис |
| се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! |
| а њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих |
| лучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу |
| — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пр |
| ну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем |
| овори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти |
| ростога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. |
| и модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> |
| мршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу |
| навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда мл |
| онио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве! |
| ва у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаћ |
| је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на |
| па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све |
| еднога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле |
| о би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји с |
| а.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да |
| лијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p |
| о знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>У |
| гу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог п |
| ма.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну зе |
| </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се |
| а занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вј |
| ">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тур |
| њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стој |
| сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друг |
| уше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <miles |
| кога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај |
| „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, ил |
| д улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потреб |
| по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за ка |
| ице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} |
| и ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, |
| не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док |
| гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али ниса |
| ске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе |
| то један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спават |
| о немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако н |
| с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати. |
| е већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да |
| чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије |
| ао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спо |
| црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнак |
| ам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не |
| ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови ј |
| </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванае |
| ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} К |
| мањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмо |
| једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут и |
| сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожур |
| простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и |
| ли сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надош |
| да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — г |
| сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева б |
| Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’ |
| лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца |
| уту, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се пола |
| ти.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се свом |
| сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке |
| } У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли |
| вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} |
| варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири |
| прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева |
| туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све у |
| ћај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када |
| знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> |
| че изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво |
| — Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Х |
| > <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилн |
| сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, |
| и тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што |
| им присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се |
| вега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот с |
| гу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом |
| они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, попл |
| коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом |
| о што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он |
| чинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — |
| Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ев |
| ... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држ |
| стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој |
| оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да |
| не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докоље |
| : — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити... |
| еш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! |
| , Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних п |
| , сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе т |
| мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућ |
| Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их |
| у поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milesto |
| о ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена |
| алијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи сим |
| ти, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </ |
| онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је |
| од облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињај |
| зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови |
| , а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа нема |
| већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — |
| и. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? |
| и стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ј |
| се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} И |
| о руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је |
| ав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздра |
| му: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су |
| во просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p |
| те, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, |
| же главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— |
| S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} В |
| чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му тр |
| ама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је |
| розора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мј |
| да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова |
| свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бје |
| > <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се |
| побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није нег |
| Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши доз |
| Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> |
| господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужа |
| сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бр |
| тпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу |
| то му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S |
| посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> < |
| о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети. |
| е. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на сви |
| . </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> |
| вршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћ |
| сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се о |
| . </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада |
| доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица пра |
| и! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад |
| господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! |
| је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа с |
| просто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио н |
| ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, |
| и, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управ |
| док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када |
| ановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к в |
| бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p |
| ди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљ |
| Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу бил |
| </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао врем |
| а га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не д |
| Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се пр |
| стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} |
| и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и |
| можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада |
| ата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој |
| ме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} |
| ! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, п |
| а, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — |
| , нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> < |
| јесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видје |
| и се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љуба |
| ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> < |
| ните мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижућ |
| а, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправ |
| ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да |
| се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као |
| пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} |
| сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти п |
| ароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи |
| умено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да кр |
| и што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби |
| ћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодб |
| зносити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге |
| еду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — |
| е се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{ |
| ездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! |
| >— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостиони |
| жна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дје |
| е гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се |
| вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је |
| /p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син ре |
| ну главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — |
| и могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота! |
| емиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за рук |
| о море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; ви |
| Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, позна |
| и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! |
| Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за |
| у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— |
| <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с то |
| ада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова |
| /p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Ни |
| <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте о |
| >— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па |
| гу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, |
| како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде |
| а њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пук |
| </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихва |
| ..{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану |
| ру, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте |
| смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази суд |
| и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно |
| е пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слуш |
| крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је на |
| ете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младиће |
| Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте та |
| ..{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> < |
| је ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна |
| з Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега има |
| а! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </ |
| аве.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора |
| е моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то н |
| пћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери |
| догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети у |
| >— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима |
| ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p |
| покојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљ |
| творим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> |
| замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потв |
| смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надо |
| кажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S |
| штву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили с |
| ори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво из |
| ди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— |
| лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на м |
| жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом наша |
| је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевој |
| ћа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> |
| потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одгово |
| еоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је њего |
| перу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво по |
| неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
| бринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — |
| бе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашт |
| ећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што прола |
| те се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не м |
| тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се |
| S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државн |
| на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча |
| на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи прев |
| 41_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврд |
| <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретал |
| ајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико |
| дине дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бо |
| вац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чуднова |
| {S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода |
| ачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је |
| беницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву исти |
| оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућ |
| p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брз |
| Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му н |
| ипоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто |
| брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и |
| ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу гово |
| </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекал |
| } Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по |
| о му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише |
| пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар п |
| тар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p> |
| икован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба |
| упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ос |
| ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа |
| био у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже |
| јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјев |
| по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? |
| Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет |
| исте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p> |
| обри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зије |
| p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ћ |
| сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу.. |
| аху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји |
| а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? |
| ро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио |
| ачелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну м |
| упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — реч |
| иром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бе |
| спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш |
| . </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не п |
| Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв |
| да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с в |
| боје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић с |
| био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у вин |
| крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да |
| ности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. |
| леде негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда |
| ине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образим |
| ницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козо |
| и се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча |
| м силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, ка |
| природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — |
| и скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете с |
| м, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари |
| друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би све |
| рзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се |
| сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су в |
| </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{ |
| утарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздрж |
| предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> |
| све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитеље |
| </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изи |
| де их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима ј |
| зме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— |
| ди Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори ст |
| му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: |
| друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У |
| у му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га |
| првице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три годин |
| о се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас |
| е!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, |
| Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче б |
| ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице |
| нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто |
| здржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је из |
| војој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону ту |
| редо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљ |
| ди на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим ком |
| е сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да |
| е гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на |
| се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За |
| сједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека |
| о да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ п |
| во ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му |
| ће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона |
| се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најб |
| ..{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху зам |
| и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> |
| р — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрет |
| и, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргн |
| узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ног |
| ладић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да |
| у.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме с |
| кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у |
| и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се |
| а порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне |
| о девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао |
| p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто гово |
| вио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога кра |
| ом је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако и |
| у у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље |
| ност, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избиј |
| сто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опе |
| е насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p> |
| еља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што с |
| голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и г |
| те први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{ |
| е као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над п |
| је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети ја |
| /p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> < |
| и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима |
| дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Прет |
| рију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — |
| т поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморн |
| у те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — |
| p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, на |
| <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се п |
| ад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждри |
| ....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажели |
| в, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели |
| target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p |
| појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина у |
| ши, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection |
| <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па мож |
| и очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и т |
| зећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? |
| Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не |
| ви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и ц |
| је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се за |
| је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији |
| господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго се |
| > <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га |
| чима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли |
| однева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти |
| . </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришо |
| >Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p |
| атељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, к |
| ота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор |
| раву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p |
| му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била ј |
| ц подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и |
| сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и по |
| поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љути |
| ијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навда |
| еби, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео |
| е га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, сву |
| ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у |
| .{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да |
| с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам нај |
| а свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише |
| пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— С |
| о поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У х |
| н им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни раз |
| е у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и ос |
| , а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и н |
| воју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарон |
| а, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну о |
| </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослуш |
| а се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне |
| миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и ум |
| сматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а м |
| окоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек раз |
| а, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштен |
| ли... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову с |
| још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сј |
| под себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p |
| а очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду на |
| вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима пом |
| риватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за |
| раке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка |
| о, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја |
| >— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близ |
| се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе ус |
| — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвр |
| вако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, сам |
| господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо |
| >— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити ш |
| јећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код м |
| о не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> |
| један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене ф |
| ови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој |
| е... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на |
| ... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогал |
| .{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна ту |
| ...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.< |
| што је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надод |
| > <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (на |
| ве је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </ |
| м! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. |
| ге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здр |
| могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма |
| ритрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — |
| стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди заба |
| омоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у м |
| побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура |
| Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од б |
| тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хум |
| ице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, де |
| ече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за |
| огледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други о |
| {S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом плам |
| Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престад |
| ко часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских |
| собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вр |
| ети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чаш |
| драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, |
| оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све |
| е је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} |
| вац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им |
| по, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и |
| нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми у |
| то ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и си |
| ђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се |
| S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друг |
| есак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуш |
| су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сео |
| стављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не мож |
| !{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> |
| онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње даро |
| далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори |
| живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, |
| у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му |
| S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p |
| асти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још |
| дим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шј |
| > <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мен |
| м се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на |
| стадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је су |
| огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S |
| и, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој к |
| е ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и мах |
| за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупил |
| ријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши |
| >Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним о |
| је мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је |
| селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— |
| огодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме по |
| </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! |
| за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше |
| — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да |
| е то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча |
| свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу |
| еби искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га ви |
| лаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, уб |
| угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће |
| <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p |
| кањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Ме |
| продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, к |
| јетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирн |
| е у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не доч |
| аше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S |
| чекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се о |
| о мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће о |
| у.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би н |
| његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на |
| емате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох |
| у младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и у |
| <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} О |
| е с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и |
| тор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, |
| </p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из т |
| ни биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи |
| — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао |
| погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким |
| то га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли |
| > <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> < |
| је стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја нај |
| да и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека |
| пљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> |
| казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече оз |
| /p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море |
| вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено |
| ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — го |
| ачелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заб |
| био је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди ко |
| с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајк |
| .{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, |
| му нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође |
| ца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети |
| во шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се |
| дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајт |
| ш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, |
| си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду |
| густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, |
| то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} С |
| рекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво с |
| шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са оч |
| ци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки |
| .. </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа с |
| оће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се оби |
| миловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> < |
| свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина ст |
| испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дан |
| живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осје |
| {S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему |
| се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушн |
| ала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима.. |
| мо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћем |
| јота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. < |
| мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда пр |
| о би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што изви |
| а, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз б |
| гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хи |
| , по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то хода |
| растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина |
| е боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни просто |
| Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Ма |
| дић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="s |
| мога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих |
| аду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје пос |
| растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима |
| бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> < |
| м. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и |
| подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми ми |
| Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па |
| и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </ |
| одне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нек |
| а храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање |
| ако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу |
| лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, |
| ље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње оград |
| на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и но |
| еним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе |
| ас стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клоп |
| дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.< |
| мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати. |
| Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Ти |
| араху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... < |
| а свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре преком |
| го, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао |
| Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до мо |
| и да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p |
| обраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјеши |
| >Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је да |
| <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју |
| и са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а |
| шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше |
| ати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој с |
| м, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило |
| ко сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари |
| Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе |
| слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прс |
| ек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се ок |
| етли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мал |
| бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној ст |
| увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина |
| се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског |
| аде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим |
| чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред со |
| > <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо жив |
| је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јав |
| атим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам |
| дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од ње |
| </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шк |
| уће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете |
| па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспрет |
| оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети |
| а су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмит |
| о да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Г |
| тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, |
| Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој |
| ад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати ј |
| е ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму |
| нас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам по |
| о село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </ |
| труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, ч |
| —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па наст |
| зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјево |
| одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} |
| ма, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, |
| човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разго |
| обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно |
| идна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на |
| збуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се у |
| кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганц |
| је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p> |
| на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме ж |
| претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чис |
| ога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит |
| — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је па |
| ст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти гла |
| уду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој нек |
| во окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — |
| рно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, |
| трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, |
| еравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — О |
| љам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан т |
| аш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цр |
| а рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућ |
| ника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није треба |
| он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца как |
| хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p |
| и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма с |
| је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Н |
| и. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: < |
| иногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се |
| </p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Нем |
| не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела |
| да још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{ |
| ванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да |
| мјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени |
| жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра ст |
| собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице |
| присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих |
| аље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p |
| хе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступ |
| дух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, |
| Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, |
| ар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и за |
| јвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обор |
| е гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весал |
| а корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је |
| Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама свом |
| оље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— |
| о даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> |
| с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућут |
| е. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> < |
| /p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће ни |
| /p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече с |
| идите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наје |
| де и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.< |
| мрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјев |
| ој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сад |
| ћ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној |
| ричекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида њ |
| ћ опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се п |
| <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат маз |
| оме мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашур |
| . </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове не |
| секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана. |
| А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољи |
| ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> < |
| овидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и п |
| дноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> < |
| </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p |
| и код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p> |
| е, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да |
| p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> < |
| он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јец |
| } Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, |
| од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је |
| ну.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у |
| а. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше |
| "#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор |
| е и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још дви |
| уци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад х |
| тим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— |
| Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо |
| one unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — |
| да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би л |
| nit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца |
| цвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара д |
| е задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилуј |
| дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове ст |
| Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је ка |
| х зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено |
| аздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она ш |
| укове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у пр |
| роши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто нов |
| > <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! |
| Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до |
| S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штет |
| ригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи стар |
| вот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините |
| запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином те |
| је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца |
| момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се |
| говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшава |
| ављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му |
| га мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... |
| тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он и |
| ијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилик |
| музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага |
| им, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, |
| мо је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да з |
| рскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају |
| тлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате |
| те оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се би |
| ет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како |
| </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од је |
| каза му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, |
| е осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није зна |
| <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, |
| p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни д |
| на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч |
| лио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни м |
| зговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује |
| Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је т |
| ину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{ |
| се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, |
| ијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је |
| } Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио |
| јор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен. |
| , а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу д |
| р, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили |
| ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још |
| смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </ |
| за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја |
| кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нам |
| А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми д |
| > <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надниц |
| ! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потешт |
| тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у с |
| Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! |
| арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Нег |
| анемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. |
| рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гон |
| м се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — о |
| е сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . |
| .. </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се су |
| а ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p |
| м изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у про |
| је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} |
| гама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и |
| каза руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар |
| ога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То |
| желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: дв |
| у њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не у |
| ћ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. < |
| смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — бл |
| старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по ц |
| и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— П |
| најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. < |
| ухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну |
| са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пј |
| м га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — реч |
| се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако |
| и стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави с |
| то младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи д |
| разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. < |
| тра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој |
| ораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S |
| данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то уча |
| очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p> |
| свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој |
| — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је тра |
| p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше н |
| н ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први |
| ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада |
| аду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извик |
| часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он п |
| жњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, |
| лости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране се |
| одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p |
| е, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове б |
| ави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се о |
| о му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој |
| њих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкују |
| лне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину |
| им рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други |
| >Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли он |
| аплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз с |
| живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика |
| е прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p |
| рода видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S |
| намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им |
| питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не |
| еучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да н |
| је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и виш |
| све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, |
| Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’ |
| а говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чу |
| елена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња |
| друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлог |
| уду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити зат |
| чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник наш |
| ана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — за |
| ене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже |
| у.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право |
| > <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека |
| аде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш пос |
| слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Па |
| римицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p |
| је тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх гл |
| л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаки |
| оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти ту |
| е он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач и |
| се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. |
| ним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наран |
| е, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махов |
| ше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пун |
| , а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахну |
| чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, п |
| че, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; до |
| ма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{ |
| ма.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носија |
| њива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на ј |
| ора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом прита |
| ту иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ос |
| нограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде |
| не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док о |
| е болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врат |
| } Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — |
| а.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погле |
| че и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине |
| а се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде ра |
| ’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним |
| разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. < |
| е.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> < |
| во, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисл |
| >— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак.. |
| у ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко |
| се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да ви |
| идржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завиј |
| сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У |
| рких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и гол |
| ст сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, |
| ије задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену жив |
| ове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапа |
| д.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> < |
| жи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, |
| биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће д |
| . </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </ |
| даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђ |
| {S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове пра |
| да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при |
| лишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шу |
| и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад ули |
| што необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим |
| на киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и ло |
| мо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — |
| у до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не преста |
| p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Због |
| — Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јо |
| ње...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p> |
| ти о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јо |
| во похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јо |
| м клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жуп |
| ро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живо |
| и су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно к |
| гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу |
| о лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање ја |
| у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељск |
| док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој |
| аслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није треб |
| сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на п |
| е се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуља |
| ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који н |
| као руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи прод |
| о приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у не |
| атимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. |
| ваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода |
| љати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му |
| јет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао |
| и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опр |
| цу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако |
| p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза |
| сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну |
| рзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града |
| па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо |
| писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да |
| онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> |
| ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је |
| аке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала ј |
| порбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске |
| аде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и п |
| Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо з |
| е све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с |
| гову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шк |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака |
| лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма |
| у ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и н |
| ху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху |
| стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве риј |
| тац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу с |
| он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и об |
| с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се |
| <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажа |
| неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— В |
| сно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто ш |
| ни.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што за |
| А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Ив |
| ; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажга |
| ала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Св |
| . </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим б |
| е, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече |
| ом доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ |
| гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом с |
| сме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па з |
| ија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би мо |
| ло није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол г |
| ја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </ |
| дин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи |
| ико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да |
| откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се. |
| ма ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! |
| <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на об |
| подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одј |
| ; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао див |
| леда у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једна |
| горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у т |
| ијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одгов |
| је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је прол |
| е све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо т |
| — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје |
| и се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљат |
| нуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — |
| није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио са |
| ам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p |
| авали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за |
| бени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окрив |
| н неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све |
| а се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас |
| орили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ив |
| осити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетло |
| бар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише |
| а у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у се |
| и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако |
| војка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигле |
| бом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирил |
| ве осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову сна |
| <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> |
| обом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обуче |
| н гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свије |
| е буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p |
| Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subS |
| дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије |
| около чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, у |
| вољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати |
| ивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој |
| е, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су |
| о више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и заки |
| е отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови м |
| свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, |
| ри, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари |
| нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Ко |
| и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S |
| их дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, |
| могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — |
| е Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p> |
| н самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, пом |
| — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> |
| вади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога |
| илним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђа |
| >Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, |
| младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{ |
| ле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ |
| ма. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је от |
| Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани.. |
| ка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — |
| ивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— |
| гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; |
| а, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи |
| у у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав мар |
| p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— |
| <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. |
| Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — |
| Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S |
| га...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? < |
| н сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p> |
| неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, |
| шу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, |
| постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост |
| е хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Доб |
| ући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гла |
| , к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио |
| м да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цир |
| ски пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се ст |
| дан другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки ста |
| њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година так |
| ени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер |
| пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу |
| м, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се час |
| се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био дру |
| у одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде пр |
| Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад |
| S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и за |
| на. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи с |
| одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да б |
| >Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље |
| ође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к |
| свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очи |
| ко се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобр |
| олни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако п |
| S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило |
| нио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није др |
| расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и л |
| разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— |
| етра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и ку |
| {S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; |
| прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себ |
| а пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он |
| иника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови |
| сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са в |
| душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догл |
| њега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С |
| .{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше п |
| — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када |
| мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И |
| , да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина гос |
| е мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега п |
| p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидј |
| одушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американ |
| аше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од он |
| је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запушт |
| с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети |
| иви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло |
| ага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па |
| {S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p |
| н.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бија |
| рка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не улови |
| је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за |
| ма бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити о |
| части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се п |
| дим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди |
| није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мор |
| е застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p |
| о веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у паме |
| е пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — |
| ирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присо |
| укама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваш |
| ше бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеск |
| е ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у ре |
| одругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — |
| p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и доса |
| тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, |
| в му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје |
| , дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога ју |
| морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, кој |
| нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. < |
| иже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — |
| усјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље иш |
| то да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми |
| сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му гов |
| чи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показ |
| о ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек |
| јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то п |
| му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{ |
| аго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и поп |
| ености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жи |
| .</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> |
| туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога |
| авају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из |
| ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> |
| и...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико |
| раво сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ о |
| а ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува |
| а било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талиј |
| де, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово |
| та којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прек |
| и к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Погле |
| А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и |
| о његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> < |
| о мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину |
| вши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са |
| јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов |
| мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посмат |
| о поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и |
| и младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко |
| и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова о |
| помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је т |
| > <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да |
| а те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на виноград |
| ка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили вин |
| е отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, |
| дје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од в |
| осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. < |
| гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче |
| ави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и |
| витова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све |
| p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаш |
| м... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би |
| а поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши |
| ко даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone un |
| , зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! |
| и што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се |
| p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, |
| p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но |
| скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је пот |
| и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином |
| !..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па с |
| ш увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А |
| олија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. |
| главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и ме |
| а главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док о |
| годбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p |
| ; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне р |
| тујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не зна |
| р се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто о |
| : „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разл |
| вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихра |
| ти, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и |
| е света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча |
| аши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче |
| мо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он поп |
| јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка д |
| ако му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех |
| војка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебух |
| греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати ст |
| мља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојк |
| знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, |
| ак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже же |
| есети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — |
| ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цес |
| е вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску нево |
| > <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. |
| усти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. |
| ти.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну |
| у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће ми |
| ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је д |
| че још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са с |
| .{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас |
| се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му |
| ти. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! |
| Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носи |
| ких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте |
| вац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — |
| ли се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград.. |
| све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </ |
| руга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— |
| љам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „ |
| говори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се |
| ће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p |
| живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — од |
| ћанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу |
| внодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није |
| рнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у ж |
| о прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове |
| поче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по |
| <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истр |
| знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико да |
| ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брат |
| лети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази госп |
| <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад н |
| рста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо |
| <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нап |
| иротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну |
| ... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ч |
| огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити д |
| запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бо |
| досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} |
| се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је |
| ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји уже |
| видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота бил |
| се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјет |
| </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједн |
| >Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори |
| нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посл |
| нем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! |
| — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно |
| у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шеш |
| овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи с |
| очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја |
| у дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p |
| ресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! |
| х влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разли |
| и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па |
| их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам |
| оје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог да |
| брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </ |
| ца очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор |
| ом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако ка |
| погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране |
| болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јет |
| p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити ка |
| рсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га |
| е и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути с |
| ору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање |
| мишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и поп |
| чепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци |
| и мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка |
| е; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свак |
| када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи |
| и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— о |
| војио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p |
| у ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих |
| ли њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к |
| е црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори с |
| их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше н |
| дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p> |
| боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими покл |
| утрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p |
| остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад д |
| да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прођ |
| р.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да |
| рислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се пов |
| } Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође ч |
| ра долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета п |
| ико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон |
| страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љуб |
| с море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапа |
| ж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини |
| мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Сто |
| , кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и о |
| {S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p |
| нога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над |
| ави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици и |
| нствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у с |
| говој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} |
| а опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ |
| видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти |
| о! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмиј |
| рљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском га |
| ла га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га |
| ка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</fo |
| {S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би |
| и. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђ |
| ешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се че |
| Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлог |
| пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ |
| хвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се н |
| хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиз |
| редљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — пре |
| ! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — |
| не даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га доче |
| вљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа свој |
| руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи |
| ажи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> |
| дајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико годи |
| не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња |
| за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — о |
| стору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто |
| дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на |
| ше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха с |
| би потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот |
| биља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди о |
| и смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка |
| а, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те |
| о корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отра |
| ирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> < |
| азива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари |
| очне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не |
| о обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вра |
| “ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке ш |
| се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче у |
| та на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подм |
| ужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у ку |
| Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје |
| јећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала д |
| куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одго |
| Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не |
| стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њ |
| и? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, на |
| овима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико |
| изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{ |
| и маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру г |
| нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се за |
| гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што н |
| езину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што |
| напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p |
| } Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} |
| сподару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, |
| знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму с |
| и весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећ |
| p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, |
| вик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста про |
| На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да ј |
| Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра сван |
| ом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе |
| ки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све у |
| не, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке го |
| а слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Го |
| а и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит |
| орем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не |
| са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} |
| не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у жив |
| ота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезиј |
| <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> |
| зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица |
| во изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд |
| ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — |
| ра ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ч |
| рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, |
| — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; |
| и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p> |
| упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно! |
| ју. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> |
| исаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде |
| ла богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p |
| ; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </ |
| с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје ј |
| ти Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови |
| господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — |
| мо за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га н |
| унце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим у |
| и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом про |
| едао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: |
| аше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше д |
| рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да рече |
| а син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на и |
| ао утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећ |
| њу, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и св |
| е што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је |
| лики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши с |
| свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, ра |
| а достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душ |
| штеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на |
| — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча доб |
| , с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да т |
| , утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, ос |
| Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, ка |
| ши, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје с |
| морни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окрет |
| јела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у |
| замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, |
| јеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, за |
| а фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисл |
| враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У |
| што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, |
| м да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво? |
| и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, |
| Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? |
| чимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили... |
| Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Нај |
| вима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља |
| аз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? |
| њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а |
| кнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране |
| лаваровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исц |
| има га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је о |
| и му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да |
| рованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и повр |
| и и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, |
| ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије |
| <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је |
| се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивањ |
| нога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да |
| стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на |
| друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала об |
| ад собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом привржено |
| ко не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и реч |
| о се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а |
| забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за при |
| и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су |
| а и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! |
| ухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напри |
| о; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вам |
| емљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може |
| иру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутр |
| аре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослиј |
| хови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега ра |
| ело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна |
| стави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да |
| го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а |
| ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, зама |
| се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати |
| тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му |
| о усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се |
| — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућан |
| ивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{ |
| > <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’ |
| е. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим |
| маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло |
| но лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјерни |
| је.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњег |
| у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у н |
| изу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте |
| се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ств |
| опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до н |
| </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p> |
| о је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше д |
| p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и |
| а се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједо |
| а се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да |
| сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> |
| S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p |
| ..{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, |
| у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча |
| опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је треб |
| да сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив о |
| а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осј |
| , и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једног |
| дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га |
| есме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... < |
| за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А п |
| сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио |
| у трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, |
| оодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум |
| . тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p |
| се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у љ |
| ваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— З |
| рага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Нап |
| очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Мар |
| е да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу |
| шуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучил |
| а, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, д |
| {S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све ст |
| на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син П |
| оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмич |
| Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Позд |
| адим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жед |
| имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... |
| раћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам |
| или...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— |
| о знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пине |
| тац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућа |
| лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљег |
| земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пр |
| ивину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање маз |
| Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам |
| . </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука |
| едом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку |
| а, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тра |
| не га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они |
| овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели. |
| октор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника! |
| ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамн |
| пић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> |
| S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у млад |
| д најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово м |
| кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роко |
| ева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из дос |
| видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жуди |
| моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па са |
| дић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што |
| кад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слуш |
| ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — |
| ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разгов |
| сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и |
| уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне |
| тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам |
| уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живо |
| {S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти |
| ас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврн |
| p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ч |
| а.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесв |
| пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна ж |
| ти је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече к |
| ашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим |
| о и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопа |
| покон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к на |
| у к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p |
| ељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену гр |
| силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, |
| же дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који |
| јек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија |
| низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима т |
| аздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима |
| један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Мар |
| ати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жед |
| бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, |
| p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што |
| есе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаки |
| га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевоја |
| е једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њен |
| у мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников си |
| му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изглед |
| плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори |
| /p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже |
| прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> |
| e> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво јо |
| и... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаш |
| задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиј |
| јећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе њег |
| ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, |
| троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. < |
| обити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други |
| ри јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир |
| ом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У х |
| што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Ка |
| трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плат |
| у: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом |
| утрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се п |
| се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишћ |
| ромјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се сли |
| окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до бор |
| се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу |
| и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смј |
| икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још с |
| } Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио |
| 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како |
| на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је |
| га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њ |
| стор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек |
| — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре пос |
| а кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприл |
| леда у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која |
| великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и |
| а зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из |
| м наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу |
| га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламна |
| е му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме раст |
| један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јав |
| рије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би оп |
| бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ |
| ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је го |
| армонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годи |
| ојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдј |
| ем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели з |
| им великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рук |
| се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке че |
| — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када |
| .{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одје |
| јећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била дал |
| ни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присј |
| дане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S |
| те воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је има |
| <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да п |
| врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу |
| Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјест |
| и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као |
| их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој пр |
| очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сме |
| ам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац |
| {S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подр |
| аже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у |
| убит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </ |
| говоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у се |
| ино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> |
| ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. |
| жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — п |
| Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. |
| знебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се уч |
| но стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, |
| подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми |
| пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себ |
| је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати кар |
| вај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренув |
| ко прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам |
| о живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</ |
| ру; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било |
| га краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — бра |
| ра, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се |
| рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} |
| лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чино |
| Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје |
| кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће запла |
| — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одгово |
| е му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се |
| глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p |
| ном као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се |
| ехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, м |
| ла у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она об |
| и Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> |
| се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада |
| ави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се |
| ете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У пут |
| чима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине т |
| па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он |
| е била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, |
| ајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — |
| — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи |
| оглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — |
| } Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише |
| </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>О |
| , и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.< |
| огаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расу |
| а свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступа |
| </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпос |
| ко се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пунил |
| о се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања |
| иривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, в |
| д једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваљ |
| сто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ства |
| се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али ње |
| дахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дош |
| <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му пр |
| свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао раз |
| пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву че |
| да. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — по |
| ву и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја |
| <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p |
| ао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга |
| е са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободниј |
| једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, |
| {S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшт |
| никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подм |
| ом, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци п |
| ијом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и ниј |
| се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к |
| оши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стреса |
| еба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом прив |
| {S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућ |
| ј куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до ог |
| влажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</ |
| дише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринут |
| <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати гра |
| азину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. |
| урним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче б |
| заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да |
| е било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном |
| >— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, |
| ози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шта |
| p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита... |
| ршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S |
| рекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу мет |
| еликог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је ос |
| илишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они дога |
| је су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелн |
| то до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ |
| дница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било и |
| а што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јак |
| у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише |
| ула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: |
| га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник |
| {S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} |
| ким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да |
| село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p> |
| одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Ив |
| } И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прис |
| жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси г |
| е је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и доб |
| а повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац ни |
| таје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се |
| исам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не брин |
| овори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је м |
| лијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и |
| вема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча |
| , осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила? |
| .{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А к |
| љаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са |
| крте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за ве |
| гова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвје |
| — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене |
| погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита зам |
| p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велик |
| тумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — доса |
| м и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе дал |
| <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрет |
| гу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек нем |
| тињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву и |
| пет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чин |
| дода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Б |
| {S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p> |
| има је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и уп |
| о ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. |
| уга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврат |
| Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена |
| илу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из |
| Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне рије |
| ... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у м |
| дње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјер |
| тит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он п |
| му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На до |
| у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетр |
| И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и јо |
| стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сј |
| а ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— |
| ке у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да |
| ирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако |
| Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. < |
| Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киш |
| љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> |
| сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> |
| Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се |
| прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не |
| а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — |
| — Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа |
| сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p |
| радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре пог |
| ао да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито жи |
| тајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гле |
| мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и |
| да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, з |
| ини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, за |
| тено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! |
| } Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и |
| ају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли м |
| засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — прод |
| <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По п |
| бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена ст |
| до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњ |
| дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, |
| оћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се |
| Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> |
| <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си мир |
| гов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих да |
| често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали св |
| уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима дру |
| јећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше |
| је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продад |
| чи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се |
| виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева ц |
| потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди с |
| намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити |
| <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да |
| ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— |
| оредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњ |
| — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гр |
| чио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново жив |
| ње сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних жив |
| еђено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ко |
| но и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мо |
| о ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским |
| њачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и ме |
| и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! < |
| гредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у |
| латке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би |
| раво није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда |
| а.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна |
| војка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море |
| лагодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га |
| — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало раз |
| ко си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ |
| /p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво |
| и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило |
| .. — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{ |
| Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које |
| рени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој оби |
| —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ... |
| есно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше м |
| ви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S |
| станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брз |
| половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави |
| лу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пирк |
| елили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подоб |
| д се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је |
| и. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви ј |
| душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје |
| ор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао п |
| </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве припови |
| еш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, |
| трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p |
| иба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади |
| јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се н |
| Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{ |
| и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу в |
| друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас нево |
| азом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера н |
| еђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим |
| види, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко з |
| ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била б |
| четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пиш |
| лаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p |
| — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — о |
| анула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{ |
| њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихв |
| ио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјев |
| Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није |
| е ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и |
| а, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није кр |
| ако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па |
| и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе |
| би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу |
| ћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и |
| обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног о |
| боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад о |
| ла и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обу |
| с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе |
| им трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и обја |
| “ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чем |
| ај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подн |
| еће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што |
| ичке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са велик |
| ему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармониј |
| о — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ |
| су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, |
| а, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да |
| ема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— К |
| е, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долаз |
| како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цр |
| спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха |
| нуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу |
| ом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с пост |
| . </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А |
| раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за |
| миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим с |
| књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема |
| те! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и пр |
| ојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— |
| осподар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и |
| {S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на ме |
| е драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад к |
| јевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ства |
| лачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле приро |
| мало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост |
| о умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека |
| оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна п |
| што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправд |
| еље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово |
| и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p> |
| ри: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и |
| се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто ф |
| у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом |
| јице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p> |
| никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и |
| ? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Гово |
| колу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на с |
| еостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> |
| ад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и не |
| љади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето шт |
| опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — |
| и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утама |
| </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио |
| агријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и с |
| о обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо |
| биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников |
| Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све ц |
| ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни |
| То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Р |
| а.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сип |
| м — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{ |
| како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начел |
| воје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засео |
| као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво н |
| ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио |
| Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! |
| а се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— |
| — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на д |
| <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу |
| стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка |
| <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и ок |
| у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако пр |
| и, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} |
| најем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видиће |
| </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> |
| и да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојк |
| има! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — |
| о погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се ра |
| се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане |
| ли смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с дв |
| ци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! |
| та.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионак |
| ре...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. |
| куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у |
| јели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво обор |
| града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима |
| на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена |
| . </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, |
| ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру ви |
| се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до г |
| година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно |
| и: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво |
| а жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијен |
| ећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раз |
| з цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве |
| , отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, ш |
| дару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у х |
| брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и врто |
| е смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, |
| невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — |
| ло.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, ви |
| био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да м |
| ави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрх |
| ој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — оглас |
| буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — |
| а!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћ |
| орно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— |
| наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чини |
| <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— |
| по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша к |
| би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ как |
| и подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо не |
| нут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно! |
| — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, д |
| ’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци |
| Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се нано |
| биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. |
| нодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом дв |
| друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго |
| та. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни друго |
| просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} |
| а.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји |
| ро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и се |
| тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живит |
| сјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекав |
| . — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Ни |
| p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од он |
| . </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знат |
| једном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча рад |
| о им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегор |
| чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади |
| ако ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот |
| , нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— |
| > <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А д |
| на, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишл |
| све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод ради |
| дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на |
| спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, н |
| било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би |
| </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чин |
| не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим р |
| почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста |
| д су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опаз |
| бројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако п |
| пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Исти |
| руштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усх |
| своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам стар |
| дмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мисл |
| окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у |
| нако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. |
| а свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> < |
| ед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде ј |
| а рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништ |
| љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду |
| ијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма ист |
| S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, |
| хове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице |
| ет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а с |
| хњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} С |
| д моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и труди |
| авалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, и |
| лија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} |
| <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти прост |
| скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. |
| Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што |
| стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не |
| Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— |
| с, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живљ |
| шта велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. |
| и хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема |
| ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се |
| глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је с |
| не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онол |
| не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилаг |
| ак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ј |
| и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да |
| таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p |
| погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, тр |
| е у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, бла |
| и, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другом |
| ече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић |
| сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за ут |
| е међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетн |
| вор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране |
| ићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А |
| Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у |
| Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочи |
| њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених ста |
| ишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама |
| . </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече мла |
| ратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писа |
| замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један гла |
| p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече |
| а нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и |
| а... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И |
| ћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...< |
| гога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча |
| адоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>П |
| ник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма |
| се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за |
| , осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш заниј |
| астави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — |
| јућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачат |
| Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу |
| мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> < |
| ли смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво с |
| ја ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— |
| p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </ |
| м се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p |
| се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тр |
| е видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за |
| ао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на |
| и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде |
| </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> < |
| Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Шт |
| нио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код кућ |
| /p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори |
| а ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбен |
| цима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо |
| у га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не г |
| ка раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, оби |
| тиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се с |
| а се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је |
| асом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно п |
| и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој |
| ину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На рас |
| ар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма |
| е изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви |
| њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} |
| старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не п |
| , а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њи |
| „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p> |
| а, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{ |
| ла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обл |
| е на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме |
| <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио б |
| ио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се н |
| бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и м |
| ву бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао т |
| ико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мис |
| ас и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А мл |
| пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а оте |
| у ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па |
| не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се н |
| упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру |
| та си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — |
| нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ |
| > <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </ |
| Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, |
| , хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има не |
| ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која |
| градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао |
| воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому |
| прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... < |
| Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су |
| љно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обр |
| А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти н |
| p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А с |
| се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекал |
| живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p |
| о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори с |
| еће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас ни |
| приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни |
| да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му приј |
| епомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разг |
| Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се |
| . „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад н |
| даше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник |
| под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро в |
| .. — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина.. |
| Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говор |
| ољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати |
| гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у ту |
| {S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја др |
| шу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође п |
| исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ј |
| ге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у |
| се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером иш |
| оје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из вин |
| и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на о |
| е вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се |
| а другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се |
| бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да |
| ставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе |
| еданпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашњ |
| А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> < |
| као сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете |
| е...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаш |
| марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не |
| и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мис |
| у. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала бо |
| у?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше п |
| и се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — |
| прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају |
| ит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки оби |
| е изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и за |
| очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас св |
| у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи бо |
| адлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма ос |
| е доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најма |
| — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми |
| > <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца тужен |
| ијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кат |
| ерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Н |
| м га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно |
| стили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а с |
| : — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад |
| и или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима ж |
| <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А |
| не по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, пред |
| нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу г |
| ио тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се пре |
| миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не б |
| Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? |
| бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се над |
| ебу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена |
| снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на во |
| ису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао |
| с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу |
| и јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} До |
| ислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке неср |
| здрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} Н |
| ни главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> |
| исну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше |
| у, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога |
| е срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замиш |
| ло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> |
| /p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S |
| вање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се |
| Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увал |
| риса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи с |
| и...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </ |
| младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас |
| силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да |
| ући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око |
| чи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и и |
| јерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чу |
| } Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му с |
| У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га ос |
| S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бо |
| о на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Ив |
| {S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да ј |
| Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све |
| ицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад |
| јући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и бр |
| , — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — нап |
| иге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у пр |
| болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p |
| о другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, к |
| , и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис |
| . — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи с |
| орини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, по |
| S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{ |
| стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p |
| се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућ |
| оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се |
| p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и |
| баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад |
| вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} |
| зи начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ј |
| да би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао с |
| лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом ко |
| год, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе. |
| очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га риј |
| обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори к |
| пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача стра |
| ?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили |
| вараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши |
| елника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из шк |
| карију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из |
| ајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра |
| p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица прими |
| штву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њем |
| чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада др |
| {S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он |
| а вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену |
| S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богат |
| на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу к |
| а испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посма |
| и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригну |
| осјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође |
| андарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о ка |
| и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што н |
| ше спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрат |
| аше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и с |
| аше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама р |
| </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пу |
| ијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тр |
| се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нек |
| се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од он |
| стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше |
| > <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњи |
| Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из |
| ади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио |
| смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га љу |
| олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбо |
| ца откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници |
| бу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори ст |
| те? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути |
| и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате к |
| ета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова |
| ите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> |
| n" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури че |
| — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се |
| е из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и н |
| љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{ |
| p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, не |
| зили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих |
| ор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то |
| свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме |
| слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе |
| ина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да г |
| на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Но |
| ћи зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди |
| ом дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гл |
| лучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесе |
| руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапн |
| ш, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, |
| авладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но |
| сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да |
| е ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостру |
| лаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновни |
| ито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, |
| лико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Заш |
| да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уру |
| акључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића |
| е подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана п |
| ичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ћ |
| е; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце г |
| ранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, он |
| одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне в |
| ран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истом |
| е. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњич |
| има доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души |
| нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њи |
| ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бе |
| ников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управ |
| и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изи |
| најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на о |
| залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали п |
| ћи се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пр |
| ајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чека |
| {S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу.. |
| ким очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, |
| леде у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— М |
| и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога г |
| је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> |
| м.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога др |
| раху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помого |
| и што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока мно |
| оги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом. |
| овјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је д |
| <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнав |
| е је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за |
| ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво |
| мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађ |
| би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, ка |
| зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет |
| ч имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима ј |
| ична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло! |
| тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је |
| о је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </ |
| ’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе в |
| у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, |
| пић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им |
| } У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше ве |
| и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видј |
| му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га д |
| ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!.. |
| на управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пла |
| оме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво |
| .{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво |
| } Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p |
| ла главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је |
| рчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полаган |
| те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Госпо |
| брдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и |
| ође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син г |
| му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; |
| олази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њо |
| х стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалек |
| штање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је |
| уца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако б |
| .{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их |
| , к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, |
| е; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби с |
| е лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце поп |
| тељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегл |
| отрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је јо |
| p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S |
| } К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испо |
| ена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Иде |
| ричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у ва |
| S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви п |
| мешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се мла |
| да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, |
| обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} |
| о Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, |
| а до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или п |
| p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле |
| p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Та |
| који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла заче |
| реврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до ис |
| ка јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звуков |
| премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пу |
| чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собо |
| вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу |
| љско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потп |
| вица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сје |
| Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!. |
| и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се |
| ри за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа н |
| S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, она |
| се лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и ли |
| творенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и не |
| ућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао |
| за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: |
| p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, |
| онио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сад |
| а да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у кр |
| већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је и |
| ик, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим хода |
| паја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. |
| је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјева |
| ио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед |
| галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз |
| ту навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који про |
| нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да |
| ичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p |
| е и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер сла |
| ри дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од |
| ш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S |
| ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке |
| упа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукав |
| мо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дака |
| ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учи |
| пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стар |
| ча; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у |
| нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше |
| S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ов |
| к дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави. |
| та и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини |
| да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бе |
| а сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће |
| да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> |
| узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачај |
| ласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — н |
| ећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — св |
| ако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не |
| једе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ет |
| рак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља |
| д те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма ре |
| ћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — |
| 9041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље |
| кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пр |
| само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет ј |
| ум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, |
| заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њен |
| е вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде ж |
| Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече при |
| равили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад |
| гдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјест |
| е бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p |
| изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила п |
| .{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је |
| залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угод |
| се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно ст |
| нде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у |
| тан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осј |
| /p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој г |
| пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на дру |
| мирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и |
| уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљи |
| и себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — |
| замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је |
| да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, |
| даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче с |
| мишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више |
| шених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p> |
| да рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, |
| елку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S |
| е мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је |
| . </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари |
| е мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо |
| варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би |
| у је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је по |
| таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с од |
| ра, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и пос |
| се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И и |
| ори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристан |
| руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговор |
| хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобр |
| да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатре |
| знебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се |
| штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска сл |
| Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но зас |
| затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе |
| цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и глед |
| Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче |
| .{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сва |
| stone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој |
| — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се |
| што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници |
| га живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. < |
| хте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком |
| јесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и к |
| у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме ж |
| о је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{ |
| гова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S |
| ако се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да из |
| ига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, |
| то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и сми |
| у тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик |
| ује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек шт |
| вити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није |
| уге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго |
| у то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, |
| се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне |
| ! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? |
| бе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пу |
| подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила |
| е у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјет |
| сељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је |
| ах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини и |
| е морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу. |
| из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогор |
| хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, п |
| <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема |
| грожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к ча |
| шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не би |
| ијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре |
| двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога |
| овјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — |
| о ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећ |
| >Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, јед |
| ет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за ј |
| ори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </ |
| има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сач |
| у.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се у |
| > <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново ч |
| Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кро |
| на. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се нећ |
| > <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић |
| врљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појав |
| p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и |
| чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутраш |
| с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на |
| дите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгор |
| о кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>У |
| е права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша сл |
| .{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена |
| и, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине |
| } Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , гов |
| хујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, |
| о сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, |
| p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. |
| Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} |
| њења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, |
| л јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе |
| шна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и |
| лизу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p |
| аше гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше с |
| p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се оса |
| ала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савлада |
| р будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би с |
| е да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, |
| и што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цини |
| ита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се н |
| м... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно дв |
| — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шт |
| уто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије |
| а поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p> |
| у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и |
| и: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио |
| /p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си |
| о да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати наче |
| штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глав |
| о Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S |
| па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код |
| ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пус |
| дно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухват |
| иком, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му с |
| цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваш |
| наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у по |
| вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам мога |
| Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта ун |
| ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво док |
| , — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — |
| у слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио |
| ило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни ш |
| ртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина ч |
| ора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и в |
| начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p |
| има, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то х |
| >— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена вр |
| одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајн |
| киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, |
| е спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у град |
| или су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу сади |
| тви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заред |
| ојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над по |
| даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засје |
| наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша |
| пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум борови |
| ова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околише |
| па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обор |
| у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</ |
| ац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислит |
| во стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутр |
| табло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око гол |
| <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p |
| стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не г |
| палит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! |
| ас к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Мл |
| ложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по реги |
| нуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, |
| S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприл |
| обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! < |
| о очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Наст |
| у из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега |
| вор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет |
| му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом |
| овори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. |
| ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрв |
| Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперил |
| : — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> |
| лив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, смет |
| поље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано л |
| што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... |
| има што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да ус |
| <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сут |
| орску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже оч |
| ма и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} |
| ође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво из |
| не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> |
| ањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} |
| ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она |
| дговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младос |
| је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се ј |
| Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} |
| наки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклони |
| у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} |
| тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде к |
| он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, на |
| навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно ос |
| Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно П |
| ц, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску |
| епавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа |
| /p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ м |
| ник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{ |
| ђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. < |
| } Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра стар |
| али као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! |
| руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — го |
| о по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" |
| >Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на д |
| еку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, |
| е Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупи |
| пне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окисн |
| ост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p |
| хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што |
| је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему |
| ода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала |
| и и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни к |
| и укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица |
| це откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује |
| , Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпос |
| на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зел |
| ризнаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме |
| живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у |
| е свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, жив |
| гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је |
| по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, |
| е загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укоп |
| S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо ск |
| лизу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам |
| гућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говор |
| , смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А бра |
| >Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад |
| и празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се прв |
| влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки за |
| <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Раји |
| разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути |
| Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири чов |
| . </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљ |
| „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио |
| ње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје |
| > <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво зах |
| } Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад вед |
| уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу сво |
| S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Зву |
| Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} П |
| а неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ биј |
| нђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погле |
| /p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> |
| о успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао |
| р, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се т |
| а тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи |
| ла ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђ |
| ировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N |
| немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га |
| мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбр |
| игати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је он |
| га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија |
| мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних |
| — Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </ |
| о у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му до |
| е.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Због |
| о он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — П |
| ако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се |
| метнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — |
| је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви. |
| имски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} К |
| а и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стр |
| го, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена шт |
| ета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчи |
| оји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер ј |
| чима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{ |
| >— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјо |
| камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор уг |
| да у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко |
| аше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијук |
| маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири. |
| ише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца |
| раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава |
| и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за |
| мирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога |
| е лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву |
| расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе |
| у, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Д |
| ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у |
| рне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице |
| } Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако |
| јећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази |
| ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе п |
| ега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота |
| уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од сво |
| пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Тргова |
| старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару ву |
| ј, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све |
| драви га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>За |
| ше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенут |
| , буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла |
| /p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му |
| не очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p |
| у гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, бу |
| затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га |
| о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у |
| ситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, ције |
| латите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. |
| њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — |
| вале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као |
| /p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му нов |
| и рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и |
| је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесв |
| ију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто |
| ростирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаш |
| да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се св |
| се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су |
| аји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он |
| ве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе |
| ељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме |
| да се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређен |
| S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво пр |
| > <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, |
| љиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са |
| ајутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>У |
| {S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. |
| осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши |
| о је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа |
| на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен |
| их од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу п |
| > <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и ње |
| <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја |
| равак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лак |
| ио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, з |
| иком који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао са |
| > <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што |
| о га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} |
| рани. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и |
| ресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p |
| а да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У х |
| којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </ |
| селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нов |
| акле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже ш |
| х на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; з |
| виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, |
| а, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено рук |
| хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужи |
| етом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом |
| ра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјет |
| а у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} |
| зјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни бла |
| зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа ниј |
| озове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{ |
| ахом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да |
| едо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се ка |
| д његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба св |
| она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— |
| боје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прос |
| Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако са |
| ла толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо |
| иже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво! |
| пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у мо |
| ио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаш |
| заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веом |
| је доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у |
| аше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем |
| а је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да |
| рвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па |
| е да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што |
| јеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислони |
| ику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се пов |
| с од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето |
| еда на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Дв |
| } Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало |
| издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и и |
| глед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Суда |
| ећ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозор |
| како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се |
| S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се ли |
| и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у који |
| поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима |
| о први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се н |
| је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто прим |
| пи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чини |
| вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели докт |
| детска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успо |
| није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је |
| лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Ч |
| сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзва |
| и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби |
| јетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне њего |
| ави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо д |
| овјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најп |
| зам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у |
| ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, |
| поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио |
| ри да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ћ |
| ке увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се жур |
| те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум н |
| поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила. |
| зи и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво |
| зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантас |
| да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваш |
| , што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између њ |
| учи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те м |
| у да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што ниј |
| е и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјет |
| д га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемени |
| асправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У г |
| , јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да прож |
| са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу нач |
| строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле |
| сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази |
| чење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је за |
| >— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечер |
| рошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће ба |
| сјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје |
| влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напу |
| ници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није |
| ше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још |
| рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана |
| погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — |
| Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друг |
| амори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сл |
| бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила с |
| м шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих |
| динама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Дале |
| граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благ |
| господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, |
| а висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, н |
| , покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли |
| м.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриље |
| кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из |
| пи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гле |
| ала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прил |
| дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташ |
| ешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} И |
| <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужив |
| итни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота. |
| тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауст |
| ека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И п |
| дан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крм |
| иво се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, |
| својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А И |
| Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се |
| па и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, ои |
| попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом ру |
| ахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав ј |
| . </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> |
| >Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приуп |
| густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И |
| ева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу г |
| е, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уруче |
| : „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — о |
| а од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад |
| једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по по |
| — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше |
| Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би в |
| Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отво |
| рође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их у |
| сокоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу |
| рез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, |
| лу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који |
| љала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вј |
| јетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одго |
| мља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца |
| изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, н |
| , а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из дру |
| на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим с |
| ућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам ба |
| за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјешта |
| и...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>О |
| ин Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга |
| младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресв |
| главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и |
| и „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до |
| ијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> |
| лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету |
| ком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ов |
| одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и до |
| аш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча |
| биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничк |
| Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на ког |
| с, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни |
| м гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одго |
| >— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у |
| е из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологла |
| и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра че |
| ети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од |
| у надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз |
| — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за ру |
| ? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још |
| > <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, |
| из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да и |
| е да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ |
| ти код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предал |
| је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника ж |
| по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив |
| м лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којим |
| се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на |
| Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га |
| ече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих по |
| } И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачк |
| . </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, |
| он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живац |
| и час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да |
| х сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} |
| ма; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а заш |
| дашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> |
| м.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не о |
| .{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштен |
| уша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињ |
| е, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакид |
| једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу п |
| орја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дан |
| е се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и глед |
| ну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвиј |
| ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу |
| ваца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини п |
| подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живот |
| цама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака |
| шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози |
| усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај п |
| врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати |
| зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој оч |
| и као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу |
| Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не мож |
| да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевој |
| ом изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије з |
| пат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па он |
| њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома |
| </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ |
| ариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жесто |
| простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Аме |
| — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мис |
| е чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p |
| уку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и н |
| нда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како |
| м видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Б |
| се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И он |
| {S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом с |
| зишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она ј |
| тме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се просторо |
| алу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у |
| на се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, туж |
| у.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самил |
| ати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо |
| јети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу! |
| , одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе |
| аде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Исп |
| да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту уму |
| силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шап |
| оздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулим |
| очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; т |
| га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како с |
| се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила |
| понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одол |
| и зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својег |
| ришту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она |
| јевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чис |
| сио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загас |
| , гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесн |
| које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му |
| е била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила прва |
| ивот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема д |
| {S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас |
| м, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? |
| т надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило з |
| ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p |
| а то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној приро |
| упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и |
| благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и |
| х грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто у |
| далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натап |
| и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто |
| ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко т |
| свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и з |
| и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинил |
| би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ |
| аго.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— |
| увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази г |
| и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Н |
| ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамн |
| сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повје |
| пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Исп |
| њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај |
| /p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала |
| , осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јо |
| долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме |
| јети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље |
| ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људ |
| ост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. |
| на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часо |
| кратски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу |
| задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, прост |
| су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p> |
| ру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, |
| — Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завали |
| најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазит |
| </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и |
| покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће мо |
| <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а |
| о потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала с |
| </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је та |
| о изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ри |
| едном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор< |
| , млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’ |
| > <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво поста |
| им! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настав |
| ас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пу |
| чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним дворишт |
| } Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма |
| да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да с |
| е стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — |
| да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, |
| оја још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо з |
| па са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа |
| уће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони из |
| з црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} |
| му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдина |
| е, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косим |
| } Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа м |
| одиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, |
| обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли т |
| е несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душ |
| а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара ки |
| још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пр |
| е ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чоб |
| овори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина. |
| воније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те п |
| } Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спа |
| пу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то им |
| којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} |
| своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p> |
| S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену ули |
| уста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и |
| лобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани |
| има прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у све |
| еширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фуч |
| а рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше |
| а га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пус |
| говачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Он |
| ом у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, |
| ама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу |
| лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сун |
| оше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође |
| е.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И он |
| е на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Ка |
| Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S |
| дје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од ж |
| ити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка |
| адихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око х |
| рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, |
| ао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајал |
| д вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капк |
| пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим |
| собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њим |
| оз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну |
| жару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грл |
| поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија |
| ју.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — |
| говори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје |
| , с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — |
| један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit=" |
| Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист |
| т, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију ф |
| дном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па |
| се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није го |
| ; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они |
| се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби |
| ље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале |
| } Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, |
| ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, |
| е спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се |
| дговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански |
| S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. |
| падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто с |
| живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже тр |
| Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми |
| тавно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем с |
| који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p |
| иштва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка. |
| ељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Ј |
| сти се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слоб |
| > <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа рас |
| се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу |
| рли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново с |
| окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави г |
| добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечер |
| аци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану |
| а су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да с |
| лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакн |
| је обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио |
| Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, |
| же да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у св |
| потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. |
| гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучен |
| и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, го |
| ом погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, |
| , благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме н |
| ће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше у |
| о што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне о |
| злоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ |
| ава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> |
| он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} К |
| а пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу у |
| е и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве |
| сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагр |
| мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јес |
| ма, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред |
| ишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} П |
| риђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био си |
| на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којим |
| ажи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из јед |
| орне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пу |
| м учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шап |
| } И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, |
| истав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... < |
| у да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам мл |
| ађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупни |
| не у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ |
| пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто |
| снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њ |
| пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставит |
| ено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора |
| </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> < |
| ође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} |
| шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једн |
| ! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар |
| p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, гов |
| удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да |
| Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га з |
| иде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље |
| није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви |
| ао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па |
| иком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} На |
| о мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су о |
| и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње тра |
| усти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им с |
| же да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најм |
| ао сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљен |
| из образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље |
| де се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квас |
| м га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и пр |
| е.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч |
| ко читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га н |
| ека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — заб |
| тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет д |
| ељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поре |
| ије особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? |
| , у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучи |
| ; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачи |
| ају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник држав |
| у Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу |
| Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — зав |
| идодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је т |
| тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у |
| S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p |
| то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у |
| ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају |
| </p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрв |
| Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је |
| ије ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних |
| ле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зије |
| , земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>По |
| ну иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећ |
| лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истица |
| рину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву |
| она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? |
| у ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом |
| е лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он г |
| лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, |
| росте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Гр |
| еше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратија |
| иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како |
| ређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му |
| досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не м |
| то неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, |
| з међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло вр |
| ало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуко |
| стош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— |
| нодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучи |
| у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских бор |
| >Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се |
| намо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше |
| драва дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговор |
| ровлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и |
| а једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармон |
| и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— |
| аћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> < |
| стале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да |
| Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се зал |
| умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздр |
| е.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре д |
| еугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља |
| атељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Д |
| рви мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ др |
| од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и зас |
| дића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Н |
| изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу. |
| став; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, |
| а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају |
| — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше |
| оје познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумск |
| орем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се сми |
| д самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његов |
| лдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста |
| ди да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се заба |
| очивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и б |
| дом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче св |
| да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у |
| .{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упит |
| погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих |
| љиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> < |
| .{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива к |
| p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим в |
| о једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од сво |
| тра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим |
| стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— |
| то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њ |
| ељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху |
| ла му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала |
| е милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Ист |
| > <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац. |
| за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар |
| во га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. |
| ијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, ни |
| ја. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмј |
| и Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} |
| Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога с |
| длази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се |
| образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и осв |
| скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што б |
| о поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С пр |
| господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеу |
| а разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на старом |
| ио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, ба |
| од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и |
| сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у гу |
| једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи си |
| вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постеп |
| бљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатк |
| тац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Св |
| ти жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље оста |
| ше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} П |
| их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| гледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} |
| озора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћ |
| оји комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци и |
| да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се н |
| весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихов |
| ијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да |
| ца...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине баца |
| лагосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капел |
| ска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи |
| иловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи |
| о узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, би |
| о је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздрав |
| крене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивиц |
| не куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, п |
| од врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! |
| и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу |
| мљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и д |
| > <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју мл |
| дор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је |
| љају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва са |
| е да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу |
| одну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би |
| ли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и бац |
| пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа |
| ма у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је пр |
| му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угл |
| апријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живо |
| де осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих |
| јем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем |
| ?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да с |
| што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и ра |
| рапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једн |
| је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео |
| друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега д |
| у, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као не |
| обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није п |
| е, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, |
| ом рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога |
| плашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од киш |
| , у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час с |
| ед њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> |
| е шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепави |
| клонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лет |
| ети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у |
| м себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни |
| јешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје |
| авао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није до |
| оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у свој |
| сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на п |
| <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из огр |
| ве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, д |
| — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјев |
| њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за |
| пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Б |
| е му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине с |
| тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи |
| тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и |
| ка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не ре |
| у натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се |
| вица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу |
| ру... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у закло |
| на убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша |
| S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка |
| н бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире |
| је се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи стр |
| и.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње п |
| њена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће |
| </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долаз |
| и у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратк |
| Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околи |
| ако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао |
| лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је |
| ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Госпо |
| пављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају от |
| војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми см |
| та није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски |
| , сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!... |
| предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом |
| мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му |
| његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих |
| ла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чав |
| д се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетио |
| мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прос |
| х борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела |
| ма теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете |
| ј лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем |
| глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојц |
| ка је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ж |
| <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чи |
| било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га |
| он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њ |
| о је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> |
| о биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— |
| ице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђе |
| не играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и с |
| наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше м |
| га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њо |
| ди прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p |
| цу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} |
| ли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> |
| ицу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечер |
| смије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је |
| к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се к |
| ада стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше с |
| село се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да о |
| свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замир |
| — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— |
| ој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она ч |
| а из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихо |
| а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све жи |
| воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по |
| </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи ис |
| љали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злостав |
| вени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио ру |
| о дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— |
| е к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нес |
| <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало |
| мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први ч |
| е друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан |
| мало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p |
| ћ и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чу |
| ви, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже с |
| <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, |
| т, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за |
| прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се п |
| А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам |
| у купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су ве |
| но ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко |
| } И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: препис |
| град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима р |
| > <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери |
| а једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мис |
| p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потр |
| вјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карт |
| вику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно раз |
| ници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <miles |
| спише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Т |
| чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под к |
| ављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан |
| рно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим |
| и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још и |
| Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто |
| ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — |
| вота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрањ |
| > <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће т |
| и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, кој |
| прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као |
| крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се д |
| о падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто |
| ађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> < |
| <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче |
| јет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље |
| разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих ра |
| иродну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви |
| ар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Ј |
| епа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у пут |
| први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је т |
| ана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега т |
| ски лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити о |
| исли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и б |
| уке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабљ |
| ине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни |
| Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу |
| иво рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљи |
| Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор |
| а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} |
| о се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело замета |
| говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у шт |
| ти. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране ни |
| и се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметније |
| на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — |
| <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p |
| ва пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, |
| >Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Аме |
| е веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} |
| {S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> < |
| у њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осје |
| Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив |
| и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p |
| за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S |
| начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја с |
| /p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина |
| ..{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу |
| у својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А |
| ди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазил |
| њу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво в |
| им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и бра |
| љи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., д |
| p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало |
| </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену раш |
| сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надв |
| иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p |
| уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно пр |
| и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих ова |
| укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегн |
| > <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на |
| њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко |
| а мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурн |
| ру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отв |
| дора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета |
| . </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се рад |
| сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плавет |
| луша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо |
| ланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А |
| и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа |
| око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што |
| махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем прост |
| т.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, |
| азумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас |
| и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребир |
| ибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиори |
| јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — преки |
| шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашено |
| ита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому д |
| ке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не ок |
| и да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чев |
| гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од |
| ијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се |
| гонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да |
| што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љут |
| час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Ово |
| ажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из к |
| — Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — |
| и тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су о |
| о се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стр |
| } Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живот |
| свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по пли |
| неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрад |
| а: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене з |
| је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо |
| како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да |
| има стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што |
| и труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} |
| ице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто б |
| одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, |
| е му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на |
| >— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он с |
| жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непре |
| протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у |
| замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очиј |
| ути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући |
| ; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунц |
| а није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдј |
| а након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ к |
| став. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче у |
| е и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пл |
| у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и ш |
| аном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, госпо |
| свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилост |
| е у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет |
| </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дака |
| платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља |
| што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и |
| ј ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мо |
| дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке |
| ихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост |
| да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове |
| машних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе |
| грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, шт |
| <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — |
| Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — в |
| ене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Н |
| развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога |
| Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, |
| се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије |
| на времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, |
| жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је |
| убави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, |
| толио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа |
| дно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} |
| с је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем п |
| аку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> |
| сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, |
| Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и |
| S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо в |
| аше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И о |
| астих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би сн |
| и новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради |
| јему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у д |
| {S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их |
| о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га о |
| ге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је |
| иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суд |
| ...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно наш |
| <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> < |
| врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из |
| разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмиј |
| кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас по |
| ад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна |
| тац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; |
| е.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. |
| } Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone un |
| се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако л |
| да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му |
| вакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже |
| } Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи. |
| ; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке пр |
| сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S |
| росто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p> |
| једе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> |
| друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме |
| е к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он пр |
| у, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина |
| } Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у |
| ом кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p |
| а полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—тр |
| >Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посеби |
| /p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријет |
| каже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и заглед |
| д, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брод |
| а објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, |
| м иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлост |
| род звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурин |
| висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расви |
| јећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S |
| ом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици про |
| амири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго раз |
| ушу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљед |
| они се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређе |
| лико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> |
| омак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо уп |
| С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с у |
| под сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, к |
| војачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе д |
| и крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мор |
| м на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! |
| њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек шт |
| утељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке |
| пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну ч |
| ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — ду |
| јем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не бр |
| љеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и |
| боје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме |
| живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природ |
| ка, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што |
| спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растад |
| ње. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер |
| ово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} П |
| Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— С |
| пита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> |
| > <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест |
| Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мрш |
| мљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, |
| ће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје изла |
| ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дво |
| — Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко |
| Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата |
| рви пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му |
| кле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина |
| ијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у |
| гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да ст |
| м.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, |
| убе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} За |
| ј трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих |
| једном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и св |
| што су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с п |
| вирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се |
| неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. |
| ом, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гл |
| цима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, п |
| вљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме |
| ли починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га тако |
| } Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, |
| радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо |
| иса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају с |
| носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и п |
| S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало с |
| .{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без |
| е бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, |
| . </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, |
| кање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би и |
| е, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже |
| загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад |
| <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није в |
| лана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну |
| ети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудб |
| ћ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам д |
| ама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина |
| а радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавш |
| ни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Љу |
| — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло. |
| риној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и поглед |
| е се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повр |
| опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима п |
| рад на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење уско |
| ери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву |
| p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Ка |
| а је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налак |
| говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — |
| о људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма |
| рипадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе |
| зите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} |
| има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбено |
| је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког |
| буни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше и |
| рине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио |
| од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, |
| опође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, в |
| и се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти |
| ечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену за |
| и к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах |
| И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би |
| ваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармо |
| штених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вр |
| сјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа |
| погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али |
| а догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му |
| /p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче |
| зговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на о |
| в син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у |
| амо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти |
| .{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао |
| имо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му ст |
| жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућа |
| ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко ус |
| о ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она |
| ашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио до |
| и да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се ог |
| ли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. |
| ubSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако уз |
| , тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу |
| се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на |
| де са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, |
| га не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. |
| рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, |
| аше нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина |
| /p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дво |
| ће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S |
| ика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезав |
| утњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће си |
| је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито |
| >А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке |
| покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мук |
| испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјај |
| пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једн |
| сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док б |
| о се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голет |
| висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет |
| е даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} |
| дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се про |
| ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на |
| ивота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му |
| , пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрин |
| затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у |
| све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врући |
| неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>З |
| ападне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле |
| е младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд жен |
| а се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S |
| или се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у тр |
| на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом |
| нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оста |
| , вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је ци |
| пође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трв |
| дање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У |
| о, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако пра |
| ио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлин |
| увала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му бру |
| свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак ј |
| е ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} За |
| ивоту, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушк |
| живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p |
| а поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала |
| пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ход |
| оду поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика л |
| у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима г |
| а засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ћ |
| лицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље од |
| и крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, сел |
| </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаш |
| и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. < |
| е.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p |
| ни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не поход |
| алост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена пр |
| ш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— |
| </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и |
| у. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. |
| е скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима за |
| </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>До |
| ијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине не |
| трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи |
| тити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ |
| рисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима х |
| а, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се |
| државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. |
| и је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене над |
| сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодма |
| застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијет |
| их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин с |
| — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око вра |
| на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се |
| ума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на |
| почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се с |
| нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, сам |
| ерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег |
| ц! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S |
| — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, |
| он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну с |
| ој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се |
| ила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опр |
| вијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с от |
| ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарају |
| смија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбу |
| а Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Беп |
| {S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена за |
| и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћ |
| јевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да |
| вар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док ј |
| ишом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој |
| у руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој |
| тиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. |
| очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам |
| бјаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а г |
| .{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} |
| гледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пл |
| и поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што дола |
| је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови глава |
| у саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> < |
| здржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну |
| веном споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетл |
| пита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Д |
| , након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотиц |
| ска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови с |
| нате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи. |
| лати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти |
| ода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поште |
| , уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о д |
| </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њи |
| њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земљ |
| не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и |
| им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну з |
| и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гл |
| ћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{ |
| е, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, |
| p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. |
| атим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојн |
| захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано |
| ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је годин |
| смо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бија |
| испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за |
| .{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и г |
| мора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господ |
| што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у п |
| досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смет |
| у и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо ка |
| > <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Ра |
| — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. |
| с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, |
| јече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин п |
| и један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! |
| била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се |
| Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на |
| смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се о |
| ети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стај |
| очело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док |
| е се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поз |
| лости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но о |
| ер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику |
| жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Са |
| ћаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у њего |
| , Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> < |
| трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p |
| сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} |
| јте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шешир |
| ршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори |
| p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — од |
| господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу |
| то неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен пог |
| макла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји к |
| во раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се |
| дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твој |
| ој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит |
| /p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека |
| ради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати |
| ...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже |
| а и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, |
| часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се ст |
| рно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отворени |
| сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она муч |
| часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, |
| , а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да м |
| ј глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху |
| /p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се о |
| Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их ч |
| Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку |
| азила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устим |
| </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у м |
| аваром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има |
| ји наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, рев |
| зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилуј |
| екопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њ |
| на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је уд |
| а Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво и |
| ијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше как |
| ако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу. |
| о се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земљ |
| јатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора |
| оврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то туж |
| му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена ус |
| ен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се |
| ђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам |
| ве на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала |
| ачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак |
| ави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармо |
| и се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако пл |
| е у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, |
| сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone un |
| ехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца. |
| а, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројен |
| } Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочи |
| а доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „ |
| ко господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их н |
| ћа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, |
| и у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да |
| он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко |
| рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну |
| јетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Ст |
| </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} |
| о прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигн |
| познаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво |
| аспореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он |
| ихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати докт |
| ругих мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређе |
| адесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на |
| ја доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад |
| о рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Го |
| еколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из ку |
| ати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као |
| длучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје има |
| ече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> |
| >— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p> |
| <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у л |
| дно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше у |
| то неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и са |
| и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати пар |
| м него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} От |
| је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> |
| во је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, пре |
| и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, |
| освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{ |
| њи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, |
| о. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p |
| у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Ив |
| прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим мла |
| ти, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А |
| и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, |
| ко остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— |
| и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, |
| И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој узда |
| другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећници |
| е. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! |
| Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре за |
| па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси |
| одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напоме |
| ношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разуми |
| е угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p> |
| од и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о |
| ји замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило |
| а ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и |
| драв моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, |
| к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пу |
| а слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p> |
| како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говори |
| о...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а мн |
| аручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца ш |
| лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и |
| а. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> |
| ...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и уп |
| Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<r |
| се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велик |
| набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако сто |
| никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским |
| {S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се ж |
| да? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одм |
| А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко |
| {S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Т |
| и? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је по |
| га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— |
| уре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p> |
| убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} До |
| жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу |
| него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах к |
| ти у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И о |
| е дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Аме |
| се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Н |
| први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одл |
| . </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га бидн |
| му. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће т |
| ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас |
| дом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је |
| је морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, |
| опође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, наста |
| анина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p> |
| ећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и прене |
| се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика |
| > <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигн |
| ласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јем |
| е један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и катк |
| сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећ |
| .{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се д |
| ни и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо од |
| и. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија с |
| јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћем |
| о се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </ |
| ма; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земљ |
| чека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, на |
| ло жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S |
| код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак уј |
| </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш |
| равицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчек |
| р!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога с |
| док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стаб |
| ви и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p |
| дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку |
| да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из |
| етно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни |
| варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци |
| ш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећ |
| јетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? |
| емља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље о |
| луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири |
| њем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече |
| један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од в |
| ић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на |
| весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пе |
| би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и |
| воју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и |
| ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сут |
| нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повр |
| .. да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Б |
| — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p |
| а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p> |
| оћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да |
| е право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А |
| упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> |
| сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необри |
| ета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка |
| т’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се по |
| сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пр |
| љега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не |
| а. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дра |
| падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали |
| >— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа |
| ор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А п |
| далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих |
| је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осј |
| ијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> < |
| нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гл |
| у не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стар |
| осли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дак |
| а. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по |
| ; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се |
| ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер |
| матници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве |
| p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам |
| а и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </ |
| ну начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећни |
| и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину заг |
| ије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поште |
| Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем н |
| а...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте мор |
| еби играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p> |
| код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? |
| упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо госпо |
| ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада |
| ку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се |
| прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрје |
| оше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је г |
| а свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} |
| ажно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S |
| Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проно |
| која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на |
| погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је по |
| рошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А к |
| ву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из |
| — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— |
| це почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; |
| је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа ј |
| з очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју ос |
| ежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сув |
| приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену с |
| {S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на ис |
| ! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше врат |
| ој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На |
| е.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и пр |
| с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођит |
| /p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ |
| својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па о |
| м пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци зад |
| трдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом |
| под мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „о |
| азни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу сам |
| у, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} |
| {S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Ма |
| зговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се по |
| ма потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је от |
| > <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домо |
| униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила п |
| , а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </ |
| , на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупи |
| наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као |
| о и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над |
| >Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнак |
| у студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све п |
| на није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало зами |
| ву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало |
| бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S |
| S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махн |
| се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз бл |
| ресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цв |
| док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све т |
| и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледа |
| у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{ |
| а што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усре |
| еђене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смије |
| е, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам |
| вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра |
| један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресв |
| олико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас нам |
| ме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полак |
| уд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они п |
| уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пут |
| >Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега |
| у одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши |
| грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> |
| олац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебело |
| ћи их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаг |
| доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази |
| Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога при |
| >— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем с |
| ни да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; остављ |
| ви.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови с |
| адње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено б |
| е наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се |
| а Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљен |
| ивим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа |
| шено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он |
| удивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се |
| , трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже ут |
| њи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. |
| се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! |
| д начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на ма |
| А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље п |
| о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми |
| ке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић |
| ена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољ |
| у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> < |
| исли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што |
| к се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкр |
| насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узв |
| атило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, |
| ни... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А |
| корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си д |
| едном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, |
| „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио |
| у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у шк |
| у угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је |
| кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не |
| .. </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко рас |
| у тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то би |
| товима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хо |
| вот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодре |
| да правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите |
| <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако |
| — ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљив |
| и близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијес |
| <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше |
| м дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добр |
| — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Бож |
| опот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} |
| не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу |
| ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити с |
| ит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали |
| илине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху |
| стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају |
| к прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не |
| оре и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Нај |
| ом изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, ка |
| етионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље |
| ки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекид |
| ебира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задово |
| и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још |
| овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ зад |
| ... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. |
| ише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише |
| вотом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што |
| још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је ш |
| елике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, не |
| сти опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети |
| тави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси |
| ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Д |
| а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. < |
| ресантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље злат |
| зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </ |
| ало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у су |
| че Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна... |
| понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — |
| нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p> |
| глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </ |
| ече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се з |
| и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души |
| еко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Бољ |
| и из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извад |
| погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до |
| опало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S |
| а.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} |
| опаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да |
| траше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврш |
| о ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Св |
| узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе |
| и се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом |
| емљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно зе |
| прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбр |
| и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, |
| се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у врев |
| >— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S |
| ири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Х |
| и онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. |
| >Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише с |
| њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ |
| живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном сми |
| огунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио по |
| уни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био гро |
| се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос |
| тну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе з |
| — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање |
| се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и не |
| е за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право |
| добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скуп |
| ош има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се |
| упаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво убл |
| ! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </ |
| ргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јо |
| и Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и о |
| придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како ј |
| остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> |
| а лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а |
| </p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по |
| е сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, за |
| остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше по |
| ном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> |
| {S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво |
| о је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— |
| мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке |
| кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жарког |
| ивљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и |
| вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте |
| } Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! |
| Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се о |
| Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, вид |
| купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p |
| уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје ку |
| као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је до |
| може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно |
| мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима жу |
| у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра |
| над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред о |
| истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, р |
| вјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогун |
| су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило је |
| уре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је б |
| ктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он с |
| А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди доби |
| — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лу |
| а свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако за |
| бав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљах |
| — Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цири |
| е покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом. |
| за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу |
| и врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер с |
| друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао ј |
| ор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из каза |
| т’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о |
| лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по ил |
| <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — |
| <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке пока |
| аопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве м |
| леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар |
| у да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући |
| ! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић |
| ступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Јо |
| е он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, |
| а бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’ |
| је куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на д |
| леда јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка |
| рислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се пог |
| >Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мј |
| и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како |
| тлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за друг |
| ш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размир |
| е права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у |
| ерику.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је п |
| је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо |
| S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није бил |
| није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се оже |
| је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музи |
| што?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обој |
| ед Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у ду |
| ш би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитв |
| вим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада |
| ећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p |
| ва тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи |
| био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се |
| но, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо ја |
| А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте |
| target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако |
| p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> < |
| ратим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </ |
| то смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза заст |
| ?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. |
| ој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! < |
| а, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорин |
| } Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хит |
| отјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у с |
| и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боро |
| , па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, бл |
| Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А ш |
| тура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а |
| сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори луг |
| се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила бла |
| ајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу |
| боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложи |
| смијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјети |
| рестаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји |
| </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукам |
| лазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> < |
| је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником |
| жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је д |
| прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире |
| по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што |
| о. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? < |
| да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему у |
| а иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо д |
| уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <mile |
| воју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p> |
| валио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топ |
| мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгор |
| се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали |
| е. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — преки |
| ве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређ |
| е га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили ј |
| ји је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимње |
| и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих же |
| рави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им су |
| </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и |
| растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разни |
| овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. |
| ице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад |
| ју накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена неп |
| што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из |
| те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио |
| другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у |
| х простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након |
| лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да с |
| е сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да о |
| су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу |
| и рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и |
| код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутк |
| подине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетло |
| не и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и биј |
| S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјести |
| погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом |
| ост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано |
| би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше уб |
| Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гон |
| а иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин |
| одне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја |
| и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се |
| S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац |
| /p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — |
| ад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одгово |
| ви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде мл |
| и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к |
| мијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што тре |
| рат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек о |
| ли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p> |
| бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би прови |
| воја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојк |
| се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску |
| е од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и д |
| је.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га на |
| нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, пок |
| <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори |
| адетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјен |
| А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за поса |
| пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он прив |
| !{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко прид |
| и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавов |
| ка слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми |
| . </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу |
| е дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је позд |
| ка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p |
| се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!.. |
| тину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уст |
| чило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поч |
| у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз ма |
| застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво је |
| е узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напољ |
| па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очев |
| за стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на по |
| ше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, |
| p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говор |
| и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу ш |
| грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши |
| , испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво |
| м... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се на |
| але јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао |
| ..{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потвр |
| по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајн |
| небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p |
| .{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S |
| јаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен т |
| у.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом |
| ана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ћ |
| ушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Доп |
| иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шк |
| у...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p |
| се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник увр |
| ом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном у |
| одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи |
| у се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну |
| дређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше н |
| је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја |
| драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још |
| .{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Ју |
| пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђ |
| њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блије |
| <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, збли |
| толом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз |
| богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на сво |
| ем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> |
| и пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> < |
| а је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне и |
| ли? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. |
| ац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на |
| правитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа ра |
| о свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре |
| и управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилов |
| апао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео |
| а оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане И |
| к тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате |
| — Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Ста |
| олитички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакак |
| /p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник држ |
| д самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст н |
| ма затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијет |
| кове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове заст |
| } Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} У |
| њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових |
| у његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице поте |
| затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачн |
| у онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p |
| ви га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> < |
| ... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањив |
| зрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе к |
| атски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио |
| о намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не |
| младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на |
| — Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћин |
| их ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо |
| >— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p> |
| е од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, ка |
| је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, |
| Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p> |
| .. </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. |
| ога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, |
| ! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирил |
| S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жес |
| ијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и |
| асом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети |
| сли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, пр |
| од. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по под |
| о је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове с |
| сли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити |
| >— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред соб |
| еш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави |
| икну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се |
| дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њег |
| ло, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — А |
| с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименов |
| отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. |
| <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким |
| у Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — |
| иже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к |
| о тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњи |
| ! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац |
| крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим |
| ко силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних |
| стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својо |
| аза прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже ј |
| читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, ис |
| гова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанк |
| си исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме зад |
| е до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осје |
| па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </ |
| ика. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишт |
| момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у |
| ад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима |
| разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше т |
| ку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао |
| ице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио |
| </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети как |
| обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест пут |
| чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, |
| поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p |
| >— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите |
| мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потуж |
| од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас нова |
| це. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се саста |
| Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међути |
| . </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјево |
| пита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо к |
| — Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шали |
| убиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— И |
| ћу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и |
| .. </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив |
| ијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хт |
| е Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено |
| рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </ |
| јор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лак |
| .. </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво пов |
| рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — |
| разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих |
| </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <miles |
| p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњ |
| је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећал |
| етити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без |
| > <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут о |
| ече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише |
| нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај |
| е, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видит |
| аглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу |
| Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. |
| паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави |
| и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се стар |
| /p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротињ |
| Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> < |
| њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били |
| изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! |
| ...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Тре |
| > <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми |
| господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња |
| ? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— |
| но. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit |
| ај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — |
| арујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’. |
| ло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> < |
| одили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p |
| бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — |
| ари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једно |
| октор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас.. |
| појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и |
| во. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одма |
| .. </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави наг |
| женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче с |
| ину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није зн |
| } Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> < |
| а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихв |
| и, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навик |
| че Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p |
| жите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, |
| ку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; |
| шу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није |
| . </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бида |
| p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докуч |
| . </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад ј |
| овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S |
| добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, |
| те дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у вар |
| еда се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </ |
| > <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; |
| т му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у у |
| А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода бр |
| </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми |
| све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао |
| ? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Н |
| ита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослуш |
| дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, и |
| у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и |
| м ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвј |
| /p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приг |
| , прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет п |
| стан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. |
| кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући |
| ињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно п |
| а да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> |
| т’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— |
| а народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочи |
| Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о |
| е и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и м |
| те ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем ж |
| Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, је |
| p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих |
| > <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — |
| <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго |
| </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он с |
| тије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмије |
| истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да |
| Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и |
| ог одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, п |
| то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестр |
| р и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му |
| књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а ш |
| ма смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ход |
| ио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура |
| и свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе |
| гну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а н |
| . </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Др |
| етљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најси |
| {S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапаво |
| Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, |
| оћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да |
| а весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихов |
| а. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни |
| а видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин уп |
| и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врат |
| де иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа |
| г и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше |
| ви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца |
| а тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— |
| мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полак |
| ило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљуј |
| Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените |
| а, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му |
| едан мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тиј |
| раве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али т |
| екат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да |
| варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет ње |
| а. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{ |
| е рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оц |
| а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна. |
| а, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу |
| рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S |
| оздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуш |
| ао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, оба |
| иди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младић |
| <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{ |
| но ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у душ |
| розорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави прав |
| } Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим по |
| стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред |
| својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се |
| </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљ |
| и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна т |
| еде што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајах |
| јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као д |
| рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратит |
| идим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} |
| ду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и пољ |
| а вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, |
| а сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и |
| есет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Г |
| зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све т |
| ерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, вр |
| апоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их |
| ога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> |
| а има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, д |
| крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стре |
| убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му |
| поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њ |
| с смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошл |
| села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су г |
| p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју |
| н мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане |
| након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелн |
| ника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има |
| <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара |
| >Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је те |
| <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Су |
| зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSe |
| уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад |
| ао да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће о |
| ене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи |
| и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору п |
| увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздр |
| главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на |
| <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, |
| носио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић биј |
| га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све |
| ише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само т |
| то. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад с |
| послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изја |
| могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу сила |
| ије ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очим |
| му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете |
| надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презри |
| <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А не |
| ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио но |
| махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто. |
| преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границ |
| . </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> < |
| е тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> |
| е! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! |
| збрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се |
| лекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лаган |
| оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је с |
| !{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њ |
| и његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{ |
| p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво |
| т од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали |
| е се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да ј |
| сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих но |
| е бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; |
| д људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале |
| да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, |
| адуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико год |
| <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над мор |
| и учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — о |
| истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p> |
| ним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </ |
| чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, п |
| и му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, |
| е.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <m |
| адити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма |
| урио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворен |
| остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведе |
| ако ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од |
| ду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила |
| не!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни |
| цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час п |
| е, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </ |
| и? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p |
| дби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија |
| ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису има |
| >У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито за |
| докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није |
| мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњ |
| ом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују |
| ари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у |
| чве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала ст |
| ући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обу |
| ди уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p |
| сматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} С |
| е му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се на |
| ти дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </ |
| једни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: |
| своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Joh |
| /p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће бо |
| ареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво. |
| на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, м |
| и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недј |
| радски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се |
| о изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца ка |
| аше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ ви |
| другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и на |
| рептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облак |
| , свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Т |
| граде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задово |
| > <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се |
| <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на |
| ма с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице |
| а, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| трен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала). |
| киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, кв |
| пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска ла |
| шти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига шт |
| ваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, н |
| у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше |
| нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а |
| ежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне |
| е у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућо |
| путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с осо |
| живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све |
| ву, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— |
| ас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ |
| аставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре |
| познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — |
| ту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срић |
| <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа с |
| S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати др |
| , да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А он |
| ицу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ст |
| огдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје |
| есе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S |
| и осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменч |
| на, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је |
| том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови |
| море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и за |
| сади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш |
| ћ.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако закл |
| м, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово поз |
| акриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку ру |
| е они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се |
| а море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио |
| ше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво за |
| задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p> |
| </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{ |
| на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и |
| јева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући |
| очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се в |
| ику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јо |
| срдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим |
| им плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна |
| јући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кр |
| оме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор |
| {S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички т |
| ало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави |
| много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на п |
| . </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друг |
| н Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед |
| узи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми |
| , рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек |
| и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{ |
| се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и по |
| да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостој |
| тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене |
| и. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо ј |
| правица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од св |
| мо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машу |
| него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зн |
| м, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошли |
| текао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему |
| у како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, за |
| чаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрс |
| рноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да |
| шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| вршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хо |
| помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{ |
| м у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, |
| живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Н |
| емо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпосл |
| </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше. |
| ледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да |
| га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина |
| и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, |
| иједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, из |
| о. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, |
| p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш л |
| на осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — на |
| рену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица |
| извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ ого |
| ауке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколик |
| е к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако с |
| ља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и |
| ошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљен |
| А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! |
| друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа |
| дничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном и |
| а спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чеља |
| ије му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог |
| , као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже |
| ај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала к |
| љади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе |
| ити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под |
| зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно у |
| е наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте |
| а би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако |
| ну слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што |
| маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља о |
| осила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, ј |
| поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављ |
| а краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p |
| о, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам |
| вота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А |
| обијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега |
| да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ков |
| вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори |
| <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента |
| ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и заг |
| хом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и |
| ладић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид |
| нути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — од |
| у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага му |
| е нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио |
| у, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обој |
| р као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо |
| </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он |
| јим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је ст |
| иногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим |
| се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и |
| же у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља. |
| ја, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој ш |
| .{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу |
| у које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди |
| еди жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође |
| > <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, |
| ољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не |
| p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та умо |
| Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невик |
| у отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези оста |
| једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло |
| дало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу |
| ћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> < |
| о се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати там |
| е ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћ |
| врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других послен |
| сом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — |
| и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никаков |
| сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветн |
| вјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лепт |
| у је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; ост |
| ћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке не |
| Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p> |
| ставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач по |
| ав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, т |
| почивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га |
| овараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </ |
| родни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и непр |
| ђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га |
| посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријесто |
| за се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најп |
| њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјести |
| {S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчез |
| ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Ју |
| живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради в |
| Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља з |
| ају се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор |
| на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће |
| у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хит |
| дијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибо |
| миће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце |
| их наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> |
| евино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном |
| едо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зи |
| p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се |
| е мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас с |
| поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиг |
| у се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрин |
| руну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд д |
| упи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се кад |
| јдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни |
| /p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освој |
| да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује |
| , а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и ка |
| на, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се |
| ио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и неко |
| но. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи с |
| жбено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам при |
| куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому |
| а руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук и |
| напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла |
| p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што пи |
| се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у |
| задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код кри |
| одаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву ж |
| и посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом з |
| ан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему сел |
| шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте |
| љи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакара |
| облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне |
| његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби |
| се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчез |
| {S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повр |
| је се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и |
| врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У |
| западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми |
| ни сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пр |
| <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано |
| } Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пут |
| биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се |
| То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нек |
| сао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметн |
| и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p |
| ца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране д |
| </p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> < |
| ко пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мр |
| о стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је |
| млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, о |
| ажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, |
| ети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако ј |
| лелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би г |
| шир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жу |
| адњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодви |
| е Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— |
| слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, |
| к, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у су |
| .. </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се с |
| а је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, |
| — Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се с |
| Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри |
| неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једн |
| себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и м |
| reign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </ |
| /p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господ |
| боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S |
| и...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} |
| о лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се од |
| </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вин |
| огу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздра |
| за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким п |
| а у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —ум |
| друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те |
| ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, |
| и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— отка |
| } Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, ста |
| ш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, д |
| ца сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, ј |
| капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не д |
| ругарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага |
| одзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. |
| јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{ |
| ање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — од |
| ме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо |
| ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, р |
| изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жам |
| леда у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — м |
| да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изил |
| а иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом кој |
| воре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао |
| а и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} По |
| ећ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, |
| је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна |
| за, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политич |
| попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и жив |
| лед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека |
| суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! |
| зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да с |
| е блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар ш |
| — Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама |
| Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. |
| упника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к |
| дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смо |
| Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохва |
| и ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их |
| ти и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, |
| Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа |
| к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је п |
| рну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и у |
| ђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им о |
| Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли к |
| о је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. |
| гладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женс |
| Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је |
| а... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p |
| ... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... |
| и их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S |
| p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> < |
| p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дје |
| !{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са сам |
| т старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим о |
| лом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа |
| доваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’! |
| па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</ |
| да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу... |
| аше Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо |
| о плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на ј |
| попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за |
| ене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његов |
| , након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наруче |
| лије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисн |
| акон мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори |
| о се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да с |
| њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очи |
| те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и |
| —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — |
| одне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навд |
| p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А |
| Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док нан |
| нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је |
| а повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у р |
| p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, раз |
| одвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p |
| је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као гл |
| ти зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му |
| к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим |
| зражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> |
| су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му |
| овори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљут |
| рши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> |
| , отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега |
| једлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправ |
| оде.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија |
| жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да |
| ве онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње д |
| себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противи |
| еме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мра |
| х издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и на |
| свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и |
| по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мо |
| Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за |
| лазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. < |
| пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђе |
| ега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим от |
| о паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; |
| њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и |
| надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— |
| свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздр |
| а одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} |
| јалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из ко |
| и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође |
| >— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш |
| му баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко ма |
| војци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— |
| е, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а |
| ући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој |
| ви живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди И |
| зивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, |
| ем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред |
| ред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ход |
| то да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> < |
| себице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомил |
| у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погл |
| погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учин |
| ју.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> |
| у! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш |
| тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до ње |
| страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор |
| ужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави |
| ности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, кој |
| е.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па ка |
| о се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџб |
| загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио с |
| којише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо |
| евојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, |
| којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкују |
| ма, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч |
| ини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се |
| него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да зап |
| ана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевој |
| бу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — к |
| ва исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново |
| ом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њ |
| ино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико |
| орачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — |
| једе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди |
| ра повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихов |
| Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце |
| тресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загриз |
| ворене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој в |
| есело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабл |
| .{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава в |
| их универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. < |
| p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији |
| челника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу |
| ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да о |
| ијесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак |
| рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна |
| е Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред оч |
| Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> |
| евојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљ |
| инама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједник |
| ео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом |
| којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и |
| гову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово оби |
| и младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плавет |
| д њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсник |
| е обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— До |
| ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шј |
| е, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат с |
| хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} |
| т проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао |
| реди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и у |
| ахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и п |
| !</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајд |
| Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо |
| друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владин |
| сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ |
| , ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састаја |
| онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — |
| ије у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други |
| не:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p |
| ћуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом. |
| кати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теж |
| д? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један |
| убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ |
| х кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе. |
| опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало пр |
| загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изн |
| тегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише |
| p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си исп |
| оче.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље сел |
| како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се вра |
| укло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit=" |
| се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <mileston |
| е крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољуб |
| Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срди |
| д га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на |
| покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у |
| <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка |
| у одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу |
| ла. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат |
| се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је в |
| ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се |
| ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније.. |
| на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’. |
| нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота |
| ке већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и |
| иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје |
| ила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на |
| овјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четир |
| ескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, |
| сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Х |
| > <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>К |
| одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гла |
| — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> < |
| — нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у же |
| уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од доб |
| , дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а ус |
| нљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њ |
| а река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он на |
| осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: испл |
| на рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало |
| и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну с |
| ауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве |
| ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и |
| — Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Н |
| — промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој |
| подин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и |
| из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родн |
| p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. |
| </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете |
| ... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и |
| У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p |
| свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ н |
| за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста он |
| вона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фио |
| оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </ |
| се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, |
| <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућаним |
| а?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана |
| њив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га |
| те? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, |
| ша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девој |
| о, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену ц |
| ачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком ок |
| обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава |
| мачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особа |
| е из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и |
| јешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходају |
| истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју |
| те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Ј |
| е... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је уп |
| литичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви |
| {S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сак |
| : сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p> |
| стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјеш |
| одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који м |
| ! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p |
| е пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> < |
| >— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом |
| ! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приуп |
| к. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило |
| можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Н |
| а.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта |
| врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше |
| гу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио |
| оша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред сел |
| све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је |
| е Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свиј |
| једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала ра |
| у и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. < |
| о је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — пониј |
| p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђ |
| друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече пов |
| S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свј |
| онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристај |
| губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства. |
| живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, |
| памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше |
| убав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у |
| > <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пј |
| а.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању... |
| це га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да |
| други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова |
| шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milest |
| уде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак |
| станак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слат |
| није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Припови |
| сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је ки |
| зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу дале |
| све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осј |
| душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А как |
| } Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним |
| о да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; ис |
| боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно |
| а остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се присло |
| у од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— |
| се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се св |
| {S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему биј |
| се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштв |
| </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанстве |
| огла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет т |
| га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре |
| нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — реч |
| ошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. |
| ом бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те |
| одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> < |
| ме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи |
| Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га п |
| </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молим |
| ети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очи |
| у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћу |
| и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуг |
| она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: |
| повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених сл |
| о кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— П |
| ази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова не |
| е никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковч |
| настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозв |
| у се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим |
| зложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо |
| ри души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјен |
| о врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> |
| оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило ј |
| уди било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим ј |
| о проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по |
| као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му с |
| страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну ј |
| држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи |
| а шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, в |
| ују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S |
| ти и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси |
| шљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Пе |
| ему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — р |
| к пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад |
| лио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико д |
| <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њем |
| еш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у варо |
| упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, |
| одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се о |
| од хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу |
| се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{ |
| во брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. |
| и се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „< |
| ковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи |
| </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо |
| p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p |
| Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмиј |
| </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити |
| е могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмије |
| иљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба |
| > <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А заш |
| слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! < |
| <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSect |
| >— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуч |
| замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако |
| људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спо |
| пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <mileston |
| <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, д |
| p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диж |
| вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ |
| на се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чу |
| јети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и н |
| е уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; о |
| тврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази |
| јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас н |
| и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити |
| <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвиш |
| говори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и не |
| о ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, |
| рављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори |
| гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се о |
| , служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала. |
| јмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти |
| и? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} |
| S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи пу |
| ода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гл |
| — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је б |
| ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна |
| слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звек |
| >— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе |
| јепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па о |
| птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на |
| ући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њо |
| а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбу |
| а је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети |
| у користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из варо |
| и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и на |
| , ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си |
| — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као |
| у: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће |
| е из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње ку |
| стави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи д |
| е друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утј |
| хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјеш |
| за зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— |
| а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему |
| јаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтј |
| на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога |
| ва. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци |
| , — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сва |
| доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је ј |
| улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од |
| дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком |
| ста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; гу |
| његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не |
| а јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом заг |
| угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори |
| то у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Ив |
| убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, |
| ање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај тре |
| повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се пр |
| {S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га ниј |
| е узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ри |
| засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу коша |
| прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и д |
| бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичког |
| живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина проју |
| p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што р |
| /p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше в |
| одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада |
| па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду |
| трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остад |
| вора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире пред |
| камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p |
| она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њег |
| лазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док |
| ада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> |
| ...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да |
| ко погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује |
| > <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш в |
| тави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити она |
| ка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! |
| а два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пиш |
| ајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега п |
| </p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— |
| у... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору д |
| одина, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говор |
| очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијем |
| е оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у зв |
| понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне ра |
| ојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да |
| ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави |
| док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попиј |
| >— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаш |
| ога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто с |
| х опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на у |
| Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> |
| , а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито на |
| војку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накр |
| ачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим с |
| S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала |
| овори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?! |
| ?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; |
| се их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобр |
| <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је |
| цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина |
| > <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Ј |
| Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, |
| га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики |
| а вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да |
| му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — др |
| ују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи вл |
| рило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p |
| мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи ње |
| го ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Ј |
| о умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на |
| свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове г |
| , ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру. |
| , лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким |
| гу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му |
| ли у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, |
| дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Мож |
| између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натиску |
| нину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља.. |
| <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади |
| Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слобод |
| у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам кам |
| > <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! |
| јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће |
| њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— З |
| И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред |
| о. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и од |
| </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Ју |
| и. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... |
| је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико |
| оли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунц |
| навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да с |
| ву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по др |
| к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам пра |
| д очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани |
| немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — |
| <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма не |
| врати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Је |
| Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као н |
| p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан |
| аше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави с |
| остору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к |
| ена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз |
| дошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледа |
| кане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је з |
| д је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И |
| — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се г |
| ије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с |
| ао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до |
| и! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мје |
| е га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и о |
| едају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта сво |
| им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да рад |
| </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се |
| осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозг |
| лазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако |
| њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога |
| аше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, |
| ику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — |
| раја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону |
| зе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац по |
| А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окисн |
| вом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> |
| ’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завла |
| не упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> |
| љ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега |
| ом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да н |
| исује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно |
| у свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихов |
| презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на |
| Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— |
| ујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушк |
| безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице |
| ојим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души |
| знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узб |
| беноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— В |
| им притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и |
| ма тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће |
| ваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у св |
| ућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна |
| е надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, |
| ка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{ |
| не. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, ка |
| разом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пр |
| зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне д |
| ђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} С |
| ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац г |
| а је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пуст |
| и их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесн |
| кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који |
| у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухвати |
| Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изнен |
| ићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња ј |
| .</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пие |
| у дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилиш |
| не очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при сви |
| живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би м |
| је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се зг |
| ако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се тр |
| шљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури |
| тих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан х |
| желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сун |
| и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси |
| вјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуљ |
| на као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвје |
| ими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирн |
| вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, т |
| а добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и так |
| — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте |
| Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — ј |
| <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. |
| главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је свет |
| иш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом |
| врди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>П |
| вно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона д |
| </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>У |
| ц се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и нан |
| . </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. < |
| њујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачај |
| оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу |
| бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно |
| у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гле |
| а, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и за |
| се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— |
| ево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, |
| и...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје |
| је се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам |
| ћи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} |
| S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се в |
| ијеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настад |
| , да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре |
| p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да.. |
| исао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се |
| сове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем |
| и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте |
| звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — з |
| и „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што зап |
| не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге вољ |
| а.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као з |
| , — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубри |
| се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памет |
| ијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце |
| како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ража |
| бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбе |
| ћу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p> |
| запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите! |
| ам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> < |
| е се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да р |
| аше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицат |
| етљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчеки |
| ија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијел |
| ду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причек |
| ече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави |
| ојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо |
| да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црк |
| ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине огра |
| стају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пи |
| дњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, и |
| одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињ |
| ружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и п |
| </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколиц |
| исмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људск |
| идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и |
| , — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен |
| накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозн |
| пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при д |
| бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени |
| доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио |
| блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини с |
| живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, пол |
| х богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и не |
| ињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио.. |
| а код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за |
| кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— |
| еву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је но |
| е, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p |
| гледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све да |
| ила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледа |
| у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благо |
| да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му па |
| ре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упи |
| вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одгово |
| к ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у в |
| х господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисниј |
| .{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво |
| и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и ж |
| м гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјес |
| ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да |
| плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, доша |
| вљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. |
| к зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> |
| и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико |
| p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе з |
| ћем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га |
| у се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су с |
| ко пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година ср |
| <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се |
| лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање в |
| он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов |
| >Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! |
| аци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благо |
| авише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од ја |
| е уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је |
| им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и |
| егову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да и |
| е мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас |
| а интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више |
| олици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви у |
| S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> |
| кон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да ј |
| н обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво |
| бе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у |
| ну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од |
| и смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је в |
| <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ. |
| којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли млади |
| аву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата уз |
| се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с о |
| свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваз |
| ицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Јо |
| е сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> < |
| разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и д |
| родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благи |
| се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше |
| де воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им |
| >— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је |
| мало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зара |
| ...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокурато |
| еобичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посу |
| у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p |
| а им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Ма |
| ди и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познав |
| е матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} |
| су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми см |
| говорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на |
| амо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учит |
| слом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? |
| д се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па |
| се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једна |
| иваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> |
| ће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; т |
| одно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} К |
| и, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женски |
| се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па |
| на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, за |
| о одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би окол |
| е Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобож |
| није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јет |
| а.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илуст |
| да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадни |
| ци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и |
| аједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављал |
| ивота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене |
| ији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале |
| о вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколик |
| х дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима каз |
| га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде таја |
| ? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p> |
| ока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непре |
| Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под нокто |
| S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не сам |
| е морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један |
| м руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — |
| Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помисл |
| — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини.. |
| т пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{ |
| јрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и са |
| он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога би |
| тајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна |
| Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега |
| амо кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} |
| днолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задњ |
| е пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. |
| рили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали |
| } И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде наприје |
| ктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p> |
| међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у кр |
| сјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и уср |
| о блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено |
| се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укра |
| >— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбо |
| уће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементар |
| на и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, |
| Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од св |
| <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да |
| свијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела в |
| ић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије б |
| док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обич |
| ним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточин |
| ући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p |
| увство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И |
| сам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се |
| земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго |
| му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуље |
| вљаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи к |
| се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим |
| оном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се ж |
| брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу |
| облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори |
| их недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увиј |
| се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! < |
| по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стан |
| ситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за ла |
| Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — з |
| прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху с |
| >Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао |
| — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изне |
| му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао |
| бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи |
| а, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: ка |
| ека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} К |
| на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се поврати |
| заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>С |
| а у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брад |
| ново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута |
| младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душ |
| ме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео с |
| продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји |
| ању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, д |
| <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће так |
| у, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи д |
| ново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он |
| ори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, |
| схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу з |
| капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора |
| очела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави с |
| н!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Ив |
| , а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p> |
| о, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелни |
| о за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. |
| е ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — прому |
| базире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год |
| једити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега |
| авићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није |
| м. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори |
| . </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. |
| о. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у |
| > <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љуб |
| и Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да изли |
| какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. |
| чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пи |
| p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти |
| </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S |
| јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови |
| лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Нем |
| на за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико |
| во. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у неди |
| сли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете гов |
| орских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да |
| . </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени |
| твара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, |
| ти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе на |
| је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија |
| ! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето ка |
| ра. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник |
| ве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосп |
| . </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори |
| ом к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А у |
| арком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме |
| о је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... |
| мо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и |
| ј! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва |
| >— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> |
| се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добил |
| дало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одго |
| обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци црк |
| . </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је м |
| о казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешк |
| p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада |
| а. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја |
| овори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p |
| ! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је |
| </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди |
| претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— К |
| p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и |
| <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам к |
| т година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од нико |
| како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу |
| еко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слу |
| а пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} |
| аци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака с |
| о зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи с |
| зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? |
| некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно д |
| а.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим уза |
| чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, зас |
| ом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луц |
| рати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на св |
| > <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорн |
| ! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече |
| атри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часо |
| рпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору |
| </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило |
| неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и пла |
| ас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и |
| Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— К |
| је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмј |
| мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И |
| о и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино |
| ло наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле |
| начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S |
| уке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} |
| , а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се труд |
| {S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова к |
| — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, |
| увачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{ |
| Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиник |
| имо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} |
| де први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија |
| и, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — |
| и се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође п |
| Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Ка |
| Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је поглед |
| Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи |
| иђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјел |
| S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „К |
| </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о н |
| т’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у св |
| рошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? < |
| — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. |
| оваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} |
| Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрав |
| p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу |
| ладу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S |
| ек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред св |
| ру.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте |
| ађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му |
| ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита |
| казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разум |
| </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо |
| већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нима |
| о нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас |
| се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и ви |
| што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други г |
| е, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси |
| ме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што з |
| устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их ј |
| м увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум бу |
| ка рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хр |
| мену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирн |
| аврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је уз |
| драви га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> |
| море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше |
| вар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломк |
| е, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она |
| ца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види сво |
| ли кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о |
| погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу |
| на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </ |
| шке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на ту |
| ди са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и |
| >— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга с |
| — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се д |
| — Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за с |
| ама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље |
| одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! < |
| дломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче |
| јећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше |
| о пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила с |
| ети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захв |
| засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> < |
| апочеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навра |
| це, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан рас |
| он киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава |
| постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на |
| да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослобо |
| копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно в |
| кли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! |
| </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом в |
| чи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за |
| зе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад |
| су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSectio |
| ије глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу |
| га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p> |
| . </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прих |
| ки живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету друг |
| клањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад виш |
| прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од |
| е...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, |
| дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} |
| вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није п |
| рише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да је |
| то не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И в |
| > <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вече |
| разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свак |
| енада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живе |
| и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у |
| <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се госп |
| све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, |
| е да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а он |
| кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану |
| </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Как |
| е га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да и |
| а уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла! |
| итељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— М |
| потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, |
| јета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико |
| ђарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом ос |
| е заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> |
| ошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њ |
| судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На ком |
| руго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђен |
| се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обичн |
| те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада д |
| је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања |
| ога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, |
| е, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јошт |
| ње, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше |
| та, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвањ |
| списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод |
| опру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но |
| S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вод |
| и одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него |
| омку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични |
| помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само |
| а се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази њег |
| је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} |
| мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе |
| ијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се ниј |
| овима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жа |
| до свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у н |
| се. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које |
| ко навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, |
| ндар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским |
| добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љут |
| На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне р |
| н глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше |
| га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они шт |
| у китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти |
| от и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред |
| ра, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама |
| /p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о |
| у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о |
| мосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и |
| дмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали оп |
| игне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дво |
| рода исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xm |
| ов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост. |
| — Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац |
| и?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довр |
| повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово би |
| једном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу |
| у та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је |
| ако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви |
| тара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да |
| ијесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало |
| етом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то нем |
| од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— З |
| {S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно |
| ашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и срета |
| {S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не за |
| и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове корист |
| врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јур |
| журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допира |
| било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је с |
| т’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе н |
| p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па |
| једе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни |
| си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси |
| књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман са |
| то му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио су |
| но друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} |
| авали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А |
| .</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвал |
| то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — |
| ј вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се бо |
| Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки |
| слушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, в |
| адвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове |
| ва што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк тра |
| љења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наст |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђе |
| звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома |
| марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетл |
| еда у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп |
| стаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким по |
| ијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Пр |
| ао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: под |
| на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у обл |
| и, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли |
| чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, |
| х тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило |
| ајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни |
| ђено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно н |
| полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и с |
| ла да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он |
| лици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густ |
| а мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p |
| одаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он |
| } Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга |
| p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— А |
| што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку заж |
| овори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нис |
| иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што |
| е друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очиј |
| ко, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру |
| посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена поврати |
| ени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује. |
| су и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, |
| гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласн |
| иру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> |
| обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном ред |
| у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво |
| ђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране. |
| порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Сп |
| анка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S |
| } Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме заст |
| и урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаш |
| њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод н |
| ђени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је устав |
| p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра |
| тиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање |
| овори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не |
| а.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дј |
| они.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишј |
| лосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учин |
| а; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори о |
| де, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сј |
| и истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И |
| рати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Проти |
| го неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и с |
| лима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели с |
| у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе бу |
| гу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и |
| ко подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земљ |
| заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа |
| а гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га |
| ло води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе |
| хвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не ист |
| би послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао |
| </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога ост |
| ; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, |
| родни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и |
| трајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјес |
| вених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше с |
| . </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрл |
| „Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа |
| > <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у л |
| исао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. < |
| к што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, |
| на продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у |
| ише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и |
| и; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. |
| в прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у кој |
| ори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некак |
| е жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да |
| шло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но б |
| >Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} |
| жи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце о |
| села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као |
| њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се |
| живе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да г |
| сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, наг |
| рдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи. |
| p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p |
| >— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова сил |
| /p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао би |
| узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме |
| јући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говор |
| слућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га ј |
| из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела г |
| естрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напок |
| година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта |
| /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{ |
| пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се |
| борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} |
| о бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гд |
| ађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, |
| му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха |
| и пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухв |
| ицима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинск |
| ни пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим |
| има осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут о |
| јено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што с |
| чину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио по |
| /p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити ј |
| млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у |
| ели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у |
| стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна м |
| туштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се приј |
| му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што о |
| јесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњ |
| дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба ја |
| ахове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситно |
| тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаш |
| ти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да |
| у да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас мор |
| екоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; |
| горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, |
| ље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силн |
| ућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу |
| апослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени п |
| трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у |
| све што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дах |
| задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићк |
| рило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његови |
| к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у |
| ...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ |
| е воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње |
| а мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да |
| Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама и |
| мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, за |
| ором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша |
| тку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина |
| адост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, |
| снице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и |
| ве јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из о |
| пље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху р |
| нцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар |
| — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— |
| да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њем |
| јури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ |
| бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено пов |
| е храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја ду |
| далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу че |
| ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећ |
| да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{ |
| ко узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају |
| рљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања |
| во бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути |
| аволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана |
| и ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се см |
| ку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека ч |
| </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ |
| <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље по |
| у, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толик |
| могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде |
| а једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана |
| одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осје |
| и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи |
| <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти н |
| кољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живог |
| ве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо уст |
| ијекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако |
| учио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била |
| ја у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му мо |
| се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат |
| лачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на |
| тиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и |
| мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се пода |
| да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт у |
| Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се |
| лога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и |
| онаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да из |
| е доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао |
| њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да |
| ше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — |
| ргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а |
| свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопће |
| а работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{ |
| је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му |
| S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол ки |
| могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што |
| штву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У по |
| благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S |
| њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, он |
| ти, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које с |
| е до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље. |
| ш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој нов |
| ило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и па |
| ао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица о |
| љаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, виногра |
| звртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ра |
| ор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препира |
| S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је ж |
| р је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. < |
| } Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху поједи |
| е осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јав |
| о у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на о |
| тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних |
| природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осј |
| адах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом |
| ало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерен |
| он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен |
| њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вје |
| потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слик |
| ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у |
| га је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И |
| </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се п |
| p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, шт |
| јенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме |
| се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што с |
| лима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти |
| крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце |
| лагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна |
| p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; н |
| не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрес |
| p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелуја |
| иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увал |
| изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји |
| у.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стаб |
| ачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Отка |
| празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других к |
| памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је |
| ну даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена просто |
| и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — |
| се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да |
| начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Зби |
| а се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па глед |
| дје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p> |
| дижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам д |
| т.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</ |
| брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, са |
| } У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведр |
| аочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> |
| лед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају |
| рођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p |
| огледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, обор |
| и руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста па |
| лас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ва |
| — Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин н |
| на.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узв |
| да, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа сп |
| њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} |
| езгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах к |
| нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! |
| тане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић |
| ели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госп |
| рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанц |
| рије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једна |
| а!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — |
| постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{ |
| чери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгуб |
| /p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p> |
| ата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — ка |
| p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто |
| вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте |
| , а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који ј |
| /p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда |
| а ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљал |
| ан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и |
| вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, д |
| , не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <mil |
| унца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене |
| и је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и |
| одмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — пр |
| каше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p> |
| го да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеник |
| > <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној |
| е говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у л |
| . </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Остави |
| —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> |
| ито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам ј |
| воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво глед |
| тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би наш |
| — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је |
| сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младог |
| че Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето вид |
| н треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта р |
| /p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нов |
| та била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на |
| с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гле |
| а?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза |
| би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} С |
| е умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и |
| секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p |
| напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима |
| </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјо |
| вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријеш |
| .. </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} |
| p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, |
| о јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Би |
| ијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу ко |
| он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!.. |
| уре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примица |
| ењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је |
| ћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — |
| ише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи з |
| ике доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му ж |
| тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свј |
| Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> |
| осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појава |
| има тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, |
| а лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштан |
| спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} |
| {S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p |
| оље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку. |
| ио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да хра |
| ажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну |
| {S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико п |
| </p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и |
| есма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о јед |
| град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне |
| p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те |
| ј дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунч |
| вјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга т |
| и дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећ |
| то иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђ |
| дигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, узд |
| журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због |
| ри Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, |
| док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући ди |
| е уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p> |
| ице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз |
| ође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до друг |
| есму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слу |
| зало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим сел |
| у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји мла |
| анство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} |
| добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да д |
| ува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S |
| дао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који |
| познате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни |
| бијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цир |
| чен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обал |
| д њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опрош |
| ло тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зи |
| ве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру п |
| ијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину |
| <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико |
| овником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повуко |
| о мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом |
| ужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да и |
| је нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио сто |
| неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и тво |
| вика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја |
| обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но с |
| шао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> |
| , лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија |
| а нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је уд |
| огод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове |
| уштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти ко |
| > <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је повор |
| тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услиша |
| ику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У ти |
| рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се с |
| забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехот |
| тали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио |
| ни држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посј |
| и пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му |
| глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и са |
| носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислим |
| S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља |
| .{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је |
| ма што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p |
| а настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас ни |
| есту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од сми |
| е враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па |
| е потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту |
| то није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Н |
| вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. |
| — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија |
| > <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добиј |
| надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете |
| а у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уо |
| , нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље зн |
| ужи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо пом |
| <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја л |
| ас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је |
| мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као и |
| купу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли св |
| аху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво |
| један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} |
| дем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило |
| ајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се |
| паст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под мас |
| обом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снуж |
| вори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — |
| помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио |
| живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе |
| да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — неви |
| пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка |
| дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја |
| покон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљс |
| ш него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаник |
| воје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. |
| Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит |
| S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне сит |
| да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава дарова |
| чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу |
| осо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и |
| м је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде д |
| тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интел |
| Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдес |
| како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одлас |
| .{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. < |
| мјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана за |
| зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а |
| да!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити т |
| и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалић |
| ледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — б |
| и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу плат |
| претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке |
| </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њ |
| двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва н |
| . — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо кр |
| близа тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је |
| подар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! |
| кисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — |
| и, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а |
| , прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и |
| својило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из ци |
| ћи му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек кад |
| поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавик |
| нте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми помо |
| а их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри |
| еде уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто |
| p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском |
| јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља |
| тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{ |
| смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је |
| Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си си |
| >Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави н |
| вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечер |
| зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Ј |
| свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се ди |
| , полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, |
| гло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам.. |
| ло! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда у |
| ећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилаг |
| ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је |
| >У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, |
| приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нар |
| су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и з |
| јећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к |
| а на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први у |
| зићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе |
| је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли |
| Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, |
| и сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљност |
| не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче |
| гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Как |
| </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете |
| било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> |
| p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика |
| тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највећ |
| тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђ |
| <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада |
| Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се |
| , а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кре |
| н да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Прос |
| куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смути |
| те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му |
| На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су |
| а не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже |
| p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по |
| о селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на |
| дној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред |
| овара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Ив |
| >— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтј |
| чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одгов |
| Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после. |
| Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвест |
| ате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и |
| ду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти |
| у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали н |
| ма је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу ика |
| <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако в |
| >— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави с |
| !</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге по |
| Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. |
| >— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није |
| оздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ч |
| з црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се п |
| имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му |
| страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, ј |
| оде.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и нам |
| ction" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча |
| томе лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за нау |
| ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде |
| о, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, |
| ите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p> |
| хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго |
| и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по с |
| Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрован |
| </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службен |
| ђе пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стан |
| завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље |
| уд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакну |
| </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сја |
| во није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу п |
| Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође |
| аше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да поч |
| понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и пр |
| </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Докт |
| оби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у |
| им би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се пор |
| сту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуч |
| ежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не |
| а њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред в |
| згрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, |
| заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељ |
| ога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређен |
| а сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу се |
| ћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо |
| ? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није н |
| клоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погле |
| сти и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На |
| му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. < |
| у крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p |
| гнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне зву |
| о се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што |
| бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази пре |
| изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На з |
| то дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек нази |
| а: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ ст |
| .{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебел |
| врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— |
| укопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSecti |
| е диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слик |
| н и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући у |
| елу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач |
| обудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави |
| се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех |
| оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме... |
| ле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p |
| ен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зу |
| јеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих тр |
| кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде |
| живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језик |
| шчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му с |
| одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о прав |
| S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју со |
| ђе с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами |
| мо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} По |
| гањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан |
| тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, |
| омишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо |
| <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља |
| новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелн |
| аваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га |
| ка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ |
| њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, п |
| p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несри |
| има наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи |
| — Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, |
| е сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате с |
| плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, М |
| оплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и |
| и. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац пл |
| — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сут |
| </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година.. |
| гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није бр |
| Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добр |
| цима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце |
| о стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болес |
| , да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љуб |
| ци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га от |
| о...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, |
| {S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху |
| д обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје по |
| о да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјев |
| дину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. |
| о.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјеч |
| ете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених гран |
| </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и |
| асом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </ |
| нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљив |
| .{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И |
| њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу |
| утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у т |
| у. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је |
| чити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и |
| по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички у |
| S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не |
| његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облак |
| аље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи при |
| аје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи |
| орчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешт |
| јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, |
| а их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така |
| ин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> < |
| цима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мо |
| их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око зно |
| а им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече н |
| а ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако |
| иста.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} |
| се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Ка |
| у мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи остр |
| вити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио д |
| ле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тр |
| коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни |
| није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике в |
| ов. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја |
| знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда |
| е га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда за |
| , — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на |
| ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори ми |
| лекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а та |
| трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањ |
| } Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст |
| итна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, |
| к сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла и |
| га дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио |
| и, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа ј |
| јих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда вра |
| лникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неко |
| дећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлого |
| , јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише |
| <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на св |
| ти, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> |
| је га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „С |
| а! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flot |
| утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехран |
| не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаш |
| ао узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила |
| сте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија |
| аче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се |
| ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S |
| о се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., |
| и сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаш |
| у и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бија |
| во виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} |
| <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове |
| тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено |
| бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у с |
| су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним |
| р овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> < |
| и.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} |
| јешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као п |
| ним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зн |
| > <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} |
| } Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец |
| јећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У ва |
| Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у ње |
| од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млиј |
| астави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и превр |
| се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано |
| о рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тај |
| м се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мр |
| е му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да с |
| еда у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошко |
| около заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У |
| у мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ |
| мицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху прв |
| вао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p |
| престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазино |
| се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политичк |
| ише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но |
| се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет |
| грљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на |
| {S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове. |
| што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живц |
| на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није н |
| учници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Т |
| Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол |
| ли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер к |
| погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да ма |
| и бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би |
| рама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућ |
| Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелник |
| бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{ |
| чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше |
| ка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у ж |
| ет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови |
| попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опо |
| и Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! |
| ци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. |
| виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Диј |
| м говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач |
| кон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега кор |
| да све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећ |
| и, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између |
| и свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли |
| о је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Ив |
| у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вади |
| еч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што б |
| а за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине.. |
| али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се |
| раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, |
| ; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, ка |
| и доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— |
| <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић на |
| } Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па ув |
| тут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S |
| у се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њем |
| крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио |
| разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чи |
| врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти поми |
| ц бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг сино |
| му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледа |
| p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић |
| амукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, на |
| о соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не споми |
| пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="su |
| — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбали |
| да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљ |
| двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорн |
| ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </ |
| м није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ |
| ајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговор |
| ође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p |
| је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој с |
| Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> |
| ини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, |
| овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутр |
| м уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку браш |
| макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос |
| . </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срц |
| е. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, |
| по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћ |
| вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p |
| одне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тиш |
| p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му |
| е на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из сел |
| ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себ |
| о што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу ж |
| добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу о |
| е га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. |
| живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер жи |
| ијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако |
| </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљ |
| p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њи |
| начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега |
| и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Хода |
| е озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан |
| љиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надах |
| не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући |
| ићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам |
| жели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, о |
| одно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Ни |
| p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превр |
| ј час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљево |
| .{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у в |
| ља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањ |
| <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обас |
| влачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Мар |
| ија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чи |
| мијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што |
| {S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеш |
| /p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди |
| удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буд |
| пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</ |
| </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да |
| плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми |
| изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини |
| си му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад |
| огледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би пр |
| а се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа с |
| е, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га са |
| ; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посв |
| ј пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... < |
| а у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — |
| ило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите |
| е у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће сило |
| а... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле |
| чива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у |
| се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, |
| > <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто мла |
| <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} С |
| озната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чис |
| расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зној |
| сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно |
| подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Бр |
| ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смиј |
| S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноста |
| . </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и |
| : — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и на |
| личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчин |
| ом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога |
| азговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p> |
| а, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може |
| егова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се |
| отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и потку |
| наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И о |
| аја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као ш |
| је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и |
| једјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и |
| p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! |
| атио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{ |
| вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, к |
| ледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њи |
| ладићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дј |
| ..{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никаков |
| ирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, |
| и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. |
| е, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> |
| љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња м |
| ед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као |
| ла, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p |
| цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљ |
| о до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене р |
| ријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! |
| > <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши ј |
| о не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и н |
| и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Ив |
| налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе |
| . „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би он |
| бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размаз |
| оразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свиј |
| екати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— З |
| наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом |
| ну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз |
| се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина њ |
| на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да са |
| чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно |
| примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели |
| ше се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво |
| че јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, |
| — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед зем |
| е свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широ |
| кој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, |
| и штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се |
| е к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} |
| на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјево |
| ло лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим |
| е још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и |
| прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече И |
| леда га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је оком |
| се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и т |
| леда кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — до |
| шно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је |
| журе с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио в |
| оворике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </ |
| ом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неуси |
| њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што у |
| </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинил |
| Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече н |
| ишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стиз |
| } Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га |
| лутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча измеђ |
| аглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да гр |
| аше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио с |
| — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се |
| зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочек |
| к, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи |
| примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала |
| свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју ду |
| а тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавај |
| је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у |
| — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> < |
| човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун |
| н том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осје |
| <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер з |
| у откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S |
| се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну |
| ређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог |
| се не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и друг |
| тави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, |
| на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их |
| ће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, |
| до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним ми |
| умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље љу |
| ога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> |
| рислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога к |
| душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде |
| <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа |
| анци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} |
| пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из |
| осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха |
| ао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, о |
| тежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа д |
| Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугес |
| <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и |
| ту дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно д |
| ји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени пог |
| и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} |
| ар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечан |
| еда напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му |
| што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би с |
| та засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина |
| смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, |
| <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у св |
| није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће д |
| један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај |
| и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и зг |
| одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова |
| к и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, г |
| јаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазг |
| овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно |
| н јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мис |
| а се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда |
| ного свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </ |
| Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је |
| који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} |
| о је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем ј |
| му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благода |
| м часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> |
| ...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за |
| ка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Н |
| к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда забор |
| дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не п |
| топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега иш |
| и што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он н |
| ction" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве при |
| во униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. < |
| еник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке |
| е изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. < |
| <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из |
| е живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје |
| дити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не од |
| вам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно |
| што?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бо |
| драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће |
| но одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повра |
| ни дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина поху |
| би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фа |
| </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и бра |
| и! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! |
| позна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! |
| ода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође |
| ије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек шт |
| у.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. |
| умњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте |
| погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали |
| ему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, |
| епо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. |
| млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p> |
| улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступ |
| е мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} |
| Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сјед |
| за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је |
| ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћо |
| ија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} |
| </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — |
| он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи |
| себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене ов |
| у погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чиња |
| и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што |
| црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају |
| себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац поглед |
| они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— |
| лиже грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то |
| , кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{ |
| ло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјени |
| анка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароб |
| p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — |
| ље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. |
| ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио си |
| лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и м |
| ге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити |
| м.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре |
| А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове огра |
| асније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пуш |
| — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, о |
| м— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, |
| х ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељ |
| уци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друг |
| мије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љ |
| бијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и сил |
| ђе до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— |
| зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} |
| а. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, вис |
| ојбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. |
| се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак у |
| биља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира |
| — Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по |
| глу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нет |
| јено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки миш |
| давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина |
| и младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак |
| чекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом... |
| а се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — |
| рна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Бра |
| </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је ду |
| к показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одије |
| и му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар |
| ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из бл |
| крену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа |
| ! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А |
| и Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а је |
| ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се з |
| ља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико вр |
| се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брец |
| м животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— М |
| ижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не остављ |
| м цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времен |
| его прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> < |
| акла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и |
| ља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне |
| и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од п |
| ље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се у |
| ебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе |
| одвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо ум |
| н, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпо |
| му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и н |
| смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије |
| ик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати |
| </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не м |
| му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно |
| овећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{ |
| начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу прот |
| н, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се ди |
| S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља изд |
| се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, |
| садно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у зна |
| оваца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати н |
| странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да |
| Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда |
| ; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене |
| хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у пого |
| !{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на ш |
| нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голин |
| сто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других |
| тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умире |
| се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Д |
| остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку |
| емо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их |
| љење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћут |
| застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта |
| н по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похи |
| лило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју со |
| о му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш |
| . — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чи |
| јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилош |
| ницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскр |
| е.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, |
| нога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори оч |
| а разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А б |
| а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда |
| <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу |
| љиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе усп |
| аше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст |
| што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. |
| ! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари |
| на стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужин |
| прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду |
| } Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оста |
| Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракам |
| оју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стан |
| и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено нап |
| то чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p |
| нцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће |
| .</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> < |
| ајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобр |
| пори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по по |
| .{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање |
| једника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. |
| главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он |
| сјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. |
| се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налиј |
| Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прам |
| лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p> |
| Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за |
| е писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мисли |
| од стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и в |
| ого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеница |
| ти се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него |
| не низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разаб |
| а. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих... |
| дан за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Пос |
| ешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогн |
| лаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, час |
| и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . |
| те. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог на |
| ш.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није с |
| лаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежац |
| угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете |
| Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићи |
| азме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он поче |
| ар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље с |
| бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друг |
| дости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијес |
| већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пи |
| х нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чуд |
| ихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни мог |
| те како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни |
| је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидн |
| у се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је сила |
| ирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши |
| аве посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их |
| се“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако з |
| егова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, |
| писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приу |
| обро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврд |
| ори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} А |
| о ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </ |
| а?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— О |
| му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ет |
| ма сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, н |
| младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се р |
| во се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Ка |
| за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је нај |
| хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — |
| е.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у |
| ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо |
| хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> < |
| у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди св |
| и живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је |
| н сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— |
| ћи у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су си |
| је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. |
| , трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ |
| као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <m |
| {S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће цркв |
| на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постав |
| ико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Јед |
| ајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите нев |
| И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и друг |
| их навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере зе |
| су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко п |
| икад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по |
| бо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Изм |
| урно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спари |
| се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво |
| вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто нас |
| позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво |
| сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да |
| ом.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело |
| а је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ |
| тлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио |
| е.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што |
| гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се |
| иши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просу |
| Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — З |
| могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ч |
| S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> |
| гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — |
| ором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! |
| <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Ант |
| аше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему |
| е испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидо |
| лио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p |
| ако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Ју |
| е уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и повра |
| у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска б |
| ћаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и прос |
| с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те ј |
| p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} |
| ишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а о |
| } Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те |
| ти! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да |
| с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим н |
| } Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, ја |
| <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. |
| кон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдем |
| е је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што |
| тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> |
| и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто дру |
| лешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „по |
| .{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онд |
| трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас |
| новник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанс |
| ајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја б |
| ећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Ова |
| > <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их д |
| авица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Дош |
| ти Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу б |
| а њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве корис |
| гу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, |
| /p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о ж |
| и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дош |
| Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, д |
| е у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника) |
| докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у со |
| чим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче а |
| уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневе |
| ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина |
| Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста |
| !{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, |
| му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос |
| ади и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови |
| тарац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — |
| а би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— |
| <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику |
| а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа |
| епа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године д |
| ом дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их |
| оји су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у стар |
| едаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима |
| д, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једн |
| ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он |
| но... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озл |
| гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у кој |
| дбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очиј |
| до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p |
| и му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као |
| а у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на пам |
| и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа но |
| уди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толик |
| ио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пус |
| {S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би |
| она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — |
| и да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доб |
| и облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p |
| пај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од |
| гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> |
| хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестиј |
| љиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.< |
| е усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт |
| ако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани д |
| ић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да сти |
| и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и |
| ницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и поч |
| Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите г |
| астресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прс |
| — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се д |
| > <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити |
| — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте |
| и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању с |
| p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само |
| јбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијел |
| може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} |
| нањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за преком |
| и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту |
| Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки ста |
| и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека па |
| махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, |
| уља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалош |
| са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једн |
| ју и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први п |
| говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се п |
| ни звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа |
| осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у др |
| iо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућа |
| вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код ва |
| одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у с |
| у литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} |
| А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо р |
| о бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш |
| мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} |
| притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ |
| — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам госп |
| што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да |
| хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад с |
| еђење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема |
| мена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строг |
| ао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано у |
| <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће |
| p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p |
| лабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и |
| и.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад |
| ават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у |
| и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће с |
| S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младом |
| — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кро |
| ћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Ради |
| кле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— |
| — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ће |
| </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, |
| е нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} За |
| а?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од |
| е и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба |
| о је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да |
| Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их |
| и одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и преда |
| а бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њ |
| провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— К |
| и? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташ |
| — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; н |
| Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и |
| , набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву |
| p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти |
| га, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто |
| Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја |
| И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну пос |
| те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогн |
| е хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од о |
| пали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали |
| S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он јед |
| да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрп |
| </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сје |
| ат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се |
| трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p |
| к нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Ју |
| исли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што |
| ен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету. |
| иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је млади |
| испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на вис |
| и веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас |
| , стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман пог |
| е у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} |
| ладић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Нем |
| S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је |
| мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге |
| >Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се |
| Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти ка |
| е...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мор |
| имам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и п |
| е“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи на |
| и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, |
| ра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка к |
| наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако |
| ила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у |
| а прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите |
| ане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у |
| морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управи |
| — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није м |
| ч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идем |
| а дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Амери |
| е и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p |
| још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади |
| ту, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на |
| у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића |
| — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{ |
| ају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку ру |
| {S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла |
| ок најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га с |
| артијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад |
| ојему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 |
| ечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се |
| а кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије до |
| несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да ист |
| стрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> |
| }И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на |
| еки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са |
| а гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На |
| не удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, ње |
| е што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их ј |
| ако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </ |
| пне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљу |
| а по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али са |
| вонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; и |
| их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају пр |
| земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља |
| на што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ос |
| Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрве |
| о ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова сп |
| о, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је |
| смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, так |
| у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се |
| е надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „С |
| а киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат |
| орово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак |
| додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово |
| олико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у мир |
| злагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећн |
| отивној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из |
| ваца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што |
| заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је |
| но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа |
| у га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога |
| ице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године с |
| адњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јема |
| м крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он |
| опаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста |
| ом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше |
| уто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, о |
| и и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језик |
| и другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и глед |
| се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то |
| оји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, крет |
| <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави |
| ђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је |
| е на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и пр |
| момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер |
| воје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узм |
| и управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се |
| ца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз |
| заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вриј |
| Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p |
| о, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже реди |
| роб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p |
| ћао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се |
| нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увиј |
| его да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња |
| осиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и прода |
| ову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не про |
| ко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам годин |
| тно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спр |
| гој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по мог |
| орини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако |
| вјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек ш |
| е.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме |
| да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, пола |
| иједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с к |
| ељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз п |
| и другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и о |
| Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме во |
| да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док |
| тношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око де |
| гдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би б |
| ћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па сп |
| лико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држ |
| га јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиш |
| p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећем |
| маче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац |
| ћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашири |
| жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. |
| а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у |
| дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се П |
| оће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је наша |
| ву неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од |
| .{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} О |
| суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаш |
| оши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до |
| јелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу |
| м свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све |
| ак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски |
| не... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гла |
| ујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у др |
| неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} |
| .{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у ж |
| покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе |
| е обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — ша |
| гледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и усп |
| олико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својо |
| а му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли |
| } Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с кој |
| оро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у |
| акојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по |
| {S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S |
| ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узн |
| p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехоти |
| ма, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је с |
| оши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p |
| говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени |
| оје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде |
| а њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва из |
| е, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем |
| вршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плити |
| ље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, |
| стина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјет |
| </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Нем |
| ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у с |
| </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза |
| се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о |
| јде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и |
| ик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али |
| евољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p |
| го да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тоб |
| боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</ |
| иће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече |
| аних гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, прашта |
| ашу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Мариј |
| тпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и |
| ови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} |
| обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и |
| орно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек раза |
| вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле |
| задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистр |
| да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено |
| а.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину |
| да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће |
| емо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S |
| је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> |
| навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви |
| од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> < |
| да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно з |
| му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А з |
| ам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на |
| и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци с |
| а, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! |
| о! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамо |
| е мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тј |
| одивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, уз |
| е, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p |
| га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закруж |
| лео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немо |
| криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете |
| ...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Ј |
| њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га |
| в бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу |
| е био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — |
| а видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му за |
| се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече |
| земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На |
| отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а најв |
| на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње треб |
| , добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајс |
| ну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приго |
| х цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива с |
| труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} |
| природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само д |
| оваца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу |
| там рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелни |
| осматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада доса |
| пиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом к |
| верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што ка |
| љиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су |
| и. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом по |
| понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже с |
| акле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је |
| ре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути |
| ца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и |
| ина служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помис |
| и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешт |
| И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона |
| у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} |
| на исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се |
| орак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди с |
| ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. |
| н.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говор |
| вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш |
| Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, |
| а, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је ост |
| час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам м |
| је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њо |
| о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он н |
| ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам з |
| ије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не бе |
| на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни о |
| е по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, |
| у! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари |
| се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p |
| Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред |
| знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га |
| 3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p |
| реписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бр |
| емља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не ра |
| земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом |
| ри дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и |
| риба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> < |
| тари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твој |
| вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. |
| p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а |
| дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам |
| стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и |
| у се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме |
| {S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрс |
| Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p |
| амршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег |
| вога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше |
| — Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> < |
| а четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучили |
| не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Оп |
| пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договор |
| ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>До |
| оћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не |
| . </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он облов |
| </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </ |
| вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједни |
| </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захв |
| > <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га |
| ада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити |
| воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну |
| чима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма сва |
| p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разго |
| Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве |
| ним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не ти |
| црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! |
| <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диж |
| пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећ |
| море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чи |
| ло и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже |
| и чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено удара |
| ц. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, бр |
| ...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и |
| их ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога |
| е се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да |
| мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад тра |
| жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одз |
| ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и |
| о дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу |
| говарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угро |
| самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се |
| ави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца |
| еш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам п |
| дговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </ |
| е донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на |
| уше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и све |
| чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> |
| а, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњи |
| ди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку б |
| уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речет |
| ма враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим сто |
| .{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угл |
| све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се |
| вари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не п |
| све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод |
| огом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стиг |
| се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! |
| е! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник |
| <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — мо |
| оли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, |
| ам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. |
| одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека гред |
| га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је ро |
| ало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Вид |
| ?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зг |
| да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће о |
| за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процеси |
| паде у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла.. |
| х породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућн |
| матраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у се |
| е налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дак |
| приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиље |
| аком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаш |
| гале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаш |
| ој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око ње |
| е посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочек |
| во писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бив |
| н одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два л |
| ој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби |
| гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и |
| <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} |
| ељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана о |
| е! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> |
| сом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пр |
| иђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу некол |
| азите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и оп |
| е начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: |
| ке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се до |
| — Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихо |
| надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Ул |
| /p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не |
| пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли |
| иже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, д |
| ана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне |
| Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га. |
| в, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља.. |
| Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мор |
| то се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, прис |
| у отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> |
| <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да из |
| сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године |
| мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широком |
| е права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни |
| у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебе |
| ој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад м |
| смо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се |
| пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је раз |
| се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све проч |
| прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, ка |
| шли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма |
| ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па он |
| овор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се пр |
| се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разу |
| днога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком |
| Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све |
| ила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се |
| , а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} |
| ени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не м |
| да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у к |
| дна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Ив |
| p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из |
| главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! |
| рекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одг |
| дић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеје |
| : — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из др |
| други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p |
| рдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча |
| ажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури |
| е трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} |
| <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море ка |
| те: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши шт |
| у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем |
| ра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мр |
| и?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу с |
| га доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... < |
| >— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који мо |
| </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за си |
| . </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био |
| ’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге |
| .{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се ст |
| буђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припа |
| чај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом ву |
| и га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је |
| .</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се о |
| за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мис |
| слабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице |
| — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се |
| писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{ |
| , а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. |
| с ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан. |
| тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко |
| сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> < |
| а... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је ста |
| нога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјен |
| а да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја |
| дје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? |
| ка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отс |
| од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добр |
| ене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} |
| м морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа |
| наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље в |
| а: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас |
| же се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга ј |
| га нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, |
| рицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке ми |
| у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза б |
| жио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјес |
| висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамен |
| ! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — |
| с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше |
| вот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, ми |
| јкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу |
| во гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес |
| њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бес |
| а, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гр |
| агано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једр |
| ровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у вер |
| досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага ки |
| /p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићк |
| о зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да о |
| им селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и в |
| почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселиј |
| и — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним ми |
| творито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани св |
| а, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле мил |
| грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше |
| .</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он п |
| било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба из |
| светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога ју |
| о је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдоба |
| даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлос |
| а махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мрша |
| > <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјес |
| рски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </ |
| је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село м |
| валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо |
| <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју |
| хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац пла |
| и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обра |
| ајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод је |
| ним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се сп |
| брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>З |
| би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отс |
| посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p |
| полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га |
| да бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљес |
| ати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бој |
| p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Мет |
| , — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Бо |
| ки вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића |
| арине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још же |
| ко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети ње |
| лошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићет |
| е свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод м |
| е уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на нис |
| тавља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. |
| На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове |
| очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; по |
| ва баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им |
| оше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у |
| е се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, |
| ђи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— |
| ; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој |
| у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако д |
| ишту! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах |
| ијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажн |
| непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи |
| воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> |
| <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједни |
| идне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, |
| једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелн |
| {S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те |
| пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за |
| ка!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући |
| се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву г |
| онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но |
| p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свј |
| вљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија |
| <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су |
| се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> |
| {S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и жи |
| , само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више |
| риној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјеш |
| му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече |
| де Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прим |
| с... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас сре |
| ави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </ |
| вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће |
| га рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се п |
| е наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; з |
| он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим у |
| и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит |
| а ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из |
| то кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по су |
| Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се |
| у није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не ви |
| и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово |
| мо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакр |
| ру дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спр |
| Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи |
| дмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти ди |
| брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А |
| >— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> |
| се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Х |
| и, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову |
| и ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и |
| на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако см |
| е.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јур |
| нам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, |
| и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p |
| Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека |
| вој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противи |
| Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала |
| .. </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </ |
| суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка |
| јатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p |
| , а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!.. |
| ћу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањ |
| S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу |
| и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор |
| аринарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — в |
| S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> |
| рио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три го |
| ло подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ г |
| јор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p |
| се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би стара |
| је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колик |
| — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чи |
| ини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је да |
| ако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Про |
| иже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p |
| есет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p |
| ко је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војн |
| Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча |
| част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима то |
| чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене ра |
| руги, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље |
| учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но л |
| Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p |
| ујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} |
| уком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на |
| же и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Пет |
| је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> |
| о у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уск |
| адала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му ј |
| ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне |
| и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале ја |
| но цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и жур |
| с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и |
| </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му |
| стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони д |
| ао да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра |
| је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах |
| меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годи |
| и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене кос |
| ази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне но |
| да пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђ |
| ра чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— |
| </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласо |
| .. — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гу |
| ти. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, |
| није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на |
| о и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — |
| ко рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што т |
| з одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мир |
| рана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија |
| — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, у |
| нама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше |
| љена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, |
| е.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе |
| сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низ |
| ђарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је глед |
| диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио г |
| е капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом ду |
| пи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! |
| а лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. < |
| ирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други |
| их руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте д |
| или! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде |
| ла се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак д |
| ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се с |
| аџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на к |
| аборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи |
| ас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога |
| it="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио |
| њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у ко |
| а сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка |
| у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па с |
| ? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча |
| ="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако |
| код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, за |
| „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистиј |
| југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне |
| еха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној |
| сјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избиј |
| стрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврну |
| реко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како |
| ђу чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се јед |
| , а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p> |
| е му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво за |
| p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађари |
| о магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и |
| моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, к |
| n" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве ц |
| зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његов |
| нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је |
| пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река |
| те не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустит |
| ке каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућут |
| , — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не прити |
| ецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Ј |
| пире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жубо |
| страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила. |
| игентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соб |
| ладиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно пошто |
| опна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једноли |
| ебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. |
| окатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} М |
| ури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на паме |
| > <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра |
| Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Пром |
| лише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је бли |
| аступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са |
| ар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамо |
| вјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у |
| угаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, |
| ога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, |
| — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и поглед |
| н, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њихов |
| е сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Пон |
| није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај кућ |
| осподарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што с |
| ље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмо |
| >— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе |
| стајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила |
| — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је уч |
| оша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} |
| се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — |
| а и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла |
| наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и |
| ви у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош. |
| — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Пр |
| ао нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— |
| суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p |
| , одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола склени |
| ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} |
| након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p> |
| вама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућуј |
| ом и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p> |
| а му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли |
| њу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из кој |
| к јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезн |
| /p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> |
| прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила с |
| агрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледа |
| уђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање |
| p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега |
| у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици. |
| жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуц |
| и и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у јед |
| љи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем |
| исиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>И |
| е, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену ци |
| з икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штет |
| ћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соб |
| бу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је |
| } Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита |
| , уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, |
| о најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, зам |
| е невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Д |
| у’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина пл |
| ра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причиња |
| новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху с |
| >Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђ |
| радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе ста |
| </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом о |
| дала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је на |
| ...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирн |
| ши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави |
| у од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити |
| шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... < |
| обличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа са |
| поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извид |
| да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, го |
| управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому |
| ором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га д |
| у.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загл |
| е!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђ |
| иње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада измеђ |
| У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари раз |
| ана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се ку |
| благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раде |
| сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице |
| сту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исе |
| е главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. < |
| е кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главам |
| учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече сви |
| уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио |
| {S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде |
| аћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p |
| у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци м |
| стицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он |
| ућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пр |
| шава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — |
| ва, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило |
| џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, |
| <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга |
| >Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Р |
| Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјеп |
| пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је с |
| .{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, најед |
| над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећари |
| спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча пета |
| а није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загони |
| ; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране ц |
| а иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунц |
| е и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по |
| исли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим |
| билатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спок |
| док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! |
| вјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одред |
| ргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше м |
| два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — |
| али винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга |
| Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. |
| чму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људ |
| у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру |
| а, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам в |
| , одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </ |
| ражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово |
| узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе |
| не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно ш |
| е више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди об |
| о облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снат |
| .{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену пут |
| о други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не |
| Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете |
| одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од по |
| говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар |
| језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљив |
| пивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. |
| море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чако |
| ајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако |
| Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратиш |
| ни; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда с |
| шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— |
| иђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете |
| знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p |
| сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у њег |
| валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкр |
| <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Ма |
| Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остал |
| и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и |
| ком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и оби |
| до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави |
| у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, |
| карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је |
| . </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо при |
| , а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет |
| повиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо |
| е када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори |
| ече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти |
| Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> |
| . </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расв |
| Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и за |
| путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо |
| се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и д |
| одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, т |
| о, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењ |
| азна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу глед |
| к!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла |
| судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирил |
| рака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га посп |
| тника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред |
| љало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароб |
| не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на ра |
| ва — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —преки |
| лих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као |
| адвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, ч |
| Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар |
| поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се |
| е дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чи |
| море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и с |
| облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра |
| ати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{ |
| јор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и заста |
| одрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се уско |
| ине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срц |
| нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће врим |
| S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили ок |
| хар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форин |
| уду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим по |
| која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално по |
| ло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаш |
| има, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га ниј |
| и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо го |
| паљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које м |
| р: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђа |
| е пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме поса |
| и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он |
| дговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихо |
| таде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридић |
| е и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на посте |
| да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. |
| буђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му |
| неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се б |
| оју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама |
| не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде п |
| екога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго |
| вјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина |
| ић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а м |
| ’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад |
| рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их приче |
| окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Је |
| ало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, |
| латит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога праг |
| ст.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} |
| зује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </ |
| се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — |
| ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? |
| ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— М |
| рама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово роб |
| у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љу |
| ас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњ |
| из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише |
| една до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворе |
| <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један друго |
| дић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За |
| ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогле |
| претно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу |
| та...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду |
| >— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрос |
| ги мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви |
| ку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једно |
| и се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младић |
| часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите |
| искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p |
| p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу |
| илост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји |
| >— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. |
| и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу |
| ст.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибр |
| /p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, см |
| .{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сј |
| вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" |
| ска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијел |
| опле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у |
| ијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала... |
| Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова нес |
| шља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} |
| му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p |
| ије замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се |
| јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи |
| првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потр |
| удио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло |
| му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају |
| <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао кл |
| и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за други |
| без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио с |
| } Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче |
| ит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>С |
| оза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући |
| тај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело |
| </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи ог |
| урио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме вели |
| м неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref |
| мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је нес |
| игне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу |
| неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога сел |
| у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone |
| сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S |
| о сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господ |
| изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу |
| е и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, |
| чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чист |
| како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{ |
| од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се. |
| вши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас! |
| . </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSe |
| штима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вра |
| p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Про |
| крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посмат |
| исе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш ш |
| прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје |
| е и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на друго |
| ачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовоља |
| иже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави под |
| > <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срил |
| се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у |
| за исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше д |
| а свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике |
| је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, |
| отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p> |
| обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вин |
| ви Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јур |
| ац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист |
| док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да с |
| пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва т |
| рнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навик |
| јици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се о |
| еши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га |
| се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, рас |
| далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p |
| иде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; |
| .{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дј |
| овали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из други |
| има. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— З |
| азговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Нико |
| } Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да с |
| трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано |
| рапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа |
| расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире прек |
| се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и тр |
| а изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум |
| на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког обл |
| ; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред |
| јетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и п |
| онко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p |
| , узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p> |
| а, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Исп |
| ужина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће |
| — Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S |
| старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— |
| во ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице |
| с ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду |
| вади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручав |
| х трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу |
| добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над поноро |
| других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им св |
| ашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пош |
| ћи како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. |
| — А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам з |
| а по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и го |
| еље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о |
| сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једног |
| ивот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху |
| т. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамен |
| ура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p> |
| , срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који г |
| </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио |
| дрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} |
| } За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем п |
| за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озб |
| тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, |
| ва туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, по |
| но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како |
| збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних |
| уђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{ |
| а вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се д |
| овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча |
| кад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но |
| начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би врије |
| зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче гал |
| етника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али св |
| ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — по |
| а прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато |
| е чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи |
| поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен |
| сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво х |
| гу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунц |
| да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, ви |
| Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђ |
| авно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети |
| межурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се т |
| равитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, |
| нако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли |
| га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља с |
| гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама с |
| покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца с |
| ком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта |
| је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, тр |
| ћи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} |
| о ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— |
| и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка по |
| аш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јав |
| Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра! |
| ко као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде заг |
| о у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа |
| она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико даје |
| му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода |
| гледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — к |
| е наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? |
| а пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви |
| сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— |
| леком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем о |
| ретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уј |
| >— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа |
| вако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми |
| енога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрес |
| е, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути с |
| Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> < |
| у свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна |
| — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, д |
| spraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> |
| овори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко |
| ијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, |
| ви старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не |
| S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко |
| за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Пет |
| <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онд |
| >— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се |
| зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{ |
| у одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Види |
| /p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно |
| ко, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом |
| Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подб |
| ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... |
| се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и п |
| азгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанс |
| ама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите |
| даље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> |
| заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек ова |
| {S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздрави |
| авоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ в |
| очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p |
| главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам |
| , увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се о |
| дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опо |
| ао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собо |
| начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају |
| p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац посл |
| Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно как |
| мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — про |
| иш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се труди |
| анас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — |
| ало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да |
| у трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И |
| јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи р |
| о! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осј |
| очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном |
| иера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја |
| иде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво у |
| пије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође |
| </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{ |
| војци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. |
| гате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, засти |
| дрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрп |
| } Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро |
| с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили |
| мичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно |
| у—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich |
| — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; јед |
| ко хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? |
| ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, уг |
| , ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између |
| а сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се |
| откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно п |
| очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, |
| д мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва с |
| нај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин о |
| руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила |
| ило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хт |
| зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше о |
| {S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживш |
| и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима пр |
| бина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти |
| ужи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S |
| је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи |
| дмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{ |
| и ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </ |
| ојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шали |
| збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка с |
| а бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао |
| отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију. |
| ри неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не прого |
| сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p> |
| под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога за |
| а груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лиц |
| </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се и |
| >— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, |
| дно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, |
| посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опаз |
| p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, н |
| Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Мла |
| мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је |
| у. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настад |
| зину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој |
| ду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! |
| лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p> |
| да гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства са |
| даше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} |
| гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, |
| ји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвје |
| новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели |
| аном.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одм |
| <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. < |
| промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора ш |
| зиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забру |
| час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и |
| е је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између ста |
| >Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у |
| чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га |
| е тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између д |
| у.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше на |
| знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на о |
| } А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду |
| <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм |
| од бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да |
| се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господ |
| а и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, с |
| оме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се |
| оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намир |
| није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S |
| погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга е |
| је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За по |
| . </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! |
| слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима м |
| е, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво |
| и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. |
| одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова |
| аза прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — од |
| 1_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Амери |
| </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају св |
| а улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попођ |
| о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако |
| ри... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, ут |
| лањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи д |
| } Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни до |
| добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било |
| успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече |
| на бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји |
| .{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз де |
| по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају |
| S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новц |
| љи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није |
| едва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p> |
| ово га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако ка |
| а...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> |
| ваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бу |
| .{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! |
| ем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма |
| p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи |
| пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак п |
| с јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству нек |
| окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа |
| јо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к |
| азећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци |
| но пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи |
| сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Г |
| >Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у се |
| даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Ив |
| за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите |
| е ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку да |
| да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не б |
| и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у су |
| љубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго обл |
| својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с |
| нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај д |
| је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milesto |
| гдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога |
| створи очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхта |
| ат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше |
| очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У |
| аше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — |
| души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. < |
| то у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем дано |
| м радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и |
| ново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се |
| и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и вл |
| рској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечер |
| о... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји жив |
| ице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељ |
| долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и п |
| отиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига |
| ић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким |
| иљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, |
| е посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једн |
| и женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но |
| о, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза |
| и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше о |
| а прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и ш |
| раву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p |
| пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружи |
| јетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек јед |
| па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Тр |
| још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога |
| ој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему |
| да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </ |
| ат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје |
| њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — |
| ије примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле |
| м мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по чети |
| {S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и пог |
| на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, |
| ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше н |
| вјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. |
| претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> < |
| ече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се наст |
| : — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана н |
| раже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се |
| има отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, |
| заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се |
| а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке обл |
| тих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; одне |
| о продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он |
| } Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише |
| ви се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва под |
| дмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потр |
| . </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није |
| а, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, п |
| пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опр |
| аше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и по |
| о мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када |
| тковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к врат |
| мен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресв |
| ави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p> |
| <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p |
| ј помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као |
| долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, б |
| ну! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мисл |
| нику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, |
| морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом изв |
| дају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; глас |
| си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад |
| пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па |
| а би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примири |
| а прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— |
| ошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Ив |
| у ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за н |
| по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А н |
| у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опо |
| ве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осиг |
| дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — |
| спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи |
| </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени нова |
| ло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи по |
| ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац |
| бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио |
| већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни |
| — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворен |
| из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наобла |
| јући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури к |
| </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бија |
| нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ |
| то да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хт |
| мерике.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно о |
| е корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене пра |
| } И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С виш |
| трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p> |
| чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонил |
| ље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на п |
| </p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнак |
| Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хл |
| и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> |
| о обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причека |
| уке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у сво |
| равити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи мо |
| нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замиј |
| сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијел |
| понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба с |
| збиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — |
| , а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, |
| те. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је жи |
| му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћ |
| /p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвије |
| а...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдн |
| ка. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред оч |
| о журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд |
| проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскр |
| Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајку |
| ропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавје |
| е трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем. |
| се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} |
| собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и с |
| ало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да |
| а улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупс |
| .{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу |
| хватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мра |
| ек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од |
| /p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести |
| е Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} |
| ијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топ |
| ли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутова |
| а догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И н |
| м изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хт |
| ине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара |
| , — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у |
| ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, |
| она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило |
| ан...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </ |
| орит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је к |
| лога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> < |
| ад простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и н |
| ј уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена |
| и? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпос |
| да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше с |
| у контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је мла |
| донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но |
| роз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, |
| ши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — |
| шају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вј |
| упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена биј |
| гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.< |
| о! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, |
| па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоб |
| к и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша о |
| оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вј |
| их, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га |
| и му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша |
| о је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По под |
| а сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пиш |
| а овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на |
| } Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — О |
| араше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му |
| мири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћ |
| амен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу |
| врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на гл |
| иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у про |
| пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје |
| рити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потр |
| утање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре |
| одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, от |
| о, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут |
| унила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висина |
| e unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим пу |
| , и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек |
| имо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брат |
| у „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу |
| му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} А |
| се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори |
| вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је би |
| уги пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се |
| изавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази. |
| рзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и по |
| т, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи |
| то ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец |
| ти. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. |
| па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — доб |
| внога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, до |
| ија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита |
| буђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и н |
| — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види |
| ме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — о |
| дје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док д |
| слагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Н |
| и... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да |
| еднако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, об |
| е! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p |
| дје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобр |
| мијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Г |
| им замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним бл |
| утња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и |
| руге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе |
| се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посм |
| ућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стол |
| — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, |
| тавши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још ш |
| одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по ко |
| е! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто нам |
| младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни |
| друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уре |
| >Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друг |
| милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> |
| је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човје |
| це насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљ |
| >— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— И |
| е диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— |
| ишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали |
| е стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је |
| оло, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве |
| /p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p |
| у, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу |
| намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на |
| е се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада к |
| Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је доли |
| копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад |
| емо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабр |
| ажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са |
| ју на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чека |
| аљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре с |
| , писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек при |
| ивота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задов |
| одности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти |
| иљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучи |
| ротумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће прости |
| у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницим |
| роме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исп |
| питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безн |
| а ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p> |
| и; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом |
| ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ход |
| ишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене |
| мо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао |
| е тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољс |
| у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелн |
| </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених масли |
| а што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> < |
| Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже |
| ши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit= |
| држи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне |
| ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају |
| {S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њ |
| че им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим живо |
| чано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави |
| о; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="sub |
| а негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од |
| ече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Д |
| и за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до пото |
| и, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село |
| гаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане |
| замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} |
| свијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодм |
| промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, |
| атише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије. |
| јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се |
| p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај |
| схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а |
| чно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему |
| што буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су зн |
| гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од ка |
| ице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза |
| то је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Је |
| а друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по спи |
| бирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тра |
| друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а |
| Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки |
| сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист |
| пну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type=" |
| ор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда н |
| до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријеч |
| шло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p |
| е.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су оста |
| г одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило |
| {S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег |
| увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао |
| <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из ува |
| ђе у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> < |
| </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова с |
| од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p> |
| шло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу р |
| м Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, ист |
| ачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље сто |
| oreign xml:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдем |
| p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати о |
| на их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу |
| ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и |
| р—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор |
| >— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим велики |
| у мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се д |
| о, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи |
| а да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> |
| да га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих |
| о је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} |
| вљу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ |
| вијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p> |
| и се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчеки |
| етнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> |
| преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други |
| ице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар прија |
| те. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога |
| да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што |
| и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје |
| S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чупер |
| а је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да дон |
| кога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> < |
| шћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано заз |
| ио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше |
| миј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи |
| „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души дос |
| е на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их к |
| насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Р |
| му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Иво |
| </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Ка |
| > <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! |
| ети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад |
| у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и |
| к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<fore |
| А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у душ |
| га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p |
| тно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— |
| ду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа сп |
| ој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди |
| арац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се |
| матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, ст |
| лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему ф |
| та уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове в |
| мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао |
| о њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу |
| село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ |
| У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен |
| осјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у биј |
| а, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их |
| чи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — |
| дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p |
| зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он |
| ву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да ср |
| јају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено м |
| новника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поч |
| га часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристај |
| Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени |
| Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — вика |
| етињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове |
| Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом |
| ри стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S |
| на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син |
| очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разг |
| сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говор |
| је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна |
| лази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су |
| га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S |
| и усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S |
| познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да м |
| p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја! |
| А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p |
| сподар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p |
| еди ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш |
| мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо |
| ете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праш |
| да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше ко |
| позната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретим |
| жаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали |
| осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима |
| ш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> < |
| пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S |
| ати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обал |
| " /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоће |
| о неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човје |
| на. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за соб |
| Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p> |
| твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и м |
| а преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво |
| крајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу |
| о и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</ |
| а и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „ |
| ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разја |
| а краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окуси |
| е смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеле |
| ких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. |
| p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у њег |
| ети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој при |
| око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда з |
| шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и сам |
| а се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка |
| нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> |
| рого! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једн |
| {S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ов |
| увствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима г |
| {S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="su |
| нимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} |
| о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p> |
| — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; |
| ручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз |
| ру да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и ви |
| есец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у неб |
| обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једног |
| и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к ње |
| адне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарко |
| лишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном маз |
| упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разл |
| ли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља |
| дају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно у |
| ак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно |
| насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено |
| — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на но |
| рода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, |
| а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p |
| бацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, из |
| идиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде.. |
| преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вру |
| {S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! . |
| !... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте. |
| , са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, |
| они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говор |
| у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегор |
| октор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — тр |
| крушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза |
| и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разгов |
| сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сук |
| ит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се |
| раше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смр |
| говорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> |
| амнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> |
| носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и |
| протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муц |
| а поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неко |
| ем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме д |
| слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молит |
| .{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тума |
| . </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушен |
| гони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, |
| рама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго време |
| којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са |
| е попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку |
| равом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровел |
| апа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким живот |
| ли.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија ч |
| тајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, |
| а земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђ |
| ; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На цркве |
| ор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: |
| ву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате.. |
| ревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен |
| мају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, |
| ен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Је |
| Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу |
| преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпосл |
| и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, па |
| што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један дру |
| свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је ј |
| {S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми дра |
| за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за боле |
| с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо |
| ако би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која м |
| иђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поск |
| о огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Ив |
| е. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је т |
| прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се |
| ло угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фр |
| уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је |
| утром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше |
| лашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати с |
| , не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!.. |
| дбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не н |
| пила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвор |
| се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме сти |
| одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу |
| и, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSecti |
| га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... |
| Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз |
| поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тре |
| о добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће |
| <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Не |
| И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се г |
| лека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благослове |
| е грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што |
| а узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући |
| асељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, |
| сте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као |
| еди и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} |
| } Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; т |
| мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и п |
| црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше |
| ата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша |
| стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша |
| котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и ње |
| мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S |
| , крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали |
| а гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође п |
| одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид о |
| епо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у |
| до љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у в |
| а поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зел |
| Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и м |
| Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се |
| тиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се |
| <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </ |
| ази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води |
| тих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> < |
| у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к з |
| егова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени ш |
| молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кро |
| о се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо |
| ..{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво |
| и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — |
| — Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљал |
| ву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да |
| м ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И |
| !“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући гор |
| н.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} А |
| есте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени при |
| p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па |
| >Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће с |
| ти списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва с |
| } Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у пот |
| ије баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! |
| ика ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвј |
| ца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетн |
| етстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хл |
| а и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке |
| а њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и |
| <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме поса |
| њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђају |
| чели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац н |
| остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти ди |
| е се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у ку |
| је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали ник |
| е и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружи |
| е мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу |
| ну, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код |
| — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво св |
| дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и |
| кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа |
| ! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на д |
| емио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником. |
| комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у |
| ут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је пра |
| те, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече |
| пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћа |
| ело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попу |
| кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, |
| и бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} |
| уги тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се б |
| ају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у сна |
| осматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; |
| </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабира |
| за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му дра |
| раја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви |
| се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто г |
| да на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца |
| ућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — |
| атових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" |
| е гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога да |
| > <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на м |
| ајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај |
| а зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама |
| {S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — |
| ше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о не |
| и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ |
| <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови тр |
| иште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље ци |
| ди свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На |
| ину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим |
| опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за |
| на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У пос |
| ући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Ут |
| гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разго |
| </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{ |
| — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо |
| постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали г |
| мутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изић |
| војка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на |
| о би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између |
| и и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежац |
| иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни р |
| раћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну |
| сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља |
| с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива |
| има из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} |
| дић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и |
| бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како |
| година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хти |
| то тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гла |
| S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p |
| јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гл |
| а живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, |
| о је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе |
| захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и брен |
| ћ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдје |
| говара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим чов |
| емо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, п |
| ало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Ј |
| ени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове |
| авио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци с |
| заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са д |
| , док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звек |
| о је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако |
| г што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне зак |
| ганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше |
| кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дје |
| упа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са ве |
| а да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао |
| шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код |
| блику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењ |
| асплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је б |
| Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати |
| е нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед |
| а то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; з |
| .{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на |
| уку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше н |
| стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благос |
| и разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> |
| </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и р |
| усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за |
| .. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </ |
| угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове го |
| е како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! |
| {S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше суз |
| — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, |
| астати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину ру |
| побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сух |
| ник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p |
| p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p |
| продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским |
| ањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, |
| на дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз |
| оглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим до |
| шту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе и |
| ла се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ б |
| доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред |
| у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорен |
| њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прион |
| овику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о д |
| н од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ри |
| укама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, о |
| цати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S |
| о мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!. |
| ри му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је |
| и!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто м |
| и већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се под |
| ећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се д |
| от раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чеља |
| е да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и |
| е полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{ |
| што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дођ |
| и.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собо |
| ља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци |
| ента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу |
| овори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. < |
| га пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуш |
| дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове |
| , ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази |
| је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, |
| свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они |
| ање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и т |
| укчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му сило |
| дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. |
| нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао д |
| отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то |
| није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па и |
| главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мал |
| , заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста |
| p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за дин |
| </p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају |
| чицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње |
| им! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По п |
| подин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодм |
| га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво |
| а одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповије |
| ше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — |
| опит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се в |
| </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се |
| смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а посл |
| сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помог |
| се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашу |
| воре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им |
| логом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, |
| најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одг |
| давши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинкти |
| да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледа |
| о да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није треб |
| } Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Он |
| </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — |
| аким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у |
| и сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, мол |
| мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова |
| јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте |
| } У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и |
| еђено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче |
| м један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени |
| ила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—п |
| евикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша |
| је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весел |
| граде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни го |
| е опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. |
| мириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни |
| Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! |
| дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно за |
| једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све испри |
| ти, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори |
| у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се н |
| м прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!.. |
| ... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одвра |
| ире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мје |
| на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи н |
| ић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близ |
| к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стар |
| ароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнут |
| коше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, д |
| ше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се |
| амо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља пл |
| и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и М |
| и ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да г |
| удили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и заже |
| ошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „ |
| ник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном с |
| се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаси |
| укавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име |
| и пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на |
| би раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и с |
| иса: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пи |
| е, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Ив |
| пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упек |
| о собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана. |
| упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S |
| слов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с |
| авна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико |
| оље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га |
| е скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их |
| ано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да |
| ћи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весе |
| никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је ова |
| о ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то |
| а премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдј |
| час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога про |
| знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, |
| дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> < |
| ри очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборе |
| ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, |
| — Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досад |
| вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми |
| био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота зад |
| и нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: |
| упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међут |
| ином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се |
| једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, ос |
| p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се стари |
| лећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати. |
| дине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} |
| Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, св |
| а.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша нем |
| ао смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — |
| ешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, п |
| други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још сто |
| Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио |
| списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у су |
| — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гд |
| . </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене |
| /p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; |
| >— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједова |
| тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише |
| у, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Да |
| једном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши г |
| ве то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, саз |
| јединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе |
| } А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. |
| ођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, најед |
| ора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповј |
| ава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> |
| /p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Сла |
| </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Б |
| ди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се |
| и мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>На |
| у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из |
| да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има |
| матрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Д |
| крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p |
| </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! |
| </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре |
| о му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јем |
| .{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше по |
| од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља |
| а се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестован |
| уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђ |
| трани трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Раји |
| а узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се п |
| {S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>М |
| позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа ча |
| и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјет |
| н, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дије |
| ате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{ |
| засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p> |
| тим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем шт |
| </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад |
| — Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на |
| а дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјес |
| стати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонил |
| поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђењ |
| з оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће |
| ачичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижа |
| лачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и |
| едимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњ |
| им дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је |
| одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, |
| д вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође |
| о, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благ |
| . — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Марији |
| потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, ш |
| да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресв |
| ал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности п |
| зи дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! |
| о се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним |
| и к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> |
| да ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољ |
| слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замис |
| чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми |
| и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало |
| а мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ст |
| тити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — од |
| зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} |
| } Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће |
| , да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, |
| утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у |
| ол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна ч |
| ма, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— |
| звршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да |
| пет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгу |
| но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике ми |
| глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме |
| у блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима |
| есења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} М |
| потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха н |
| би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна |
| вај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прс |
| ољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с г |
| Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши |
| , даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, ј |
| гар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све п |
| убач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Је |
| а посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од |
| вукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструј |
| а отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављ |
| ом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник |
| е. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>И |
| зор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он ком |
| косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза |
| Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га п |
| драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове и |
| м изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себ |
| што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недо |
| вде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба тру |
| упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те пово |
| д.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у |
| кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, к |
| је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памет |
| да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И |
| а, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач ни |
| <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — |
| се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадн |
| е и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих |
| ... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> |
| ник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’ |
| </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} |
| пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром |
| роши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се |
| млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младић |
| нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, тру |
| ша се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако пр |
| лобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблаз |
| дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. |
| на прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи |
| оде, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и т |
| е и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи св |
| ...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S |
| омишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше нач |
| ушом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{ |
| ерњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Наста |
| и од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не на |
| „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или |
| о погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га |
| /p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тар |
| Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, |
| латних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у |
| дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к |
| је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је би |
| рити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би |
| умњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота |
| живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се |
| . </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим с |
| е! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Х |
| а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њи |
| а чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? |
| е.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекор |
| ! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— |
| ик црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Л |
| потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у к |
| испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p |
| Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво |
| први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А ш |
| акле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеје |
| Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док до |
| вничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што н |
| ко дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И на |
| м.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад |
| воре.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, |
| рада? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и |
| ики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, хо |
| </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си |
| до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у |
| јежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сест |
| тпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подава |
| омичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још |
| оји бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачи |
| ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога сел |
| бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се |
| S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану наша |
| е узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p |
| пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипал |
| е се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час |
| мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S |
| — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> |
| тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мен |
| војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је би |
| а оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, |
| p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори на |
| во ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе |
| разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија рас |
| ти осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посеби |
| платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њ |
| упила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша |
| Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја |
| дара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} М |
| за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — пон |
| ако ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покој |
| о јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте пит |
| теде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О |
| Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и |
| бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих годин |
| а, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </ |
| руга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њи |
| села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку |
| овених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху зад |
| ...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесје |
| доше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, |
| кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему |
| ign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ |
| ш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <fo |
| ву врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се у |
| у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено |
| зо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче с |
| !— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И |
| о запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; ка |
| зговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на |
| ирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао |
| чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњиже |
| и потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати |
| егова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се у |
| м то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држат |
| , гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вј |
| p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на |
| виједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— |
| се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпа |
| лити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљи |
| раћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <d |
| пе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицим |
| ма. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама наширо |
| {S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је |
| и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну. |
| се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на |
| постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. < |
| пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмир |
| рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у |
| бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни |
| е мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита кр |
| </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге |
| {S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се пра |
| ! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Та |
| а је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам ла |
| — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће |
| !{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још го |
| е, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — |
| разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледа |
| име измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у |
| га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај |
| > <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелни |
| четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Глед |
| С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура |
| <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у град |
| смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> < |
| е исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо |
| и ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с глава |
| лико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па |
| ц шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је д |
| у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно пр |
| иваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне |
| да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сј |
| ваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у град |
| <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, |
| . </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет |
| по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих |
| тарица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш умора |
| рамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје бер |
| га очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се |
| да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; неми |
| ок је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље је |
| ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека потков |
| ијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да |
| пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сест |
| о ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Пре |
| сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу св |
| ао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пу |
| слије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да |
| дају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и пл |
| аш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред рас |
| а дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
| ах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се |
| оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> |
| ад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступиш |
| з гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом |
| њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — |
| цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао |
| инствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код |
| по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стол |
| епњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но об |
| њу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху |
| нама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурн |
| час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним |
| {S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и |
| >Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморски |
| попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљед |
| лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и пото |
| су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једн |
| , старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и |
| мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да |
| се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке М |
| ако ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву. |
| с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке сваки |
| ко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло |
| , у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напо |
| е с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у и |
| нограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама вр |
| именовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и ху |
| што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради диза |
| поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и уд |
| а поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе |
| а улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз |
| — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом ишт |
| ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и |
| у се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред |
| мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељ |
| .{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упи |
| ако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу да |
| е...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерн |
| Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запи |
| ти. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, тр |
| сматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, |
| е изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред с |
| пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> |
| куња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!.. |
| ко у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S |
| , момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе |
| .{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— |
| је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирит |
| , као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смр |
| т јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите |
| /p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка с |
| кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ |
| >— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за |
| атила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се прибли |
| примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — уп |
| ово приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Наш |
| се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавиц |
| прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свј |
| и господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу по |
| истаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, некол |
| а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а |
| е; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, |
| смјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недо |
| Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере с |
| е имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинс |
| и су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Дома |
| у. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је |
| кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Ма |
| унца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по пос |
| рже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се п |
| е стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{ |
| .{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пр |
| да се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе у |
| S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа |
| ..{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа б |
| увши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му м |
| ати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у си |
| док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподн |
| о гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван гра |
| о шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није |
| у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, |
| је почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбиј |
| > <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{ |
| у чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у свој |
| је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> < |
| дире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и от |
| хом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p |
| > <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како |
| на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у окв |
| огу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади |
| а га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено вр |
| накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је |
| </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво |
| пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чу |
| ељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака |
| мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља осви |
| и њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у |
| наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... |
| p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије |
| страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађ |
| еоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ни |
| умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бор |
| ни, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте |
| љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа д |
| ападу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу |
| тра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што х |
| спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као д |
| борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате д |
| живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се |
| г ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци ун |
| испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје |
| мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, госпо |
| ати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочита |
| ицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигу |
| ако је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац. |
| е својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! < |
| о закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешку |
| дно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновн |
| > <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се ота |
| и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! < |
| у у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> < |
| p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода |
| тења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто |
| ислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{ |
| ри! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би |
| Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпо |
| , реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше |
| црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповим |
| Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупник |
| ољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво п |
| вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смију |
| p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дош |
| е виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не о |
| уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тиј |
| дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицо |
| ше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у закло |
| обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаш |
| .{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, |
| аћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу но |
| отиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би п |
| р међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село |
| елник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по |
| <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би |
| етлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спр |
| леду главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река с |
| иште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљи |
| и те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто |
| х изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен заст |
| потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву |
| ротивничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима |
| . </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усу |
| ве користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше |
| ачелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином |
| равитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред вл |
| сподин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у оч |
| окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко |
| шарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </ |
| његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови по |
| а смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што г |
| обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... |
| ник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На ст |
| S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући и |
| аја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора |
| стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот |
| долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док н |
| Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњ |
| е. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје |
| и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено из |
| ! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> |
| ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти н |
| се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> < |
| >Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој |
| итиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која ф |
| по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то прим |
| ирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву |
| шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше тр |
| у с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у |
| чекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколик |
| тојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе с |
| алеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари |
| S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше г |
| се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> < |
| <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, |
| ишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук |
| Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у ис |
| <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем |
| поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласт |
| биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— А |
| </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уруч |
| м! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни |
| у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени |
| >— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Б |
| рош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} |
| .</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Ив |
| свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу ф |
| скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете |
| џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S |
| Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p> |
| е.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> |
| S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор |
| два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, |
| је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча |
| одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — |
| рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затво |
| из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговара |
| ивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за |
| S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на |
| умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На д |
| жит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Ка |
| у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну на |
| леда господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не |
| ! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној |
| чеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадић |
| ло!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их |
| лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше ра |
| Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! |
| еветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не ра |
| ди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко |
| вори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испрат |
| .{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге |
| во равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> < |
| осе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечист |
| /p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у ка |
| у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазв |
| лом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуш |
| велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах |
| сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не |
| нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. |
| ила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у |
| ! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон! |
| греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину |
| </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се |
| а се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара п |
| т рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу ба |
| еци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> |
| >— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се |
| и одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се |
| и? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он |
| многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само сви |
| на урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху с |
| и на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде оста |
| мо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати |
| времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено |
| ерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, н |
| а!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми сваког |
| са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи |
| те!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиље |
| о, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја |
| </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и хо |
| .{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна же |
| њу и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изнена |
| } Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p> |
| ути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при |
| ар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога |
| о јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и н |
| — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога |
| а, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече а |
| што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијет |
| х осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — |
| му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира |
| А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и нач |
| рама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма ним |
| мњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући |
| челник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запу |
| нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одм |
| једно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда. |
| а њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Си |
| одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> < |
| кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, |
| лике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду до |
| и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Же |
| >— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику цр |
| кадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око |
| .</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружин |
| ора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, н |
| >— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпосли |
| у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколик |
| здахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. |
| јор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља |
| кога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. |
| ашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опаз |
| добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имањ |
| а, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше |
| оздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не мо |
| е с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу |
| чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега |
| сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} |
| до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђав |
| колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопак |
| оже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, к |
| се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле |
| <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше |
| сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> < |
| ва правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се не |
| дговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча |
| и смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали |
| <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то. |
| цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио жи |
| </p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једн |
| шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица |
| } С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање ла |
| за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавају |
| лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече о |
| </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметств |
| напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и с |
| бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозива |
| приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мара |
| а у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у п |
| ј се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјево |
| ијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сјед |
| о, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отр |
| тргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p> |
| а доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи нек |
| с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши на |
| раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом |
| сјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљ |
| аука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он |
| и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Ал |
| — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти о |
| рушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се при |
| стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У |
| уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p |
| а њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи м |
| град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у |
| зор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер г |
| души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као ут |
| њега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучни |
| реврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас о |
| </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не |
| а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S |
| замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио |
| ло.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се |
| и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла грана |
| днога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетуј |
| силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и п |
| је ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, в |
| гом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво |
| не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њег |
| д су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш |
| Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, |
| Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкр |
| е бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава коли |
| ка у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху |
| ути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се от |
| остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. |
| ен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жрт |
| е! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је |
| о прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли |
| заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше |
| ву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у ду |
| Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. |
| знаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски вазд |
| би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаш |
| знебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал |
| шња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село |
| <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Пром |
| је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и зд |
| е састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, |
| дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p> |
| ма и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, |
| Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ни |
| ној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спр |
| о се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима н |
| жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да |
| озја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог каз |
| о!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде вољ |
| лавару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати г |
| Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и м |
| у дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је |
| , и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмит |
| ти. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и зава |
| очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љуб |
| цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} |
| тврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му ми |
| а, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокр |
| бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет |
| вјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господ |
| дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућа |
| разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке б |
| мци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смј |
| ућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима |
| ијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољск |
| ре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> |
| четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе |
| S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши |
| угим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увеч |
| зила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p |
| {S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што ј |
| а се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} |
| ешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најб |
| ку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: му |
| во није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, за |
| килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} |
| . </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, |
| прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и од |
| <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско н |
| у, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га |
| Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те |
| а сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље |
| а се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране о |
| } Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча |
| — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође |
| ици? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога |
| се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није |
| те како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит рази |
| х и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само н |
| нарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — |
| овори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на во |
| ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p> |
| без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољениц |
| најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} |
| во су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је л |
| ивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доно |
| а чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се не |
| та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи |
| осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тиј |
| бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — п |
| овори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да |
| p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њи |
| не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, к |
| и по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама с |
| она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и |
| и био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је х |
| њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећа |
| Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго теб |
| воката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали |
| е рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слу |
| ечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и |
| аго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а т |
| ите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам |
| све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, нег |
| крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} |
| , нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — б |
| зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је |
| ши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Ал |
| у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква бр |
| н.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво ј |
| је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до |
| <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је поглед |
| ар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около |
| ...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Б |
| случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, |
| а обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{ |
| жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка |
| били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка јед |
| ш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двад |
| тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p |
| аде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је ота |
| нац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промук |
| а су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и |
| настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо |
| Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пу |
| а.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешн |
| риво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа |
| ум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква |
| жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме ж |
| уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио об |
| , и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} |
| Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује |
| навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p> |
| у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога |
| } И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше |
| у пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети |
| кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да п |
| Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} |
| p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они п |
| над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плоч |
| е и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. |
| ћ и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам |
| ићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе н |
| ет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срце |
| о да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу |
| вјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двој |
| ина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и о |
| младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља би |
| чи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече |
| пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То |
| ака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, н |
| а престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори г |
| успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто |
| дајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена |
| а. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући глас |
| и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из др |
| у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, б |
| локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамен |
| она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће |
| у“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметн |
| му себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који и |
| Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф |
| рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво поди |
| м навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јуж |
| ни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чист |
| се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, отка |
| чешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у з |
| заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његово |
| ну, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета |
| ијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрај |
| робуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топ |
| он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће леж |
| гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и |
| ’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, раз |
| м је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху |
| бори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди с |
| </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — наб |
| ше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати ш |
| обро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом преглед |
| чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена |
| ом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза |
| јеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> |
| p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њен |
| срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитам |
| уг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристани |
| е одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ри |
| ете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p |
| има му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У |
| се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Свак |
| ућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита |
| ре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у |
| живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Ј |
| и...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла са |
| е, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући |
| евојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за рук |
| . </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се о |
| — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада ф |
| p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — |
| јешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма |
| оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — оп |
| о навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема |
| ђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p |
| , па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће |
| икад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријег |
| а села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагања |
| гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу ника |
| пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем ре |
| цаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи |
| одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча н |
| , и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а к |
| у Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, бил |
| омало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино |
| рислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> < |
| едноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу |
| ћарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </ |
| ао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно |
| е гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он у |
| рпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан |
| шкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за д |
| д и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих |
| а. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних |
| не слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом |
| иво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје |
| ресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је |
| ш по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега |
| вота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> < |
| Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p |
| у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући |
| он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— |
| постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите коли |
| м ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и |
| на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гле |
| Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони |
| ити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра. |
| ене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла |
| ијеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве шт |
| чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетло |
| већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно |
| има ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжеш |
| а ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са на |
| — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу ј |
| Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> |
| p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому |
| послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору с |
| очека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се с |
| он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А н |
| и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше |
| аја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се замета |
| м у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме н |
| жиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјет |
| стати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке кр |
| — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неро |
| у: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде св |
| вдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно ста |
| гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се биј |
| </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне н |
| лова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради. |
| закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе ж |
| другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник |
| астати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крај |
| кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда ре |
| млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо |
| Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше по |
| змеђу шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама |
| љиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој год |
| рована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би са |
| не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину го |
| {S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли |
| исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатк |
| мо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му чес |
| .. </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На |
| да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо |
| и она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>И |
| чекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво |
| међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше |
| ипо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати с |
| наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један |
| у нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, |
| е отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједо |
| де сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано |
| ао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћ |
| вање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне |
| ан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На рас |
| ац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовн |
| о неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим |
| и своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што ј |
| и пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: |
| агињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког |
| ад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хла |
| о је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по |
| осматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... |
| хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Брод |
| а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичен |
| од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господи |
| мркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, |
| устави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p |
| е постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом нади |
| у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрен |
| вали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]... |
| . </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задо |
| нали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subS |
| кује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, п |
| p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: |
| ве ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се оч |
| ио би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове |
| p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте уда |
| браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господ |
| лужбеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи |
| ујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрив |
| е. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? < |
| и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да |
| својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Дов |
| исли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури ган |
| p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у м |
| у он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их |
| очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} |
| ећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Ив |
| и, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S |
| Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сиг |
| редлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребр |
| паљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст |
| на болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примири |
| га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и пок |
| свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће уч |
| p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго д |
| д себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за уд |
| ока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говор |
| ди кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјети |
| е невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вам |
| анак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стоти |
| позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — у |
| Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> |
| је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехот |
| е је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њим |
| ишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теб |
| омена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </ |
| По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу прет |
| а и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. < |
| агону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} |
| оравити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча |
| итрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћ |
| игда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто |
| ала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американ |
| — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти |
| пази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не |
| > <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{ |
| ... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош |
| чије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Ф |
| да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— |
| >— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет |
| богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали ка |
| <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Зап |
| луга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дођ |
| охвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три |
| а! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: < |
| добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. |
| Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топ |
| ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер о |
| свијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му |
| елике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало |
| ехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, к |
| сару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи м |
| проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам н |
| ђе мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога се |
| а њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посма |
| лаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се |
| у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када |
| и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... |
| а вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њ |
| ђују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је л |
| м сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла |
| рави трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник |
| е бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама из |
| из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је је |
| ре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прв |
| ију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дје |
| е шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да сп |
| е Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може д |
| уо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у св |
| дио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрњ |
| пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а з |
| и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха з |
| имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужн |
| а што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним б |
| а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу занов |
| је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S |
| подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се |
| ца.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се гу |
| гледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и нево |
| боду, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка |
| а свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та |
| зби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, |
| , и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне |
| за тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари А |
| ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда |
| рбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. |
| застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти |
| Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промје |
| ат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — в |
| а, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила |
| двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Дом |
| а и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Погл |
| бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама н |
| ка? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леж |
| стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вир |
| ако му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац т |
| туче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех |
| аде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се про |
| , мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштрк |
| тељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи п |
| амо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним п |
| сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће |
| о и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од т |
| . </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјест |
| ирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, д |
| неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: |
| униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војнич |
| уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његов |
| до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако |
| <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек пре |
| уги одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, п |
| и се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Никол |
| нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде |
| кад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину |
| </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице. |
| се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отва |
| обом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — |
| чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини |
| </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, г |
| еличанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену да |
| ри иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је |
| плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затво |
| дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум ј |
| једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране ха |
| . </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје доз |
| ркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Њего |
| </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, |
| <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ни |
| а непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; |
| т форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради ј |
| ио добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још преран |
| вота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени |
| састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су бил |
| ауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фење |
| као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву. |
| ђемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се |
| ’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље |
| о је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изн |
| подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Ју |
| улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом че |
| ћи у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се |
| зиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе |
| јен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једност |
| е протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгл |
| изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, |
| је исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: б |
| > <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; |
| ало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На оба |
| гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му по |
| н се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и |
| е, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађа |
| близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} |
| роје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њ |
| ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крен |
| то избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— |
| није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њ |
| ко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако д |
| ли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се |
| ар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао п |
| а се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада |
| </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој ж |
| рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека |
| ом тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку |
| ире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — |
| свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, |
| .{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ћ |
| дираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво к |
| пита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у |
| сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чин |
| ри један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су |
| оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му |
| а; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— |
| и циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се |
| се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће |
| а нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градски |
| — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду |
| Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати |
| , трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пр |
| p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га пог |
| виклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледа |
| м тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ч |
| ек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и |
| ?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се |
| </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресл |
| Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А |
| S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзен |
| онуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбо |
| таде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита нач |
| њега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један с |
| — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога пу |
| , ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисн |
| еда испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да в |
| причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна п |
| у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова |
| ељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људ |
| часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. |
| иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тре |
| .{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. |
| х нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Зем |
| а; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Нем |
| ијатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет в |
| пуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућа |
| } И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој т |
| и. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — |
| тао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p> |
| ора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к м |
| и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли |
| ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друшт |
| во. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — З |
| Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње р |
| А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам г |
| не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу |
| а, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкива |
| од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је неч |
| ојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, |
| <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и |
| зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — |
| га оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите |
| осао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да |
| ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Зат |
| јева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да |
| спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одго |
| — А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши око |
| ен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </ |
| p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и |
| кога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било |
| Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни сол |
| ...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како |
| она... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па |
| м доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У н |
| удбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је |
| живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела |
| сједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другог |
| ромаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека сто |
| > <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p |
| ..</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немој |
| а оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујт |
| , па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напос |
| мад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{ |
| , подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отвор |
| воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћинск |
| твом. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите на |
| другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде мог |
| и жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSe |
| јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли и |
| поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! |
| т са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља броди |
| погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жанд |
| > <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и п |
| се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља с |
| рчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку бра |
| о да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повр |
| погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свог |
| авјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пош |
| лади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> |
| пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обм |
| презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече мла |
| е.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у к |
| љина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тиши |
| /p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> < |
| јећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом о |
| стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитав |
| — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, р |
| азнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на паро |
| родора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и ј |
| родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу др |
| и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту |
| јекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, д |
| раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна п |
| након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кре |
| уче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше |
| <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — |
| И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, с |
| и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отв |
| искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не мож |
| ш ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у |
| љу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И н |
| ш једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, |
| у стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет |
| те се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жа |
| оваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душ |
| шао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштв |
| ало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим в |
| их облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> < |
| атра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и лом |
| гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубо |
| ом бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бој |
| се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачн |
| у, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Сил |
| му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а к |
| осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, рази |
| је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и |
| његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо |
| , промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине |
| и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олт |
| <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> |
| ао обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Ба |
| } Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија |
| нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако т |
| p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјева |
| ренога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боро |
| у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчев |
| га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше с |
| га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздр |
| загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега че |
| душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p |
| дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно |
| савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спа |
| нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новаче |
| ијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жуп |
| м; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осје |
| > <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, п |
| зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелни |
| че.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум и |
| вље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинил |
| да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће |
| ма. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. < |
| {S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — ја |
| сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи |
| а гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их |
| бори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топ |
| не њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за |
| из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи |
| леда у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар |
| се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи ра |
| ао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте |
| Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажа |
| е ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очит |
| ? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то |
| банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић |
| тивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој н |
| ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, |
| о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане шт |
| бима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} |
| ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мен |
| ијега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Из |
| ећи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види. |
| свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p |
| кон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излаз |
| рекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на пог |
| <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо п |
| , да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе н |
| </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао ј |
| зно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгра |
| у.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке шт |
| а блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља. |
| </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, ш |
| p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац при |
| по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и н |
| и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо |
| и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И |
| даље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и |
| вој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хистори |
| оме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их од |
| њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатр |
| пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно |
| > <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет сми |
| , што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ива |
| и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се д |
| жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али |
| сти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваш |
| гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца јо |
| , предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме д |
| воју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове! |
| ече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све |
| а стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи н |
| епа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и |
| онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господи |
| ију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући ст |
| > <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај наро |
| Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа |
| во!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И о |
| ос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе ције |
| јесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо |
| се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друшт |
| селе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека |
| ш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — |
| мири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвиј |
| иформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете |
| гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> < |
| один жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе сво |
| Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осм |
| рошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, |
| Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему доса |
| ије требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још |
| тару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се на |
| тједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори |
| тломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— |
| — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе |
| осподо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и |
| ћноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, |
| ковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тума |
| је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше |
| дицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто |
| епњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и |
| поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на кој |
| га Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето |
| ор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економс |
| ца зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од в |
| хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно |
| рији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који по |
| идићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада в |
| де, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ив |
| м, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болил |
| — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А |
| се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш с |
| лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — |
| } Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што зади |
| им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у |
| о разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Дом |
| о на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падах |
| пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворк |
| све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју |
| часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек |
| промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у |
| уст град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани |
| ега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека |
| а њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> |
| љеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем |
| исто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека |
| . </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невич |
| мњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ив |
| је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри |
| о потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. |
| руже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, |
| еравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је вр |
| ава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара. |
| овара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стр |
| , морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе |
| воме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису тво |
| својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дје |
| тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево диса |
| ушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећ |
| p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелн |
| стија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху |
| робуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, ве |
| раво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па |
| — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код |
| е Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дуби |
| ре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — у |
| .{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> |
| јор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједи |
| ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинар |
| поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пиј |
| ше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљ |
| ући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога ч |
| њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа |
| о и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. |
| а поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — |
| позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да рад |
| ја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се д |
| S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p> |
| адесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине |
| ахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, |
| забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не мога |
| — Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ св |
| шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на нова |
| едао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} |
| знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчиц |
| > <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је за |
| младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесјед |
| це, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће б |
| и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз |
| и и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се |
| јетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим ш |
| бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да с |
| народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препир |
| мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златн |
| азнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и з |
| нских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи |
| ротезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео |
| адалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослуш |
| у мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу че |
| боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго забора |
| тарији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Ци |
| о ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се б |
| у.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <mileston |
| а почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин от |
| м прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и поша |
| да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четвори |
| <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке |
| ше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Ж |
| аш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прсну |
| ева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти ње |
| завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђ |
| отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и |
| дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и баха |
| игоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто и |
| однос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно ј |
| о муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега |
| Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се од |
| да је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче |
| рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xm |
| идиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час ос |
| !</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да |
| м, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољуб |
| уги сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти ода |
| оточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да |
| сто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није в |
| . </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетно |
| ко су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — р |
| тимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, |
| : </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је до |
| Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све б |
| из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нех |
| свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота. |
| ике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву виногр |
| жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао г |
| лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га по |
| га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није |
| им добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјет |
| дао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> |
| ајбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало |
| руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: |
| , да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како |
| {S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи |
| а чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим сл |
| екоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве ин |
| траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а з |
| у за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз о |
| на тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А пр |
| једљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> |
| и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p |
| спраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати |
| Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу |
| ијети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> |
| устош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином к |
| , мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, |
| ежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела б |
| слави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху |
| Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичар |
| ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у ду |
| осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну |
| он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> |
| о ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угл |
| нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли би |
| иру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више |
| ам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може изд |
| ировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — |
| ја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештр |
| Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде |
| тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је бил |
| ворили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладова |
| у? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — С |
| Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У |
| гу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{ |
| ође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјес |
| у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, |
| ослу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави. |
| p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све има |
| био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада под |
| споди допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто |
| рани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше |
| {S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новина |
| лников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше јо |
| и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у с |
| оклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Ваш |
| у“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p |
| зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико |
| јетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. |
| собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — |
| о кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијери |
| ли —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога |
| ри пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} |
| мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— |
| само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — реч |
| анит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! |
| ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне |
| о их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, та |
| оше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да бл |
| ом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли с |
| у Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђа |
| а младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се |
| о у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао |
| им језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје |
| и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу |
| руштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљ |
| А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Бо |
| и Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђив |
| идите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У д |
| којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </ |
| е.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снаж |
| — Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. |
| ико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> |
| о поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувс |
| ше и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како |
| Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још |
| државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p |
| та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у |
| о му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је |
| годно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што с |
| , и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сије |
| младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, д |
| <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића |
| ђе к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно м |
| м су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога |
| не вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио ј |
| .{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би |
| /p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S |
| и би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у ду |
| колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима |
| се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи о |
| упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе час |
| р. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби |
| ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво |
| је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан |
| ала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> |
| > <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушић |
| невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно пр |
| ајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда |
| да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа д |
| сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се зб |
| реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је |
| отили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако. |
| елога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу |
| ови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не |
| агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луц |
| — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота. |
| сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по дру |
| {S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасм |
| {S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ни |
| то, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — |
| цаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој прист |
| да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и н |
| пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на |
| И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајућ |
| ије собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила. |
| да дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је гово |
| рац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — оп |
| а? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, |
| их Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSec |
| <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па |
| >— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — О |
| богом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одиј |
| м стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то |
| е пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Как |
| јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и о |
| о, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Р |
| Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> < |
| Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерење |
| без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је мо |
| на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука |
| ињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо м |
| игда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теб |
| четка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настав |
| киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао |
| рну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им ј |
| у јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p> |
| укло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> |
| а слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Ни |
| том сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. < |
| ости простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему жи |
| } Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варо |
| гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његов |
| — Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равн |
| ри.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе од |
| у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с теж |
| S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слоб |
| ипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка ни |
| мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>П |
| омице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Глед |
| е њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе з |
| натрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио |
| даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се ж |
| астран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво про |
| — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача н |
| јети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њен |
| ничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — об |
| — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у |
| ести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p> |
| > <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пру |
| икада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај |
| овник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— |
| се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, |
| да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљи |
| и она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо |
| док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу |
| је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му ј |
| з свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Њ |
| ице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к |
| <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — засти |
| сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уре |
| — Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: |
| ућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у |
| јте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто вара |
| рини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Ан |
| е свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дан |
| ше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се сил |
| /p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвор |
| наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </ |
| лом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и над |
| мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије |
| сио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} |
| но насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— |
| на живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да |
| tone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и н |
| ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику |
| е вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше |
| м вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Н |
| ави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из д |
| сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на с |
| код радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S |
| кону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије б |
| јте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда ст |
| дну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. < |
| > <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је |
| p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради |
| тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p |
| ин гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан |
| а пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних |
| Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу |
| <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> |
| се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у |
| о и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као не |
| а. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— |
| воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори ш |
| је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је |
| лника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом забора |
| шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, |
| ао; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p |
| мојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у ње |
| о разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим зв |
| имаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте до |
| њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило с |
| о разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, |
| сјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрп |
| опуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи |
| од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и |
| учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, |
| еника бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цр |
| мјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор д |
| мао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше |
| <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у посл |
| а душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда |
| под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Ма |
| гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је ве |
| угога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у се |
| о топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од сел |
| есклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се от |
| гово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до |
| <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са |
| у мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околи |
| <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним живот |
| ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдиц |
| хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за |
| закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега |
| може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни зв |
| ваше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је зами |
| кивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пир |
| е и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њ |
| ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као д |
| ени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе вид |
| души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо |
| првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се |
| и осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштве |
| него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине с |
| } Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дан |
| вне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао с |
| вем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самово |
| у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сл |
| </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси бил |
| Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао. |
| вртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши |
| ници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жа |
| — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто н |
| е у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове |
| човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи ш |
| осматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од д |
| ио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мре |
| пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мј |
| а продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} У |
| и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што с |
| ио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и с |
| дасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум в |
| ац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишљ |
| здух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они з |
| ? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто д |
| под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој ж |
| ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и н |
| садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му т |
| се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређен |
| Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цир |
| е к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? |
| } Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пла |
| е заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих |
| изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње |
| , а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што |
| е и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{ |
| на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он |
| </p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} |
| им валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и раст |
| д модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> |
| т по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истис |
| лно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи уп |
| равитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој |
| зу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! < |
| да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — |
| </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало м |
| овјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и |
| <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Ив |
| ан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! |
| ите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту жите |
| а и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник д |
| аграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди |
| <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се |
| но се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје шт |
| <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— На |
| Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, |
| >— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја са |
| ршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узб |
| та и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син с |
| <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у ун |
| Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаш |
| p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— |
| е куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолич |
| ти, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Так |
| за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало |
| увши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није позна |
| црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле |
| астим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов д |
| .{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад |
| избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </ |
| и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постав |
| ослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. < |
| жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и пр |
| оксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! |
| има, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише дас |
| p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С |
| есет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гд |
| — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену. |
| да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S |
| з џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дј |
| запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? |
| к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту |
| ојима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу |
| се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу об |
| заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин доб |
| што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, |
| поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пре |
| е им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p> |
| сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га |
| рно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> |
| ме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу |
| аповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизно |
| гама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> < |
| ећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> |
| ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: |
| му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани |
| то опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се миса |
| слови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују.. |
| требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и |
| на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворе |
| у у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — уп |
| оју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> < |
| мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор |
| им гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упит |
| а ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. |
| че галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устр |
| њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </ |
| е к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиј |
| војка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — ум |
| езику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ циј |
| мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. < |
| особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин |
| у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у он |
| гна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјев |
| ма настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тре |
| би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. |
| Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... < |
| Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме по |
| форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат |
| ли су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за не |
| тупак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се д |
| Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише |
| — Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. < |
| </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице |
| <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по сто |
| .{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p |
| есам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, ка |
| — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићем |
| е заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чин |
| би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! |
| моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и закл |
| >— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S |
| у ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. |
| ирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> |
| <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријате |
| ва — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток град |
| ћем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. |
| о за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погл |
| пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Та |
| кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће |
| ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбен |
| ослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, п |
| њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шј |
| га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да н |
| дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника |
| ни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... |
| и смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не п |
| е правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је шт |
| е дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред цркв |
| узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она |
| еним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бирани |
| ћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> |
| ?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу ј |
| пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја лин |
| ије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити |
| о се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже |
| их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што |
| и му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „На |
| гледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он уж |
| е мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p |
| </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао |
| е к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи по |
| во је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај |
| ико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет |
| Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је ш |
| илижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој |
| слити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њим |
| да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угл |
| } Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље |
| ед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто |
| ели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође са |
| них уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз |
| азуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста |
| анији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело |
| да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, |
| духу као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини пов |
| ри крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из сваког |
| рђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијет |
| ли час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се |
| коме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је |
| ection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе не |
| ion" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по |
| му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија кав |
| етура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, |
| it="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем. |
| ма учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и |
| оје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она |
| и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А теш |
| дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута ск |
| ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада |
| nit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових д |
| Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ ам |
| два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </ |
| >— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино |
| видит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, о |
| буле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S |
| едњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} |
| у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— П |
| још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми |
| е преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаш |
| средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се |
| у.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаве |
| т једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се |
| рхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу |
| S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви ж |
| S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога за |
| иђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио |
| аше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говор |
| ши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја д |
| е погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пр |
| ц се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана з |
| нијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шес |
| е што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне пр |
| о, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво |
| доше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање |
| и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по ре |
| <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одвра |
| један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — д |
| <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к |
| >Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </ |
| ој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну |
| <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Ж |
| оље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му дра |
| њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило с |
| еда Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће над |
| могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њ |
| небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} Д |
| сјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и п |
| вом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ пола |
| сам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто зап |
| не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече у |
| у у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише јед |
| опусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено |
| — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p |
| Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чу |
| не? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> |
| да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет |
| бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и |
| а мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на оста |
| > <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, |
| како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на |
| фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... < |
| посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намир |
| се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Та |
| друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да |
| је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и о |
| к јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и п |
| } Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог |
| ранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дота |
| и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што |
| а годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами |
| p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх н |
| м могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље |
| уге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} З |
| и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела пород |
| уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто |
| свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не споми |
| говац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </ |
| ре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид |
| ла бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су тр |
| араше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу |
| Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљив |
| гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено по |
| де одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља |
| качу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је |
| немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А |
| око у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости |
| олима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вап |
| немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових |
| ља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> |
| ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јес |
| васто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и |
| е, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и прол |
| p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна т |
| чи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се сит |
| стано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим о |
| ње. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви |
| да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар |
| о је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} |
| ше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још ниј |
| ве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у ве |
| ан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо б |
| апат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и з |
| оравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на |
| и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на о |
| а дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наок |
| и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, ка |
| . </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше на |
| отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па |
| држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опе |
| р.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће биј |
| за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Посли |
| иво гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прос |
| вијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече |
| ну, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра нам |
| ла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле |
| рили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздраган |
| > <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ниш |
| се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну р |
| ам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а |
| авдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави с |
| а привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. < |
| чве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи. |
| дадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бач |
| З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му |
| е ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићем |
| ало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, к |
| небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! |
| рењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах |
| уха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у д |
| све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада о |
| вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећ |
| о себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницам |
| .{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} На |
| ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он хода |
| трић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи |
| то се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пус |
| ори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{ |
| задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи |
| и је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p |
| раја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му |
| ослужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; ра |
| из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговц |
| и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ |
| шак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у паме |
| пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући н |
| дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се |
| ма.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се на |
| ли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, |
| свјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запа |
| стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетл |
| државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају |
| каних пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може н |
| Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очи |
| обу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{ |
| ло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају |
| ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око |
| вота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли |
| ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затв |
| ростих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након не |
| ружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по с |
| ма, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, ж |
| јетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и |
| — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предо |
| >Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала |
| утра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости |
| </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} |
| /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вј |
| слије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете н |
| <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Мла |
| још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вј |
| еком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прек |
| па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида |
| </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема |
| кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји са |
| дигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље ур |
| пустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене маж |
| з дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз |
| херила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се |
| а, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја зан |
| ше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим |
| молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се |
| аче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде |
| е обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто |
| а од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се |
| ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало |
| аву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље б |
| > <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачил |
| руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ жур |
| у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он |
| авања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у |
| .</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </ |
| д, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једн |
| } Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и ж |
| ор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збого |
| а јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутк |
| у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што сп |
| аједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова пр |
| пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини пока |
| мња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, до |
| ојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисл |
| њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу му |
| ти.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и над |
| <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, |
| гу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике |
| ћеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, |
| ји вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p> |
| ирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не |
| западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дођ |
| упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се о |
| зор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен |
| азговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разгов |
| ма власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизн |
| саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке п |
| — Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, по |
| арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разгово |
| риди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди |
| т!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да |
| којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди на |
| пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и пос |
| ом сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао |
| а дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. |
| >У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, г |
| м згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса |
| ре сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и г |
| на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова о |
| морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, час |
| се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћ |
| ко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пу |
| смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи |
| дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти |
| све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпит |
| <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Отк |
| ћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— |
| и се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима ка |
| <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — јед |
| ор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко в |
| спођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче |
| е застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш |
| кину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом заст |
| цу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио пове |
| ом потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина п |
| а мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која кор |
| а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p |
| рудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке |
| а отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} |
| е шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од |
| шао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали д |
| нхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А ка |
| а! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан |
| би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим |
| писане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову |
| Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно од |
| оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... |
| чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к |
| уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његов |
| — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Иви |
| је мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре |
| помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну |
| м, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче се |
| стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; |
| ци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако н |
| ишто тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И за |
| > <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> |
| му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе уст |
| е и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем уст |
| тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако с |
| дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама |
| Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење |
| дмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу |
| p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} |
| доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме |
| сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, та |
| — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорит |
| к вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} На |
| А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а д |
| ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чиј |
| склад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S |
| ове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отво |
| еницу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p> |
| а; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као л |
| сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њи |
| плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} |
| ављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ |
| то подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе |
| ђења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па бр |
| схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се до |
| p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фин |
| /p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи |
| <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија. |
| а достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се н |
| и тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи прат |
| , нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве т |
| ћену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната |
| ази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјешт |
| е цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново |
| видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како мич |
| што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не мож |
| ислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било ви |
| ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала з |
| сјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону заст |
| , пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође прв |
| одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њ |
| S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збуни |
| и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели |
| друшасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и |
| и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјех |
| да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му д |
| е његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају с |
| ћи око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не ра |
| још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, |
| м.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца поп |
| сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива |
| едила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Т |
| ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински даш |
| е душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на |
| асове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз ве |
| и, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је г |
| чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа тер |
| а.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијан |
| већ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори к |
| к што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и н |
| га расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </ |
| чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанс |
| јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши |
| потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати |
| ; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрз |
| арија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен |
| ила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, |
| ијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и бл |
| рудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнул |
| , док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} |
| мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијес |
| пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знат |
| . </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро |
| сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха |
| ему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође пр |
| ли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гл |
| е, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Ц |
| — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јо |
| руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мо |
| иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјет |
| коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од |
| овор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Е |
| > <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ни |
| у неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит |
| , на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он |
| гао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очаја |
| ј је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p> |
| поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не |
| мњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по ц |
| дну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p |
| </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пош |
| кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — ре |
| загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са мин |
| . — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоње |
| увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час |
| нских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје |
| сам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро р |
| то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плаш |
| и’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, |
| о на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, |
| {S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их |
| — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први |
| о лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му |
| мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаро |
| чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говор |
| књижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, |
| ке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, при |
| убопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио |
| а, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на п |
| би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком н |
| , када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се пов |
| рави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво |
| ђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се з |
| рно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути |
| ару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупит |
| о. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побо |
| н редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То |
| он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар |
| ивотних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеал |
| <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} М |
| ије могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што м |
| утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким дан |
| ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— В |
| за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад |
| Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац н |
| да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног |
| ћи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна |
| угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> < |
| ине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. |
| Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти ми |
| вори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли пом |
| е и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са с |
| S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је прев |
| стио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и п |
| д и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ле |
| ета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она |
| и поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежб |
| еда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p> |
| иповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жанда |
| очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — |
| се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим |
| е ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и прот |
| ужину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и |
| и; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај нар |
| ца само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша в |
| је и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један г |
| прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и |
| овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су г |
| ве узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, ов |
| са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади |
| с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једн |
| који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> |
| А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не |
| е воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! |
| , а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам |
| искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, |
| урно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, |
| и мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. |
| дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ |
| а дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у с |
| ио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву пот |
| опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. |
| иховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога нап |
| да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лак |
| њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели |
| Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји с |
| учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> |
| адно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити... |
| е тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још |
| вој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соб |
| испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и то |
| обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе броди |
| једовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла |
| ота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио |
| јаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. |
| једила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекл |
| се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. < |
| } Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори оч |
| конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p> |
| тисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди |
| ја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је |
| а своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, |
| — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ћ |
| знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче |
| ком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Би |
| дац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— |
| челник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнув |
| дном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учи |
| ! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику |
| м висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од пр |
| ће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главо |
| Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учит |
| озор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ств |
| </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да т |
| до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буд |
| рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села по |
| га чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} |
| емо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. |
| младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у |
| лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</ |
| Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако ова |
| еће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде |
| и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће |
| мргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им |
| и она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} |
| драгао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се |
| , гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушен |
| недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље |
| ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га |
| /p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уж |
| осматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена о |
| о кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, |
| д круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар буди |
| вога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех пр |
| се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико п |
| пату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> < |
| е, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чин |
| а и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, |
| гледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрају |
| дај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наж |
| и, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод |
| на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до г |
| леду елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. |
| и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, т |
| уше хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ з |
| у свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће д |
| стави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинар |
| аше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протеза |
| у снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да п |
| ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обух |
| противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — пла |
| оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, |
| ше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих г |
| ате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети д |
| о дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није |
| мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао |
| авце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мје |
| стите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> < |
| Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било |
| вади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али |
| гда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га в |
| рчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога вино |
| пне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да |
| еко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и |
| убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински н |
| биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије на |
| ле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p> |
| е. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и |
| ли свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, |
| еже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјен |
| аки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у |
| хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се |
| и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, |
| ум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код |
| о којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свје |
| тавио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере. |
| дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са |
| } Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то |
| </p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и |
| раве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у |
| оплој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сун |
| вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас в |
| ла!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p |
| </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шет |
| ћи како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и |
| му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не и |
| рекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори |
| те се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p |
| ! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи бе |
| и зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} П |
| . — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мај |
| S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није |
| слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и д |
| ! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод с |
| ва, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о т |
| ве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! |
| љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници |
| е сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном р |
| — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говор |
| у; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упи |
| е срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. |
| е уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин |
| па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бри |
| господите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега. |
| она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га |
| ећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га |
| и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света мис |
| очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стад |
| и! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S |
| Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у |
| мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без корист |
| а ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све |
| ош једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— |
| ауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пр |
| родице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А љ |
| то се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па |
| ори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих годин |
| </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} |
| имамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са свој |
| етио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито из |
| ко оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ пр |
| {S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ив |
| а, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође |
| т; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Д |
| ам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— |
| главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, |
| </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутр |
| тељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитељ |
| и, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим р |
| р је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја б |
| ко!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жал |
| </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може |
| сам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> < |
| голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је |
| лијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући |
| ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му н |
| оз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, |
| </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p |
| ј се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но |
| неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скруше |
| ти, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике |
| ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се заба |
| успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада сину |
| и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у |
| што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали |
| ласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што и |
| ред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дво |
| нам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на обј |
| ости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да |
| слима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као |
| ена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} О |
| Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четр |
| вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим |
| замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </ |
| а испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлос |
| овања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматниц |
| чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако нас |
| наше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло |
| е. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у варо |
| у чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник с |
| свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, са |
| Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p |
| у говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли |
| , млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену н |
| природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и |
| онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко мил |
| ши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и о |
| — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—т |
| а мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натак |
| челице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, пос |
| , важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један гла |
| и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто н |
| , свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату |
| дина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли |
| <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом дов |
| авља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{ |
| на, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије |
| а, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и б |
| ла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји за |
| ога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш за |
| <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора |
| > <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} |
| ћу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажиш |
| мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени да |
| здрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите |
| утрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати г |
| пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармо |
| све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— |
| гледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено |
| котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећ |
| његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— К |
| ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад |
| покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена |
| <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрд |
| е драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онд |
| између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па пол |
| tone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше мек |
| че јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у |
| устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало с |
| } Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом |
| о у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође пола |
| Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем с |
| , ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а о |
| ! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво |
| ом је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече |
| увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад |
| тивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док с |
| трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, св |
| } Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да с |
| узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном |
| а по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— |
| љив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља |
| етилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећа |
| p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве ш |
| јала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила ре |
| ијатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, |
| раду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p |
| роши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по оби |
| глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљиш |
| и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав |
| ђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не |
| поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</foreig |
| А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. < |
| ане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — Т |
| ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, |
| ђе над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматр |
| имо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже. |
| ош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју оград |
| се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој |
| не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад |
| н к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође д |
| ч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и |
| е као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Ха |
| што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивањ |
| адић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувал |
| о им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики ш |
| } У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> |
| } На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p |
| — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} |
| вори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код |
| иснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда си |
| — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} |
| ави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{ |
| стан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвир |
| успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору |
| ила као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што |
| ..{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у |
| ји за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.< |
| ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија наво |
| уше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} |
| но осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресош |
| м.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избиј |
| у гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред |
| му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле |
| ишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Ма |
| аш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета в |
| ве пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивањ |
| прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увриј |
| н све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране уми |
| еђе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говора |
| <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије. |
| ене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фр |
| tone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на м |
| ом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих |
| ају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је дос |
| иној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћ |
| с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракиј |
| дских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко рас |
| {S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га ос |
| се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите |
| лико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући од |
| једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић |
| сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме |
| вши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином. |
| де укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у |
| , причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} |
| зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — а |
| о умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да |
| </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко р |
| брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћем |
| у фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ |
| ворити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо по |
| инанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, |
| та сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што |
| Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} |
| литичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече |
| а он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на ст |
| ече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и об |
| Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонил |
| окога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, ко |
| пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану зем |
| Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше о |
| ја „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му бл |
| е се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> < |
| ечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Ни |
| ријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар |
| и све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху пока |
| а се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а вр |
| тарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p |
| {S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда |
| ио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи пр |
| чићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмиц |
| ви свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му оч |
| мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо д |
| тину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се |
| симице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух диж |
| ежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијо |
| занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора |
| чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнол |
| уци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапи |
| јајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млат |
| Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око к |
| д очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бо |
| лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслини |
| е помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расул |
| село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело |
| облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре |
| ћом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме |
| благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, ка |
| рац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и њего |
| плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну |
| S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у проз |
| од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједн |
| че отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те |
| .{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија |
| ацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — з |
| пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су з |
| } Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсн |
| >Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у |
| </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> |
| х грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p |
| итку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се луг |
| прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главарови |
| еће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, |
| ахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се |
| е оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан |
| јући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко о |
| око отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано |
| сила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели с |
| . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... < |
| унце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујањ |
| — Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За |
| ке и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину н |
| обогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека с |
| к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је б |
| е главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана |
| се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непреста |
| рстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом магло |
| касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. |
| </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није поз |
| може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше на |
| S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — |
| ме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море |
| овједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сј |
| есвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, полити |
| ово обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за |
| >— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит |
| на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте стра |
| е? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура |
| веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади уч |
| осподина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живљ |
| тим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и т |
| Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, је |
| земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неос |
| . </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу |
| кономске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „прос |
| ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, по |
| ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је т |
| мокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мје |
| , док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. |
| са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</ |
| а, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда оч |
| ала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка сн |
| село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је |
| га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он |
| о њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} |
| тоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!. |
| оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за |
| ри и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издрж |
| нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се у |
| , а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошл |
| к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А з |
| размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада ради |
| опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. |
| како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни см |
| ош на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а |
| обро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијах |
| а обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да |
| љених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако |
| .. </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није мога |
| еобрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и ми |
| ите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="sub |
| само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људ |
| , добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!. |
| ење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, |
| м порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су |
| , — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија с |
| чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја |
| рди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порез |
| у дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од с |
| о жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S |
| и да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. |
| ове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво уз |
| p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гл |
| S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, м |
| ивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подн |
| јори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди |
| смија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — на |
| <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за |
| не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањо |
| је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем |
| јбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одред |
| : </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И ст |
| те порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а |
| шљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не с |
| </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добиј |
| че изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... |
| о Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја |
| .</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста. |
| топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p> |
| р. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме ј |
| бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали |
| х се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, |
| едину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} |
| поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем! |
| отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; д |
| дмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{ |
| свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде |
| — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па не |
| нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим он |
| али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини |
| о, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У ов |
| ! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— |
| . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све сел |
| ару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с |
| еда на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите |
| и данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево |
| у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> < |
| него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од љу |
| да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша з |
| амети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у |
| анат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако ј |
| пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, гов |
| оје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти при |
| азговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим се |
| Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме |
| и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p |
| радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ч |
| ретеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Раји |
| долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за ст |
| е хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљ |
| диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се |
| ци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху |
| ду, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да |
| први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу |
| p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p |
| ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благ |
| >Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је |
| да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и р |
| А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> |
| ист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!.. |
| се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на па |
| ике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ст |
| да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> |
| хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: |
| најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом |
| је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На |
| посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се |
| ље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати з |
| ом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни ње |
| ве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у с |
| {S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалач |
| цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних годи |
| , па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити. |
| насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијес |
| > <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно с |
| а се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога радног |
| асве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала |
| мирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — |
| Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази |
| а га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио ма |
| а мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га |
| ушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сес |
| и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из варош |
| р Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p> |
| ме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгле |
| желио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пођ |
| и до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се нам |
| о би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и исп |
| орка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>О |
| селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у бољ |
| аћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. < |
| S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све |
| мење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, |
| несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. < |
| покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му п |
| атор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p> |
| Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се д |
| брдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, о |
| <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и |
| лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен л |
| а земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: |
| изаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док |
| /p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} |
| S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да |
| у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и |
| еница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред |
| е једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у |
| <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један |
| ом јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагл |
| шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће |
| S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш |
| ху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговор |
| маше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелиј |
| га? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равноду |
| зблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђ |
| ру гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и |
| ом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када |
| ости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не б |
| ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јо |
| мо да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} |
| тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на |
| војка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; са |
| } Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Стариц |
| аглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрљ |
| а. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа какви |
| <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се б |
| Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику |
| дане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и от |
| пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад ч |
| гне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она |
| осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на погле |
| пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу у |
| S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о |
| о, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — |
| </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се |
| ица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијеп |
| и на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жен |
| једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуч |
| ицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> |
| <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Биј |
| ци, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} |
| угасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и з |
| и. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си до |
| вину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чека |
| у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На кол |
| и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у |
| у! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи |
| и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је |
| као људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не |
| о Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — |
| зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док н |
| оља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им прет |
| на и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разбла |
| униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или |
| и глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај гл |
| видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сје |
| тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбо |
| уће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, ка |
| овите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дође |
| љи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју со |
| ам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отвор |
| > <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо са |
| ћ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су раке |
| т, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Да |
| укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закр |
| ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије д |
| је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони! |
| опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, кој |
| и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гл |
| влачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали |
| p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p> |
| сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника |
| вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је |
| ихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекар |
| заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам |
| а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик ис |
| зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зрак |
| .{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ |
| је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, изм |
| погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му и |
| т што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешт |
| млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће с |
| оздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> < |
| доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта годин |
| ти и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ |
| по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и вес |
| гова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и сву |
| прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади суд |
| а сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посмат |
| p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријате |
| да.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к |
| же и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S |
| сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њо |
| је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни |
| вице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — реч |
| {S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учини |
| плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се пор |
| челник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пуше |
| ит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето |
| о му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и л |
| и чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло |
| </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док г |
| t="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељко |
| , у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би |
| е лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе забор |
| овечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују ј |
| чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјера |
| ено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је |
| остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од сми |
| е прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Пе |
| у широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у |
| собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом ба |
| > <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе ра |
| сјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча б |
| адост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соб |
| о, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упут |
| .{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дије |
| кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике ла |
| емље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих п |
| на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу |
| ачења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у п |
| а се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим зно |
| зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се д |
| ва, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Анто |
| у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} |
| н пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше жур |
| крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а у |
| ироким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама |
| рка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине ц |
| други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, доб |
| Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари |
| .{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он п |
| шли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. |
| и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса нао |
| силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разаг |
| кусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — за |
| акога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се |
| ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звон |
| , машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико |
| задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљега |
| —самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући |
| спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима |
| рат’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи јо |
| тресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након |
| собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у |
| умије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му |
| олагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И ма |
| о други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. |
| се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection |
| ирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у бо |
| не. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „О |
| предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у |
| х купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се м |
| е: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло наше |
| отврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите |
| а се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче |
| остигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу т |
| p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове ја |
| земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све |
| а увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залази |
| Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> < |
| чила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, |
| ажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} |
| отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{ |
| е му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се зау |
| куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спров |
| остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих |
| а се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду пош |
| е односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за |
| стаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И |
| .</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући |
| .{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посл |
| ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И |
| се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочита |
| не.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се нази |
| западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине |
| опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душ |
| Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би ов |
| чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке свој |
| подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву |
| Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо |
| Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није |
| , из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да |
| на тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше |
| ској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником |
| да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то |
| сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже ди |
| н међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше |
| <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и |
| а има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде г |
| а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким д |
| </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијет |
| ете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прође |
| твари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да т |
| е одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одгово |
| <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке |
| куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пу |
| воју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се старо |
| суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p |
| </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </ |
| ђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Ом |
| јева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S |
| — Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по под |
| о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> |
| их расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два м |
| ор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет |
| а, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је д |
| учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Сме |
| аска прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он |
| азговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му б |
| > <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери |
| ш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — наст |
| феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељен |
| ивио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што |
| /p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на пр |
| чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијез |
| А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— |
| ише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јав |
| на...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. < |
| Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје с |
| ује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити.. |
| задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би |
| наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто же |
| у кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом |
| нтан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, |
| о ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице в |
| подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном с |
| Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајт |
| едној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непоми |
| — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу к |
| ше из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника |
| емо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако |
| а сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет ф |
| кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> < |
| е жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда пола |
| рају карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна сл |
| а је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S |
| сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао |
| ред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је |
| замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих ос |
| ве црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Д |
| алио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће ви |
| дила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разгов |
| м, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљи |
| кочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто |
| } И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p |
| зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се |
| е се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнол |
| гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на |
| реда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мис |
| одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети с |
| е живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник |
| истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже |
| >— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било |
| > <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд |
| Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им |
| стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају |
| облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних |
| наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави с |
| сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће |
| а сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађај |
| } Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца г |
| као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p |
| ило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су м |
| е за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се г |
| који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламич |
| иним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи госп |
| S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину |
| Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавал |
| ешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он |
| наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајно |
| се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Марији |
| и се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Мари |
| естане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да |
| је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао |
| па државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне н |
| ction" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} |
| /p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом |
| смије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Нек |
| ар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и у |
| ловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзн |
| леду...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви |
| едом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. |
| ке“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једно |
| ирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се |
| иврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Оставља |
| моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га доч |
| ре свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи к |
| гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налаз |
| ка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на |
| у Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес у |
| </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— |
| ови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: |
| селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јут |
| о. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе и |
| ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
| .. идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S |
| е могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријате |
| једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога |
| ено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште. |
| авити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога ч |
| слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се |
| томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да |
| Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласо |
| ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка |
| , лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми |
| и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се мож |
| чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit |
| о уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осј |
| ила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, |
| е.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и |
| ред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чиј |
| трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Ив |
| дно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p> |
| > <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продор |
| де у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила |
| p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одм |
| Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, нас |
| ма.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја |
| и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши пре |
| руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста |
| ion" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна |
| p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркал |
| о винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Т |
| и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као после |
| о њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не да |
| е цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко |
| а учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и оп |
| униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје д |
| Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете |
| аше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се |
| и за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежа |
| } Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А |
| мишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувс |
| еправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази |
| д њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему ј |
| ја се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљив |
| о чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намир |
| љење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова |
| акон вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову б |
| крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио ј |
| ва што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.< |
| који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и |
| имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} |
| за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Д |
| ао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера п |
| е да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурин |
| аше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна |
| нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечер |
| ху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је св |
| јаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p |
| ресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарч |
| нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте |
| мети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему |
| у.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека |
| се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а |
| рини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на |
| урим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјевер |
| р бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли с |
| , зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне над |
| дња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не |
| , — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће |
| на потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља |
| ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке сво |
| омога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— |
| </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p |
| <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи д |
| гођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, и |
| е накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није ви |
| ти оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те |
| , на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну зем |
| ти у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча ј |
| оград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунц |
| однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова |
| им гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. |
| исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледа |
| за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче гл |
| Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален |
| дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци |
| осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се ч |
| </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже гла |
| предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија |
| ге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и |
| S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на но |
| И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и пост |
| кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — р |
| итију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног |
| ју? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора |
| топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваљ |
| хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво с |
| погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На |
| да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим |
| а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вј |
| </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанстве |
| ијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} |
| отиврјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материја |
| ио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се |
| и у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза до |
| } Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних |
| јед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— ж |
| ве и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потпис |
| /p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још |
| ш горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на т |
| има уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити |
| на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, н |
| ато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућс |
| <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се п |
| е с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле в |
| ајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важн |
| пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглав |
| говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p |
| опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђ |
| це! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређ |
| p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђ |
| ла и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпос |
| новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} |
| p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврш |
| нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расе |
| ши тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко ч |
| {S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону |
| } Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто... |
| Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мију |
| ет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— |
| при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за |
| Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дак |
| е је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p> |
| едоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, |
| би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — т |
| — Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому п |
| ац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и |
| ији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскв |
| о преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној |
| расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љу |
| а нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било |
| p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мисли |
| уром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко о |
| <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо |
| ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчеви |
| ин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нис |
| е застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона |
| огошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрде |
| р! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне н |
| канац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда |
| ама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, |
| коваше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим у |
| цу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си |
| справи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се |
| ицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ниш |
| ћи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, |
| изнајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је м |
| <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари |
| јком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога |
| д јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</foreign> |
| си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога докт |
| — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке |
| нако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојк |
| ао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао са |
| S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и по |
| о оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбени |
| ека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се н |
| упи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Х |
| цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; |
| раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... |
| </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је п |
| неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи пог |
| она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ов |
| дувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била |
| су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мре |
| ста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p> |
| ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу гр |
| о му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </ |
| љани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена |
| им звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и |
| д би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно |
| о упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америк |
| ст све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни ов |
| , суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на н |
| чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим |
| адњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је |
| >— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику |
| ду до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога зво |
| је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице |
| хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без |
| ичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће |
| Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви о |
| не умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} М |
| рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p |
| ега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто |
| у, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази И |
| ли стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо. |
| <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча |
| ачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— |
| ...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојк |
| ру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скул |
| ! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се |
| и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! |
| } Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} |
| p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете так |
| > <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> < |
| p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обл |
| је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сме |
| , једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева с |
| ђе к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјев |
| младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде бор |
| >— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупник |
| наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А |
| тужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. |
| Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресј |
| ђе лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присје |
| ну да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој |
| окон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за посло |
| ни двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p |
| инили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима. |
| >— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смија |
| лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио ви |
| још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога ст |
| и, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, к |
| </p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и раз |
| жачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва |
| и отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p |
| {S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтјед |
| и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије з |
| раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— О |
| > <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> |
| Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не б |
| Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу |
| тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да |
| је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те |
| моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше |
| службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замје |
| узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} |
| рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. |
| сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни региста |
| гледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на ма |
| овати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула |
| ара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — п |
| јовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сат |
| брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да довр |
| Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво с |
| а се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: глед |
| можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори о |
| стаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без п |
| једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? < |
| у липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па |
| бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је |
| судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! < |
| е се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на |
| !{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>П |
| Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор |
| Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали |
| бар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено н |
| <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за з |
| S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти |
| стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену |
| } Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> |
| ћ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> < |
| у. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: |
| p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осм |
| прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу устави |
| земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац прет |
| <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом гра |
| мамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> < |
| разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Н |
| ринти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трг |
| прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лу |
| чега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. |
| дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађ |
| Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — |
| по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама |
| </p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме |
| ће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одгов |
| p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио |
| ступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетниш |
| један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p |
| е чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнут |
| ља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу |
| идаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше |
| дмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и |
| унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; |
| а почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовин |
| ..{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> |
| ственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! < |
| година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, |
| е су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Ова |
| орини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> < |
| даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>В |
| гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узј |
| е. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита |
| } Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— |
| ад постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој |
| ок се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировал |
| и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранит |
| p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одго |
| држа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте |
| еховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде см |
| е знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни прис |
| едаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у оч |
| ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресије |
| хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њихови |
| а да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, сав |
| мјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. |
| p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; |
| а поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{ |
| уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти |
| ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне ста |
| Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? |
| и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико и |
| сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у гра |
| рошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} М |
| о преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учини |
| е! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Как |
| град. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам н |
| сник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе. |
| /p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, |
| плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва |
| вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит |
| оља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора |
| ора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од ком |
| кавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме |
| што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже рије |
| у: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ов |
| нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо |
| чи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело од |
| p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли ви |
| тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради |
| ем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Н |
| да. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се о |
| Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на |
| p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић д |
| лаве „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је з |
| насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка н |
| у испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. |
| а, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговор |
| на само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, |
| га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће н |
| p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и |
| > <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бија |
| ћ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{ |
| ти? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p> |
| ца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новч |
| ичке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} |
| оби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите п |
| Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах |
| Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — ре |
| мак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говори |
| ше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ с |
| дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: |
| с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново с |
| дговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лут |
| брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар. |
| Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да |
| оше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p> |
| а да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љу |
| а? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. |
| ацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћ |
| т а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, |
| се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врат |
| очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, кој |
| овао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>У |
| осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боро |
| е више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве |
| фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху д |
| и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p |
| м, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на |
| понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје о |
| починуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S |
| оју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду |
| нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке... |
| ри наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, |
| о. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>Пр |
| } Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вап |
| руга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја |
| ш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш |
| и одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хт |
| е ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. < |
| платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се И |
| о устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се |
| се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња ки |
| о, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко |
| ри.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни мак |
| од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему није |
| <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам |
| /p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено? |
| он истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Д |
| ластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, р |
| јанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још че |
| у вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они н |
| пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скле |
| ка пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући |
| ктора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!. |
| попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} |
| село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажели |
| ви мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се већ |
| хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </ |
| ади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натра |
| било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— |
| Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј |
| тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да озна |
| <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек |
| сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од с |
| жим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и све |
| е.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвен |
| бали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се |
| ерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! |
| ло слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио пр |
| аји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да ви |
| ко јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је |
| замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут |
| вите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чам |
| у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разго |
| се комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтјед |
| Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкр |
| н улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; н |
| га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали |
| S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни н |
| један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивш |
| вјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљал |
| та ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо |
| правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозици |
| ога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из |
| одило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелени |
| ва и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су |
| > <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бија |
| Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао |
| се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањ |
| ад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбри |
| че он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! |
| другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у |
| Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у |
| лако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто |
| p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник ј |
| се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади на |
| ијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. |
| — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштани |
| и господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом р |
| во љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </ |
| е, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет з |
| </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате |
| засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p |
| им да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде |
| — А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одгов |
| и! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав |
| е насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> |
| етамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на б |
| ако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, д |
| амена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије ост |
| покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће |
| макну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проб |
| брнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. < |
| аше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенко |
| огаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико б |
| се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли |
| {S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољав |
| доше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице |
| а, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, ж |
| остио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли с |
| езну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ п |
| да брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба к |
| е Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено ј |
| вуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и д |
| хтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није |
| и погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега раста |
| ме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опе |
| сиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увл |
| лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане н |
| и га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} |
| </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим пр |
| е осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље |
| е враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом о |
| е врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не |
| стру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p |
| роштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало |
| а. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напоко |
| нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док |
| ну, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгин |
| ао и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Ни |
| воме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; |
| а је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опе |
| вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не |
| p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. < |
| одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као ну |
| и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се |
| а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 март |
| кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи ни |
| здрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине з |
| своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о ко |
| ди с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држ |
| се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ |
| о.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напа |
| рислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице |
| ушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно |
| даш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави с |
| ао замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно мож |
| ођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога |
| погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Лип |
| смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</ |
| ма ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме м |
| ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада |
| ко ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их с |
| осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка |
| } Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Кат |
| p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </ |
| личицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега жур |
| Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиј |
| <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила |
| S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, з |
| ренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — |
| та ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p> |
| а...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И он |
| ринти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S |
| враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су |
| еднако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! |
| у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, |
| Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се |
| мо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози б |
| ворите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангуби |
| застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Млади |
| — ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито од |
| е бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, |
| јих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари |
| </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — |
| > <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно за |
| по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— До |
| ни пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да |
| е да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави |
| ота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да |
| се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње |
| учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако ј |
| .{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два |
| буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угро |
| ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих |
| ки чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазр |
| с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} |
| но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С |
| а које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душ |
| ћи се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. |
| азника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбр |
| уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сј |
| не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених вла |
| ада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Ч |
| увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је д |
| ца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод пл |
| сно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим др |
| се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим го |
| Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га |
| подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> |
| е и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, зат |
| рти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наим |
| ате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен. |
| ја се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S |
| , прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „г |
| ђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не |
| доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч |
| дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем |
| тала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху |
| т’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну |
| емила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од с |
| лим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пре |
| вега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. |
| е се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по |
| и нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} |
| сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и и |
| ими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пине |
| а око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитв |
| не.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра |
| на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље |
| ије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потци |
| одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сут |
| p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућ |
| а и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S |
| њем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролиј |
| унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, јед |
| p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити |
| и широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пуч |
| .</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена |
| — То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна |
| {S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>К |
| се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болест |
| се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а ронд |
| </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога д |
| а сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— |
| и; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, |
| тло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаш |
| једио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвла |
| на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно |
| Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се на |
| е, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате |
| вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите |
| по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари |
| </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је т |
| господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: |
| огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у |
| аше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кож |
| <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цири |
| оцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. |
| p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’а |
| гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се |
| ли? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! |
| обра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господ |
| ло ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и |
| ни, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и п |
| а ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад с |
| Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено у |
| се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му с |
| изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, |
| Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће гово |
| га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ов |
| понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде у |
| </foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке |
| збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се при |
| ека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на пос |
| кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се до |
| сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. |
| зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми |
| } С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварил |
| упићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p |
| мљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; по |
| рији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, |
| уло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се |
| јгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </ |
| рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с д |
| му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажу |
| сленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у |
| /p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што с |
| викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> |
| ну се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу |
| јете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекл |
| потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано неш |
| адимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к |
| на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очи |
| мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </ |
| е јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну |
| </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златн |
| а селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар |
| ! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и |
| ратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на |
| оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Не |
| лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути |
| и се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном |
| Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Рид |
| све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трго |
| извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; |
| еба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... |
| је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: |
| се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једн |
| и немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно вис |
| угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Ив |
| пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијет |
| га? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није |
| ственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Ста |
| ти, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — реч |
| ој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицо |
| ти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како |
| , — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Ис |
| уди... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао |
| рнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> |
| Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири |
| жи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимај |
| ча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом зам |
| ни приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, |
| догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Ут |
| ратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну остав |
| авлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се нак |
| один, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неко |
| се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} В |
| ислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је м |
| понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, н |
| нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, ск |
| е снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </ |
| ни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни з |
| } Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести |
| обом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада |
| ави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њим |
| м се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене |
| ијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме |
| и је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — |
| особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — пр |
| , пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јур |
| мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она о |
| и ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па н |
| . </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите м |
| /p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у |
| јка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини |
| И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорил |
| љна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једн |
| прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјен |
| у прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} О |
| шкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи |
| евојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> |
| завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко в |
| ици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође ма |
| вљује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као |
| Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — р |
| је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} |
| у једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мје |
| стен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а |
| рила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његов |
| ала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, |
| кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </ |
| о растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} А |
| комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења к |
| тњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом госпо |
| /p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и з |
| } Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори зами |
| самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он је |
| а! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} |
| настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и |
| пас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици |
| н у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за |
| ке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мисл |
| {S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се на |
| претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> < |
| орист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупиш |
| здрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам |
| насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се |
| во у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Мил |
| ме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлу |
| . </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> |
| управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> |
| </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави |
| исе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Њ |
| воје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангуб |
| вијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, ко |
| то извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обила |
| сматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опа |
| ви већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} |
| јним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{ |
| а их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево |
| де пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>И |
| ајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, |
| >— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људ |
| /p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окре |
| Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен |
| кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај |
| — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једв |
| „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све так |
| воре до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељ |
| Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику о |
| p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша |
| осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристани |
| која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен т |
| зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздр |
| — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас усли |
| ијечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори |
| и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше од |
| здравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подад |
| м.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то |
| га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С ру |
| мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се |
| ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га |
| бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{ |
| ругоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се исп |
| но. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— |
| на за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао |
| , прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаро |
| — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад |
| једе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пре |
| а. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? |
| анац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи |
| о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. |
| стила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гле |
| у.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују |
| оставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем |
| а господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лиц |
| ма врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове п |
| <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— С |
| јанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњ |
| се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном с |
| — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину зна |
| мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} |
| се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога |
| ха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на |
| , гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да |
| Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад |
| обрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодр |
| ном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи је |
| им примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дал |
| ене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати |
| </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећ |
| на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано н |
| вама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, |
| приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био |
| е на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, кој |
| , тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и |
| не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Биј |
| {S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову |
| о који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: < |
| акуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под м |
| јништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајк |
| је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина ч |
| /p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одј |
| p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} И |
| је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обо |
| </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је |
| е се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете |
| — Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> |
| p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на бл |
| — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш |
| е.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и он |
| чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање |
| то бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази п |
| расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— |
| ији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње |
| А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се |
| } Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига |
| а главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лиц |
| тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из ј |
| том.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга т |
| рости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово сл |
| лоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да |
| уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела |
| сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврш |
| дим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — ш |
| пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добр |
| намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старо |
| говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорин |
| о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тим |
| он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и |
| . </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетк |
| он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Ни |
| стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништ |
| ога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа |
| та!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим ку |
| ака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чини |
| <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме изм |
| отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузе |
| у Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти |
| доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена |
| м, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима неш |
| отово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још |
| , кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — |
| овцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко |
| емљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше |
| p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазн |
| је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме |
| се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане з |
| њачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — реч |
| аде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбриж |
| /p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа р |
| лавоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те |
| љену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опаз |
| мијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу уп |
| бе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се |
| {S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас |
| {S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да с |
| ло.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p> |
| — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговор |
| ка из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до ов |
| и у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако н |
| пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... |
| н, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким прого |
| атала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза |
| ују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам |
| </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јели |
| е најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> |
| . </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка дол |
| >— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ак |
| а кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће |
| у, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чин |
| ја и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис бил |
| ом на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек. |
| мјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но |
| дне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људс |
| на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од вели |
| ако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и |
| Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то |
| м дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани |
| ојих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде зам |
| а је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени тр |
| нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жуп |
| дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутр |
| одне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао |
| ћ пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошт |
| сти поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетл |
| брао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није ре |
| ја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи |
| је устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала |
| тњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повра |
| з којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{ |
| нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сре |
| , снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и |
| ј се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у се |
| и.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене |
| и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Остав |
| епено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мор |
| . </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> |
| } Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела око |
| и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанк |
| д своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу |
| јати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, |
| оде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас са |
| путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва з |
| о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, |
| оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор |
| , ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смиј |
| исам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога г |
| пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{ |
| л пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} |
| /p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, наш |
| агрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново |
| заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или то |
| е шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још је |
| ећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на в |
| и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдин |
| И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца к |
| е и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предом |
| ма живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајев |
| тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде пис |
| а окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави |
| ао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— З |
| ограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. < |
| вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по о |
| рво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким гра |
| ђи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно |
| изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и |
| и се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаљ |
| шимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се |
| p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово зад |
| <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, г |
| исли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице |
| итоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријав |
| старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш умо |
| ћи нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши г |
| к добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне веч |
| велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се |
| ан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим д |
| замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, |
| њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијест |
| ежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућа |
| као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе |
| днику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У |
| ост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине. |
| ха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; д |
| ратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да |
| мисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостит |
| егорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек ра |
| цем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с |
| ода се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, госпо |
| за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, так |
| о је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пр |
| и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако см |
| што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. |
| и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лије |
| јте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господин |
| н удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би д |
| ед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша |
| ици, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то |
| </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не сви |
| видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не |
| ви, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми |
| рпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључ |
| се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као ук |
| } Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га |
| е, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те до |
| гледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} |
| <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења |
| а се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен |
| ило најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! |
| дима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им зе |
| да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да |
| ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљућ |
| екиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би бо |
| по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спо |
| ажава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морс |
| к пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit=" |
| обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К враг |
| ажи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати њего |
| ичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне нар |
| — Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крив |
| о лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их |
| е...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори |
| тице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p |
| а испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њим |
| се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изн |
| </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p |
| кругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зелен |
| о није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — В |
| ивао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, |
| ид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском тру |
| — Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа |
| ! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакл |
| ком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута |
| — Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И |
| загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гл |
| у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двоји |
| а себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене |
| живам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјес |
| им лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се прима |
| отиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} |
| агословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават |
| бришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље и |
| вије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гон |
| ше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када пр |
| <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — о |
| усти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш ка |
| утио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће крену |
| овик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи нос |
| шао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас на |
| p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — |
| по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није |
| <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, р |
| е своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> < |
| еговој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се з |
| ике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло на |
| осподареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци к |
| <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко |
| и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто |
| е и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике к |
| који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и |
| знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, измеђ |
| ље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље нару |
| ије могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем |
| о. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — |
| по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјел |
| није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски ра |
| оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари з |
| суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоск |
| рас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, |
| н њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што |
| <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с маз |
| како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, |
| аноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан у |
| еко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ забора |
| је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друшт |
| нка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по по |
| не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два тр |
| живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвиј |
| у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са |
| а с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увал |
| еко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су |
| е попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама ст |
| пустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} |
| живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели |
| </p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјес |
| ћ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пр |
| тављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од |
| ше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у с |
| ест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и за |
| таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се |
| непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из |
| јесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку о |
| ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмиј |
| {S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио |
| ели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га |
| брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа |
| е одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходни |
| растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се пр |
| бав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву |
| г... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивањ |
| вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на раст |
| циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се |
| да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жа |
| новник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да |
| ну, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебел |
| њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога |
| о би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напра |
| њега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф с |
| му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у вел |
| тајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раста |
| {S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редо |
| ао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му |
| Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да н |
| рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га у |
| о. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. |
| ености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — да |
| еда рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се |
| ога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа |
| у, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио |
| да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања |
| е. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак зл |
| му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка |
| упа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази |
| цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору под |
| ри он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— |
| них година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките сми |
| стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну |
| коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски д |
| а познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали |
| она на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанц |
| јетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема |
| окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и |
| вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима н |
| о њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и |
| глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није |
| ђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник |
| за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да |
| > <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и |
| је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му ст |
| живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући к |
| оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; о |
| име и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну ка |
| други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво с |
| између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама ф |
| </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — |
| оје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удови |
| е у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, |
| ! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме с |
| дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно п |
| ике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је мн |
| упнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се |
| дох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступ |
| жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Н |
| тане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијен |
| и регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијет |
| јдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њ |
| ко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у |
| вијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану |
| зуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова |
| о звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба |
| слина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и муч |
| >По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је |
| по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вин |
| рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази |
| ним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још и |
| е сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од ср |
| јевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! |
| Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари |
| е из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражи |
| њем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспра |
| е се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> |
| /p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. |
| > <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изра |
| завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми |
| ад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па н |
| и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прим |
| </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за в |
| но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, пос |
| вајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га пом |
| се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није ни |
| т дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле п |
| у да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се прест |
| кова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, |
| и разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ств |
| абирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена |
| ом нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересант |
| је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждра |
| пи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — |
| љива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје |
| у. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина друга |
| нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоћ |
| ви га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је |
| ико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши |
| се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и о |
| му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом |
| <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе. |
| се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њ |
| тјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека |
| и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога |
| атне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се с |
| рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по пут |
| асом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала |
| ијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху |
| бе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде |
| сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ |
| стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свиј |
| о је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача |
| , раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} |
| бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у з |
| а јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе |
| оће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било |
| сли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свј |
| се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћ |
| јехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јаматв |
| ти наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савје |
| ! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не ист |
| ите! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p> |
| > <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спу |
| за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са ок |
| рно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љека |
| ају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору |
| роши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено при |
| лна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштве |
| чи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не м |
| орено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, |
| ше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, до |
| одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, |
| <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазг |
| у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечи |
| и—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у ж |
| Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На |
| {S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p |
| али сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали |
| осла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубриш |
| Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> < |
| циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да кре |
| патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно в |
| ..{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, н |
| оз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или н |
| та за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> |
| и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече |
| овољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... |
| е у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — |
| свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пе |
| аза на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те по |
| У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљ |
| а се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако |
| } Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље п |
| ит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијеч |
| p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школ |
| е и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се |
| ине носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и |
| ој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову |
| лавар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... |
| ме премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим |
| , ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се |
| дњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше |
| у драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто з |
| сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му с |
| плавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — гово |
| налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише |
| е о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слаш |
| уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син нач |
| — Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворе |
| а и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — |
| с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S |
| .{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало |
| ина срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форин |
| ратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи |
| којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретн |
| ди не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} |
| платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на ки |
| што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бија |
| м граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо |
| ога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и пра |
| </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па и |
| не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један дру |
| ц никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу |
| љивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подиз |
| {S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и |
| мршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Иви |
| глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и |
| емо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> |
| ... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце |
| ичи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми |
| да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити... |
| ну и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а т |
| ћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од |
| часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао |
| о се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна д |
| јаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би |
| вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг |
| е и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћ |
| Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши дру |
| ене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— |
| нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега |
| ин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и на |
| > <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и |
| искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли к |
| (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи д |
| е тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Аме |
| м природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и |
| н се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— |
| се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебух |
| </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће д |
| по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вире |
| , ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор м |
| постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Р |
| — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... |
| бани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њи |
| та у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз |
| не ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте |
| тише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступ |
| де да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза |
| и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морна |
| ’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у св |
| и о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдин |
| ељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни |
| елу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице |
| Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. < |
| ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пуч |
| дно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дј |
| и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га |
| ући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да |
| љаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи. |
| уће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало |
| скликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, |
| надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писм |
| А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> |
| <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, |
| е друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао |
| часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво заста |
| му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мр |
| </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не сме |
| р; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свјед |
| у! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усниц |
| његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се |
| е код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на в |
| узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице сто |
| а својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и |
| у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, кој |
| и у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто |
| мим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, с |
| своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе |
| из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах до |
| : „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови |
| вори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{ |
| , синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Мар |
| ија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је? |
| и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, |
| е.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — гов |
| дмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па ником |
| к: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p |
| иноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада... |
| >— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјево |
| узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма д |
| . </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мисл |
| нда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма |
| } Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајић |
| м! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без теб |
| !{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажел |
| p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осје |
| му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} |
| </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било бо |
| ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ б |
| /p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! |
| !{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сад |
| рату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код кри |
| е док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; ун |
| ијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим |
| А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да жив |
| упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Н |
| т тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задави |
| ц ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљув |
| је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина о |
| а чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знат |
| а бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој |
| о! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогне |
| и не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — |
| авајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи гос |
| цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хо |
| руге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чи |
| алио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети |
| нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас |
| да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... < |
| мате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{ |
| одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили д |
| лике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— |
| ам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је ис |
| ј добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у |
| Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина п |
| мдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стоти |
| зна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим |
| сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно пис |
| о? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у к |
| једи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> < |
| надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не п |
| страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за стру |
| . — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, т |
| јетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире |
| /p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим т |
| он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не |
| к нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одгов |
| А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p |
| н зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Забор |
| >— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви нава |
| дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар |
| а друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. |
| питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај из |
| . </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и по |
| </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу |
| ла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, |
| ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ |
| цу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, доба |
| гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан п |
| е!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео в |
| , и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит |
| и.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидн |
| стите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда пам |
| да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! |
| е ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ра |
| /p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљ |
| о цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ов |
| ар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је прав |
| би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би за |
| тало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p |
| и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарује |
| ока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’.. |
| м у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне |
| д оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хт |
| о се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} |
| и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не д |
| <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> |
| гове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи |
| еше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о ста |
| и смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на |
| полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај |
| ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље с |
| атила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча |
| p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И |
| о не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима |
| је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се |
| — Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> < |
| те! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, |
| ју. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> |
| ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и |
| Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сј |
| расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек |
| протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — |
| цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пине |
| творише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти тр |
| да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова |
| енађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени |
| и људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једн |
| ало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећа |
| од мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> |
| S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини |
| , — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, |
| старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С |
| , ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— К |
| ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> |
| како... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да н |
| толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{ |
| и му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад пл |
| му и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и по |
| његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја з |
| p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда и |
| е Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— К |
| и да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да р |
| сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не зна |
| S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио |
| ини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и |
| Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама |
| јици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! < |
| ринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни с |
| ази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ... |
| име ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча ст |
| боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није |
| Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> < |
| а разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <mile |
| p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, те |
| нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се г |
| емам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни |
| ијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети |
| иво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> |
| е велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </ |
| — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли... |
| и... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — |
| ! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... |
| S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрен |
| не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није мог |
| млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало г |
| н, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста |
| реда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} |
| е ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, |
| во. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише д |
| а, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све гор |
| /p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма |
| да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом уп |
| се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућ |
| и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо |
| ије могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} О |
| она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила |
| олит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и нас |
| Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сјед |
| траст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За о |
| дите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— |
| ка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с |
| ростору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успава |
| је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли |
| p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани |
| е.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, |
| чезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало |
| тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звије |
| Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се |
| мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече |
| да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p |
| е, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одгово |
| рихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана |
| о отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— |
| оје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пре |
| <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око ч |
| ме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на |
| мирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{ |
| кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прв |
| раг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се п |
| .{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не см |
| лу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака |
| други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> |
| већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> |
| итне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог п |
| тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвок |
| о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измач |
| ећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— |
| н по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увј |
| ла вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је в |
| јући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чуј |
| здржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од |
| ласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојк |
| јетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, по |
| ло, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: |
| ачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, от |
| разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено |
| ре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у каз |
| ље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И |
| </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p |
| дви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!... |
| рању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена сна |
| од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на |
| живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и |
| } Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, и |
| ах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па |
| Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети |
| > <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијеп |
| .{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице м |
| аста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку м |
| тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисл |
| они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. < |
| ш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— |
| тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у гр |
| ем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да |
| пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> |
| и. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Н |
| о је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријет |
| p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се бе |
| д нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће за |
| ет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се зву |
| ркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док ј |
| удац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду н |
| а дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да |
| — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Зб |
| сједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослуш |
| брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! |
| се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се |
| ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би |
| омити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчи |
| р је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ |
| /p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет диг |
| мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p |
| држи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по з |
| ; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да по |
| о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње |
| <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} |
| > <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> |
| се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ва |
| се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше |
| ори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. |
| , позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже |
| о долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — О |
| се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} |
| вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до с |
| већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица |
| заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.< |
| иљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! |
| {S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга! |
| о, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и за |
| први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} |
| ицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p> |
| илење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар сви |
| је свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега |
| неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову |
| ије, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше м |
| ...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а |
| му тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме |
| памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летн |
| !“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословен |
| Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијел |
| >— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лак |
| њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјел |
| ко вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажг |
| ти се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— З |
| ше од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да |
| бља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас |
| „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља пол |
| уна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. |
| десет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу и |
| из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је |
| к није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па о |
| атра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа |
| е поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом ст |
| ће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, ц |
| се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао |
| сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> |
| . </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали |
| стргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла |
| и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјес |
| , окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској упр |
| ни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну |
| нати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу |
| > <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весел |
| е што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној |
| ћа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљеног |
| а, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге н |
| нувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опр |
| ку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p |
| ега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима ужи |
| Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости. |
| ог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам |
| мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И |
| за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у он |
| те! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p |
| и добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго |
| слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазит |
| путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бија |
| } Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, |
| ба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиори |
| брази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисли |
| ек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p> |
| му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјал |
| а вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде |
| </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ и |
| ишта нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се с |
| у њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре |
| ових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из ва |
| говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми с |
| Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње врије |
| Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} |
| се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом. |
| е слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а |
| е сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима |
| до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао |
| очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис |
| насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Г |
| на. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут рече |
| преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвес |
| у, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>П |
| двјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; |
| ена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{ |
| е ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на п |
| уго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа н |
| ираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падају |
| уше туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и |
| њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога |
| ри у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На |
| елом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очек |
| {S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је |
| јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше с |
| а.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћ |
| де узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце з |
| p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је м |
| да вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури п |
| м...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво |
| убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнози |
| /p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — |
| ве што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши |
| капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрх |
| да тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунц |
| и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је |
| аким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе |
| /p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупник |
| и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, |
| — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво |
| долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А ка |
| код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хт |
| и се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је пам |
| је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, |
| ена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бе |
| Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! |
| ари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> |
| о је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора |
| ћа.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове о |
| ињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том ст |
| ромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему живот |
| уране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више б |
| ости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито ка |
| вите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S |
| а да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли |
| науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјес |
| оћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живин |
| чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови н |
| а, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем |
| а још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </ |
| Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не |
| ини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду |
| љи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не мо |
| а као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапато |
| Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за у |
| ајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели |
| ује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} |
| ..{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневном |
| бави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота ж |
| тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар ваз |
| S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да |
| сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... |
| ори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{ |
| тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, |
| p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи.. |
| је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни |
| И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети |
| хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли бо |
| тапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапат |
| се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе |
| оваше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то до |
| гачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се н |
| х и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадо |
| сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше |
| ду труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све т |
| у, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати |
| винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљени |
| пило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и зао |
| евао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Т |
| шћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часов |
| угоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он на |
| може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало ре |
| p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи |
| ељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како гос |
| ху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одгово |
| увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети |
| <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало |
| о, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш |
| н! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису зај |
| је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још |
| руницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом п |
| > <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! |
| о види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек |
| својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао ника |
| остељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио су |
| ија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших нев |
| е и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. < |
| ику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве |
| х жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођ |
| назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{ |
| ја и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спушт |
| е младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што и |
| в, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао. |
| на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му о |
| о обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабр |
| транци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице |
| е!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „О |
| </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутњ |
| су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћем |
| ица из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би |
| </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Мат |
| чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочека |
| о.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S |
| , па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево т |
| спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> < |
| уће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{ |
| литве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје |
| аднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар |
| — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S |
| tone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно |
| >— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — |
| p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта |
| н...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Вел |
| колишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиж |
| ...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут баци |
| се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Ј |
| ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим б |
| на да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при к |
| крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена пр |
| звадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча |
| но Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као |
| не на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; про |
| ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни др |
| при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик |
| те сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се |
| а крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само |
| Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће б |
| ак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, |
| љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пи |
| узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S |
| у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па |
| наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>И |
| е високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у з |
| у, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма |
| а се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необ |
| .{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а к |
| а њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достиг |
| ђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се гл |
| еко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} И |
| јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега |
| се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на уса |
| га тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјен |
| да га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво |
| </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак |
| љином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и прод |
| гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже узда |
| S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подв |
| а старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући к |
| аљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Н |
| овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше |
| и глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S |
| наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупни |
| S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ |
| а сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао |
| дна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи |
| ћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све ј |
| а такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну су |
| ти Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која к |
| лободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изуст |
| није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласо |
| убине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова |
| ако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а н |
| ни.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и корист |
| ехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не |
| о њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p |
| се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој |
| се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ши |
| далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам г |
| д врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено |
| , па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до св |
| е доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трг |
| оговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и по |
| село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цр |
| глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети с |
| крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> |
| ан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој |
| брише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до |
| м трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> |
| леде у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме |
| м секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико |
| се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не с |
| аде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Зна |
| Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају с |
| изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа |
| нуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даље |
| и: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се вра |
| ано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и |
| — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да |
| његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самил |
| ош гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га |
| ? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли |
| . — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави |
| /p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и за |
| еме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога |
| аки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и см |
| и их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! |
| пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође |
| јете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не ос |
| ћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што |
| ику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и |
| абла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни д |
| е, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па к |
| — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се |
| је. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајућ |
| чинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} |
| ој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догл |
| >Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у |
| па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако |
| дну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и |
| и знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Ив |
| се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мј |
| ознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, сил |
| пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се од |
| је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и |
| о!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како |
| је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути због |
| вема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p> |
| </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{ |
| стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му ота |
| изи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишља |
| милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани св |
| дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
| е, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре |
| еђена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се б |
| мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глав |
| мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено |
| “. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више ч |
| село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер б |
| чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама |
| е то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С |
| и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. |
| ждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу.. |
| уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загле |
| оће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би с |
| да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они так |
| пћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док н |
| има, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Св |
| на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се |
| ти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не сми |
| некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, |
| </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, заг |
| корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и ст |
| а и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, |
| е упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} |
| да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — др |
| е.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у бор |
| или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни да |
| далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и пог |
| једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> < |
| ди?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и о |
| а Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и зату |
| се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред |
| м вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дан |
| право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се |
| оврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су |
| живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији з |
| ше скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија |
| сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијес |
| и ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их с |
| влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у запи |
| јка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Он |
| е, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до с |
| инова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који |
| .{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго рад |
| е зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силн |
| е... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p |
| о сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Др |
| >— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— |
| у, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знат |
| </p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју |
| се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима |
| оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније |
| кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — |
| о, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> |
| загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак изл |
| посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остав |
| очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ће |
| — Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам |
| /p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свј |
| тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} |
| селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живо |
| опусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p |
| нили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Зак |
| е да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао |
| ки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашј |
| јане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше с |
| сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и прав |
| ога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А |
| сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> |
| ..{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде нап |
| Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува |
| у видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за |
| а, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би |
| се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из ра |
| S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај п |
| х брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И |
| вому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада |
| жње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи |
| рке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља |
| иљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше иша |
| пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, кој |
| ути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Мари |
| <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — |
| путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђен |
| трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} |
| нај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко т |
| ко како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубил |
| да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. < |
| е објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се. |
| пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и |
| сти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова? |
| ко ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о том |
| и на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрав |
| дено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погл |
| јескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаш |
| ом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даљ |
| чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра наг |
| му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиље |
| илни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву |
| у да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} |
| Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да ра |
| , својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило |
| !{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести |
| да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му суз |
| вдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p |
| е.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дођ |
| > <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Амери |
| он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говор |
| леда по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа... |
| ! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једн |
| сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгар |
| нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{ |
| живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} |
| /p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме |
| коло не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослуш |
| ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано |
| главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p> |
| ци.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milesto |
| се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало |
| дао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А о |
| са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник ниј |
| те вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће п |
| </p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише о |
| у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљи |
| . </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. |
| бјавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиј |
| вачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо |
| едне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Ци |
| нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одв |
| у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скру |
| н старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под т |
| ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље |
| се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Ив |
| роцесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће |
| се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али |
| атку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим |
| Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море с |
| тит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p> |
| помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саг |
| из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресви |
| д олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна |
| колико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупи |
| рсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане про |
| јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на |
| ознаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но |
| јеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни ј |
| : брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. |
| сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимал |
| а какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и |
| ласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{ |
| а памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на |
| из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први |
| p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати |
| жавних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} |
| што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет ф |
| пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколи |
| рави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се |
| лтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S |
| </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојан |
| азлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?. |
| </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S |
| гому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скр |
| на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз про |
| ехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а |
| али. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се |
| у Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се ж |
| чери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је д |
| је гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијог |
| е истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— см |
| ију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном п |
| <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чу |
| таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у ког |
| p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и с |
| се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном |
| Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми |
| ху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма |
| еља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> |
| — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца вид |
| познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањи |
| еврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Брав |
| код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} |
| оже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезби |
| ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко |
| ен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и п |
| а момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше |
| о нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатк |
| ј пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре с |
| арте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чек |
| лико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посеби |
| о она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе |
| е овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујт |
| лед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, |
| два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежа |
| е нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p> |
| из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно с |
| зе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, |
| дали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Проку |
| аке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће од |
| астадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљи |
| су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, |
| иједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пож |
| а сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изглад |
| !{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и |
| могло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све |
| лиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближ |
| ва! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — |
| /p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога млади |
| твори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресв |
| арте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, |
| авног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили |
| тавља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас |
| ругоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као |
| .{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у |
| га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдиц |
| ок је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше и |
| .{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвони |
| носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампи |
| Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са |
| у наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новц |
| м! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико бан |
| ако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та |
| .{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће |
| ништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена в |
| </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем др |
| Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју |
| ит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и о |
| дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, и |
| ети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— М |
| </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога час |
| .{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одије |
| уре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора |
| се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до ви |
| напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај |
| ’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуш |
| за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме |
| дјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој |
| ац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, |
| њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њим |
| је исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну |
| вори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и по |
| и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га мо |
| је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; |
| елу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци |
| ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и је |
| ве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и |
| дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на уда |
| да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не |
| . </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова |
| ли се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у л |
| послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада ни |
| ане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се |
| , пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> |
| у штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У уш |
| до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и сва |
| ед црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на |
| <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три |
| на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се |
| кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. |
| орем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисив |
| дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вр |
| му. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца п |
| сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекомор |
| рају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама с |
| од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора п |
| о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење.. |
| еда винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни |
| ростро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, |
| и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу |
| глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и ш |
| преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, |
| вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, |
| народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из |
| вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, |
| ајмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисл |
| зиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, |
| цу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свако |
| ослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто п |
| <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж |
| као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; |
| иво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. |
| ућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, об |
| мо часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не |
| трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собиц |
| одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} |
| штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. < |
| о се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким гл |
| з црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је |
| срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му |
| У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио до |
| знебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... |
| види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући |
| ни се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му |
| би свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на |
| т вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу зао |
| жу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратиш |
| Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, цере |
| смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотик |
| p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му |
| ? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крв |
| „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и |
| </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју ста |
| е, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... |
| окојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сир |
| Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице че |
| , изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељ |
| ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да |
| ље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко |
| </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, зн |
| ! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени |
| авна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И |
| бом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p |
| >— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур ј |
| екли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да |
| зриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ј |
| њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао |
| ључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољ |
| не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{ |
| А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и п |
| и чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у р |
| и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, |
| p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико зн |
| лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласо |
| /p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. |
| га чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— |
| је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље |
| гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но н |
| се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи |
| творио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се присл |
| неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — |
| >Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и |
| а!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и |
| о и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико нат |
| амирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> |
| а, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му |
| днева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио |
| говори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock |
| S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран |
| ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S |
| Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p |
| јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! |
| натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути |
| да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су с |
| ви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар |
| да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослијед |
| очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрж |
| наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништ |
| Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> |
| ли је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. |
| репери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се |
| ни.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаш |
| ости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је уви |
| <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. |
| } Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу м |
| ране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође п |
| м шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пош |
| ћким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење |
| двојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако |
| и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше п |
| друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црве |
| ав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као |
| поро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре |
| оровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на су |
| и.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и м |
| ве жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насм |
| ј страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне жи |
| разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана з |
| ћи. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на |
| ан, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — |
| зора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задриј |
| ећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души н |
| не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало |
| p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По |
| чи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облиј |
| а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљеди |
| p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пуч |
| чезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p |
| ни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> |
| јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко п |
| убрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљ |
| пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао с |
| бија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Мла |
| p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свје |
| јаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког |
| е с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоки |
| ћетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађен |
| ду, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибај |
| првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, |
| дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски про |
| ри од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луц |
| р, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока |
| {S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и ц |
| Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе |
| вало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у т |
| којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се најед |
| тајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се |
| посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако сле |
| лиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник држ |
| и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима |
| љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборито |
| , но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју м |
| сти њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарив |
| Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пош |
| , па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око сел |
| морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и о |
| низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањ |
| разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово и |
| оло и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> |
| их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се та |
| нази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и |
| а стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било н |
| мирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као |
| ј су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, |
| у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погле |
| ијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и пр |
| и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље |
| с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзи |
| ајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и с |
| пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пр |
| с.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина на |
| се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, |
| — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутр |
| , и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тих |
| и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређ |
| правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? < |
| задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде д |
| и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага |
| ље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио к |
| јана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињст |
| оглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом |
| у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви |
| p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлос |
| вољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе ут |
| Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из |
| хнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу с |
| т трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго... |
| ше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и глед |
| ећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У вазд |
| сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж |
| дан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га мо |
| а часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље |
| Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује |
| бран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом оба |
| с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о д |
| одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — |
| двјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе прек |
| вља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра |
| м се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није |
| наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасја |
| за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> |
| , или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбени |
| истав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се ш |
| његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће под |
| је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{ |
| е закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је |
| с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и |
| им светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> |
| аст уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Мач |
| , па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, о |
| о се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у шк |
| . </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраће |
| ен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим в |
| да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, не |
| уцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опаз |
| адице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се глас |
| вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: |
| ренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој |
| S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, |
| ада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много |
| бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их |
| га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости |
| од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје |
| <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне саб |
| . </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам |
| с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза |
| кују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао |
| ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор |
| ству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака н |
| S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, зау |
| нда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је |
| ајпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутри |
| тавља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, |
| адић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао само |
| к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубоп |
| зи господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, |
| је, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо ка |
| а, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, |
| а се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше |
| човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним доб |
| јина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, |
| и одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, п |
| мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се фе |
| ти мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је |
| вим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака |
| одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојан |
| сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва пр |
| у ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио сил |
| рви.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себ |
| јући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купит |
| ледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и |
| пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даљ |
| продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли |
| не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши нау |
| на начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне |
| Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој |
| у се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар бој |
| ао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши |
| година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем |
| p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да |
| вот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као |
| међу оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фију |
| астају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним поглед |
| казиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блијед |
| обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде |
| бијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блид |
| — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — |
| се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књи |
| ло наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и п |
| иколе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се и |
| >Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост |
| асјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се пом |
| бличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваш |
| душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и |
| ром ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пар |
| ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говор |
| иједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! в |
| <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту |
| , хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега н |
| се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако пром |
| стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слуш |
| и ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помилов |
| училишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к |
| дак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што г |
| азмишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама |
| </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </ |
| нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у |
| тајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе |
| ише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} |
| вори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима |
| и се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнем |
| ежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су ма |
| брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, |
| <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала ј |
| — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори н |
| ма „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба млади |
| то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — ј |
| рцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се дух |
| ритајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се |
| пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и |
| све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних |
| p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их ша |
| идић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> < |
| вати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући ка |
| гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху |
| је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да |
| а, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не |
| и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му |
| обио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; огло |
| дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу м |
| ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </ |
| њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада |
| ио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> |
| , хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар |
| ражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — |
| е кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и |
| се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но ова |
| могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> |
| отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељ |
| ратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале |
| му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је |
| вали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали |
| па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се п |
| Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и |
| као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели |
| је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпосл |
| р. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свије |
| ећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на дру |
| тола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за |
| p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра |
| љком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не |
| јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радњ |
| прави се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одју |
| е Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у ваше |
| ући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кри |
| .{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говор |
| тављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слуш |
| к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p |
| Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво |
| а сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престраш |
| ескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се |
| сом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући |
| дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полак |
| .{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика п |
| о прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узв |
| тинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кор |
| ло раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> |
| народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је |
| ма, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља мл |
| т говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> < |
| наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како |
| о, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Ро |
| {S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми рад |
| во. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљ |
| овање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па |
| орисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не |
| се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше |
| д ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше глав |
| ше. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на до |
| воту у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јав |
| е добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горк |
| док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка |
| ође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје |
| знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се за |
| ш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>К |
| > <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тије |
| S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије ка |
| е, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Н |
| бе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и |
| оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и |
| а затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаље |
| на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} |
| времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — О |
| ! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да |
| ање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди д |
| а госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи |
| око пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у сво |
| а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно сто |
| — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада |
| а онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, |
| ј живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. |
| о Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк |
| !{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} |
| устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута су |
| {S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и поч |
| — Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са |
| се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — |
| ала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте |
| у и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џе |
| ...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> < |
| ти се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну нас |
| но, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — прод |
| староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да ј |
| рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под м |
| а свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам |
| а си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину |
| их па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вј |
| очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакриј |
| Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поред |
| Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да |
| обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини... |
| ји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једноли |
| ремена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој |
| ба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сри |
| ре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се |
| ти бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромашт |
| ужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спа |
| ести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, г |
| } Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{ |
| ва...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, |
| азалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога жив |
| старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше саб |
| крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђег |
| ци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше по |
| p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим у |
| рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на п |
| недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да |
| да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ д |
| сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — |
| /p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити про |
| чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепш |
| ек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше ка |
| <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се ви |
| еселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно ма |
| чи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ |
| што?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p |
| м сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да |
| па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да |
| лија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је |
| задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киш |
| шли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> |
| ти. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да в |
| о је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу |
| > <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу |
| е ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмако |
| тим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави |
| гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издр |
| о си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У |
| /p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и |
| дније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к пр |
| </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} |
| и. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још |
| у се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из ње |
| > <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у с |
| <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсм |
| нутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по |
| на роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличје |
| е му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равно |
| аваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина по |
| да памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њ |
| доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму |
| не, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је |
| ве што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши |
| е? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — ја |
| тва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и де |
| </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—с |
| му све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S |
| а јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— |
| lestone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се |
| p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше |
| ад росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву |
| рижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цир |
| китао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породиц |
| p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше б |
| и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрз |
| аху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше нал |
| отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад |
| трило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Ра |
| се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишт |
| ама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној х |
| ављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жеље |
| аринарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. |
| ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. |
| ду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се ша |
| д.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да у |
| е да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </ |
| зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да |
| људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим |
| лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одав |
| , одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Н |
| два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђа |
| ужбенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, по |
| ана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са |
| ара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p |
| у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гла |
| аклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На |
| ало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — |
| се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркв |
| грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш |
| а њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатно |
| двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стоти |
| на? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич |
| ем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврн |
| је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак |
| чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Не |
| овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраш |
| је, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је с |
| домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Ч |
| о подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— До |
| поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — ј |
| начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да п |
| живјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, |
| па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита |
| к је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, |
| Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се |
| — Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младиће |
| све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо |
| ац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p |
| ину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине д |
| р великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је |
| еучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они д |
| свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равн |
| ибру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош |
| мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То |
| ао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим пос |
| адном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град |
| вијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред |
| олић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, п |
| о к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При веч |
| тпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То |
| — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са |
| која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у |
| је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чис |
| рајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придр |
| а под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се |
| к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну |
| што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да г |
| је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно |
| једници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <mi |
| ужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Л |
| одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен наша |
| Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаж |
| <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се сил |
| ма, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, о |
| ба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствар |
| ихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу |
| е и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом. |
| . </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у |
| свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Је |
| Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. |
| ности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— |
| ине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је |
| p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава с |
| улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пр |
| љад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио |
| лом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше |
| ступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црн |
| господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одгово |
| натри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене г |
| мјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадн |
| остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге |
| буњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те |
| ениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети са |
| својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је |
| се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча м |
| а га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех |
| ам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и |
| тлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свј |
| /p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се г |
| главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То ј |
| урно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго г |
| пути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се |
| азабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није |
| обијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остал |
| , и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне из |
| им се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} |
| става! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац |
| једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и |
| сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Н |
| ом.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем вр |
| з Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у вел |
| у чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских |
| ли му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па под |
| ива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лиј |
| по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски ра |
| во није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људс |
| а пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је у |
| е, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом зва |
| } Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Мл |
| ота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама |
| кли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И в |
| ка, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „З |
| као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит |
| ш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија... |
| на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубив |
| авратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и |
| ети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> < |
| и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p |
| ци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво каз |
| ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . |
| ешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом |
| ли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ва |
| вање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала п |
| то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пук |
| нише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусјед |
| Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је |
| немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. |
| и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност дај |
| о! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло |
| чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже |
| да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли |
| сли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p |
| ни шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођ |
| на трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико му |
| је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} |
| ? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. < |
| и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, |
| хвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше |
| ом, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свј |
| с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће |
| јало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их на |
| ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока |
| у одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, |
| Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што |
| д.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, |
| елуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенч |
| ви молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га |
| ијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разгова |
| падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је |
| е говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам |
| ијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... |
| ење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору.. |
| до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихо |
| дговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи. |
| ва својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>П |
| бише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па о |
| екле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку м |
| <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца |
| > <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све |
| ри до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посмат |
| <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, у |
| едник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. |
| p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне зе |
| о му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да |
| се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присј |
| олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућиц |
| Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје |
| да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! < |
| ош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p> |
| оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с |
| слије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању проп |
| вно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели ста |
| намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У п |
| испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано с |
| дјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прс |
| затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајућ |
| ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тишти |
| избина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p |
| јети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> < |
| зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у х |
| Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силно |
| о би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бија |
| а отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ |
| о, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит глав |
| е очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у |
| шао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је |
| ка по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он и |
| у собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p |
| окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи |
| те, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту |
| ана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинс |
| ица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахо |
| шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на по |
| то их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био |
| ћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није |
| : тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљег |
| мерику, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу. |
| рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази |
| јпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> |
| ећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попо |
| ш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </ |
| ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу |
| ат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобз |
| ући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом |
| еним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — |
| слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S |
| .{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњи |
| синама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, прено |
| ођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Ти |
| освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до с |
| /p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућа |
| ви се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она |
| ом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио |
| но лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљ |
| Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </ |
| </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па |
| де да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, |
| а мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је |
| а.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чин |
| људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“. |
| ме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је по |
| м да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде |
| — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, сму |
| {S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опоч |
| } Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и прав |
| <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву |
| нувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се зауста |
| ивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путо |
| ху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће |
| ела, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, |
| Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за |
| а узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На пр |
| на.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираш |
| е толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијег |
| и, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А ш |
| сак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S |
| , он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, |
| но, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! |
| е добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо дру |
| бунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; круп |
| p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, |
| се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — |
| едњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра |
| друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомиц |
| ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} |
| ан од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бје |
| ио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постај |
| исли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће плати |
| и?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на че |
| ра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако ост |
| > <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> < |
| начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир |
| вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ в |
| само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела ост |
| </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гле |
| бом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је п |
| се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> |
| ви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао уг |
| ом погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — |
| <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то нег |
| је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! |
| еде сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је |
| иже, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о у |
| емо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — ве |
| — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p |
| </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш |
| могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диж |
| <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — |
| , и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходах |
| ? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — по |
| ш, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши |
| Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p |
| p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! |
| уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљ |
| а да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљив |
| p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. |
| p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p |
| ране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјет |
| рилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше |
| !{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, |
| ше не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој п |
| узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p |
| — Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу |
| атиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од зв |
| уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би н |
| !{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве |
| ељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам |
| е да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин |
| ени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И уз |
| ас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво бра |
| ао на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увије |
| и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, с |
| p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврх |
| ’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — |
| </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетк |
| — Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, |
| да у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају |
| р се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — |
| <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго дола |
| чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с да |
| ареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у сел |
| </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није п |
| ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по љ |
| зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за |
| >— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дош |
| _N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| /p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкуј |
| ма сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у п |
| ељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце |
| > <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњ |
| дро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом |
| д својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до |
| колико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без про |
| а!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху |
| Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једин |
| ки, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је доврш |
| ову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили |
| што рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви пит |
| шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свије |
| ворила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори |
| у обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову? |
| је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. < |
| и дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све д |
| жноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћ |
| p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен |
| ица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанк |
| што да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он |
| кла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још ј |
| ре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче И |
| ој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: < |
| јепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — пон |
| се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и б |
| и! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, И |
| >У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од |
| , из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у сел |
| на чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра. |
| нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Та |
| ољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само шт |
| крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{ |
| ше к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И др |
| рито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи |
| јенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору |
| ије било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </ |
| истаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изг |
| е свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благ |
| > <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се |
| свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима. |
| ву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} |
| авим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних |
| пуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке |
| , још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и зап |
| ражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари |
| чама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за поро |
| ивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо |
| S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> |
| </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} |
| тиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружин |
| наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је |
| тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренуто |
| се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављал |
| жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И дан |
| у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзим |
| RP19041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасип |
| ркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се к |
| м једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручн |
| блачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа |
| н барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши |
| ружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз |
| </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњ |
| вако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове год |
| и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима |
| осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над сел |
| вито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страсти |
| веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се жур |
| м поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који |
| хотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива п |
| глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жамор |
| прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је |
| рса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, к |
| губљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом |
| авар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се ок |
| макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и по |
| ану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и |
| оки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте |
| допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собо |
| >Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и |
| ођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма |
| p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очев |
| примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. |
| га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: |
| јечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да прет |
| .. најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> < |
| учи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше |
| p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си |
| не, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка |
| ивљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориш |
| да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво по |
| /p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један др |
| водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепави |
| <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весел |
| х упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми |
| је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — |
| на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим |
| па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне |
| весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се си |
| одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стој |
| дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха |
| ега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и |
| лужбеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; с |
| о, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи |
| ладић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сва |
| p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душев |
| даше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближњ |
| ну главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за |
| јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у |
| p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу |
| ца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати нова |
| ање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу |
| она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се |
| собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана н |
| од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у |
| исару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили |
| низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере |
| </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} |
| и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат |
| о! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди о |
| ам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер |
| да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <mile |
| одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко пока |
| рговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави |
| гају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p> |
| <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупн |
| ац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — По |
| а у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, |
| да за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p |
| ац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоња |
| свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању само |
| /foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. |
| их друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што |
| ресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господи |
| .{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора ч |
| </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крен |
| . </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади гос |
| животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића ку |
| Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, |
| и од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p> |
| вати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, док |
| еселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да зам |
| ц. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије с |
| ст ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а |
| о?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S |
| поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а сва |
| Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? |
| то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво |
| акну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће би |
| </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур пл |
| јестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњиш |
| тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сј |
| на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својим |
| ољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољ |
| е чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав |
| је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не |
| омад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар б |
| иорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је |
| о се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће |
| на жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секв |
| овац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни |
| а узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, |
| ако га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онак |
| путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла |
| ад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја |
| а плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зи |
| а до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласов |
| и се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дан |
| осподин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му ма |
| ст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утоли |
| е престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху изме |
| ло, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво с |
| еш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него шт |
| /p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, |
| ман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, о |
| узе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окр |
| алуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на мој |
| се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше |
| а.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру м |
| у, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; |
| } Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чист |
| ини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод з |
| астати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с |
| је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у ист |
| ве боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заб |
| ља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видј |
| ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако |
| , враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А |
| и! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корач |
| сли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га сл |
| амах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч н |
| чића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали буха |
| — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у |
| есе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело |
| орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше |
| и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а |
| м покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало |
| д изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отич |
| у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пуст |
| p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно |
| иорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока ниса |
| /p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријеч |
| иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p |
| дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једн |
| си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајц |
| дно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча остав |
| p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? < |
| се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку пл |
| ај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само рад |
| соке шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засје |
| оће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле |
| S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од |
| ао шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири.. |
| <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљај |
| вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад |
| кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја |
| гова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица св |
| кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. |
| <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> |
| пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него |
| рх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и ни |
| се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ п |
| та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На |
| а отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани |
| рљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу з |
| Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носи |
| ву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен н |
| е донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — у |
| је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупит |
| ло.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мј |
| вори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети н |
| е буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не |
| уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, |
| иће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. |
| чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је |
| ! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — |
| јаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у он |
| њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се у |
| ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — |
| , баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, бола |
| али и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам |
| и! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{ |
| ркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе |
| ена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не |
| силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p |
| од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете |
| ц одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља би |
| у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А мо |
| ба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут. |
| ици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте |
| се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како с |
| па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледа |
| p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па нај |
| важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, |
| </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. < |
| <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лиц |
| — Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма нај |
| ма. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> |
| ле свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И нано |
| тљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљуш |
| ика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је ш |
| о миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топе |
| шко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се ц |
| ол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до |
| омјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по |
| ну и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве. |
| ута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да |
| ели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лиш |
| учини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није |
| p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лаг |
| рини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме олова |
| и колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија зад |
| .{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref tar |
| замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики град |
| кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} |
| — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... |
| ијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке раз |
| има, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопстве |
| сред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети пот |
| рену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p |
| S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрљ |
| не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком |
| е он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </ |
| познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико д |
| о све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никако |
| рини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбија |
| пке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави |
| е праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао |
| јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господ |
| </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и |
| ји.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p |
| парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца |
| гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; |
| пут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку |
| араше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш |
| непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна |
| зиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновник |
| аковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних |
| шаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> |
| <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — |
| и да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто м |
| по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно |
| зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се |
| одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мо |
| > <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она |
| ође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчево |
| ма њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>В |
| које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану нач |
| тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — ре |
| ру службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је н |
| еђеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња |
| љивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушк |
| тло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећ |
| тељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Ос |
| ко њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се |
| за се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући |
| трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обр |
| кују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај дем |
| } Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавл |
| усте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, |
| руштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају |
| p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље исп |
| ри сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на стол |
| и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући с |
| неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јеж |
| а изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Че |
| остепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом |
| тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а |
| ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све |
| озо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јури |
| S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорин |
| лу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, |
| , ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> < |
| ашно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио б |
| уги гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опа |
| иђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебух |
| традаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу про |
| пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна м |
| да и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано |
| е све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и |
| ана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда |
| — Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа з |
| мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње н |
| /p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Кад |
| . </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одгов |
| играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз про |
| сти, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима биј |
| и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и засти |
| јешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>П |
| их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако |
| ући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зи |
| и се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мр |
| игне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече ј |
| петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на о |
| још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље у |
| о гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лу |
| е уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа |
| p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисав |
| е... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он об |
| </p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис |
| уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} П |
| дио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи масли |
| црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука |
| га краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да иск |
| </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај н |
| <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше |
| Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка д |
| за на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво н |
| {S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му |
| о ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али |
| колико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене |
| бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом слу |
| елу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војниш |
| ају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У |
| ај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било |
| И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, |
| дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарн |
| астрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. |
| мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу њег |
| ? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> |
| толом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је нек |
| у ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — |
| рику, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— |
| шно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио |
| Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је п |
| доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како |
| тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да с |
| сподину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к ње |
| — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док |
| скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — |
| шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепот |
| цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Так |
| е трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ет |
| о који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори |
| исну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} М |
| рво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито |
| збуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелн |
| иђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. < |
| ха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трг |
| кве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се о |
| . </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се |
| и јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили |
| ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собо |
| S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. < |
| А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се И |
| пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам са |
| се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а |
| — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и по |
| и посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и |
| ри она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити |
| рити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још с |
| ратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сес |
| p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита м |
| — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с н |
| {S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. < |
| а и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од сво |
| еда у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије с |
| Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо? |
| е добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше |
| олу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било д |
| ра; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p |
| овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јур |
| че поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених из |
| да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин о |
| на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да |
| да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је прек |
| Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и он |
| му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду |
| став Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити |
| е у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А прис |
| тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми |
| ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му |
| неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од г |
| еће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Пр |
| уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p |
| .{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела |
| се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. |
| уду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и доб |
| сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је с |
| то је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </ |
| <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјес |
| твореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај |
| ига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијега |
| бринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена гл |
| а младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорн |
| пази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати |
| онили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнат |
| ње, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а кама |
| — Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’ |
| грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот |
| се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о со |
| рива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — |
| рећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда св |
| елики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук. |
| евојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам види |
| лако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он с |
| тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При запад |
| пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музи |
| избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жари |
| па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке вр |
| једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлот |
| о га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања |
| пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и |
| не у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше ис |
| се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјес |
| аст живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном |
| ојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— |
| <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се по |
| . </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </ |
| </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећ |
| отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, |
| е златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у г |
| тити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљав |
| е ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешиња |
| ом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па п |
| усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа за |
| не. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућам |
| лог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину |
| кога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а |
| ћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник |
| ш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче с |
| чи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрав |
| облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спуст |
| ме још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави |
| и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> < |
| сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: |
| >С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{ |
| p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и осл |
| у и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну ни |
| је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, уви |
| постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отвор |
| гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с руж |
| з села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву га |
| або одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о п |
| има.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} |
| ај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? |
| их измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше тр |
| /p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поз |
| га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заје |
| че жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мен |
| номе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силн |
| а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемога |
| нутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p |
| есни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p |
| Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених |
| мље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао |
| ваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана. |
| p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледа |
| ти сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и |
| јеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би |
| н на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова |
| тао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се |
| о у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама в |
| ма обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, ја |
| орите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам нико |
| јило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослу |
| тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре к |
| оћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена |
| ection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога |
| све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило |
| е он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристој |
| шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{ |
| реоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за д |
| з њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код |
| доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и постави |
| ајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, |
| још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и |
| исташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за |
| е срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они |
| раху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије |
| е мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега |
| ри јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку |
| свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и см |
| отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези? |
| и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, |
| S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај ста |
| а није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пр |
| p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је под |
| нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} Д |
| ина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</ |
| лицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и |
| тари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди ст |
| у трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млад |
| роћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка |
| /p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> |
| о у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и |
| ас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад |
| овратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвал |
| борише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви ост |
| цати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су |
| е се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, ком |
| — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — |
| јеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час |
| <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде |
| д ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мал |
| аво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве |
| на, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на раст |
| . </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледа |
| другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво |
| ђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с |
| <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите |
| сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од н |
| диковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се к |
| тит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, |
| Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни маг |
| изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} |
| богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да |
| тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве |
| носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жесток |
| око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} |
| >Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом с |
| а објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му |
| ражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. |
| њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је сви |
| прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио |
| На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Ник |
| де да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, |
| задовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити |
| удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.< |
| „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. |
| ало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао |
| е није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у вед |
| Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратим |
| лих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледа |
| } Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало |
| сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња б |
| ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ свој |
| прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он |
| Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво |
| је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка д |
| — Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А с |
| и знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве корис |
| голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пра |
| да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијели |
| трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силн |
| ти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два |
| </p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! |
| а су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода мла |
| ек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вр |
| ред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} |
| е нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких |
| пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, и |
| напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, |
| акога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпа |
| мах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би |
| у утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову пор |
| авлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа |
| дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у св |
| цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво |
| > <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> < |
| рна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сја |
| о за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стран |
| ека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за |
| у тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву зап |
| ране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному теж |
| <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под к |
| у догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успом |
| мислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страс |
| утем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком вазд |
| тави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да ра |
| даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, т |
| ући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се му |
| лутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио ј |
| ћ у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га |
| ! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетуј |
| руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <m |
| {S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом п |
| ети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна при |
| Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! |
| </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели с |
| p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар |
| дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза н |
| о ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претст |
| ушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, ни |
| вјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дје |
| маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она с |
| ијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. < |
| ве, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у |
| је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра |
| да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи |
| — Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема в |
| ако бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it |
| чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш |
| ри Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, |
| бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он о |
| смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Ј |
| адам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се |
| ће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — о |
| живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се |
| ју се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је дос |
| и пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко изв |
| </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила |
| ог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваљ |
| <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Ив |
| есито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Отка |
| ти. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други. |
| ацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и на |
| начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјо |
| , над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би м |
| /p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тут |
| окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> |
| </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живо |
| о! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша |
| да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друз |
| >— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкр |
| стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> |
| а правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се с |
| дит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштен |
| е дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неус |
| p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте по |
| Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока До |
| и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — |
| трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и |
| p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се з |
| <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед |
| </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му да |
| ли ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запи |
| А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас |
| ћана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да |
| олитички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њи |
| акону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намири |
| њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> |
| киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Де |
| уће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p> |
| и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погриј |
| вит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други |
| и.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и пок |
| ..</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спаси |
| хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га р |
| иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије |
| часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? |
| сти — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвје |
| нас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p |
| . </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а |
| с си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма |
| а и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима |
| еја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> |
| сврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено ли |
| } При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом виј |
| ене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише св |
| Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина поврати |
| боду.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поз |
| ну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се |
| љубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви бран |
| ину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш т |
| вши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши с |
| утро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјен |
| /p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угле |
| /p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. |
| >Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком |
| <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни |
| .{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој к |
| рвима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве на |
| д очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд |
| г растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p |
| корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком |
| дан био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада |
| раду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у свом |
| ! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стој |
| > <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и |
| ири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слу |
| осе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те п |
| ди у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се |
| — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јав |
| } Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! |
| ц. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчал |
| уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцр |
| } Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и о |
| е родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати д |
| . </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође |
| а.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану н |
| с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе |
| ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} В |
| {S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изи |
| еш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, јед |
| S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и |
| ли ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драг |
| морао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу. |
| </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нет |
| p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини м |
| гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад |
| писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка |
| ди. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Руб |
| Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} |
| о при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше |
| кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чау |
| и, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{ |
| <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјен |
| м старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је |
| о. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S |
| уком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: |
| /p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу! |
| м на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац |
| ац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p |
| о је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није б |
| е сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа своји |
| ар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ет |
| да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пру |
| примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младос |
| Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа и |
| рашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и н |
| могнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да м |
| . </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети стру |
| } А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се о |
| одушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пус |
| правише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и мла |
| остором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи г |
| замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талија |
| ти.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало |
| сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би |
| оначна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанств |
| је.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен |
| а се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледа |
| очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Ка |
| еснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред |
| мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жа |
| лија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p> |
| рно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом |
| адње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да |
| ! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуд |
| се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, |
| а.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стаја |
| струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p |
| митивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми у |
| ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом з |
| ника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча |
| год јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим нем |
| овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе |
| Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије |
| одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плаче |
| а би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше т |
| и га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су по |
| , а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући с |
| } Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и к |
| ј самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удру |
| и. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча |
| јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оив |
| ога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па уте |
| вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили |
| његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и |
| сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи |
| </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што |
| p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и др |
| ко се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — о |
| он за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем |
| ретрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, |
| заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и |
| вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања |
| S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјеца |
| се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} |
| о ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потрес |
| ериканац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена |
| хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му мла |
| вјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p |
| и пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био |
| ве горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се по |
| комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, по |
| сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено |
| још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, н |
| ; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов ра |
| {S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љ |
| овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом |
| p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са |
| >— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин наче |
| Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жељ |
| уми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p> |
| ру, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, |
| да Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто нео |
| ше за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други.. |
| воме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а муч |
| е нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напије |
| е ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави |
| својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу |
| ош да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрен |
| есто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијуг |
| — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне го |
| ње задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Н |
| јим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по |
| па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да зна |
| да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше |
| е му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, з |
| <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено.. |
| је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— |
| хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под |
| о, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћем |
| и прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Неће |
| е да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, |
| им се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, |
| е јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... |
| и — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одг |
| авали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше |
| у, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија |
| ити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те |
| ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњу |
| дигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p> |
| ш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! |
| ић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} З |
| е занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за сн |
| само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> |
| а диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећ |
| нодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се |
| амишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дуб |
| ад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране |
| ка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p |
| ати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу |
| када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земљ |
| главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да к |
| ..{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се |
| се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и |
| а дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим |
| пље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи тан |
| ијеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што |
| ирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубок |
| ј кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прат |
| богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су |
| е очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жељ |
| етом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто ус |
| рођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће.. |
| а; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} |
| ру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— |
| ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се по |
| ута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјел |
| а тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чел |
| епо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетр |
| у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјеч |
| ?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> |
| у жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин ж |
| а видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућин |
| </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас |
| ође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио |
| и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; |
| е уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим |
| мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па |
| око је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше п |
| — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затвор |
| о иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једв |
| </p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и |
| да, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упу |
| ави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не |
| она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p> |
| — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, |
| прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад по |
| хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погле |
| S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и о |
| у стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси нег |
| прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — |
| омоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— |
| ан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} |
| немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће за |
| и.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова |
| и јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све |
| брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на |
| и се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>О |
| алује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. |
| нам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! |
| ло на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево т |
| по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застр |
| — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само |
| Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </ |
| /p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А |
| да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа |
| ? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази п |
| во заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао о |
| је био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота |
| је му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, може |
| аш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мра |
| . </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То |
| то устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је б |
| ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан п |
| воме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јав |
| прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да у |
| {S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="s |
| лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће д |
| се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина наче |
| себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Некол |
| {S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носа |
| о суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули с |
| p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" / |
| ршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јес |
| о изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне ули |
| у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној |
| оме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озг |
| Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува ј |
| јет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади |
| је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме |
| кала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше |
| е што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи: |
| да све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари ис |
| има друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђ |
| јети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. < |
| </p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек з |
| квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод киш |
| S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и пок |
| /p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча |
| — Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> |
| ића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас |
| о соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. |
| ереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни п |
| о немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откад |
| Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом спора |
| {S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p |
| тајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини |
| ећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се |
| е изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши |
| исли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе изд |
| ити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоња |
| локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча |
| а није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима не |
| њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он |
| Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Раји |
| лу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало м |
| — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозрел |
| ; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сл |
| упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и |
| </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац |
| .{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они ниј |
| </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо |
| ако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> |
| едиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућ |
| прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потреб |
| ода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријеп |
| ли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мис |
| се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, |
| ци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си |
| тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... позн |
| врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од об |
| ин. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћ |
| оме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако с |
| рати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У |
| као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Ју |
| и и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне го |
| и. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре |
| се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Прин |
| p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} |
| , обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срд |
| на оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће |
| насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — |
| омало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави |
| и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гла |
| а...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </ |
| лих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, |
| та сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка не |
| тресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових гл |
| оре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели с |
| е подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи |
| над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се |
| је дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад |
| корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жал |
| огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се. |
| се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, |
| опиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Пл |
| гибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што |
| даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је |
| покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво в |
| да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S |
| , с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p |
| аве повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посјед |
| еница. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на |
| озбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Јед |
| г Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што с |
| p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље |
| свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се с |
| цу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада |
| ного потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динар |
| у се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже |
| котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну |
| — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S |
| диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши |
| агањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина приг |
| чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у и |
| окотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто о |
| зриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љу |
| ећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено |
| смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у је |
| ве до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте |
| <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— |
| кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div |
| Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести с |
| ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокур |
| наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је |
| — Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другог |
| плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дје |
| евољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се |
| рид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћ |
| падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} |
| анско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући |
| лтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједн |
| да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде с |
| во пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе н |
| колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини з |
| бједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога |
| јечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ от |
| {S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изв |
| .{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да оп |
| алива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — |
| што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удар |
| ре, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земљ |
| тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још |
| > <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз |
| милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада из |
| од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им |
| — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду |
| реба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра има |
| аспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" |
| И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима |
| ом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрло |
| , потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. < |
| да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разга |
| лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је |
| ала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му |
| таде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио |
| на, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године урани |
| ка диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече зами |
| реба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, у |
| ити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и |
| је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат биј |
| p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царин |
| еноме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, т |
| </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме |
| шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. < |
| — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... |
| p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч суд |
| а је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мара |
| чати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило во |
| није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна р |
| кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{ |
| Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је мо |
| његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан |
| заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чеља |
| љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтјед |
| ш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — |
| — Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! |
| ођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знат |
| аново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Ма |
| Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и |
| , добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прег |
| едао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’с |
| е, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и |
| .. — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиков |
| зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се |
| ук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом |
| е изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шал |
| довати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мен |
| а, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти |
| д ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога п |
| дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да |
| тјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, ун |
| то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, |
| помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч ж |
| дном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одма |
| ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка п |
| </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У |
| а посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се спо |
| . </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар х |
| арамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући св |
| често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку |
| која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Т |
| Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи куку |
| м ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <for |
| S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пуст |
| во наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће |
| ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њем |
| ца, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, |
| . </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом! |
| ј, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље вид |
| е одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се |
| о одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и приг |
| ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме |
| м и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опра |
| Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља... |
| о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> < |
| ца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку |
| .{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају д |
| сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи бил |
| буђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле |
| го — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; |
| и и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по б |
| ћао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p |
| је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — н |
| платила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p |
| вати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуд |
| јући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четвори |
| адић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити |
| тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка прис |
| епо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућ |
| је обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се к |
| Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на по |
| S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице |
| <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари |
| вијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> < |
| инула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И |
| њица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове |
| ало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он |
| једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво |
| мисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гл |
| је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се |
| , па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у ко |
| : — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p> |
| да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и |
| ењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од го |
| обијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — ја |
| <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p |
| ивина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... |
| је су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече |
| /p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу к |
| ве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, кој |
| А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјеху |
| „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код |
| дина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада дај |
| Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сје |
| . </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, |
| ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; |
| појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} В |
| ставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили |
| ијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на нога |
| му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти |
| зблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <mileston |
| ио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните |
| настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, |
| крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен о |
| помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада |
| што се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад н |
| ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — при |
| тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са ос |
| а у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. |
| м и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот |
| p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам |
| — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше |
| , гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у |
| е и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — |
| <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву |
| запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколи |
| говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови жи |
| ом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави |
| аља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ч |
| зи Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p> |
| у младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — |
| таде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хво |
| и собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се н |
| би до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си доша |
| их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не позна |
| бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета. |
| ље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лиј |
| и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савла |
| он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се |
| p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и саку |
| музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. < |
| е, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети м |
| S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А поље |
| наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују |
| другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи |
| ше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати |
| <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристо |
| <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; |
| д гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, |
| завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изју |
| што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> |
| ш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за наро |
| ски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </ |
| се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, |
| ава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управи |
| наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну |
| } Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа |
| па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дув |
| е се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило мо |
| утра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни кап |
| вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домал |
| one unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута |
| ако пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе пр |
| о свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали |
| зо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у д |
| свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше |
| } А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над |
| аборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} У |
| змишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с бла |
| етргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се о |
| е га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чуд |
| е лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај с |
| .{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци мат |
| ихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} |
| узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о бана |
| невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више |
| ођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје |
| се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли... |
| ху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куд |
| се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а кр |
| устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Заш |
| и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о у |
| драве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у |
| ати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче |
| ткуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p |
| м каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају |
| атише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} К |
| му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му пр |
| . </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p> |
| ио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> |
| ед њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена. |
| журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвор |
| опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође ми |
| Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли |
| боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој ни |
| пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред со |
| ице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили с |
| ростор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледа |
| рана продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S |
| S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад ј |
| гледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се у |
| осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из |
| го ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплач |
| замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци |
| пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. |
| повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово в |
| еца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, ч |
| ло се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и |
| } А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава вазд |
| екиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђ |
| су и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак шт |
| јка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљано |
| p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, |
| уштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога |
| не мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и н |
| .{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом. |
| а је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на за |
| аже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у би |
| ури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета |
| страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> |
| љаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} |
| о загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, нан |
| ги, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова са |
| м у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone |
| е никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповијед |
| ше дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како т |
| б спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у о |
| и смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. .. |
| икако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. |
| роти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соб |
| и новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с л |
| : — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа |
| не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна ко |
| ице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на тр |
| ористи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, |
| крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло |
| еде да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљив |
| дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — |
| епо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на |
| ролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још н |
| оме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> |
| и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говор |
| упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, |
| Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S |
| нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> |
| не.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је п |
| ренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, п |
| вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и |
| ес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жеш |
| риге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнут |
| ост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице с |
| устрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјево |
| се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> < |
| ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ шт |
| то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало |
| а.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> < |
| Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, о |
| љене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе кома |
| урно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им пок |
| јем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, |
| утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ход |
| лагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој нео |
| пође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром пр |
| Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но |
| ај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} |
| и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригиба |
| не косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, у |
| аше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци с |
| е је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, ж |
| p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протј |
| оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мје |
| } Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше и |
| могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се ч |
| врати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од уз |
| јеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна |
| сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и |
| ом, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се |
| је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p> |
| <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — |
| ња зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио изме |
| јевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, ч |
| а одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, к |
| живат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бија |
| еби, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се |
| м погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве |
| носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо |
| тњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је |
| и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Аме |
| p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену |
| Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врат |
| пријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господин |
| и поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силн |
| о се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. |
| о одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шу |
| к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га ј |
| њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од |
| агло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у |
| адоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се |
| да се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаш |
| ла покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло |
| а Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — г |
| кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p> |
| је к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се п |
| оваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега гово |
| оди и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прс |
| ре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно р |
| дим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Ко |
| га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у |
| /p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила |
| уби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она ки |
| Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као у |
| амом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми |
| лазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица плати |
| p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети с |
| теље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и |
| ивот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жа |
| . </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Зат |
| на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се |
| акон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше |
| и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме вин |
| ја.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа |
| ињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још |
| бе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински ла |
| заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — је |
| ала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну мла |
| би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... < |
| вда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од |
| ј, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, ч |
| друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га |
| враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с мла |
| о.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила пос |
| наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, пода |
| у оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све бли |
| низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и |
| вао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У у |
| замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтј |
| драв и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима |
| p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и д |
| аровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а |
| в отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг |
| њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или |
| о у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајућ |
| и чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо |
| </p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> |
| а се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што |
| Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Н |
| боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворе |
| догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао |
| окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сун |
| {S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе |
| обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— |
| а Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио пр |
| ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да и |
| {S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост |
| дио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код |
| на лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он |
| овољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли |
| вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, |
| матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се ом |
| </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог |
| Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дал |
| </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права в |
| — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се |
| јаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој |
| ртмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се |
| се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини р |
| адао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и не |
| је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, нај |
| ној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по вој |
| исли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто шт |
| мо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинте |
| олазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога родног |
| и до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обу |
| “, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је с |
| е до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, ос |
| о испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p> |
| ивјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом тр |
| како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пр |
| ем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како |
| а и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жел |
| јци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо |
| </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго оста |
| ик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније |
| шљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђа |
| он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туг |
| рено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепу |
| буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјет |
| ас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! |
| </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати |
| Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа пра |
| свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трз |
| атна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарен |
| село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у |
| теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјет |
| више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних бер |
| м гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као |
| До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што |
| баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој |
| чуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу ре |
| је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по гл |
| а голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчеви |
| н заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оц |
| ост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се п |
| чи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p |
| отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засв |
| ? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповје |
| или и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} |
| живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и |
| дно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p> |
| и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не |
| тврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда те |
| „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпосли |
| хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се пок |
| лагим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њен |
| ру и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{ |
| да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
| аздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада |
| пину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само ч |
| ив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се |
| диже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још |
| езина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње |
| ахватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Час |
| </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто г |
| чно у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложи |
| рснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — оп |
| м ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у ож |
| жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма пр |
| /p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} |
| ечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише |
| p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним жи |
| <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви |
| јело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново пр |
| тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачи |
| о.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са |
| ако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихов |
| , ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу |
| утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се н |
| ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био го |
| на цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника |
| је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као мор |
| пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!... |
| у и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак ос |
| себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде жи |
| журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом |
| — Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упи |
| ису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ годин |
| у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркан |
| још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с н |
| ијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све |
| крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p |
| љу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потри |
| о га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, с |
| му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de"> |
| у и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно |
| ико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. < |
| очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не мо |
| есеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, гов |
| .{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена в |
| стока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... |
| ско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше |
| пјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор А |
| S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одво |
| и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јут |
| p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови |
| је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња |
| ез икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно г |
| овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловањ |
| горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће |
| ављала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци |
| искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишин |
| ијечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се |
| поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их п |
| њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? |
| ре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себ |
| дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за |
| му да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Жи |
| је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или |
| се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, |
| ријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед ко |
| — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису ниг |
| } Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака |
| зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, п |
| мешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене |
| > <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, |
| р замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} |
| га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене ч |
| — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на п |
| >— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S |
| и она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут р |
| ави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p> |
| Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{ |
| итњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и зам |
| не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа |
| дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фа |
| >— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Ос |
| ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјево |
| скршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> < |
| ? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не м |
| ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође по |
| балу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Сврш |
| и се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </ |
| души, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину |
| <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио |
| азда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p |
| неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> < |
| ли? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли |
| <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, пла |
| горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, пониз |
| ре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се кл |
| о.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог |
| је говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик м |
| раде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих |
| е к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом с |
| по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло |
| ујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује |
| ушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. < |
| бише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкри |
| у.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице з |
| тало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас |
| >Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога |
| p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су м |
| не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве |
| овито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} С |
| сао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спрове |
| уше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да |
| ри. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, |
| твар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч дос |
| осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га |
| шу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, зе |
| </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> < |
| ан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p> |
| младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Ц |
| {S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде |
| лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних |
| могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури д |
| било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, з |
| — Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа! |
| ети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> < |
| ...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из св |
| >— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво ј |
| зјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} |
| р, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуш |
| Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> < |
| узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао |
| Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма |
| </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у |
| силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и |
| богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њим |
| и се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пош |
| бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни |
| чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p |
| p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије |
| ца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — ч |
| номе човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик |
| </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и из |
| <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> |
| ржи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а не |
| о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље бу |
| му, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! |
| д њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли ч |
| p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, |
| аде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио нико |
| е, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним |
| , уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да |
| да тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра |
| би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да |
| спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је с |
| е бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и |
| е упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваш |
| } Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и о |
| другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по |
| т’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’! |
| </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p> |
| јеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко |
| дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцви |
| има у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана |
| ; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сј |
| има и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских бр |
| еђу шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледај |
| донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше на |
| једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— |
| едима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала |
| „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија |
| дницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио п |
| {S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му по |
| <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и умора |
| а.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади |
| има, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи |
| и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем |
| иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шу |
| пред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака |
| е валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су с |
| т Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима и |
| нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </ |
| у. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: |
| задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} |
| {S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оц |
| ју сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с ул |
| себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаш |
| дање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа пре |
| кла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" |
| Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали отк |
| ремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, |
| це полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако с |
| р и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега |
| вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њом |
| ја мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се |
| <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око ј |
| ајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијешт |
| гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз |
| мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда |
| ном.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, |
| обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досад |
| уци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала ње |
| игама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате кра |
| . </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о |
| </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S |
| здржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође бл |
| сене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима от |
| обоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и |
| , у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепе |
| да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговор |
| рази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу |
| даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха ра |
| се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде |
| ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p |
| исине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га м |
| е зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима |
| .{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, в |
| p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему бр |
| А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да по |
| итате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ |
| одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на |
| мљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од |
| ну кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци |
| ан другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p |
| да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успо |
| његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да |
| Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што до |
| се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским жив |
| есет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко |
| назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мот |
| дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче |
| у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да |
| вљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагну |
| небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове ф |
| е њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити |
| елесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило с |
| } И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — ка |
| ушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, |
| погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> |
| , кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одг |
| ежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, |
| ен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала ва |
| ка оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку |
| авала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога |
| ену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, на |
| <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло пову |
| добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— |
| а.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, повр |
| говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам ди |
| м у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чул |
| жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних ст |
| А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило |
| мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле д |
| а; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи |
| ко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p |
| оворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљин |
| ем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} |
| ла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши |
| <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни н |
| ко је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна |
| врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, с |
| ле и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине у |
| ањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примир |
| еђутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји |
| аковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хист |
| с отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „бр |
| на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају л |
| руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнак |
| а узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам |
| гме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодре |
| н шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта. |
| њели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} |
| е чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворк |
| — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури |
| Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> |
| и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова. |
| ало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мор |
| , кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хт |
| о доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. |
| трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлач |
| и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осј |
| се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског |
| жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, ис |
| злаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лиц |
| му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре с |
| зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно прик |
| запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </qu |
| >— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари |
| ростио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини |
| /p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима |
| у два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мост |
| испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је за |
| шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... < |
| руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, из |
| анио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а к |
| старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— |
| ниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једно |
| > <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котр |
| .{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, |
| да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њем |
| шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фа |
| } Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише |
| ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О |
| ента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздр |
| одире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом |
| с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну |
| ње.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуце |
| ино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз и |
| бом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов |
| лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње |
| екају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, |
| од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свиј |
| ку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав |
| си осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глоб |
| зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих |
| рских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори |
| дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p> |
| т мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек |
| ирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у |
| — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махо |
| ђе чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замј |
| . </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лије |
| м пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела см |
| <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одгов |
| винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца |
| мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да |
| з маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвил |
| испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, |
| такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му |
| сред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увје |
| } Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави го |
| о лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво |
| га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај |
| дмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се с |
| је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>С |
| поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чек |
| и? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна |
| — Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврд |
| лаву у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто бо |
| мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... |
| спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се |
| еле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> |
| . </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одго |
| ти — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мисли |
| о, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повр |
| ресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине |
| увијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упи |
| } Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа |
| ина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека |
| га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у |
| } Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у |
| се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S |
| каткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, |
| ажи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вр |
| ијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрчени |
| из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње |
| га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једна |
| што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјев |
| <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! |
| им осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му м |
| “. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао |
| силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с п |
| <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако глед |
| е фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели дога |
| како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. |
| , осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Б |
| : нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа |
| ма тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово мило |
| стаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо о |
| свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опа |
| но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, |
| гао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на ово |
| ела кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знан |
| узе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се |
| јутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му с |
| онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје с |
| риродних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећа |
| те истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли св |
| мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толи |
| ате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и пог |
| својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да |
| ше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. |
| мо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред своји |
| наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> < |
| не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p> |
| погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да |
| ме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, |
| да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као |
| у се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажн |
| јећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим |
| у љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетн |
| ладошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако с |
| ћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се |
| ама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукоби |
| м, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — |
| p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p |
| тављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесн |
| атрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: |
| празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превели |
| д дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, |
| је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и |
| јева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе |
| ла врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на |
| ствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети |
| аки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и зв |
| брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у пољ |
| {S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме |
| p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође |
| ; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо прати |
| јест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи М |
| губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> |
| еженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и из |
| о.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка |
| у стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да |
| атом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме |
| Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ дог |
| то лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани |
| } Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оц |
| се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне М |
| Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} |
| о припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помис |
| ива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме |
| лина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} П |
| .</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{ |
| Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му |
| ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало о |
| и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју |
| преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше д |
| дничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености ње |
| лаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никаков |
| у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да п |
| алова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циг |
| њи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове каков |
| ома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смиј |
| ћ, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ак |
| а управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и |
| емишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече. |
| гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа |
| другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне о |
| страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечнос |
| ртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бј |
| лу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и на |
| и море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима тре |
| н је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка стр |
| > <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претр |
| сплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања б |
| чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у с |
| гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака форма |
| х и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шп |
| сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танк |
| . </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вр |
| > <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да у |
| еколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту |
| >Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде |
| ако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. |
| .{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком |
| ан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава с |
| че к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су по |
| стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на с |
| ненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} |
| не земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу т |
| е заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непозна |
| ако твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам пра |
| p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вра |
| и родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из мило |
| </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да |
| извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход.. |
| белих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега з |
| ам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка |
| гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече |
| је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На м |
| ви! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, |
| џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних љу |
| јничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо б |
| е.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће |
| ли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане п |
| ику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чек |
| раке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим гла |
| <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори |
| га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво п |
| тегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају |
| ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су с |
| <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ћ |
| граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан нова |
| ву штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја |
| — Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста ј |
| ије више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у |
| ндар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које |
| агарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по вр |
| ису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све |
| народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни |
| учини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо |
| из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобр |
| која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Паж |
| могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпут |
| е са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро па |
| азан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне прет |
| и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, |
| новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу мог |
| одаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бриз |
| /p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у н |
| ри да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад |
| — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у |
| ко!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вриме |
| но их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство |
| да завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум |
| па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земљ |
| о живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга |
| и облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво |
| Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спар |
| ху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи ди |
| пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствов |
| ави. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се |
| препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марк |
| пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио |
| када га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено |
| } Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређива |
| и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави в |
| ши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „К |
| и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и заст |
| ови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бо |
| мо домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у |
| } И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Ив |
| га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јач |
| га старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару |
| {S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут |
| аздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама |
| гњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико |
| први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — о |
| увај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ |
| говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и ба |
| залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} |
| вом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ < |
| послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру ј |
| забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Ве |
| би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави |
| да на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе ниј |
| јпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, |
| ј тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да |
| и ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га вид |
| ог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ |
| мечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</ |
| господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Мар |
| да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и бил |
| ти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— |
| м се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме ма |
| итао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико |
| Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбун |
| и се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек в |
| штрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, |
| жу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S |
| — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто |
| и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном |
| меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново |
| — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким |
| е и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није |
| оред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих |
| јелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари си |
| авар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто б |
| едује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га |
| нце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — по |
| је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... д |
| па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад |
| Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим нар |
| дине, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи да |
| н живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне пут |
| е могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не мог |
| изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном доприј |
| х пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави мла |
| ње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнут |
| цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар |
| срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и о |
| о у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво б |
| њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; |
| их избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидан |
| ј тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, |
| њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Дол |
| њу сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И г |
| бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до |
| да прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратно |
| ко се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг д |
| упник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на |
| S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нада |
| ру и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је |
| о овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p |
| пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће |
| и дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој г |
| А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стра |
| у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље м |
| а равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а св |
| вши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, |
| оник што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отв |
| селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очим |
| ?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица |
| а изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је д |
| и сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се прим |
| ко банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? |
| а у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће ре |
| лаго њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— С |
| ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се л |
| на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списим |
| ло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није |
| пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи је |
| измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час |
| } Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дођ |
| угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, с |
| аћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под ње |
| p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не н |
| <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p> |
| Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и |
| е одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разл |
| аву, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљед |
| и нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправед |
| есту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си до |
| <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила |
| ку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интим |
| тор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво |
| ушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави |
| из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земљ |
| аје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је она |
| доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као |
| адаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и |
| овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инст |
| бори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. |
| ице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из сна |
| је дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, |
| већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне |
| а одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне |
| вања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагл |
| м! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ за |
| му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој но |
| ма и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече |
| ина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене |
| ти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </ |
| и мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву в |
| — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И |
| Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— |
| дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силн |
| што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а по |
| Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој |
| ју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране |
| савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до њ |
| та.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању |
| а носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с дано |
| снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони нап |
| пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гл |
| е данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само гло |
| милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама рас |
| запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да |
| ам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослијед |
| цаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбу |
| Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли с |
| , јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у ко |
| у вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему |
| надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сир |
| ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и г |
| опи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се д |
| ао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкива |
| еп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са о |
| ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га |
| дина!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве р |
| ћу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и њег |
| па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ч |
| и нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младо |
| је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи |
| а с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча |
| т солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река са |
| Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Н |
| за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S |
| — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — приј |
| обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања ви |
| ће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — |
| {S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} В |
| разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути |
| онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је |
| страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> < |
| о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на |
| о у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним пар |
| јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстав |
| дао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролаж |
| знавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, |
| суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} |
| м новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стад |
| ово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко |
| адала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожн |
| е мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чист |
| е. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} |
| ишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких ста |
| одинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на |
| ца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га |
| рава.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у по |
| цу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се в |
| Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у |
| галило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдиј |
| и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађари |
| около пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... < |
| аши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да с |
| . </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу с |
| ивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> |
| ра, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво ј |
| Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, |
| нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> < |
| а, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њем |
| запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се при |
| ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p |
| . </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље |
| а пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и п |
| околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела |
| блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са по |
| достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресви |
| ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S |
| Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што |
| Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући |
| је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће |
| овим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ |
| ега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“ |
| да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{ |
| , да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћ |
| >Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слу |
| у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ |
| /p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу и |
| и се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! |
| Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начис |
| наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по |
| ко јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода? |
| ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кућ |
| и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим |
| сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у вар |
| дала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас.. |
| . — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пр |
| еће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа |
| увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Прижи |
| н тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбин |
| на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу н |
| одина.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блаж |
| </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на слав |
| овали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, |
| ољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају по |
| инуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћ |
| ставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још уј |
| зиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи |
| во чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сес |
| гња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам ст |
| ње чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дру |
| кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља |
| јпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим усп |
| Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре |
| Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па |
| о истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дије |
| езни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи по |
| к и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, |
| ној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све би |
| ћ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоста |
| о вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{ |
| вали, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетк |
| уље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, д |
| кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а |
| ошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очим |
| дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за соб |
| им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила пољ |
| Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени ж |
| наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се |
| ење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушт |
| же се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врх |
| три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све о |
| јатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, ос |
| е веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле |
| — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и |
| поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прис |
| > <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вар |
| еколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са |
| пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек от |
| учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да |
| се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док млад |
| о је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је лас |
| ела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлаче |
| а познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално поглед |
| {S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, |
| > <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен |
| и како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије |
| ала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад б |
| е се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом |
| </p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јавља |
| чекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек б |
| p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу |
| биљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ ј |
| велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња д |
| о да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је |
| дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{ |
| за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> |
| рила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и |
| агаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она |
| /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве ције |
| и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше |
| бу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово има |
| ућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тра |
| вори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових |
| их звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као |
| д да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p |
| уке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уз |
| је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића |
| опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће |
| да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже |
| ставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а м |
| хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, |
| хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море |
| о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподне |
| оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—т |
| сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити |
| како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је дос |
| је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекј |
| ли се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад |
| >— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтил |
| ворит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, |
| ећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће |
| селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви с |
| а кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијет |
| бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски и |
| ила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао поша |
| и.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запа |
| гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у вој |
| еној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на |
| ине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у |
| ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један |
| S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И |
| „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем св |
| изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика |
| то се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих |
| о и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао ла |
| </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша |
| у на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својо |
| жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и ш |
| свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну |
| .{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{ |
| врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и п |
| дите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу с |
| својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њем |
| дноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> < |
| и се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редар |
| веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечан |
| могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не г |
| код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к н |
| мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{ |
| а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продај |
| ио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући св |
| стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стој |
| говој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијан |
| ну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше |
| оћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њи |
| коме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не |
| милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. |
| и лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћ |
| прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} |
| ак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио |
| p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабл |
| у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поези |
| жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечер |
| аврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p> |
| двојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пиј |
| ио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст |
| обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не |
| вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Т |
| ! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући |
| иваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Јед |
| у изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </ |
| лаго вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само н |
| јетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја |
| на је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада до |
| остодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Ма |
| још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одл |
| Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште. |
| ор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре |
| м из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — р |
| > <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну |
| му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није |
| у платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Н |
| бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и |
| знад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше си |
| е.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекива |
| стио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Св |
| даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјес |
| је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу |
| > <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу. |
| д и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; б |
| прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би |
| а си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А |
| рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— |
| но сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’ |
| ли насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} |
| у службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече мла |
| рдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа г |
| а прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља |
| емена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није |
| задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, |
| и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је |
| р да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је |
| е правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу |
| Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла по |
| е нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Ј |
| а, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је |
| диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — |
| о је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво с |
| чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их при |
| бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто в |
| коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </ |
| онио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> |
| и. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у |
| у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за |
| </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до ла |
| сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p> |
| и к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде |
| ке. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у ку |
| , око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ |
| } Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спа |
| ебе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га тр |
| фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога |
| <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она |
| > <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да |
| лице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одг |
| екао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као |
| јица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срест |
| енувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> |
| , још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што д |
| подин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да |
| с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја пре |
| он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} О |
| . </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш. |
| <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш |
| мет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p> |
| доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до бо |
| о оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одм |
| вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно |
| p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — |
| вири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> < |
| Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек доб |
| ун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао време |
| вши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p> |
| <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? |
| ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи |
| } Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чист |
| каћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Не |
| p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би ци |
| ц. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p> |
| мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, |
| огод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> |
| е отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти |
| <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна с |
| . </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пус |
| с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман |
| оровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишч |
| S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</ |
| потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере |
| о би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сад |
| > <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод оч |
| ице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p> |
| во се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са |
| за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је |
| нак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом |
| вакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха сину |
| кладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада |
| вану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нест |
| ац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} |
| ијеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини |
| спод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. |
| који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој |
| ста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто гол |
| закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе |
| p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јурин |
| S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у се |
| о је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, |
| ’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би с |
| оћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур пов |
| мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ |
| ова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на |
| о да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не |
| е туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана |
| у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дво |
| >— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто с |
| <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ћ |
| слободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве ж |
| е заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, н |
| А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p> |
| и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бија |
| да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје о |
| најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио |
| S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да с |
| омисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — |
| ког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду |
| асове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад по |
| лажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново |
| ој прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запо |
| и силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изг |
| се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде ош |
| ивању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело заг |
| потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни об |
| гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега з |
| свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље букти |
| ада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње |
| Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцури |
| се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам з |
| са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Ј |
| ста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да ре |
| тивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} |
| тупку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их проз |
| ес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад с |
| нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p> |
| истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и г |
| нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури з |
| заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге. |
| > <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега в |
| сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Н |
| ме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота |
| бро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од |
| а у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и |
| А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није |
| пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и с |
| е у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина и |
| да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао |
| ивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма у |
| разнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке глас |
| часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након ве |
| ој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности просто |
| } Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p |
| и шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не |
| ељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисл |
| {S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и |
| парни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га. |
| <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знад |
| голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадија |
| о би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражи |
| е бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, |
| себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и ј |
| чима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке рије |
| S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских л |
| адим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и |
| ну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. |
| p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из ко |
| е ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена з |
| је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може д |
| ло се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовин |
| оздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у д |
| ло му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а |
| љу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјет |
| тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра об |
| , зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних |
| одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви |
| а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </ |
| </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А |
| и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи им |
| лико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом |
| ојничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} И |
| селога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јав |
| — Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш ш |
| , ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци |
| мирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе |
| — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је в |
| рми показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић |
| и с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе |
| и да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у с |
| и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да сми |
| ледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни за |
| е отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попу |
| уше.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.< |
| } Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу |
| они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен ст |
| ом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало. |
| мало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувс |
| <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га |
| трга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „брати |
| тавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> |
| не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> |
| !{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа |
| о жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цир |
| на мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> |
| > <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао н |
| езничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S |
| на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесел |
| ну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча в |
| се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је |
| ве разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је св |
| К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи оста |
| це, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати о |
| {S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, |
| .{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, мора |
| драво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... |
| аша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, |
| да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па |
| ко ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Ба |
| азлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу |
| а свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, |
| „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкри |
| о чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отп |
| први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помири |
| аху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке |
| уну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p |
| p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А |
| ! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: |
| убе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво |
| </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно |
| е.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана |
| ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам к |
| ека сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево |
| ј и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не зн |
| и је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. |
| синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му М |
| и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за он |
| p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћ |
| ош друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па измеђ |
| стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стип |
| узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> |
| одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да |
| јек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да ј |
| а, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприј |
| син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. < |
| да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осје |
| ну рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвр |
| говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Ни |
| а странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребир |
| а штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погл |
| у убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, уп |
| ори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p |
| ме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодв |
| > <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече г |
| велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву |
| ад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! |
| ... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>А |
| пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та |
| ане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на ве |
| <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </ |
| Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У |
| ћу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се |
| ли пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узе |
| > <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем м |
| одине да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хи |
| не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да |
| и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> |
| ђе насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писм |
| опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна |
| у. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе нек |
| о се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p> |
| гурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могућ |
| а тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S |
| чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још |
| а се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јур |
| . </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне в |
| ехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо |
| ши, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједн |
| као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дј |
| оље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор и |
| ка? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па нас |
| внога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове грани |
| јерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова |
| иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се о |
| егдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је си |
| сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по |
| гнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успор |
| ша сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред о |
| ако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешк |
| >Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти ка |
| мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху јед |
| но, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <mileston |
| ворио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А |
| ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а |
| м сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и |
| е је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мен |
| ше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да |
| да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли |
| да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се о |
| — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то ври |
| <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пут |
| ма?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако |
| ата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетног |
| , у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади |
| својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако |
| ујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из |
| ито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у |
| , и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијес |
| руговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља |
| , издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А кол |
| мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање |
| оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је то |
| иштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па |
| је.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибуј |
| ка је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече |
| ! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опа |
| ток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} |
| — А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама г |
| да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, |
| . </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свије |
| ијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јес |
| то ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље зн |
| а!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p |
| ехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше |
| .. </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S |
| обом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишље |
| животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута |
| но ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана к |
| ека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јав |
| е се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозби |
| а стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, |
| /p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших |
| лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У |
| андук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и |
| се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата |
| бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и п |
| и, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пуст |
| S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивал |
| њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасј |
| ели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се туга |
| се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прам |
| рила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом за |
| оплоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијета |
| што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене че |
| ситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред И |
| И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним |
| тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић |
| тељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виноград |
| сти простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка |
| постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон |
| ијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на |
| у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о су |
| мио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила |
| у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме |
| ведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и саста |
| му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, гр |
| ајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрав |
| а дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рек |
| и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад та |
| још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујањ |
| тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. < |
| S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из |
| </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дје |
| кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет си |
| га хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену ла |
| а, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између с |
| зишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој с |
| нца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморски |
| остиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситн |
| загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела |
| ока поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му |
| оморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на |
| оскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми |
| атрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је |
| p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори И |
| отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њ |
| споде поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи |
| разом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете |
| о. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</ |
| означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало |
| ога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, п |
| их облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку |
| енкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило |
| очека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући |
| и и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам р |
| е у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручни |
| ека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти б |
| државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме на |
| ! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упит |
| и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, |
| </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што |
| не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! |
| окон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p> |
| маче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— |
| ни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну ст |
| ти им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, |
| сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије уст |
| нику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви |
| ст његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> < |
| Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се ј |
| слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега кв |
| звукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море |
| поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику. |
| о, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стај |
| p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чи |
| подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и |
| иоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „ |
| ави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски да |
| Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво ј |
| ога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвје |
| амен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена |
| у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S |
| асађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порез |
| крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и |
| га оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се |
| вјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пази |
| по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине м |
| али на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му у |
| е; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> |
| авао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже |
| а другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управите |
| из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пију |
| ичинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа д |
| р је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се т |
| с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би с |
| а се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обав |
| странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </ |
| се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, |
| се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио |
| мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту |
| ник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници |
| ра, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садруго |
| четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.< |
| мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојади |
| ебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна |
| пенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне д |
| с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} |
| вјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли |
| p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, |
| вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се |
| ко лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким живо |
| тински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрси |
| о и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} Н |
| жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава |
| јатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамо |
| По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда с |
| е диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво |
| ње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење |
| се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, |
| ућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Село |
| завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зо |
| плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину |
| леда у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака |
| ласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; |
| је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit= |
| свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. |
| и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајко |
| м дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у вино |
| лу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, пос |
| собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено врије |
| о високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик с |
| о се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... < |
| м слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме у |
| звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво.. |
| не сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки св |
| ли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с |
| а фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и б |
| тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње р |
| му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ств |
| ша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наук |
| је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показ |
| ада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, |
| и се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се исп |
| дите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, |
| елу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јели |
| p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! |
| е несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе ње |
| а се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у |
| се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S |
| ве у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више ниј |
| ло.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растр |
| међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари.. |
| сти — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, от |
| зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између |
| погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америк |
| Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде туз |
| ум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} |
| а поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је |
| {S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио |
| p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом |
| новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уљ |
| тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према |
| зговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p> |
| </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше к |
| Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опрости |
| е то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо распл |
| p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она |
| појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и |
| толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито с |
| војим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} О |
| ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрс |
| </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... |
| га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по по |
| p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим пр |
| се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из дале |
| тра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену |
| де и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане ш |
| Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи |
| аш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, п |
| жио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит |
| он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених ме |
| врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продава |
| дужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када |
| гаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, |
| то нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „ |
| године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је ота |
| евени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. |
| p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетр |
| а.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — |
| во као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићет |
| није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </ |
| сам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> |
| >Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S |
| е и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ |
| /p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом п |
| .{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А д |
| е уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сад |
| укавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о бал |
| ржавнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црн |
| д тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ |
| замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се з |
| каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанциј |
| кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{ |
| ttenrock—u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скид |
| а му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и |
| p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и в |
| сти бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, р |
| лаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвен |
| обро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обор |
| уши озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешк |
| старјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше |
| и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, кој |
| види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p |
| у о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобр |
| изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. |
| па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искап |
| осад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала |
| има. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја |
| р, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам |
| себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, |
| .{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча д |
| етну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је д |
| и и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела |
| има, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајућ |
| ју...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, |
| обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право ве |
| асјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А |
| искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, ј |
| пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Пол |
| им чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлост |
| о, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дуб |
| е и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очек |
| обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуж |
| елих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{ |
| самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу наш |
| епенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба |
| господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напра |
| е јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетло |
| во. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, чов |
| е?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p |
| мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се ск |
| ти се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </ |
| {S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </ |
| а му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, н |
| ори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, о |
| телноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују |
| о недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих ж |
| и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу |
| ори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. < |
| у она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> < |
| приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас |
| није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов пог |
| tion" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради |
| — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово |
| који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху |
| дбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне гла |
| че и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите |
| е отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислиј |
| и у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порез |
| Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа |
| ћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме |
| ај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и |
| и... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред с |
| Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио.. |
| едан његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код њег |
| Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равн |
| се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S |
| S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако |
| ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сус |
| ла нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз т |
| дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је за |
| и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова |
| ве више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{ |
| ио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац поглед |
| направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше |
| се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно р |
| ко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </ |
| ше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навира |
| ригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} М |
| , зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано ж |
| драганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш |
| живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим ш |
| рија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасил |
| сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће пр |
| на и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соб |
| знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У |
| ијечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора |
| јетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази се |
| из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да ку |
| сели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву |
| сила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћег |
| њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бес |
| > <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече |
| драва живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, нам |
| па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку |
| ља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се на |
| се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, |
| пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних |
| ку гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше |
| њама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> |
| а туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не |
| саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуш |
| часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, прита |
| ао што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неи |
| шку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињал |
| ибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако |
| и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по ње |
| унце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} |
| а свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође дале |
| тим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји пл |
| а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одгов |
| и се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жени |
| што довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу по |
| се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми ш |
| ава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под р |
| гов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетл |
| да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га же |
| њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући о |
| рући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он ј |
| но разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О че |
| љедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, доп |
| ају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша дал |
| икаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и о |
| прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражуј |
| ијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај |
| у, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку |
| S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним биће |
| у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао |
| p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црко |
| више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко |
| p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће к |
| гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта |
| лијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сад |
| х ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину крун |
| бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У |
| ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар |
| ег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном ко |
| о времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљн |
| ; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље с |
| слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.< |
| ретргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи ст |
| природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од |
| ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овак |
| ошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише |
| p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени |
| а вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретњ |
| иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p |
| га не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа |
| зграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, к |
| писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не |
| {S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши |
| ио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорил |
| евало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се |
| а ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p |
| p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. |
| да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете с |
| дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча |
| шће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по к |
| {S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву р |
| раво... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга |
| е изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ М |
| ак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори |
| . </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А |
| а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђ |
| ласти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишче |
| кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусј |
| истове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина |
| по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — на |
| едну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому |
| огледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она |
| несе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена д |
| и и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга |
| дом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне до |
| едлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на п |
| налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} |
| наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе јед |
| ао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом при |
| Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарн |
| е мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. |
| ти свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће т |
| н, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам од |
| уд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се? |
| ице.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бран |
| му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, ли |
| вијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре |
| морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и |
| Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и |
| сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </ |
| не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет из |
| Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме |
| {S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сат |
| — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом |
| га, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор н |
| дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из |
| вотном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она |
| миње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађ |
| ху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљен |
| себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природ |
| — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима |
| зе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде |
| рет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога диј |
| омче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи |
| твори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, п |
| и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјех |
| поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда с |
| литва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} |
| ве по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико б |
| , син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљуску |
| } Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p |
| >Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> < |
| е је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека с |
| p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да |
| озору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сла |
| е сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се |
| хвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благ |
| тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажно |
| може!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p> |
| мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда |
| је осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку |
| пахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима пра |
| <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљ |
| јој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјека |
| а крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— П |
| моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Прест |
| могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> < |
| ела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила |
| љивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше с |
| олико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p |
| </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} |
| и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} О |
| брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући по |
| т смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у кој |
| дје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је |
| </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на с |
| ну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад м |
| октор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је |
| ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он |
| а краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села |
| д брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Ви |
| Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p |
| тани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што нека |
| ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно |
| се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесм |
| спирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу |
| и најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и |
| се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем о |
| И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одас |
| Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји присло |
| су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекр |
| } Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи |
| осо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпу |
| е и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганс |
| ико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— |
| — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица |
| ! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јав |
| или сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет го |
| и Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне |
| <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће м |
| стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев с |
| тих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p |
| у је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и д |
| зненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. |
| огавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, |
| ба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </ |
| нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опаз |
| гледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужн |
| није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те |
| >— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ |
| ам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва из |
| амо нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти стари |
| и он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надод |
| ара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... |
| , ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи |
| </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом мо |
| долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико |
| Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпосл |
| други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се |
| прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом |
| о то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Ни |
| на. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма прода |
| е то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се ј |
| то, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да |
| што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољу |
| те их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о кр |
| овим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отв |
| те ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох та |
| по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издр |
| мо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} |
| бро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије |
| ише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом |
| Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неко |
| ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају |
| ни фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми р |
| >— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина |
| ође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаће |
| р Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То |
| и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим |
| га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> < |
| ори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући с |
| говоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву б |
| Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по м |
| ан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и |
| силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе и |
| се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се н |
| а нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице |
| би је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова |
| ново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше п |
| ена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— |
| ћи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па |
| аде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уок |
| у њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинс |
| > <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа пре |
| и наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га |
| нови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — го |
| Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви т |
| огу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, о |
| рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука |
| пце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још н |
| е чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како нов |
| рже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кр |
| и сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим р |
| тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакл |
| једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву |
| мо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама борово |
| , окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Заго |
| око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, |
| надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сјед |
| ктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> |
| ице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти неће |
| p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе |
| родове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p> |
| а. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! < |
| а питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</ |
| p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — р |
| о.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори на |
| И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} |
| бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнак |
| ри миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, пони |
| ји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јада |
| уговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жу |
| глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и |
| четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја |
| свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запад |
| е се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али |
| лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. < |
| чи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њим |
| и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмије |
| апустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> < |
| стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао |
| има стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци |
| јели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, раз |
| није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства |
| молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не |
| први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец |
| и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из |
| о што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... |
| био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваљ |
| и он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, шт |
| баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме з |
| своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присус |
| а, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у не |
| е упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него |
| и к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош |
| да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић |
| p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без |
| о низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, |
| журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу |
| му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тр |
| пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца |
| ..{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти |
| ијатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— |
| том.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </ |
| ур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... |
| гу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ет |
| ну; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, |
| } У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га |
| олази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— С |
| а у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у |
| ст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — |
| ени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те од |
| шта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, н |
| S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му М |
| једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добацива |
| ра, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и в |
| но дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине |
| окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, |
| видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Ј |
| а куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је вод |
| једе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писар |
| </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, |
| , и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, п |
| — Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у |
| д смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љ |
| д ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се |
| —три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци ј |
| ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му ј |
| >— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p |
| мо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} |
| } Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из к |
| e> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фе |
| на? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господи |
| длучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Слу |
| пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ћ |
| тари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све |
| говоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете с |
| ам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за |
| —тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је |
| те да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} |
| радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да г |
| отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан ш |
| и у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „ |
| главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — ва |
| и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ниш |
| вам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша |
| послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам |
| ога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, |
| је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — р |
| и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— |
| музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — З |
| је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га |
| аничним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо прав |
| , — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се з |
| н није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Ув |
| не сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>И |
| е ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море |
| приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника час |
| еђу широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка с |
| ...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. |
| као би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и |
| о да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вј |
| се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се ј |
| се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у в |
| S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, пр |
| е као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли |
| <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па |
| ледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам јо |
| и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењ |
| потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе |
| но, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на проз |
| има, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, |
| ага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се ст |
| свјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плач |
| асом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, п |
| Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се |
| уше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опоме |
| му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стру |
| их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је ж |
| ву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, да |
| авити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, |
| ожју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора |
| њу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива |
| .{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у |
| <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и п |
| рно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља леж |
| } Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо |
| двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> |
| стите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из ду |
| је загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце с |
| е, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жа |
| >— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу о |
| дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. |
| </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — |
| S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад г |
| ра ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? |
| а после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће |
| воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, |
| </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужи |
| ељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Бал |
| ешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих л |
| бере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати оки |
| е се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље |
| живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га |
| осједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих б |
| сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама |
| дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редов |
| за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе њего |
| оћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не б |
| к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац |
| лије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} П |
| ли догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њ |
| расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку н |
| ори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацањ |
| живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему |
| уји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успо |
| ићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показа |
| авно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уз |
| сови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвен |
| нице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Д |
| , љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њи |
| згубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга ра |
| , опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ух |
| азио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није |
| ислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, у |
| а је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> |
| ло се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с м |
| {S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене |
| , који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и просторо |
| {S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у м |
| ју у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме.. |
| ледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да о |
| а и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешт |
| а их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је с |
| ра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дош |
| ом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, си |
| ред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатк |
| неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно по |
| ља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говори |
| за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека гов |
| м! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нет |
| т паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на с |
| ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milest |
| дломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> |
| ку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изила |
| покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; |
| .{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазга |
| , — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ |
| Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије |
| Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа |
| досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође |
| и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпос |
| је.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се д |
| мирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видил |
| аса не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се |
| н. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Ма |
| слије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава м |
| ну љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крц |
| погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Гово |
| , весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној пр |
| дмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, |
| после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање мож |
| д прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити дон |
| не, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред |
| } Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном |
| ада се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори оч |
| јаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи |
| } У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</ |
| двојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два п |
| иће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{ |
| и.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом |
| покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше. |
| ! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно су |
| ћ изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! |
| је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади |
| Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и |
| p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потуж |
| > <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но |
| Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други тав |
| ги таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обр |
| ије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.< |
| е пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, |
| ту; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </ |
| е упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су |
| њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из мо |
| >— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S |
| козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се ода |
| рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет са |
| Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен |
| >Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Ни |
| </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије. |
| ожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, |
| у пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, |
| ласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уок |
| рекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Ам |
| мо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. |
| висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Пр |
| е да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда ниса |
| сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже с |
| у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — умор |
| а ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магар |
| љиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S |
| > <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу |
| два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у |
| ље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, |
| тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрх |
| >— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> |
| сјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим |
| пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита |
| и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> |
| изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Пр |
| о из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљени |
| е у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запус |
| у црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод с |
| тво љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у с |
| гано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; п |
| И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети д |
| нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како |
| ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо |
| опствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тра |
| у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили иш |
| атит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!. |
| а јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измач |
| привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис жив |
| р Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер |
| рини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао д |
| да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може л |
| неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још |
| својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З |
| добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— |
| и! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, неми |
| тјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послал |
| судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да |
| јка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p |
| сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређ |
| ни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она |
| ара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Су |
| еш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој п |
| леница празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије од |
| охвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим от |
| Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене |
| се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је |
| ћ. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одло |
| /p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{ |
| вено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве ч |
| е — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница. |
| н заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и |
| ин. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инка |
| ити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је си |
| опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци |
| , ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је над |
| ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је ов |
| — Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, д |
| вот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се |
| пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p |
| а, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми |
| о! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како ј |
| <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене |
| еним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, пр |
| А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта је |
| срднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се |
| нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осј |
| гађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уокв |
| мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови |
| тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења |
| и се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разг |
| и синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто куп |
| вљам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик |
| јео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходит |
| стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњ |
| ка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како ни |
| ргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу |
| а крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! |
| транака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао. |
| оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одгово |
| попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да |
| ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу |
| ан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно п |
| не, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га млад |
| ма; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наст |
| >Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих други |
| у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да |
| а обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а |
| е најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и д |
| ема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба |
| сада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а наб |
| — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјеш |
| стаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ пр |
| западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих |
| ражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му |
| послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за |
| !“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља св |
| ски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне С |
| мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, ч |
| p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо. |
| Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје |
| ин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али си |
| цатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијеша |
| љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш ш |
| о у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1 |
| ује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господи |
| азумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар |
| удац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писар |
| одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкам |
| ба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке |
| слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управите |
| очарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и |
| ново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и син |
| руги пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не ди |
| име посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> < |
| лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха доко |
| кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му н |
| ипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Ј |
| есењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом сл |
| и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и п |
| га шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину |
| ше не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му |
| ачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старо |
| ма у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?... |
| ..{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} З |
| ање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одма |
| икова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашк |
| > <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у пет |
| а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све |
| Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Врат |
| и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру |
| ега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p |
| је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успоме |
| ом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; час |
| атким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у ј |
| лаге руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним |
| његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине |
| ote xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </b |
| ати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њи |
| ви завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше |
| nit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер |
| р Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање |
| одмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! |
| ађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш как |
| ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к |
| гове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале |
| еселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу рук |
| заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништ |
| објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок кри |
| ару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се зами |
| што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. |
| S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и веч |
| и живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не д |
| } Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а с |
| ве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду |
| ринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима н |
| старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је |
| а запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћ |
| xml:id="SRP19041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимиц |
| шће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стаба |
| ко голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се див |
| ијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уста |
| ољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени уви |
| .{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и |
| у к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу |
| са окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села |
| но, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигур |
| ерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, |
| и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мис |
| од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трг |
| зеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — з |
| — Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од теж |
| ш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво |
| ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — |
| гу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво |
| ева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нем |
| >— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да |
| ропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали |
| а у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајк |
| Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да |
| . </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три |
| гледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — |
| иран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео |
| Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави дру |
| бама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и |
| и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шал |
| ти... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, |
| до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> < |
| паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла |
| сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак р |
| лаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашћ |
| > <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић |
| ан свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњ |
| ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћ |
| да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У ду |
| да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стар |
| екамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> |
| очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разно |
| дно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зан |
| ђутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након |
| во прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа |
| од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли ј |
| киде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је че |
| p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати? |
| увака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотико |
| острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а дру |
| објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јак |
| p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмиј |
| оту! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се у |
| за село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике |
| >Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се прос |
| олим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристај |
| а?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се |
| чима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не за |
| о би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чул |
| е ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. |
| а је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита |
| — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настр |
| коли за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало |
| јетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнев |
| е то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко |
| очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се о |
| овинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се |
| но се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија |
| и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што ки |
| ога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} |
| наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у б |
| е. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати. |
| антастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на о |
| стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекав |
| гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благо |
| звик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као |
| та, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још |
| аше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с који |
| ва што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и |
| ада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислим |
| >— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Ју |
| рстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се гово |
| илију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> |
| љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... < |
| а га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара |
| ени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, ви |
| ило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислон |
| евојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијел |
| ли се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше |
| p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је д |
| оји шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је |
| је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају ш |
| чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, бож |
| ими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> < |
| годно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у |
| има. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел |
| кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређен |
| >За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се |
| татке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p> |
| и добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{ |
| нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изи |
| ћи биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога |
| а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцан |
| о! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, |
| Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрг |
| т да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један друг |
| е ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас. |
| махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p |
| немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио |
| да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи сл |
| Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустош |
| га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први прогово |
| још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевен |
| p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива см |
| е час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онд |
| иловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако б |
| } Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p |
| сец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегн |
| се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бија |
| е простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, |
| малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондј |
| је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје |
| ; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удиса |
| астаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што б |
| чећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је |
| је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираш |
| уморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапа |
| Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама |
| р између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја п |
| брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило |
| ога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </ |
| тар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запушт |
| бље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху каме |
| пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се р |
| одине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати до |
| . </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, |
| дија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтј |
| туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјен |
| .. </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко м |
| сталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо ли |
| азним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним |
| лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} |
| агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље |
| ни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво пр |
| чена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се |
| рили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подми |
| брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде |
| посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} |
| угу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећни |
| ио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху ш |
| во ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — у |
| Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone un |
| му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало |
| малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је |
| </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А зна |
| отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога час |
| /p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шу |
| ње потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча |
| рате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ |
| јој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. |
| оривши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, |
| > <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре п |
| ореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{ |
| атит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из црк |
| се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Н |
| стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога |
| “ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом доче |
| и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p |
| чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — ис |
| <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У ј |
| p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да |
| однева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема с |
| ало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога м |
| таде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си |
| , угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, п |
| јетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — дал |
| стао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти бр |
| ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу |
| другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа |
| удбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ |
| обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаш |
| unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди |
| ок је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако |
| ом зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до сво |
| и некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из |
| одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је до |
| овратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблијед |
| у наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p |
| криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препи |
| /p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На је |
| се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме |
| уку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи |
| пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, с |
| рућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим |
| лаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше |
| д њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непоми |
| клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене |
| у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} О |
| е смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери |
| е у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, к |
| новника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше за |
| ху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, |
| исту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се т |
| н, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за |
| м шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов |
| најеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ев |
| ственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не |
| жи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки |
| школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликн |
| еловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хра |
| Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он на |
| ђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради |
| слије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путе |
| енога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, |
| бран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкр |
| ирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне |
| рца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу |
| </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма |
| еду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па |
| {S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пун |
| ма заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре |
| и тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да до |
| дје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у ду |
| ост вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов приј |
| — Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, |
| већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се ко |
| о што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код |
| скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери |
| чује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </ |
| мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к п |
| дређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим |
| лића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у и |
| е тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца |
| } Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је |
| ушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ бра |
| еко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му |
| у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p |
| . </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким с |
| >— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори |
| још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели св |
| >— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом |
| е осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, |
| ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} С |
| се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оц |
| рену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да н |
| олети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим з |
| на, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. |
| е први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се |
| пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се зад |
| ако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадес |
| о у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод с |
| интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и о |
| смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа у |
| је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво |
| емље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бри |
| .{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре ун |
| а мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи.. |
| уградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} |
| , доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — |
| и.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела ш |
| — Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—сам |
| рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се |
| наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече |
| половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниж |
| аху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ и |
| е и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, |
| p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна јез |
| , до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се |
| припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи п |
| у загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних |
| није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо |
| — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они |
| се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не з |
| ако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Т |
| помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа |
| лене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно с |
| ом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, в |
| стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S |
| /p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њ |
| драви и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у |
| иним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} |
| p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} |
| </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. |
| И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су д |
| ра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. |
| лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче |
| и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{ |
| — Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте л |
| ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — |
| тра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — |
| те и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — в |
| на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти г |
| никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори.. |
| другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> < |
| ада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Ста |
| ти! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, зн |
| га дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово на |
| е, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би мог |
| труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све ј |
| прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; |
| пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. |
| а лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам ник |
| Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стип |
| Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што |
| ло.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије ост |
| <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад ниса |
| > <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац |
| твар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да о |
| једока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништ |
| се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у |
| е да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из св |
| </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> < |
| <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуро |
| <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан |
| , о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћет |
| . </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по зако |
| овољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он |
| и. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде |
| градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакак |
| Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— |
| онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. |
| ри жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље |
| премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју |
| ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху |
| дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цир |
| гледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повр |
| ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрав |
| што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. |
| ете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, |
| ад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти п |
| у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирил |
| било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а |
| ајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву |
| саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и |
| вјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. |
| цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецн |
| {S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољам |
| догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам |
| и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака расто |
| раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој нев |
| д и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост |
| мо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад поглед |
| ри Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p |
| ц. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> < |
| има зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече го |
| се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! |
| ијети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур дав |
| и шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испру |
| .{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па |
| ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за ш |
| ј и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну ку |
| а нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се |
| се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она пос |
| кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече м |
| ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце п |
| сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под за |
| је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам |
| гога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјево |
| /p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, |
| а вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу |
| о премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју |
| се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сања |
| мијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да |
| рез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те в |
| се, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p> |
| е силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, |
| и господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће ц |
| ци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас |
| д.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мо |
| p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак ха |
| ац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг одниј |
| шта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле |
| — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде |
| Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча |
| ан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му д |
| оза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пре |
| S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјерениц |
| прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке |
| да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над сел |
| p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави с |
| а поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац |
| о десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— |
| ре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на почин |
| ушама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што |
| га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одго |
| /p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у |
| дин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, |
| ауми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече на |
| да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме харти |
| И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписуј |
| шта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирн |
| </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па проч |
| ћи их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита нез |
| >Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{ |
| те. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дак |
| едном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост |
| да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво ври |
| у; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а |
| ихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, го |
| сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насми |
| ред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; |
| е, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и у |
| здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први н |
| о и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари М |
| у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не и |
| е се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао |
| риљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рук |
| згладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о и |
| отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се |
| смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата с |
| </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мре |
| олицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих ни |
| себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} |
| и она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно |
| етргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда нанов |
| себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњ |
| ође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој к |
| вако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Д |
| ор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали поса |
| ад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их у |
| аку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опа |
| јна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руко |
| једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> |
| ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и |
| сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након ма |
| p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господ |
| <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брат |
| ..{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали |
| их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је |
| ле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, крив |
| није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено |
| сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — |
| око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља |
| во. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна м |
| </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се за |
| зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар велик |
| /p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} |
| S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не сав |
| обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком |
| <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није н |
| ма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S |
| ата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглоби |
| иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрав |
| им новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте |
| рио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад ст |
| у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па наста |
| а преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнар |
| .{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p |
| ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p |
| </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све она |
| ли околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молил |
| по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. < |
| око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, |
| око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолик |
| ање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачк |
| рама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другог |
| изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S |
| ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и там |
| сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече |
| апаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер су |
| питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љути |
| леда. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свит |
| ла вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p> |
| </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави с |
| игдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. |
| заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједно |
| не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаће |
| користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге! |
| ља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од |
| а лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело в |
| погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насми |
| Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, |
| државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} |
| !{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћ |
| ша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто |
| дај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> < |
| S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо при |
| че.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> < |
| о она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по |
| неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Нем |
| а сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди до |
| мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је |
| нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаж |
| узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друг |
| о је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ |
| ва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — о |
| да млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p> |
| јући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да |
| Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? < |
| >— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне |
| за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнут |
| е љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре |
| они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фио |
| сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли р |
| >— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скид |
| полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну ним |
| с? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је сам |
| езе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фио |
| лим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисец |
| а одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма |
| дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрш |
| е дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сум |
| , док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Д |
| </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетн |
| пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто |
| о столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље би |
| ад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан |
| н, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> < |
| претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво |
| ви се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Вар |
| а траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли |
| кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шј |
| сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богат |
| ј Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — |
| ..{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узб |
| ицу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — |
| — Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— |
| ву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем |
| им је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још |
| ше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{ |
| да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћ |
| им паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно ок |
| ијечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
| и на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође л |
| >И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У пу |
| {S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен |
| атким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} На |
| кују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, |
| бом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто врије |
| ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их до |
| за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запање |
| ица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си |
| > <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бес |
| ка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда пад |
| {S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господи |
| <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора |
| нако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад з |
| ала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да |
| p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно пит |
| ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дј |
| ликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па |
| у, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетло |
| p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и п |
| уго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су |
| ло или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и ра |
| од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија св |
| lestone unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једно |
| собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се |
| живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјек |
| аху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мо |
| олетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, не |
| во изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешк |
| њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусј |
| ма реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некој |
| е, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова н |
| раве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у зви |
| , Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друшт |
| </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу |
| у се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају |
| не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхт |
| о ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, прије |
| час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ри |
| ји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиља |
| </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> |
| е било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада |
| сле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је |
| арински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме д |
| оже више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег.. |
| е жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ћ |
| га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у |
| аћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} |
| јегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима с |
| и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад |
| мњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у ра |
| е који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јур |
| знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, пр |
| су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и н |
| ли своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала |
| шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{ |
| аце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говорах |
| очео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим поглед |
| да се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— С |
| Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа |
| >Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим глас |
| ону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху с |
| та: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} |
| етника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихв |
| ника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко два |
| Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија |
| не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се |
| руштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. |
| ашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице |
| зиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изн |
| ака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и риб |
| да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за |
| мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве шт |
| на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом |
| о лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом |
| стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с ост |
| што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из се |
| једе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му с |
| овор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> < |
| ка чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа |
| вијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кава |
| ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не гово |
| бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче д |
| душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар |
| свијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да с |
| е, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучин |
| ран је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети прет |
| ла би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапав |
| у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у |
| ило?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им |
| муца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата |
| вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опо |
| и бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себ |
| тра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочар |
| p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, |
| силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу |
| и. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не |
| /p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шу |
| насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао изд |
| е фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — св |
| говори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} |
| и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали |
| у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махов |
| родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека |
| траст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој дод |
| р на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У |
| них маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се |
| нисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред ј |
| к господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци прит |
| њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавш |
| е у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први ц |
| дарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да н |
| } Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а заг |
| пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика |
| </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </ |
| соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и |
| њу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз о |
| штво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само д |
| елник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа н |
| p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именова |
| пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше |
| долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе |
| и ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећ |
| и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — |
| то и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу им |
| ор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући |
| </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника сто |
| овнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у служб |
| — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дан |
| дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што |
| ац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, |
| а поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је дониј |
| е половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опа |
| рте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће |
| и, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из д |
| у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом |
| ам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим |
| је се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} На |
| ју вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом ду |
| љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи |
| е, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи |
| акиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му н |
| не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он |
| чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не дава |
| — Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чув |
| а се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весе |
| авјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фу |
| у гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S |
| ћ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у |
| о прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони у |
| илици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напок |
| тав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p |
| За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да св |
| ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради как |
| </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше жив |
| и оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, прив |
| ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из м |
| надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посоли |
| ене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>П |
| у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вје |
| атисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине нач |
| се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више |
| ога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше по |
| ч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, п |
| ирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и |
| господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори о |
| у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће |
| слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање |
| , а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре ост |
| аше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није |
| али сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се |
| киде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалиј |
| брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разг |
| испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у |
| прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, |
| е што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедн |
| заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга с |
| и и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на |
| . </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како г |
| о грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који |
| гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и |
| омњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава |
| S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и |
| мјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </ |
| и и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива |
| се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га н |
| о за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са држа |
| , оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких бој |
| толико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и заре |
| атки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живо |
| би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијел |
| друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је бил |
| уље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена |
| есне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> |
| и је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истом |
| дости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек с |
| ли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је |
| S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот |
| задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увиј |
| Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више |
| — живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему нас |
| гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом г |
| ло и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, ка |
| више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да |
| па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође |
| е требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га |
| му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то |
| варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по д |
| дједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику |
| егистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлос |
| лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чу |
| махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља |
| иђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктал |
| ле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко врије |
| претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрен |
| не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — |
| } Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чу |
| /p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није |
| ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода |
| алици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Ка |
| поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку |
| и се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, доктор |
| редили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто |
| ени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — ре |
| <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав |
| витељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. |
| лоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Биће |
| ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се умор |
| у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочи |
| ета Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија на |
| аслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изиш |
| о, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по ис |
| уштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнист |
| ом вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капц |
| мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњи |
| .{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахн |
| одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту |
| авља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодл |
| ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сук |
| а дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упи |
| ињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p |
| ху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убр |
| : — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјаре |
| иш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна. |
| чи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, мол |
| буке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начел |
| и час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим |
| а обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор |
| што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> < |
| ј, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и по |
| затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњ |
| Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — |
| идивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па с |
| разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не уже |
| , па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше |
| ју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену соб |
| врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поре |
| одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива |
| има.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угод |
| <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кра |
| се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко |
| лу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гле |
| ућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије присл |
| ако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, |
| ну.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{ |
| Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехав |
| p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила и |
| те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, |
| же у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се |
| дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледа |
| е познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га др |
| . </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га |
| ушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између |
| .</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> |
| а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, |
| оћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мир |
| на је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је |
| . </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </ |
| /p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одгово |
| да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као об |
| превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и |
| S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесе |
| давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се |
| “ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, |
| чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> |
| буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се ј |
| ли да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — просли |
| > <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и пр |
| и. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина |
| е пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије ка |
| ђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљив |
| лише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почел |
| пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресв |
| селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пет |
| се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искре |
| то к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне уду |
| и стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кида |
| те.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо о |
| орено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. |
| а и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да с |
| /p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили д |
| орили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и ве |
| <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он |
| > <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p> |
| S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају |
| редиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — ре |
| стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина |
| е у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан н |
| ихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; |
| </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те.. |
| за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се пу |
| м у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би д |
| >Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној ту |
| за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећн |
| <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Дост |
| а није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше |
| <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја објед |
| жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз ко |
| ијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се ма |
| е је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло д |
| м ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље |
| штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур о |
| је ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући |
| </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је н |
| мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега гос |
| и магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по |
| и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. |
| се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, в |
| p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> |
| часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто не |
| гу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му те |
| и за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и и |
| ајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни брину |
| , нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и с |
| о се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забрин |
| </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод |
| а.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осје |
| дора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнут |
| а: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли свак |
| зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, стар |
| Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате ме |
| ио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди |
| опати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глоби |
| с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан шт |
| је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро |
| што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, |
| ристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о н |
| а.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море |
| <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Им |
| ева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смије |
| навао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, |
| е говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S |
| а?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо |
| ита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!.. |
| ађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, |
| и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књ |
| змерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо в |
| па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, |
| о пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да упр |
| о му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас |
| су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, у |
| амом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по ч |
| имске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још је |
| и она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бес |
| збијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око се |
| , који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маст |
| аблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу |
| ице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво |
| </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> |
| та!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако ј |
| могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило |
| ну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију |
| ма приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Дал |
| И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смир |
| аче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — т |
| S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме |
| се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </ |
| о двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани ниј |
| да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми |
| ш једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — ја |
| вајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је н |
| . </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљив |
| купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — |
| се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одл |
| ок наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; од |
| на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, |
| у се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на ма |
| ткле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад д |
| па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну ча |
| , човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их ј |
| , изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјет |
| и грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не |
| <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјест |
| сподара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S |
| и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и н |
| се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и |
| ла ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} |
| шу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И о |
| куцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је |
| ас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати |
| </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа |
| У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у неред |
| остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани |
| ла посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се су |
| да на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провид |
| рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађ |
| мах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве ис |
| ном која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} |
| <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> |
| еће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, |
| души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спре |
| су могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења от |
| ..{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник г |
| зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица су |
| , али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита докто |
| уднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, ул |
| кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а нав |
| махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застад |
| ову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће м |
| дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... < |
| мјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући пр |
| ни и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. |
| како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси и |
| ди живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им при |
| стима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени ј |
| р да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали зајед |
| p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако с |
| м и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопс |
| врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сј |
| арко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три |
| лије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро |
| и кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик г |
| рнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и |
| отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ћ |
| а ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се по |
| ање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље. |
| а себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, |
| наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом |
| знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече у |
| Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му |
| ајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и п |
| друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти |
| ! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, |
| неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. |
| } Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубав |
| га црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца |
| волазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне п |
| . — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p |
| — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — ја |
| веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. < |
| има и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет глава |
| му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу |
| И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада |
| {S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>С |
| ао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дођ |
| и да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</ |
| е како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили по |
| заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још по |
| one unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Ид |
| е! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испи |
| е; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу |
| о одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају |
| живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. |
| к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута |
| а стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи |
| е нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у |
| есело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао |
| нева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за |
| дати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу |
| а наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјест |
| хвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — ја |
| вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми |
| } Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке |
| ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — на |
| Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, ми |
| т овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је оп |
| и сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довр |
| истину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — ре |
| у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе наче |
| ругому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по сел |
| дским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости |
| ик Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким с |
| ра по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан |
| пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Je |
| има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се |
| е додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред |
| несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — по |
| неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази до |
| их удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у |
| примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> |
| Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, в |
| оварао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река д |
| казе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Е |
| ставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетник |
| <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одл |
| униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав |
| Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позва |
| > <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? |
| устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било |
| — И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— |
| река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, п |
| говца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку |
| да ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам |
| >— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| > <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, |
| се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и река |
| е, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, |
| најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи ос |
| те се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на врат |
| пили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{ |
| рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — |
| e unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља |
| тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’ |
| тички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме |
| ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам стр |
| о је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој |
| зали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа |
| равно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост... |
| ега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о из |
| дан обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чује |
| — Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога |
| нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га зам |
| се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а за |
| ни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служб |
| it="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у в |
| умски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише запис |
| раду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли |
| ране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљи |
| хвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеж |
| чини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи ба |
| ан човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} |
| > <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из |
| почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали ник |
| ршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ |
| {S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит |
| сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих пр |
| ошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши |
| њени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења |
| слили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Ант |
| ека да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас п |
| евољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, |
| ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фи |
| <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да |
| лијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупил |
| ана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут з |
| — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S |
| чни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, раста |
| , но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио. |
| Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава ј |
| о заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — |
| .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешк |
| и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбо |
| ише пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се ј |
| ело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче ок |
| {S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </ |
| их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слуш |
| промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла н |
| уморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља |
| а занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху је |
| мива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у том |
| че Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигд |
| још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган в |
| буђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се пореда |
| згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви сти |
| бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се ви |
| побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Х |
| видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или |
| љато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не сми |
| да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било |
| . </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да |
| S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића зад |
| јући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима о |
| ћког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевој |
| у.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитност |
| ш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши |
| м у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} |
| прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — |
| снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за шт |
| Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{ |
| Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође |
| } Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетур |
| ије пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћу |
| исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, п |
| јевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрп |
| астави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да ст |
| дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника |
| епрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До |
| >Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође |
| о није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплину |
| адићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и |
| невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта с |
| ила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у чит |
| ј господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му с |
| се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за |
| и.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>О |
| ше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко |
| ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. |
| а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је |
| не још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе п |
| а липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> |
| и на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа о |
| } Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} |
| како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели старо |
| х зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим |
| а засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пруж |
| ради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад |
| момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, зној |
| хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути |
| с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и миј |
| ламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> |
| — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Т |
| <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се ту |
| и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедика |
| о је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљен |
| ла. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вј |
| живаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећ |
| туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке од |
| вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаш |
| шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још ј |
| е одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцар |
| а, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије |
| агом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сје |
| ривину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој |
| це. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати |
| изати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти |
| вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима |
| док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа с |
| лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{ |
| је тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој м |
| ди.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — |
| ок обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па н |
| во, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што с |
| ред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гле |
| једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске |
| сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се |
| ака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке |
| дра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво поп |
| з увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се |
| проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу |
| а што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истин |
| ве, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо |
| }Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем |
| она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаш |
| жаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} |
| вјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, ш |
| је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, вра |
| р. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким оч |
| на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, н |
| је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз ока |
| спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, |
| изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздра |
| и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљат |
| они иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потр |
| били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лу |
| завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сј |
| “, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке з |
| на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, |
| а на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чуј |
| га плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се на |
| , насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је |
| е звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и превр |
| сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не |
| чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено пр |
| , посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је |
| метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде п |
| гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пу |
| д тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођ |
| уге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора. |
| кове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце з |
| другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — реч |
| обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледа |
| ти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај сауче |
| к, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих |
| ена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
| двисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, шт |
| миле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по |
| од главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена |
| орена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а и |
| западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и проле |
| е прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега |
| говора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље |
| о дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљив |
| ц миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у |
| онило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упи |
| замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце |
| а цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разб |
| ен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p |
| латкој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако муч |
| у и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише ј |
| му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{ |
| постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се |
| амијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију |
| лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних об |
| ни сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посве |
| је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, |
| /p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи с |
| Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце ма |
| изну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претр |
| > <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и испр |
| Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрав |
| одало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, |
| пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуц |
| ено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да |
| сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао д |
| е са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено у |
| рат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код |
| јаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује |
| — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори И |
| а.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како |
| е, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече м |
| чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им |
| ајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p |
| еве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се |
| у путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави |
| ion" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце |
| је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. |
| p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чисто |
| једи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{ |
| гледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте как |
| узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним |
| х, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и |
| но вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све в |
| да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одм |
| , ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а |
| p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! < |
| Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први пр |
| Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу вод |
| удбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спа |
| рива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву |
| мицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> |
| ешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо |
| у.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћи |
| рада. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Мо |
| поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запре |
| — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка |
| А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ив |
| за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта |
| е, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликариј |
| а се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с ку |
| че: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p> |
| ге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом |
| е и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мир |
| да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз |
| p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво |
| собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар |
| њаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и ж |
| ну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. < |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p |
| недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали см |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села |
| ла кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође |
| блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> < |
| а му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње |
| а догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Р |
| за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им г |
| блачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за друг |
| х се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.< |
| Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше пороси |
| чајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар |
| и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што бруја |
| јест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам св |
| а. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет шт |
| инт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре |
| д цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к |
| поље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се пог |
| сијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари |
| зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте |
| во, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се оп |
| витељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је |
| асмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. |
| елим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} С |
| p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је |
| махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </ |
| on" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан |
| Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ј |
| на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице нас |
| це допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакош |
| ине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо н |
| стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прих |
| лаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — |
| даше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и от |
| брне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи |
| а ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искре |
| ти?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} |
| вијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде |
| оје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не б |
| оре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрек |
| нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглиц |
| го бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи |
| им дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се |
| тићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, р |
| ери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову |
| знадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, кад |
| ула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код жив |
| и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... дра |
| ута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} |
| ити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколик |
| Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа |
| и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — |
| дном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази... |
| „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашт |
| жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, луш |
| ага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! |
| ка све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше в |
| јевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. < |
| аше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена |
| љали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли |
| акуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски |
| <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво рас |
| и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се |
| гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да из |
| другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да |
| у пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше |
| е најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о к |
| би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је бољ |
| осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова двор |
| лиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, |
| откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехај |
| и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пр |
| ио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледн |
| видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и пре |
| вицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и |
| једница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности |
| > <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим |
| у сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици |
| о повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, о |
| говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — |
| иђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мисл |
| орбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо у |
| еде. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Са |
| зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели |
| ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Р |
| е шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да с |
| p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! |
| а, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе ра |
| оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприл |
| ајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p |
| што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> < |
| са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро. |
| ање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се н |
| што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за |
| S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к изла |
| p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </ |
| е опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд |
| ароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетог |
| љала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна о |
| , па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим наг |
| но од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се у |
| ути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упоко |
| е нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојак |
| прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. |
| ити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би |
| дица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме пр |
| да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и заму |
| ио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Мар |
| т’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жало |
| „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђош |
| загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сје |
| осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што м |
| лако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га ла |
| унцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокоји |
| се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p> |
| вањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљ |
| ти се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило |
| леко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чи |
| гоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо |
| о за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допир |
| и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... < |
| у’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјет |
| тарац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече из |
| нас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра вес |
| . </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И су |
| </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није ос |
| пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивније |
| слије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас и |
| то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прв |
| је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— |
| ошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дне |
| за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени ј |
| угу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом |
| другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> < |
| гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, прогово |
| аке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом ст |
| укобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи |
| <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је мо |
| говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто |
| оме размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкуј |
| видит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено |
| бог исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје за |
| — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије пр |
| е ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умири |
| ој страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји |
| за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соко |
| ратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га |
| о ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, мора |
| сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А ми |
| <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јеца |
| ерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво кр |
| по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена че |
| ине узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга |
| се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... |
| како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни |
| да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При в |
| и суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад испра |
| рући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега |
| S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује |
| а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно дру |
| S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: |
| Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је оби |
| дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње |
| ло.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, |
| заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако |
| ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себ |
| ремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат |
| ржећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка |
| бећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| иљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, |
| му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана |
| дио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвј |
| ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда |
| месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставим |
| ! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад ов |
| ђи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — |
| јмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шес |
| о да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи си |
| у се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p |
| Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{ |
| .{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опрос |
| рете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p |
| , па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— О |
| д помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит дава |
| да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд |
| нуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га |
| учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— |
| „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво с |
| — Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{ |
| је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Прв |
| добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била ув |
| те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак |
| ахове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко ос |
| емље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и п |
| могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом |
| кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{ |
| о негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, |
| од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њих |
| а, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благо |
| Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не |
| била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узим |
| </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p |
| уди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му по |
| сјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура д |
| с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сун |
| , и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путе |
| у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, |
| о осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго глед |
| сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу |
| је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p |
| да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво п |
| д! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прика |
| очекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази |
| и он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се ожен |
| бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га |
| царио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к |
| .{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу |
| егове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, |
| трто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p> |
| > <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка остав |
| у приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми |
| ..{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено же |
| оже пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу |
| одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} В |
| а да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали |
| у, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе д |
| каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, |
| и, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали |
| сто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone uni |
| акшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво на |
| уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> |
| ху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела во |
| во надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода |
| ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити |
| е од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се о |
| ољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и |
| ази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако |
| у доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на |
| суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> |
| аоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{ |
| пи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме. |
| двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било |
| ру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — О |
| и се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваки |
| ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле |
| амо добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом |
| у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута |
| право одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто |
| буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице |
| у дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, |
| .{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвје |
| час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни у |
| вчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи о |
| ека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога од |
| када сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати св |
| у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове |
| од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њим |
| очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p> |
| Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{ |
| цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, бола |
| да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да ни |
| екајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску |
| ама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање |
| м, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућн |
| ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једн |
| силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила с |
| шено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, изме |
| за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу |
| ња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S |
| е са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је в |
| днијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању |
| /p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се н |
| ко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| бених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p |
| а радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи жи |
| ољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, |
| долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му |
| дарена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно река |
| p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљај |
| акве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиро |
| приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далмат |
| опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не м |
| аво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наш |
| за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ |
| сеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... |
| ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са пр |
| жи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а |
| вања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из |
| о сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће с |
| као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти |
| и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све же |
| по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, |
| , са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још |
| им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На прив |
| и, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто заври |
| от све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају |
| {S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у |
| у.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и мир |
| p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плит |
| код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом м |
| ити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту... |
| , на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки се |
| оков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Би |
| благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стис |
| е бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно од |
| ишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије |
| јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети |
| у се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да сл |
| у, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас |
| а надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју |
| ју галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никог |
| т хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш |
| </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p |
| а мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да се |
| че отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Мо |
| </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучин |
| сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <mil |
| граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у н |
| журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птиц |
| , мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S |
| ако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикла |
| и добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме |
| великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ј |
| презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, г |
| сте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би ср |
| њи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају |
| — Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче. |
| ште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не |
| с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} В |
| егом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се нау |
| управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се д |
| ицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и |
| кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошно |
| је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, |
| ио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута узд |
| ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опа |
| е лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадн |
| кне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко |
| м више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је |
| ри и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зов |
| , — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћ |
| о...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} |
| .{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе п |
| <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, се |
| — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздра |
| заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; |
| но јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за о |
| рило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо |
| ати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — |
| ли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чи |
| ори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да т |
| инимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ д |
| Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p> |
| и да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — ја |
| и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настав |
| дне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p |
| Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај |
| и и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде уса |
| ираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се |
| једа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. |
| занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к |
| сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак зби |
| е писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаж |
| арац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} |
| не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини |
| е земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Млад |
| , друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> |
| /p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељад |
| хата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи |
| руће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између |
| .{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно мо |
| њу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је ме |
| ебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </ |
| чи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека су |
| а гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио |
| . </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, д |
| ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, К |
| де дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остад |
| гове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхо |
| живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло запад |
| {S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци |
| ом. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, |
| а у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну. |
| и.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са |
| се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдј |
| м река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{ |
| де да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме прове |
| олико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када и |
| ада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> |
| којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осван |
| ки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па са |
| пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> < |
| во и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улиц |
| </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвје |
| . — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теб |
| поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи |
| а да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} |
| ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му с |
| ћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се |
| нога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији не |
| дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе из |
| латићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену с |
| се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му |
| е ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Д |
| а столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је |
| мислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p> |
| једох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво кор |
| Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако |
| извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море |
| ло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази |
| !{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и не |
| х дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи по |
| једи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јос |
| чеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гл |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљив |
| ди. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили |
| кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој жив |
| то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сје |
| и брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, |
| Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле |
| соран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохва |
| драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како |
| ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се |
| е, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим |
| да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху |
| па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па |
| ено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разгов |
| ља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} О |
| ви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш |
| <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одм |
| /p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се |
| о. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш д |
| Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гл |
| ито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам шт |
| које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине. |
| <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па |
| велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, |
| брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! |
| тшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ј |
| : — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред |
| Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига ни |
| и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гла |
| влађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Ј |
| све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му |
| у.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете д |
| кне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала бог |
| арош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти ж |
| Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а им |
| сница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одго |
| га поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они |
| ојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори дево |
| не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> |
| <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдит |
| наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с |
| ого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и од |
| во вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељко |
| лод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом |
| шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и |
| /p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало |
| — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежа |
| ист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си доса |
| ече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и мар |
| аган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио |
| </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — |
| ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није |
| алуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао |
| за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах си |
| излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се х |
| узе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, |
| лушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам |
| — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам |
| , па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љуб |
| још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни д |
| де! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби |
| — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе в |
| ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ ск |
| раја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страст |
| не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор |
| о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехран |
| ...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него |
| навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке |
| ебо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмил |
| заше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио |
| и распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца |
| дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да |
| рији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљик |
| рбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утека |
| ама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опоч |
| се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он |
| азбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и |
| {S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на |
| шта не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу |
| е работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к зем |
| /p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне |
| годио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не б |
| Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и ј |
| се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор о |
| цу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S |
| шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се |
| ућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чек |
| овинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измије |
| и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даљ |
| Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљез |
| ави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пла |
| е маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних бериће |
| штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја би |
| ок се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше |
| шло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостал |
| влаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, |
| кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чу |
| </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у з |
| а раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је |
| </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два |
| ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да |
| а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Разд |
| зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаш |
| ема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у пра |
| .</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим дру |
| им добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за |
| селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеуши |
| понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се |
| е иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лу |
| гаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља |
| За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркв |
| главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво ж |
| но „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прв |
| бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док ма |
| ности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље.. |
| се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје |
| ид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошт |
| За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бје |
| вик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену п |
| овољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређ |
| акараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће |
| риближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјец |
| и цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу |
| је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одгов |
| Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у |
| о се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у с |
| дицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се |
| засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам в |
| .. </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је би |
| сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. |
| еде да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он с |
| ере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме је |
| да се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну |
| > <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа |
| војим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је |
| ода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и |
| пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво с |
| тима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, о |
| р осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p> |
| , окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин ота |
| да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду |
| м ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које ка |
| утра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама г |
| не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштв |
| чене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угаси |
| ви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је с |
| p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари ст |
| се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза о |
| хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте ка |
| у пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> < |
| .{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави сви |
| /p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ < |
| о изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о |
| Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да |
| р. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора ми |
| љаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра г |
| задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обо |
| е слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи |
| удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове |
| но чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> < |
| еверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </ |
| и. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена ниј |
| ази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска |
| S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упит |
| то се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусје |
| Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </ |
| бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сја |
| о и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га |
| ре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> |
| рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. |
| атеријалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на |
| влађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругањ |
| ову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским ш |
| зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, весе |
| } Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} |
| ују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се |
| ло у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која сумор |
| ије знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу бо |
| ладић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с о |
| старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје љ |
| х стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова мома |
| цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села к |
| ка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замот |
| пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мот |
| <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар |
| а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива... |
| рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из |
| котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опе |
| љу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разгово |
| орком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео раз |
| је. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није |
| } Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, |
| ђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у |
| е да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрем |
| не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморн |
| заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И над |
| Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују |
| и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против |
| вршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјеш |
| уги ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе |
| хом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по |
| уљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара |
| а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> < |
| ба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет |
| ад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатн |
| ве живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и з |
| авитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресви |
| агословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини радениц |
| етници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> < |
| испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме |
| убави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши |
| о да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чи |
| ственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећ |
| а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — |
| ше на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прен |
| у себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га |
| ; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч |
| ет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац стар |
| свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају |
| <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} |
| </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара |
| се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су |
| на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар |
| /p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори |
| ине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене |
| </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} |
| но лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, поглед |
| p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи |
| ; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. |
| да задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за |
| их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</ |
| учелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — |
| док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече мла |
| , рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — к |
| сјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповје |
| наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пие |
| двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га ср |
| ратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако |
| удем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти |
| га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да с |
| поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </ |
| нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „ |
| окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. < |
| , и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. |
| ар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, с |
| ори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... |
| си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви шт |
| одбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и п |
| S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, |
| „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— |
| Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p> |
| — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље.. |
| огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у ш |
| и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би |
| га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди з |
| ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за |
| иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p |
| по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђа |
| ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од та |
| ећ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам д |
| бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па |
| недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у |
| .{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p |
| жаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> < |
| се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрип |
| ор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њи |
| посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико |
| има: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим |
| да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешт |
| но потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љу |
| Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјев |
| ! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не мог |
| Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, |
| господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну |
| — Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право |
| иће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— |
| вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се жи |
| игурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, г |
| ите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би |
| а и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; о |
| јечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свак |
| . </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадив |
| и оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ |
| јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему св |
| аопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад |
| ате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те |
| претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </ |
| Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби ш |
| — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно |
| ава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. |
| . </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Ост |
| , и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p |
| у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — |
| нда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони |
| ирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом |
| рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, |
| осли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се спомен |
| ро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И |
| Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јур |
| јатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — |
| азвеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се |
| а свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — ут |
| <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брз |
| а! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} П |
| мад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјес |
| а и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и нас |
| узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. |
| рао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја |
| нимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је гу |
| </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, кој |
| >— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се г |
| паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! |
| ође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не |
| аја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је све |
| затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у о |
| гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> < |
| апријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур |
| стави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, |
| <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ |
| оли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и |
| тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети |
| и Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </ |
| пили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се |
| лту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? |
| >Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— |
| аве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из |
| ко их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази н |
| ушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чинов |
| } А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ б |
| не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја |
| ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам |
| иво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића си |
| <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље.. |
| ница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћа |
| иљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово ве |
| ... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису |
| могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је |
| — сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде |
| , друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила |
| , — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и |
| p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> |
| по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори су |
| амо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дј |
| он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форин |
| И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом д |
| е плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће мл |
| на, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и |
| чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} |
| весрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p |
| Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. < |
| си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј |
| ступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући |
| одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, |
| опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је |
| па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка |
| се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не |
| А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих.. |
| еједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућу |
| однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и |
| зо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах |
| не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива ба |
| . </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} |
| p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — |
| /p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић |
| че му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, |
| ш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — по |
| асно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јец |
| ио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... |
| мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</ |
| чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... ко |
| е баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали |
| еђењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и |
| нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овла |
| крену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом гла |
| Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Ми |
| ста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} |
| ичати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одгов |
| а по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао.. |
| нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— |
| — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо |
| , а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих |
| годи ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристад |
| Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> |
| будио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири крат |
| и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> |
| днако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — |
| вицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему ста |
| Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма |
| и задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима |
| е. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога |
| рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре |
| се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћут |
| е био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ |
| ли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости |
| ам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе.. |
| вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху |
| ито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да ј |
| што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе.. |
| јачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за бла |
| рава и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...< |
| <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као ши |
| ијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се ус |
| њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунц |
| потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање |
| том чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и |
| ељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли г |
| него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и ма |
| S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим |
| вну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мје |
| >Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долази |
| доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти ниј |
| сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђ |
| лижи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, к |
| њачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, |
| у силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне је |
| илна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се ок |
| е по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно ш |
| тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, |
| стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Ив |
| ао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p> |
| } А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{ |
| би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, к |
| истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успо |
| {S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Н |
| продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови уп |
| е пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупи |
| е зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту зем |
| p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало с |
| уп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мур |
| етале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се та |
| х је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у |
| тојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у дола |
| даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мисл |
| потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописни |
| и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исеље |
| а, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Ал |
| е нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку |
| p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих |
| њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој |
| , кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити.. |
| ене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу |
| тави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрск |
| дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, уз |
| јећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али нећ |
| воме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као |
| ве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да |
| ан и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде |
| д и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше д |
| зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и ме |
| оги старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали т |
| само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посј |
| начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких |
| жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по |
| е се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она ка |
| ку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дра |
| ишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у закл |
| шину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и |
| .. </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти д |
| — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, об |
| </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S |
| е утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да |
| а њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} |
| ик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> < |
| биљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли м |
| S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново |
| Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господ |
| живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разго |
| га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову н |
| а свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увиј |
| преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} С |
| м из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — за |
| — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућно |
| их прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се |
| ти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање |
| а дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у св |
| о... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Мар |
| силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаш |
| кот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село |
| кло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној |
| у испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље |
| га.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расп |
| е часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса. |
| оба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отр |
| се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> |
| .{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из |
| >Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{ |
| е више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испр |
| дају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а |
| скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сје |
| престано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго |
| јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> |
| гледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p |
| а који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је м |
| .{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је ј |
| што...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А н |
| ави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам с |
| ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> < |
| </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p |
| бљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управи |
| двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја |
| ма вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. < |
| !...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— |
| у!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако |
| кочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — |
| ки чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> |
| ом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, б |
| </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — М |
| каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од је |
| ? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати |
| лавар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— |
| p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разнос |
| ем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. |
| <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погле |
| ж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дај |
| м, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занем |
| но отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се как |
| <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </ |
| са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од на |
| о и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми ј |
| </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкч |
| рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— |
| пада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се |
| на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> |
| ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p |
| осподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли |
| молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога слу |
| е чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — ре |
| а народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </ |
| имам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — |
| ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре |
| алиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — |
| ве, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће годи |
| расти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p> |
| ву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, |
| шу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишче |
| езнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако да |
| ш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> |
| итате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши |
| p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разг |
| оља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрат |
| вотом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то б |
| за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада |
| еви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво. |
| овода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — доче |
| чи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими п |
| да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу |
| , можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа |
| мају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухват |
| то да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељн |
| а пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одиј |
| воре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриље |
| живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </ |
| ога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</ |
| заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села |
| ча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у св |
| даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добит |
| одни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу |
| о друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно с |
| ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху д |
| што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и з |
| /p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим п |
| .{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат |
| јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очиј |
| и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </ |
| ахове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве |
| ријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи |
| мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би о |
| дио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бес |
| ига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И дожи |
| и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> |
| могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p> |
| погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је п |
| онајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну о |
| .{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} |
| их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</ |
| а! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљад |
| — Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза |
| друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ |
| и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, |
| куратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> |
| ена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвежив |
| еду побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да |
| ђоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао |
| м пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја ку |
| и и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија об |
| около ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикн |
| ? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Дале |
| ко у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! |
| рнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа. |
| за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора н |
| то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога |
| за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека ч |
| <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који |
| чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и |
| једник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази док |
| еколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су |
| а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се на |
| уста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у са |
| е долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се ни |
| У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а |
| ш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се |
| /p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да го |
| га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва |
| каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! |
| ам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, л |
| , — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} За |
| амати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да ист |
| ало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па |
| устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} И |
| е ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сје |
| се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба |
| нски.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху он |
| пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у двора |
| утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.< |
| ви: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на |
| ичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по ду |
| ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и |
| е несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и |
| сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе... |
| и! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који |
| жајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p |
| а га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не |
| — рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих |
| а га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} |
| } Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> < |
| стрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о |
| а ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толи |
| <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и зат |
| о видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — |
| м се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер |
| у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече |
| дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати мл |
| >И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде |
| срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази ма |
| <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина |
| гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотогра |
| она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћут |
| жените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> |
| p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на |
| /p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> |
| {S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овог |
| Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају ври |
| начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ |
| тави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, |
| аврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} |
| веучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{ |
| дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса |
| је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више |
| ико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! |
| глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи жив |
| не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њим |
| прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш не |
| Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме уд |
| Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако |
| вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док |
| с ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — |
| а...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за |
| ко ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би |
| е ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што |
| о враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се |
| о и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сје |
| дговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к ње |
| но и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгу |
| репирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онд |
| ако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на вин |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Ј |
| да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање |
| it="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним дворо |
| ћкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга |
| . </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прож |
| томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и |
| што да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> |
| Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво по |
| Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било н |
| сјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик |
| по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Ол |
| за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Ид |
| {S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада уви |
| ава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завија |
| што ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде г |
| вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p |
| оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво |
| ави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене м |
| имња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је он |
| .. </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устад |
| с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу с |
| Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одил |
| преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за једа |
| рава вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга |
| очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око |
| у зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но |
| е у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се |
| } Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву св |
| иеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. |
| аља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је п |
| ља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се |
| , у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму |
| и ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно |
| име пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља |
| осподине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И оп |
| није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... |
| есију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се чест |
| и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели д |
| других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге д |
| невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гр |
| ишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добр |
| т, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само уто |
| гати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада с |
| — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио ј |
| јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може |
| аха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до ста |
| ао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па |
| еда својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, |
| то не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пи |
| е ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом |
| <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре п |
| ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ни |
| довољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у в |
| растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагод |
| мија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— |
| <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опр |
| ред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за |
| жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, |
| им просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичит |
| да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. |
| , да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, |
| буђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се |
| диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има |
| ост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских г |
| малност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов |
| е могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него п |
| уђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен |
| конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, |
| Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потрес |
| еједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто ј |
| а, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p> |
| а спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу |
| о рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљиви |
| Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И |
| се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега |
| а Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — р |
| челник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам |
| се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бија |
| мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брз |
| е још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеж |
| ри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене глас |
| да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести |
| . — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на свом |
| екако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека |
| х, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њих |
| ра.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с ва |
| оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у про |
| азе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — об |
| гољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну пра |
| то забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећа |
| за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништ |
| кова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им |
| н је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смути |
| з оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фиј |
| силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим облич |
| о и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мај |
| рану и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад |
| маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маес |
| ја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушка |
| цу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих с |
| етљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не пот |
| соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду кре |
| , њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кр |
| зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За |
| ма, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} |
| гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући |
| S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске о |
| граче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожур |
| ћева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дје |
| распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу на |
| упови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јав |
| ље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића шт |
| ишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да |
| дуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од та |
| е и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетло |
| арлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу |
| иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркав |
| свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? < |
| ћ и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будил |
| леда у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на |
| да не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте во |
| а, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> |
| ш некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадн |
| Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њ |
| расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> < |
| м трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна |
| њевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часо |
| сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Ка |
| поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетреним |
| и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} |
| тање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се з |
| а, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се |
| пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове д |
| људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; |
| о видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... |
| јке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху д |
| елога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи |
| ети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, |
| ља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље м |
| </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде |
| т жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се испл |
| ка што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у груди |
| муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дан |
| о.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њ |
| рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> |
| је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је ун |
| пита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: |
| а, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} |
| љива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамја |
| трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> |
| бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново п |
| леђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сук |
| брати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравн |
| одна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је мор |
| воту сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на св |
| <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и |
| воти, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. |
| илама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као д |
| рпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, саби |
| p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија |
| ве што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, нак |
| ао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћ |
| им часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота. |
| смо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, |
| кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не по |
| они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељ |
| асмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло |
| > <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде И |
| пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} |
| чију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао |
| </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Ив |
| ићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога ду |
| зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави м |
| незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смири |
| јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше пр |
| ..</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште с |
| ораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чуј |
| ги се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестр |
| тратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сут |
| и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p |
| друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на ст |
| нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули зв |
| ују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се је |
| ело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p |
| пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну |
| даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, |
| ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У х |
| дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља н |
| ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — |
| <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до тр |
| ка нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собо |
| вите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> < |
| p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{ |
| но.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи пог |
| Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у н |
| руге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Пр |
| жит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Д |
| ао смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је са |
| лед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био ра |
| логе.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написа |
| >Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на |
| е уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпосл |
| му ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја |
| продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого поза |
| у Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао |
| ракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова и |
| — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p |
| кама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже глав |
| S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — позд |
| } Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову д |
| ...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми к |
| S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежац |
| уо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с |
| та да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву |
| знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежни |
| с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, н |
| о с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p> |
| не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени п |
| еба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумије |
| ит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пруж |
| еби издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобож |
| данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{ |
| подин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, ј |
| ћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјес |
| биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћем |
| тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Ив |
| ј странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и |
| о друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> |
| се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има |
| м, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — оп |
| ено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматн |
| </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на врије |
| роду, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук з |
| ање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза |
| ангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао |
| или се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — |
| застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у |
| о ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих с |
| p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја г |
| у се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари |
| хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко од |
| очила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у т |
| гледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. < |
| с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно |
| стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз ци |
| се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? |
| и се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину |
| да...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; |
| де да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад |
| ика долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, |
| сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шара |
| {S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, |
| истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се пра |
| себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача |
| е му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине уп |
| абире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и с |
| ћа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смир |
| е бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, |
| ; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу |
| просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће при |
| у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жа |
| ра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом |
| а свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — с |
| вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сје |
| . </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а |
| хор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук ве |
| укну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила с |
| ао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{ |
| и, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и |
| јесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смоков |
| ml:id="SRP19041_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Ма |
| аће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи |
| услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци к |
| ану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не по |
| /p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, п |
| само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Да |
| ојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могл |
| </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њен |
| угаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привлада |
| > <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} М |
| м очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! |
| од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И |
| шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци |
| звади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нит |
| мјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци пов |
| во на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога до |
| , обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да |
| к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучи |
| ана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију |
| ревелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући |
| чима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> |
| уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </ |
| дбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, ко |
| епут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му кор |
| ему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наст |
| аше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога з |
| Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да |
| слушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S |
| >— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да в |
| и му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених ту |
| е— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија |
| а би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна прир |
| ога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат но |
| истове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p> |
| </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У св |
| о су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриј |
| ли Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, |
| авеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{ |
| новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због ис |
| не ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а с |
| идове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни стар |
| се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Заби |
| двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо кле |
| пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред врати |
| днице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и то |
| шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p> |
| камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да м |
| .{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима |
| : — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ће |
| ри фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике |
| На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док |
| аше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат пароб |
| ко мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> |
| И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! < |
| ри обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча б |
| е на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p |
| а, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> |
| не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду |
| у.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили свој |
| прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и |
| учи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и ос |
| не дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу |
| Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет год |
| ко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном |
| Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> |
| и невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јаш |
| на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвиј |
| сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попун |
| гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем |
| , хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чек |
| обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше и |
| ; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћ |
| мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погл |
| јећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио тол |
| тељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га |
| жали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су но |
| пите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</ |
| је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему пр |
| ј.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији |
| по се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ прес |
| а су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака |
| павати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић |
| нија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С |
| амјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S |
| да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани п |
| а и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник |
| ст. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Н |
| ше ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу |
| за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — |
| — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — |
| >Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он |
| о што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанс |
| д мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржа |
| жали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собо |
| ду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, ост |
| од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико м |
| исао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограничен |
| у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваљ |
| ’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} |
| своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утје |
| ити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није |
| — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он о |
| имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полаг |
| зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто |
| аво ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Про |
| гледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она глед |
| е к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргн |
| попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене |
| тјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве др |
| узика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше |
| се повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате |
| и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брз |
| дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад |
| . </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати |
| иво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана ш |
| што се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! |
| зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог т |
| је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити. |
| ан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну |
| и тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у |
| за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђ |
| глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. < |
| ушу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига |
| дје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p |
| миривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и |
| ли што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише |
| ије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} О |
| <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити |
| аћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и пр |
| ало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </ |
| ри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— |
| ло се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, зе |
| дар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва |
| у, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увеч |
| т’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и |
| p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И |
| г да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојо |
| :{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! |
| . — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави |
| му узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} |
| овољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци |
| } Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— |
| исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Пр |
| што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се о |
| ла, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају ли |
| алећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> |
| је допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио |
| а пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прес |
| ховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен к |
| . </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа |
| је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братск |
| опође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога |
| — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И |
| је биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији бра |
| умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скри |
| Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западн |
| е повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху избли |
| као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, н |
| тио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну то |
| . — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type=" |
| о — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још н |
| јна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{ |
| не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Дев |
| ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча ј |
| труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од |
| з окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној пов |
| ом на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајућ |
| е како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање г |
| ожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељ |
| S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не мо |
| души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уо |
| моћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, о |
| ека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно у |
| мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му |
| њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пу |
| њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> |
| оље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисл |
| ре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p> |
| ...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</ |
| о и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и |
| на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, хо |
| у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разул |
| <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, |
| ива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} По |
| а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из сна |
| лучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши |
| пресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрл |
| рају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једно |
| > <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и с |
| ом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони њ |
| зуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у д |
| први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да |
| м, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отвор |
| равило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде |
| је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд |
| игда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас м |
| никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо |
| соке прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се |
| за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах да |
| д глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је гово |
| се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како |
| у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободи |
| ијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с |
| а... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју |
| ким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је да |
| а очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од ро |
| јим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбу |
| у новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтјед |
| и што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје |
| ...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире рије |
| заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> |
| к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубин |
| ди једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у |
| е разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, шт |
| е, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — |
| одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине |
| ка невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше св |
| ару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје |
| крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. < |
| — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полак |
| .{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде г |
| .{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу |
| </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим |
| сленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S |
| о тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смис |
| уди остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше зад |
| ице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани |
| влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још јед |
| и, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да ш |
| , да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних го |
| он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он |
| сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не мо |
| натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Ма |
| неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке. |
| — А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} |
| ти начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Ни |
| ече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља к |
| есавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с |
| , и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да м |
| као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помо |
| собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљ |
| — Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам. |
| запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како |
| о је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — |
| се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — |
| ори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А ј |
| чаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодн |
| а ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p |
| и му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво п |
| као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— |
| брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој ду |
| нога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недости |
| ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу |
| у своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више |
| искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по к |
| и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао. |
| ике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу нико |
| </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! |
| и се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише |
| брод одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га н |
| другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му припр |
| филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у п |
| најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи |
| орчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћин |
| ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хију |
| срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу н |
| тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Му |
| упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу с |
| ске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше би |
| евоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да и |
| лажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор от |
| а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушиц |
| ст помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по |
| коше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном наш |
| рчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прис |
| укама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво п |
| /p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, ш |
| сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више |
| ад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </ |
| ити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза |
| х двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одго |
| и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрач |
| једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је |
| римицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половн |
| сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми |
| а. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p> |
| а тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо |
| ..{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А т |
| адијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима ци |
| арци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање |
| омад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом пр |
| ина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискош |
| не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћ |
| м је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јем |
| труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом |
| оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Ив |
| ко је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и |
| мо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринут |
| т’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену |
| ава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, |
| чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло |
| ље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га в |
| це бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе |
| аво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам |
| зе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} |
| га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да р |
| </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S |
| одара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> |
| посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> |
| н се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми |
| ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p> |
| у, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође |
| Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажел |
| p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p> |
| тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених |
| } Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, о |
| зо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самил |
| литве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркв |
| мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> |
| е и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Иви |
| Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким |
| ту да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код |
| .{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> |
| неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога ј |
| >„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мог |
| з других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одр |
| ажалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> < |
| ириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао |
| ора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црк |
| ан да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А |
| игао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их |
| аху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само |
| мо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош туж |
| у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало |
| е и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекл |
| правитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову добро |
| ећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања |
| стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и |
| ; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти |
| га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му р |
| че да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је п |
| се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло ис |
| се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код |
| уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком тра |
| судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> |
| {S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и |
| ше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом гра |
| ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, |
| А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прв |
| ериканац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг |
| знемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у душ |
| ова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. |
| о чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тад |
| на узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадикова |
| у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се |
| од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души |
| а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесн |
| дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p> |
| да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине |
| земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали |
| не би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потри |
| ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p |
| </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли не |
| ебе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца. |
| м зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико дви |
| уг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљив |
| та жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће |
| {S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале |
| } Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} |
| ими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А вл |
| е живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орг |
| ти све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча ј |
| та га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спава |
| туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усу |
| во се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво п |
| арога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте |
| иће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ нап |
| дијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{ |
| уд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац |
| од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха |
| ињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама т |
| ас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву св |
| ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само |
| ину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, |
| биљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија |
| /p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Та |
| пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пази |
| се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазниј |
| таћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије |
| су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо |
| је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице п |
| пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и |
| а се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућ |
| бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и пос |
| оше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p |
| се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га ч |
| збалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се на |
| ке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је |
| бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет |
| бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ћ |
| и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку |
| ; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп пос |
| ? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вра |
| S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. |
| S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— |
| когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља и |
| азгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је |
| еднимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успав |
| и се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут ре |
| може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А п |
| вораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, |
| пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили с |
| ци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да |
| или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. |
| тра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да |
| рене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је |
| јало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, |
| путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виног |
| што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их по |
| с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући |
| </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p |
| љи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још зво |
| и, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати о |
| пи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. |
| ем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{ |
| о. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори ј |
| — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко ври |
| ли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и ст |
| љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>О |
| више они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча |
| ико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p |
| аду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а ду |
| узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе |
| ају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камат |
| ојим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече |
| му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’ |
| главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове |
| , да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије |
| је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспан |
| рекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила њего |
| } Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне |
| чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све.. |
| гога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схват |
| , неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— |
| — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, |
| десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ћ |
| — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва п |
| ине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> |
| о се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p> |
| ова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му |
| војој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p |
| да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? |
| !{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу |
| гра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши |
| а на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће т |
| е тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, |
| ж’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к |
| с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи |
| ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— |
| {S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јет |
| ази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; |
| итеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријеше |
| ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога |
| /p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више |
| политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — С |
| је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде. |
| и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и |
| ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне |
| о напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је |
| ре.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ |
| ржи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца ције |
| рне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је мо |
| и шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило |
| а буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и |
| ебе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до |
| етсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази |
| ницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходн |
| н нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневн |
| м — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послу |
| ле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше |
| ло упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелник |
| погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави |
| навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу |
| , ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако |
| луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама на |
| те је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — с |
| — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте |
| мо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— |
| аше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— |
| ли, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане.. |
| — И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да |
| ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је је |
| гледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зел |
| брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем. |
| тпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валић |
| ђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се |
| ди ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у п |
| </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фал |
| це младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода у |
| ...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Н |
| ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако |
| тају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! |
| мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриб |
| ели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата |
| p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдиц |
| — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чис |
| ошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Љ |
| о. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељен |
| замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће |
| у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у |
| Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран по |
| ићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се |
| говори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први |
| ао и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Амер |
| ца и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од ша |
| ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало |
| </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми и |
| и; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И |
| <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе суч |
| ија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаш |
| а вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају |
| е млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћ |
| ез цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми |
| Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ћ |
| вишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрат |
| нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — З |
| уком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. |
| јеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — |
| ајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пр |
| ... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одго |
| оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... |
| м говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— П |
| — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата |
| аћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња |
| ивим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — п |
| сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу |
| вши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Д |
| — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше |
| се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га уби |
| Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и пр |
| вај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!. |
| мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га |
| пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу |
| омак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благ |
| ити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћет |
| и! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуш |
| свјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па с |
| о сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно |
| одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако заб |
| "it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се докто |
| о пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> < |
| ! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S |
| . — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти пом |
| ре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> < |
| пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако |
| а и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазг |
| и! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; неће |
| ају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око |
| гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си јед |
| ла? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас |
| очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу на |
| <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто из |
| , па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} |
| стакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала |
| погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник прис |
| тлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако |
| се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако |
| ио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он |
| цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћ |
| ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одг |
| тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вр |
| амену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча у |
| S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече |
| ечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати до |
| ржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — при |
| свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не |
| ајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У тр |
| Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто |
| ријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кућ |
| , зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо |
| ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти з |
| учи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} |
| е прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту к |
| пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у |
| у. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и м |
| а најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да |
| {S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </ |
| е питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мај |
| а: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво где |
| је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи зак |
| ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! |
| смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена докт |
| Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је |
| ед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, ве |
| <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прођ |
| е живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћ |
| ма, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насм |
| дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су лип |
| .{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> |
| м потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те с |
| , ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад |
| у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попуст |
| >— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — см |
| атим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека |
| остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мис |
| ура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цир |
| — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година по |
| , — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у |
| сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ |
| главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. < |
| акћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Заг |
| до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено за |
| <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништ |
| се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувш |
| , — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому ч |
| ју у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му |
| p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјека |
| се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули |
| о! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близ |
| стали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинар |
| <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S |
| суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, |
| помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показ |
| , у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивин |
| и и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерен |
| се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу д |
| у није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране пома |
| је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их сре |
| уре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, под |
| S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гле |
| т речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{ |
| — Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз ма |
| рх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки |
| ом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељ |
| ј четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони |
| но; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Уб |
| апа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лаган |
| а странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно при |
| расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је |
| е на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> < |
| лажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора.. |
| је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти н |
| е заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још |
| топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му |
| се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је |
| његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и с |
| ојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— |
| ће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се д |
| д; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши |
| ри и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна ж |
| тарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>По |
| у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p |
| ађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што |
| жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид |
| се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјет |
| ћа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и бац |
| цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} |
| , у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њо |
| враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града |
| сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На врати |
| ја у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешт |
| напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} И |
| раду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, об |
| Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер |
| да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпо |
| сванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна |
| су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим соб |
| је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А |
| шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га |
| косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочив |
| јући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита н |
| о их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жал |
| .{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осј |
| диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И же |
| вјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји |
| {S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, |
| ао да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му |
| тра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! |
| боје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно д |
| — Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сј |
| је прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре ј |
| ао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме |
| загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и у |
| {S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне мома |
| убав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош |
| > <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природ |
| у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерност |
| притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да с |
| . </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p |
| узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега то |
| лу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узб |
| ијеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би циј |
| колико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата |
| у. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника |
| живјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у |
| сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. |
| д њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод |
| ма сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смир |
| олини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цв |
| ру с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке сва |
| м разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово |
| о бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између |
| едан свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у го |
| управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред |
| густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у о |
| и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, |
| жња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота |
| етаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p> |
| јечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, пок |
| ад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и в |
| .{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у |
| науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјо |
| ље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило |
| их, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведр |
| е затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, |
| ља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својем |
| А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у |
| ла сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са |
| . </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси б |
| ем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> |
| након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову |
| .{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збу |
| господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у |
| љи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S |
| омијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пак |
| ашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом п |
| је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер |
| о допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се |
| мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама |
| наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адре |
| ула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била да |
| {S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико п |
| /p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у |
| Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, по |
| ма сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да из |
| <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио |
| мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се |
| сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провируј |
| . </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу. |
| e unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писм |
| , пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча |
| пим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се ч |
| лично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнеб |
| ћица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, |
| ке обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гле |
| ишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се |
| драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједн |
| тлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских |
| сти зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз свој |
| ца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{ |
| около и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p |
| прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позл |
| дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини |
| иних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах ка |
| ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је |
| ичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте кон |
| ло се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да на |
| а сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и пр |
| и: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S |
| ге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он ос |
| дину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећ |
| Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној |
| хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а |
| ти што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто уст |
| ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочн |
| аметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се |
| Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осј |
| ољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне бол |
| се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситни |
| напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се жи |
| Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пуст |
| блијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужн |
| жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и |
| ио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с ороше |
| роживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас |
| тавио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадуј |
| {S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начич |
| } Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша |
| утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени |
| одити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која |
| се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа |
| {S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа. |
| код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; посл |
| Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти оп |
| p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњам |
| ормалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један њего |
| м скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с |
| еколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у сво |
| леко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топ |
| јка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се |
| на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће п |
| </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црт |
| вога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац |
| ру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди |
| одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два |
| их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло |
| ад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади доли |
| воришту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је о |
| алијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смиј |
| ве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела к |
| , ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се уко |
| Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина |
| о зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — |
| даде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са св |
| Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих |
| и их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и б |
| м.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће ст |
| Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, |
| ева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У хо |
| зору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, ко |
| ива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђе |
| у.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанс |
| ред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала с |
| му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствар |
| новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћ |
| опођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да |
| На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, |
| пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез |
| иближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, |
| то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде д |
| јаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држа |
| илу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што н |
| о се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не би |
| чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољ |
| . </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко |
| м снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони н |
| љају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S |
| е — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p |
| шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, |
| чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прил |
| , ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не |
| т и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину з |
| а! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p |
| љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p> |
| . </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће |
| не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ |
| ва, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ |
| енога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — |
| ко сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p |
| би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ ч |
| ?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Ла |
| — А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и |
| — А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су по |
| или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и к |
| им за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да м |
| рад да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> |
| наш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — на |
| ! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се И |
| помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. < |
| је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјет |
| ава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисл |
| у продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого по |
| {S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с к |
| стајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирил |
| Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижу |
| нама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњ |
| пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете н |
| и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не |
| Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, |
| ледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет |
| това — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —пре |
| и час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави |
| к не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова ш |
| прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вје |
| собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p |
| камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара з |
| убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор та |
| а га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први прого |
| ру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога п |
| вољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l> |
| прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, |
| из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с б |
| а господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује нап |
| ни. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и г |
| м? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не може |
| S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима |
| исти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај сау |
| чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— |
| а наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збого |
| ахну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, у |
| ка у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и ре |
| Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у во |
| опећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено |
| учи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с туго |
| љеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се |
| осту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше св |
| о се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша за |
| стајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок дола |
| во се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина |
| Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, с |
| ц на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да |
| уги живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим кра |
| ше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачки |
| ице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао И |
| Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чек |
| јега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} |
| и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p |
| ше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај с |
| о, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привл |
| се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица жив |
| чу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, ос |
| се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само г |
| <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их |
| гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити св |
| итељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли |
| о милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама р |
| лачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармони |
| и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али ни |
| или час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће д |
| може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у |
| во потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђ |
| не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни |
| руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца |
| јући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; |
| можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па |
| ју.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро |
| ази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чино |
| вади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. < |
| у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S |
| е залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је уг |
| е тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде |
| стику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, |
| писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да |
| ући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к врат |
| гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањај |
| старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, |
| иђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим |
| е друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе цр |
| же да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим ње |
| и слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним п |
| Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној при |
| /p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би |
| ри он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, |
| а, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— |
| о у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као не |
| ацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази и |
| к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве |
| , к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се н |
| моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху |
| м се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно |
| мукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан |
| — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто |
| су, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве о |
| и! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само |
| о му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните т |
| p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече к |
| е чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодуш |
| , — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледа |
| смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгл |
| и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма ви |
| се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — позд |
| овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала |
| реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а |
| ве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — |
| се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема |
| ви велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи И |
| а, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} |
| </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави |
| ницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S |
| староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе п |
| лић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не з |
| од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље |
| е примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вел |
| Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два млади |
| вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са |
| ким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом |
| <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су љ |
| ’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждриб |
| ва дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати |
| и и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору о |
| е, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидаш |
| има, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједни |
| јелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она к |
| а говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит.. |
| е земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица |
| </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су |
| нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — |
| о хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к |
| се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пр |
| ва душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на до |
| и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила |
| понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Т |
| не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила |
| разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине |
| . </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у |
| ; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе |
| а музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа бла |
| дње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем гла |
| је љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разбори |
| то, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена поглед |
| прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и је |
| о опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ћ |
| у, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђ |
| се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у неп |
| то запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао д |
| ...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p |
| м заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаш |
| м се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морск |
| смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похва |
| радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом |
| ...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све п |
| и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p |
| не, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из ва |
| слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако м |
| ги, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из ду |
| Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одо |
| А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прсну |
| гну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се ра |
| та.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} О |
| посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља. |
| Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, |
| ц јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{ |
| тра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на стар |
| јетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> < |
| тим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди њего |
| м...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде н |
| е да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диж |
| таје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пу |
| ћај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </ |
| траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је |
| ши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала |
| Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> |
| живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнеб |
| а људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари |
| у пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и |
| овори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се ж |
| и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — не |
| о криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, |
| о да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он |
| и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламен |
| unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, ос |
| ј: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто |
| попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, нас |
| погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад |
| цем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетл |
| самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он с |
| ј сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одозд |
| оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас гла |
| и ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам с |
| и за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио сво |
| ма покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегош |
| дише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте крив |
| руге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада |
| о да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се |
| ина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И |
| оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а |
| и се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му |
| а диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге |
| намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да се |
| сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лук |
| њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код то |
| же и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет.. |
| и карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дак |
| ћу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред кој |
| p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} |
| ажној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би дав |
| и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно |
| } Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се неми |
| е тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио |
| шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била |
| Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мрт |
| то се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — |
| вор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже сви |
| сподин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило с |
| p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле д |
| ован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након |
| >Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ј |
| них сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S |
| а, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет |
| шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најп |
| ори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га ник |
| а искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по |
| ов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он нев |
| то их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се |
| ом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, нак |
| даше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разу |
| чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом |
| олодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> |
| у. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, бра |
| иш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. < |
| слим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекид |
| здрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га И |
| ниђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се |
| неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а устављ |
| к Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно |
| је осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о који |
| отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са село |
| да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане |
| за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њ |
| им у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и то |
| ијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на д |
| рце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у |
| тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају св |
| . </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, п |
| дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испир |
| днева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му ј |
| ини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, не |
| </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p |
| сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима |
| ву пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> |
| p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишче |
| ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши коп |
| хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите |
| е рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није би |
| ако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје ди |
| није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, п |
| е бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара |
| и се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођош |
| ула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између |
| да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне ст |
| даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да од |
| у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Америк |
| сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна |
| стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци з |
| — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу |
| </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутр |
| о.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај |
| при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </ |
| зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и пог |
| зећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима |
| отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири ж |
| сукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену р |
| хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој посл |
| ина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаш |
| екиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Л |
| увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе |
| али што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остај |
| људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше з |
| воје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегн |
| љак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њ |
| разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда о |
| ке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета. |
| ога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да |
| сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно зн |
| ко куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује |
| има у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом бр |
| уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога |
| > <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе с |
| тељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да |
| ратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисл |
| долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебе |
| о к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заб |
| е дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не |
| намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и ње |
| у новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{ |
| му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На б |
| ни је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, |
| ичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>На |
| ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући |
| знам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиј |
| могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да |
| </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, ок |
| краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје с |
| ћ потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за огла |
| зила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ок |
| м је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— |
| адили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, |
| м и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Ив |
| о ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесе |
| е к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} К |
| њи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да г |
| невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да |
| кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! |
| ча напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. |
| рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав ј |
| е ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу уми |
| и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} |
| ине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњ |
| би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабира |
| кад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше гл |
| ек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њих |
| бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а |
| мицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џ |
| орезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи |
| говори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и |
| адић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не |
| ра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће |
| остручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине |
| а постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали |
| е гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређа |
| {S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суд |
| ун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она |
| </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије |
| } Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли |
| дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На р |
| у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом мо |
| лац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулс |
| к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога попод |
| офији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то т |
| тима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а з |
| ...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... < |
| трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађ |
| ри се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуч |
| мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? < |
| {S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушава |
| па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, мо |
| нци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру |
| и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно |
| у блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море ж |
| , брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћ |
| исли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p |
| је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. |
| суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одла |
| е оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два |
| Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свј |
| ! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед з |
| , жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, |
| њом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим с |
| л попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом |
| се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјет |
| м?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути |
| уде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{ |
| родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} |
| p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схва |
| ђиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање маг |
| акон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Ли |
| ове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиер |
| о сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учини |
| то је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао |
| , и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — ве |
| данде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену |
| док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, преда |
| и божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му |
| е и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљ |
| е, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је д |
| Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> < |
| их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади с |
| људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам мог |
| на, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над с |
| ог одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћи |
| . </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достој |
| , дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи |
| јући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону сн |
| огама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник |
| и да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред се |
| и помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{ |
| е по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање рије |
| у поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјети |
| него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједни |
| </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи |
| чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на дру |
| под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјен |
| га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно |
| брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљ |
| јетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки о |
| } Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне |
| уштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се |
| ш, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелнико |
| Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — |
| та, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — реч |
| тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се |
| краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело |
| о је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Пре |
| У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко |
| ток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши |
| огли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и |
| е топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега |
| оницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На веч |
| </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ |
| , гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измуч |
| четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма |
| е и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, |
| ику, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} |
| јеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је жу |
| Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини |
| упник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право.. |
| и прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовањ |
| замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће из |
| , мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као |
| о, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се |
| зме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први |
| {S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, |
| олико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао |
| насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта |
| .{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} И |
| н се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, пос |
| с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — |
| војих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до зад |
| аништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изглед |
| кидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p |
| оглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их |
| ва једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о |
| елази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је пом |
| жели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и ка |
| <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хт |
| хом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не |
| беној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све |
| јевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се |
| ини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам г |
| свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново |
| рла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p |
| јаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне с |
| Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту |
| нчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружича |
| <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздра |
| . </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слу |
| аше у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за ост |
| а. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час оп |
| овољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити виш |
| што би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, изме |
| пољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у |
| се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли |
| ња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је р |
| ри западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијови |
| астао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> < |
| да?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да |
| ве бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{ |
| } Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p |
| би помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико |
| Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач с |
| тком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен |
| зиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. |
| илике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне |
| се Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава |
| ље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се |
| аву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} С |
| лује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један |
| и смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отиша |
| отриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> |
| е, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио ра |
| не му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> |
| с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти по |
| Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош |
| — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па |
| <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ај |
| е мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад т |
| е видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури |
| гао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човј |
| ик јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то |
| тац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг си |
| гледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао ту |
| о сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодр |
| ијатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} |
| свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане п |
| аздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњ |
| на жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дј |
| — А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, |
| p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Ж |
| ке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и |
| нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућ |
| /p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговор |
| м срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази |
| њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук |
| ко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше доја |
| ва.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу |
| а свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазил |
| упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у пос |
| епираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, |
| слије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, пош |
| рама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их |
| обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p |
| ох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракн |
| /p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је |
| ним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти! |
| дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој д |
| памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече |
| да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А са |
| и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну |
| кове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> |
| упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </ |
| е и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о |
| еду безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слат |
| уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди |
| ини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у в |
| униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу нек |
| </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој |
| иљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрад |
| Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у св |
| дравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трп |
| во биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао с |
| екоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао |
| што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким |
| надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, |
| простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к запад |
| људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и |
| стаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} И |
| ијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од |
| дију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозо |
| када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше |
| ју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га |
| {S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра ст |
| ијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души |
| већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запос |
| ок је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале ст |
| бу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први бр |
| ма сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на р |
| на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока ч |
| } Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобоч |
| ије нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унаприје |
| , оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ос |
| са.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запушт |
| .{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж |
| објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили бл |
| S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p> |
| творена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а |
| } Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, |
| на, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у |
| римицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови |
| све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, |
| p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако прост |
| ече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај |
| весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да |
| мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети |
| те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијес |
| аситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живот |
| . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаш |
| мо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и |
| S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четир |
| ише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их |
| па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше |
| ле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p> |
| ше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и кап |
| јесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто |
| е неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p |
| ши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тет |
| то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види |
| збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него д |
| тубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и |
| — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори |
| ше на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати о |
| апјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој д |
| егове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђ |
| лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе |
| Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед м |
| и, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет |
| слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и распл |
| <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, |
| да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист? |
| > <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царин |
| шао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. |
| p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а |
| учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлост |
| гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахањ |
| главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— |
| авао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: п |
| е, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, о |
| остојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у до |
| је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена зе |
| му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне |
| његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, |
| би, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао на |
| и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје |
| ти и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тј |
| ака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посм |
| ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем |
| му, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скруш |
| Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенц |
| има, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста |
| брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Да |
| ијеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и |
| о; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не |
| S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> |
| ледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А |
| ше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишч |
| оли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он |
| орских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је поз |
| као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — ј |
| ! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се |
| о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </ |
| дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва |
| и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав нова |
| уна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у |
| ше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, |
| рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже гл |
| и се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на |
| ед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p> |
| {S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјес |
| чне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свак |
| у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше о |
| е пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S |
| говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се пото |
| уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу |
| амни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} О |
| уку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њем |
| Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега стари |
| омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада |
| силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се |
| и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да |
| е одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се м |
| ти, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега |
| — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо д |
| млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада |
| кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, јед |
| иморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први д |
| друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјек |
| еш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— И |
| и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко д |
| ено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. |
| т много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на |
| .{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, |
| ашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају |
| ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замј |
| аде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к |
| жури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да |
| а стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за |
| ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хо |
| о кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Ова |
| рнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p> |
| <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори прија |
| шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и је |
| {S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у ва |
| да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога радн |
| ах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особи |
| > <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази одне |
| аше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити д |
| ијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кро |
| важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право... |
| задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тра |
| бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица |
| ајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна |
| њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се ду |
| ерици.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим пого |
| а кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Т |
| ик; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дан |
| ад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор |
| вјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задов |
| е младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дје |
| Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојч |
| А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спа |
| } И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у о |
| и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, |
| су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| ио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му |
| S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем |
| рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи |
| ању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи |
| вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што |
| нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу |
| свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да з |
| и труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се о |
| ога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се |
| у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камен |
| о вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к с |
| бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо ра |
| но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети раза |
| да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; |
| } У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја |
| ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор |
| ла, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на бо |
| Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Ост |
| се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутов |
| ој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — |
| а. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распу |
| а њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим |
| бловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би ни |
| /p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику су |
| </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} |
| шља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте м |
| говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо |
| ће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А к |
| ти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection |
| жало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Ра |
| а часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат |
| во захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и кр |
| финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руц |
| ...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце н |
| и!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ри |
| же испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ства |
| ад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало с |
| узике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо с |
| е ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и |
| топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се |
| у је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтје |
| ишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушки |
| дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она |
| исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне од |
| у је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви |
| и му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море |
| смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху на |
| мишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожу |
| сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у |
| до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. |
| оћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно |
| Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} |
| а њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Јо |
| у још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице |
| и! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — је |
| нте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у ва |
| ићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} П |
| и ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета |
| ани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се теж |
| позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано л |
| тло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSectio |
| а да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту у |
| оје киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајућ |
| и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, зам |
| играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна |
| , — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p> |
| о затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. < |
| у му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре |
| ошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе пр |
| агризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколик |
| ају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да о |
| >Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићк |
| еном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавиц |
| а се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмач |
| ијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са |
| ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но рије |
| и и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично |
| је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по ши |
| p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одг |
| о.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p> |
| се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се |
| г облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испрани |
| њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака |
| говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти |
| благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p |
| м. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Ма |
| у, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> < |
| очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он |
| ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан |
| у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три да |
| а, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на д |
| трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо ш |
| а ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави |
| е да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и |
| већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару с |
| Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мал |
| ирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </ |
| облијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани |
| а! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори |
| ичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише |
| у. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све т |
| смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози |
| ац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.< |
| х је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али |
| ац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p |
| а.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке. |
| има цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, ра |
| бави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчево |
| , би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу |
| та“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} С |
| им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти |
| примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодма |
| Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — у |
| обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао с |
| ко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљ |
| земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На |
| д пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; |
| им молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра с |
| <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетач |
| година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве |
| т ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и у |
| ио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња |
| бе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да |
| е продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред врат |
| атворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге ч |
| ла ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и |
| први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ |
| изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и р |
| /p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Бла |
| освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из варош |
| руга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену |
| мај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, љу |
| ромишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и п |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјет |
| ао из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништ |
| с, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — гов |
| олази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... |
| </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехо |
| >Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пре |
| ј шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе |
| и му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} П |
| у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви |
| нућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и њ |
| ви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме |
| успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну стра |
| да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за |
| љиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући |
| ине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју не |
| а хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко |
| стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у д |
| у ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p |
| клони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не по |
| ати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не |
| ој хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајн |
| стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падањ |
| блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скуп |
| овори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао |
| раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе |
| ани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друшт |
| е покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну |
| ене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, |
| у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све бл |
| вци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женс |
| — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебел |
| се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на маз |
| , у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага |
| те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно пр |
| ића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а н |
| ршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је |
| даху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је |
| S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак |
| <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно зав |
| руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше |
| азмишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чу |
| душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпоч |
| ању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле пода |
| етријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога стал |
| кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем к |
| разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу бил |
| шна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему ста |
| наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, гану |
| ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово пр |
| !{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојк |
| на зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и за |
| наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се |
| на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвиј |
| ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти њ |
| слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; |
| шевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако б |
| иче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије ше |
| е момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући |
| к што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, |
| ледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама |
| ргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, |
| а махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. < |
| а чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж... |
| му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа |
| блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, |
| робља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и дан |
| о иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни |
| <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — р |
| бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше |
| и, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво |
| рске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се ж |
| а кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, |
| када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, |
| је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благ |
| пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим оч |
| њаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га зами |
| воју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога од |
| и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним д |
| пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели |
| његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се |
| ..“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсн |
| то вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац |
| сти, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмиј |
| а бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски |
| де? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га о |
| му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, |
| ака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Как |
| окој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она |
| пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета ш |
| е на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресв |
| } Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које |
| а пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и се |
| е како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамни |
| етила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао по |
| љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ до |
| ребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени |
| гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамо |
| га опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избац |
| ења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман сво |
| и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну п |
| Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах |
| А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме присп |
| ше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није г |
| ешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу |
| што што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу |
| рижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла ј |
| к. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим |
| ње на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјес |
| баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и |
| иди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у |
| Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу |
| ше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S |
| засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и |
| град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ус |
| на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жу |
| би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </ |
| биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше |
| е.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — |
| олина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и |
| ц Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетам |
| политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — ре |
| адам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} П |
| не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да ј |
| ави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њ |
| , што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... |
| сађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уст |
| ути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће за |
| ате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави с |
| ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно с |
| рне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S |
| ује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гл |
| на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{ |
| изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сј |
| немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће |
| и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дје |
| ља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред м |
| родице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјец |
| Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S |
| — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од вели |
| аше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а с |
| предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко. |
| <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на |
| — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели |
| вило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густ |
| Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им с |
| модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бе |
| е заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о ве |
| и и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утј |
| >И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у в |
| враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падн |
| је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осј |
| е дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за с |
| ајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесв |
| кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјеме |
| ином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их |
| држи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те ним |
| чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... |
| , па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна |
| родица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме |
| а круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у т |
| е, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> |
| ужбеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна |
| ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>П |
| е помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Н |
| а младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из д |
| p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи. |
| .“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и |
| унчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа.. |
| не жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! < |
| руштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, |
| оди у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мје |
| м ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“ |
| доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоће |
| све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, |
| мачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и на |
| кон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесе |
| у у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљез |
| о, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дођ |
| .{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и ма |
| не у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе на |
| > <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не м |
| права, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета |
| ријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке |
| аши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шј |
| о забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — ре |
| обом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежа |
| > <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно уж |
| и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнак |
| коваше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је за |
| > <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио |
| Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да о |
| ара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S |
| ни му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом |
| вјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно м |
| , кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> |
| ни уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапат |
| тоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх |
| неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељ |
| шу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у п |
| ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек миш |
| и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p |
| гледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави |
| е Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... |
| себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> < |
| мислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њ |
| {S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори за |
| у навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p |
| p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику |
| ва! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно |
| невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добр |
| ко ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, |
| и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погод |
| уде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче |
| тише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на |
| — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече |
| ; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар |
| гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је ок |
| еди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рук |
| се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупн |
| јић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! |
| деалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних поја |
| им даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је ми |
| ово заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! |
| ...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А х |
| цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ри |
| чно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је |
| сови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S |
| а живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз мор |
| оспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мисли |
| ор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаш |
| , да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и за |
| <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамље |
| удио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се М |
| аљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу |
| ашући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи же |
| Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајно |
| овну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод при |
| њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече јед |
| не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> < |
| и.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му в |
| ови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{ |
| љад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p |
| це, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих |
| S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, |
| у је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас гла |
| дић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја |
| /p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а |
| сред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим |
| ад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њо |
| ио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и |
| чекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше п |
| Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он |
| Section" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве п |
| unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги |
| ти...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихва |
| ло ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто св |
| >— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође в |
| ивље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи к |
| ма сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе |
| трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у ру |
| та бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној |
| спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебу |
| селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но стар |
| е се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако пр |
| е бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све |
| дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокруж |
| мљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај н |
| х, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и |
| ј тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зау |
| у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би н |
| ке.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред по |
| .{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отв |
| номице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, п |
| то би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено |
| <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступ |
| шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> |
| ом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика |
| ране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по |
| им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и |
| И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с |
| надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, |
| урине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага |
| премио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајнико |
| а ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор једа |
| </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а ки |
| и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он |
| рца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{ |
| /p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{ |
| не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него |
| </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се ја |
| жи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник н |
| </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, не |
| ази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забрину |
| ре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И |
| привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша љ |
| славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у сел |
| д пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази ст |
| не из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро ст |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је |
| </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен с |
| зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на |
| {S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бив |
| но је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чеља |
| и гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотог |
| онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху пр |
| е бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина про |
| зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је раз |
| рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и |
| > <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и прич |
| је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно |
| а једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је у |
| опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинск |
| ње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прек |
| Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како |
| “, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику допис |
| раћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и раши |
| — Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви с |
| је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смил |
| жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с им |
| да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зим |
| ио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; |
| ди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћ |
| свема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто х |
| остор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у |
| у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну |
| трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — оп |
| да је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак |
| S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гон |
| ијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да п |
| S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла |
| е да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет. |
| а лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић |
| ође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махо |
| ца, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјел |
| о боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом од |
| а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазил |
| ћу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исе |
| ти, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју |
| ао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, ка |
| мена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. |
| лачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић |
| лико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стиза |
| ст и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава |
| јаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у |
| јетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе |
| јбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, |
| рани откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притис |
| шат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жа |
| у, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </ |
| лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друш |
| ети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри с |
| Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарч |
| доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехр |
| а се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако ниј |
| ио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно |
| ас младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажа |
| ости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се |
| ка је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијес |
| ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синк |
| му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Ниј |
| а није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне годин |
| удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И |
| хранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{ |
| о код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{ |
| нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — од |
| тено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге |
| ије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самило |
| то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте |
| зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану |
| о никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по г |
| } Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му пол |
| који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља |
| еде да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах раза |
| етом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало |
| и!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{ |
| уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На те |
| вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полук |
| — Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко р |
| раћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама сп |
| ао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По |
| уст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај |
| редложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи |
| и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико к |
| ; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и врт |
| тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звук |
| се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губ |
| Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> |
| матрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше |
| S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној варош |
| ики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. |
| ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махо |
| и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котр |
| је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али д |
| ијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — |
| г рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде |
| у полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме |
| е, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на |
| {S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како с |
| > <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њи |
| јели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у |
| нђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p |
| ће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми |
| ли намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетниш |
| чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној |
| ом на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би |
| о су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мис |
| зекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и с |
| {S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромак |
| p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних |
| уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о св |
| илазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наст |
| и и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо |
| да кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива сво |
| ! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа па |
| не вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам |
| живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су о |
| ди, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину упр |
| ота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад |
| јеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. |
| је.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице пи |
| здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили |
| што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оц |
| а је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се |
| <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на од |
| <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило |
| ош нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што дола |
| их невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро |
| равих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову ве |
| брода.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у |
| павати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, |
| </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. |
| од заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и ша |
| али. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа ве |
| екивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га |
| И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— |
| : </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! |
| се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него пр |
| и младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши |
| ницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? |
| на писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко |
| ој са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p |
| смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се а |
| дговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Од |
| оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. < |
| ећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испр |
| нета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се р |
| p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар |
| да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се |
| то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши |
| ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се зам |
| то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати |
| > <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјах |
| Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> < |
| <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блаз |
| мо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. |
| <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњи |
| бојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, |
| и службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његово |
| ко коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и |
| бични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пиш |
| ш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су |
| стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену жив |
| <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују к |
| као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи |
| ако је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сј |
| нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом с |
| дњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ д |
| си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била к |
| звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе нес |
| е сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцат |
| ће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда |
| пник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући |
| а. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изоко |
| ишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{ |
| о, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија |
| Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њ |
| е по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> < |
| ата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом п |
| ча који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежи |
| ану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме д |
| тинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биј |
| е опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим |
| два сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорн |
| е између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њ |
| с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојни |
| о поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједи |
| ебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> < |
| ски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, |
| да десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да |
| S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни |
| жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно |
| о гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тр |
| у се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличј |
| ј!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетни |
| руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхта |
| пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збо |
| кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опа |
| ађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> |
| одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не |
| уци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да н |
| одају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен |
| подарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куц |
| чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махов |
| ђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> |
| аху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p> |
| знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у пут |
| у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је чи |
| прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? |
| и, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге |
| кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијело |
| а младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и |
| та што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но |
| младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слоб |
| ; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} |
| ога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрав |
| е остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! |
| стоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А |
| оджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па |
| рао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} |
| > <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привл |
| ијатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, нагла |
| ечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} |
| ује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезни |
| реко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране је |
| егда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, |
| како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гво |
| ачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо крив |
| гдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> < |
| ико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чи |
| унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да |
| се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изи |
| местили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му |
| робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строго |
| ло се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да |
| справи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се д |
| се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход п |
| ирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да с |
| идио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што |
| отике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јос |
| ! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тје |
| — Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — |
| ашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи |
| њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p> |
| ни.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А су |
| да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А ју |
| и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицам |
| нога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанае |
| дговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће на |
| се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када ст |
| ал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — пот |
| се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма |
| ио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратков |
| је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не |
| </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага пр |
| ну рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази |
| ко чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући |
| ако да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уред |
| , увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како ј |
| есте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје |
| ишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није н |
| исима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као со |
| >— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друк |
| њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службено |
| чем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било |
| , па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше |
| јана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тр |
| да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Ниј |
| , зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у дру |
| што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа стар |
| лом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њем |
| ец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S |
| оре све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на |
| им отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма |
| д је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој |
| атима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попо |
| дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гл |
| а очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p |
| а’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза с |
| ци између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим ува |
| узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла |
| p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за пр |
| увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ћ |
| на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, |
| ослужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; бли |
| у собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у |
| пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетло |
| ац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли |
| е зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се |
| пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве |
| и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љут |
| е дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећа |
| о, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељ |
| војим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Ј |
| емишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјер |
| лу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне |
| а, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, |
| адује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било ко |
| ека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољ |
| размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и заг |
| ги и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху |
| у био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је |
| ика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осје |
| резнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ћ |
| , здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим ги |
| , што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше |
| зи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> |
| а је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни |
| дицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд и |
| уши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише с |
| и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни |
| е уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца |
| а и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, |
| цу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу |
| p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од |
| угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвиј |
| ви.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Госп |
| га послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њег |
| чеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— |
| у, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска |
| едаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и г |
| p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килогр |
| или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљ |
| p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару сл |
| грао и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура н |
| роброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Ју |
| оди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, |
| обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а о |
| за стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свј |
| жу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па пог |
| !{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не би |
| Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз |
| рне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Син |
| И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у |
| онима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неко |
| >Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} Н |
| од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се на |
| <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свејед |
| еленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелије |
| еми криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} |
| утарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене.. |
| ик државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакрива |
| м несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов мл |
| штрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не мож |
| {S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати |
| оши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово р |
| ово стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> < |
| м путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не |
| p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке |
| мље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — |
| шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и с |
| исање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче с |
| жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијес |
| ни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видит |
| але ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непог |
| оља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одве |
| да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо јед |
| > <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и уни |
| непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи ш |
| , а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то |
| а, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, |
| таде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не |
| још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бј |
| тила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта |
| обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сј |
| је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше прис |
| го шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га шко |
| ћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађар |
| Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим |
| своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену |
| валу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум |
| сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва до |
| ла је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, до |
| о да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као с |
| зно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе |
| ије предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погл |
| одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у ш |
| етње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватал |
| зе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже с |
| затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу с |
| ли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и |
| њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном поглед |
| звлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — З |
| — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче |
| — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусц |
| који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусј |
| апосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб сп |
| те, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на ст |
| сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да |
| о мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и |
| се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник |
| у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу |
| да друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу с |
| цу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} И |
| о замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га |
| провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио п |
| </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јач |
| придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у ми |
| ..{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Конц |
| ка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, |
| Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се кот |
| анцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као н |
| е могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас шт |
| читао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} О |
| p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Ним |
| трже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост |
| ића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одв |
| о десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелник |
| исти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозор |
| љаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да н |
| пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Коли |
| прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простор |
| подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и |
| жио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је |
| p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад |
| <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех |
| p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си |
| кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се сил |
| да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше п |
| но дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његов |
| редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво |
| језда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора |
| са, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није |
| м и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упа |
| а другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право ни |
| н гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, исп |
| куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику |
| а јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чи |
| овом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а бр |
| му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога |
| грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега |
| помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то ври |
| а!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда оп |
| е шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је |
| сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у прили |
| њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоња |
| и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С б |
| прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрд |
| S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака |
| з приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојк |
| се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтерес |
| осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! |
| шао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> < |
| сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те н |
| ло унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — |
| тас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа |
| Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p |
| ... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему о |
| . — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! |
| на, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило з |
| укне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда |
| жаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч |
| а Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и реч |
| д дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила |
| ну у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опро |
| ици редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о |
| Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад т |
| и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неко |
| ао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у |
| поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда д |
| јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. |
| ћке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет |
| ју шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</ |
| p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени ж |
| p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зе |
| дала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опро |
| у се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодуш |
| мијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у насл |
| ка се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаш |
| бузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љу |
| лиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p |
| аспни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — |
| сподин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори |
| ше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао |
| рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, |
| тубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи |
| рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Парагр |
| а просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — ту |
| ући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, |
| је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго уч |
| рете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно |
| тне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата л |
| . </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјен |
| д седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до |
| е у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господари |
| рет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замиш |
| да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако |
| ко овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у с |
| ежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у т |
| било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге |
| а тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнији |
| ц у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више |
| ваца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно |
| и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, о |
| је дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је |
| е труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви |
| чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, прв |
| и! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим |
| и узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Ну |
| {S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и |
| ега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљ |
| ћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила г |
| је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи п |
| з паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} |
| ур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће |
| сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној ха |
| ази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати |
| ољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повла |
| алеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова |
| сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у пи |
| на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбр |
| !{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села н |
| друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се |
| ануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лак |
| олим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу |
| си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> < |
| јете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, др |
| рајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платић |
| </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к |
| па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли |
| ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не см |
| ућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац |
| во, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева г |
| зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. |
| е — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пе |
| ут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — |
| љаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њи |
| S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и |
| а обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће би |
| н. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам т |
| — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — од |
| — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{ |
| виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија |
| како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, |
| о му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрс |
| еће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће но |
| ва...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гон |
| зненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавит |
| поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и пон |
| се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Н |
| е удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих |
| дјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јо |
| овидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна |
| estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу |
| е се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изи |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево |
| ењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на к |
| к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </ |
| ђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад ј |
| је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је он |
| се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још |
| {S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, |
| згуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по |
| } Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их л |
| ије дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— |
| едаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осу |
| добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упи |
| х објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чу |
| ијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном |
| иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га |
| <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учи |
| у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га |
| о... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </ |
| p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гла |
| — Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа не |
| ад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто с |
| гледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што |
| Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, |
| Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим |
| навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу |
| , но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} М |
| Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него |
| не је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче |
| ио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути |
| /p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лак |
| потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде |
| љило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима каз |
| стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шу |
| како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и |
| На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к |
| неноме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљ |
| јка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и |
| за се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престр |
| адушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би д |
| ори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се |
| улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По по |
| здаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наруч |
| кога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потр |
| Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, из |
| н од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се |
| је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бо |
| ђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пру |
| изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осје |
| зиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завирива |
| елога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни гр |
| . .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{ |
| а, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p> |
| ду наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избив |
| <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и |
| сипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Ст |
| другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике |
| м, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с по |
| подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са м |
| ш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. < |
| омрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју с |
| оље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове |
| ва врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије н |
| ид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, |
| одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p |
| ије се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе и |
| Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите |
| је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућ |
| — Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци о |
| и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале н |
| е трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му |
| тало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедје |
| ње...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче свој |
| ца.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечи |
| е, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да з |
| а све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не |
| ше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљу |
| кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и срет |
| мом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће |
| најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не р |
| ти и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p |
| е у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — од |
| ! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, |
| у па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади нова |
| вуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и б |
| — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, |
| > <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде о |
| што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте |
| до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се |
| S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у на |
| ре. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на |
| насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се |
| /p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није пр |
| <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се ум |
| ањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади у |
| а. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од |
| бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? |
| уше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече |
| се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше |
| жаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше |
| замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути с |
| му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори |
| уто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом |
| час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни |
| пита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјат |
| Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако |
| погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себ |
| вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одго |
| стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили саст |
| а ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p |
| на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред ње |
| Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује |
| </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> < |
| ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задиват |
| ла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашн |
| а растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претставља |
| ић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам |
| сећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом. |
| опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не т |
| ло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!... |
| д ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако с |
| чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију.. |
| је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да |
| </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је |
| мена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздр |
| аријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће. |
| > <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с њег |
| учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— З |
| е низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лоз |
| нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала |
| ући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека |
| а друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме до |
| ма, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе |
| одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац |
| дска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, |
| ец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и |
| у и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, |
| вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеш |
| пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлу |
| засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу циј |
| е да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин у |
| је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — |
| и; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче |
| схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</ |
| <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличј |
| у ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху |
| у ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође |
| ше око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих т |
| ова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо из |
| залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражи |
| ук.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> < |
| и јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цил |
| звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе р |
| лас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки зада |
| ка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево |
| а осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у |
| ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних си |
| то у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ов |
| оста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — |
| да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе |
| — Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре |
| изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу |
| а догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма мла |
| чевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се |
| чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено |
| > <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се ис |
| одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, |
| ину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редиво |
| е оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућу |
| запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши гл |
| прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богат |
| ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говора |
| >— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнеб |
| > <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави њ |
| боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам |
| ако брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање гран |
| у се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Ј |
| у потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од в |
| та, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледа |
| на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да ч |
| уђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чам |
| вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и ду |
| ј опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздраж |
| ивота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. < |
| ратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с н |
| не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с те |
| а његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. |
| </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су г |
| чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнув |
| аране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исп |
| ужбеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјеш |
| Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" |
| адић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да н |
| на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Ив |
| дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурин |
| ично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, ста |
| да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у пос |
| амјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стол |
| > <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и пок |
| оје се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угл |
| о се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Проб |
| ст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом |
| ин рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико с |
| рослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао шт |
| атакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и |
| учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитр |
| беном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на |
| једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе |
| з вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним до |
| јети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно зној |
| , отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најж |
| гом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се |
| брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и |
| ...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простир |
| ас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше |
| и их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа ок |
| ва рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако нај |
| до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше |
| од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа |
| пци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је |
| де на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари углед |
| </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му си |
| њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње ус |
| окојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као д |
| цаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерен |
| м ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме пр |
| и у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и н |
| е мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчиј |
| државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу бра |
| чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у душ |
| аки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће пос |
| и и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> |
| ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп м |
| ама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над који |
| онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ |
| пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’ |
| Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресв |
| пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам |
| насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, |
| .{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се д |
| засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих до |
| лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до |
| хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијет |
| Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у ње |
| ењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрч |
| заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Н |
| зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и |
| да, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него с |
| ју пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засј |
| то запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ к |
| ће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш о |
| есвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађо |
| е наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала до |
| асинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на |
| Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} П |
| ижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стаб |
| љишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу |
| ед робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљиви |
| не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви |
| оје је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањев |
| — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гроб |
| о: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно |
| а заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— |
| че Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што |
| p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. |
| нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну |
| ваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јем |
| одољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћем |
| и мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Б |
| Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — |
| ... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слуш |
| Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Стар |
| је било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро |
| дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, син |
| према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чист |
| ној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине упра |
| анућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исе |
| а, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упи |
| велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплаши |
| бом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и заг |
| веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— |
| отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског пр |
| ви тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем прос |
| ава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{ |
| грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p> |
| а одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, |
| се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна шт |
| море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрс |
| д првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам |
| му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми |
| полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису |
| иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? |
| ви. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збун |
| а... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је |
| ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила |
| угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S |
| вор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме |
| >— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако м |
| <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па |
| разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, |
| ћу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан |
| ориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> < |
| тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — |
| вињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и |
| тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да |
| тва.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриг |
| е, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра |
| за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток пор |
| и. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— |
| >— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла са |
| ишта дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо кри |
| ...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговор |
| писима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по сто |
| чим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје |
| — Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан |
| а. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p |
| г. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је |
| е смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. |
| рође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — пр |
| <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете |
| рајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он не |
| чеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — |
| подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрска |
| и. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се |
| p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код в |
| вједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори |
| евољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, з |
| љи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па |
| ри литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одгов |
| удућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се сре |
| idio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Ка |
| Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и нан |
| > <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Да |
| за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је п |
| огледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чуда |
| лачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> |
| ошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у |
| а.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p |
| а да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се ј |
| аријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој |
| ас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је |
| и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар |
| ни часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p |
| обом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> < |
| Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </ |
| у се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p |
| е стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и друг |
| атску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> |
| весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја |
| ена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине х |
| уку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одгово |
| е!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене |
| затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали бог |
| ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се о |
| <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи орг |
| је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — |
| ритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ва |
| сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одма |
| је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да |
| ога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусрет |
| досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из сел |
| р...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и н |
| поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију н |
| е тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још |
| Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачу |
| е се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. < |
| о бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева |
| товао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То би |
| што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши неш |
| иташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — пон |
| кога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живин |
| <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа с |
| листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отво |
| — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вел |
| ан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди |
| млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се |
| аше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> < |
| етљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{ |
| адне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значај |
| природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, |
| још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја |
| и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано |
| да да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> |
| из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама |
| г часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи д |
| очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели да |
| е ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{ |
| ено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у |
| у.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачил |
| кречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећо |
| азлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било |
| е — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — |
| еодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, |
| осиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани |
| у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па |
| тите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они |
| , па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к |
| д јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић |
| да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу у |
| ржавноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад с |
| буха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униф |
| м, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — п |
| {S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упозн |
| ло вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, |
| биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он |
| а просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад |
| па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Ј |
| о. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој унифо |
| идите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А о |
| , господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бешт |
| Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осм |
| на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку |
| нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме |
| политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укоч |
| амо господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је |
| да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само |
| е, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— |
| ени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да урад |
| ирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... |
| и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече |
| ... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — В |
| кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим виси |
| око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, п |
| љаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни |
| и нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, при |
| имо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Изби |
| вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној с |
| о досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу ожени |
| {S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви зна |
| ју. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повиј |
| но и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А |
| та ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нов |
| ој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћ |
| на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— |
| дно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у |
| се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p |
| </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђ |
| јеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше |
| ра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати. |
| уо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу. |
| оздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заме |
| брдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и |
| >Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупнико |
| а по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут |
| то дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, |
| рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} |
| загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, |
| бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S |
| ву. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељ |
| павица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, |
| м собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се |
| тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува м |
| >Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и |
| жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвест |
| са наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод |
| оворише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво п |
| p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазг |
| о. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све м |
| ије ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодр |
| </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А |
| вом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. |
| мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! < |
| суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење дод |
| > <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци ко |
| p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ нач |
| очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} До |
| > <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше |
| ти?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си уви |
| упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до окто |
| кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче |
| p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, |
| у вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци |
| соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо |
| д судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима о |
| Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима теч |
| дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи ш |
| ама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник за |
| > <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда |
| ељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, де |
| село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му с |
| реко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p |
| о рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, |
| >Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и пост |
| а понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје п |
| на размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за |
| Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз о |
| службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих дво |
| дбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— |
| бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху сру |
| ице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што |
| о рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао |
| } Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и |
| ру и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који |
| га дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјет |
| слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме |
| лико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и |
| и се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде преб |
| ди. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И |
| пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, д |
| ј лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших |
| ше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне сво |
| ибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам |
| </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокри |
| Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? |
| лавару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не р |
| је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, м |
| му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно |
| новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одм |
| о породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Ис |
| дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жег |
| вља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом |
| ило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо к |
| нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру д |
| ће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји |
| ачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодре |
| јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу м |
| и он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет и |
| /p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на |
| чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> < |
| ели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној |
| талежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему |
| p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на |
| </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, |
| у момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; м |
| > <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, си |
| ве осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни |
| } Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p> |
| и ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како |
| може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то |
| Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, д |
| ародом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим |
| нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше |
| и и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он |
| ине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати дост |
| радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу п |
| во горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — уп |
| младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ |
| уду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога кл |
| мир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — |
| бријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се |
| ји се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара |
| а кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га |
| ије могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} |
| и осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Ут |
| бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш неду |
| о ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дош |
| рп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути п |
| ио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчев |
| , и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих |
| жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSe |
| а.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајст |
| у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Ост |
| илом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује п |
| p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује |
| аструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме от |
| пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с |
| а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, |
| ма на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збо |
| гова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младост |
| исто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет м |
| и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних д |
| и каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна |
| ио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну |
| имиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И д |
| уша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дј |
| и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долаз |
| међу молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, ш |
| дости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде на |
| .{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путе |
| пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он |
| свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговар |
| у. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши |
| p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махо |
| неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухват |
| састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завирива |
| у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си |
| ити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво |
| ло прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драгова |
| свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти |
| </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рек |
| нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се |
| лови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа |
| пшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пил |
| оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p |
| .{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао |
| — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загр |
| узика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну ср |
| у додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Не |
| што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа |
| а сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то |
| сто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И др |
| ди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега |
| рашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико |
| на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа с |
| и у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и др |
| сли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} |
| т; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} |
| и да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста вед |
| Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низ |
| коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозби |
| дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, |
| утем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{ |
| близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћ |
| не руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло из |
| лости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се |
| </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари сво |
| е? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— |
| крено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p> |
| е драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придр |
| се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — |
| ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, |
| а. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} Д |
| рављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив |
| инктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за р |
| јаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше п |
| најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакуп |
| јерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — |
| осматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећ |
| те, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Ив |
| му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга |
| њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једноли |
| себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догл |
| ла по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим п |
| Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође к |
| лици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, |
| је. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Ни |
| у! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше |
| није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно |
| овчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам г |
| ања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О |
| иво погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше |
| Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> |
| Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако к |
| еп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли |
| овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као |
| {S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром |
| а старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> |
| пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да |
| плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— |
| сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти ј |
| нопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала че |
| S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође |
| ико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се |
| ита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! |
| {S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Раји |
| ара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би |
| рујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удара |
| ритрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа |
| јаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у |
| и младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У гов |
| и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се |
| руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Е |
| . </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама |
| толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива н |
| <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и та |
| ао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изв |
| ати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун |
| свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час |
| вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим |
| и светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га уду |
| ине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања бриг |
| шао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесета |
| како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде |
| {S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекуј |
| ру.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у |
| шко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне |
| о се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га т |
| на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли |
| ко није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. |
| шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му |
| јелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвј |
| ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни |
| ворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто од |
| — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто |
| ен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гд |
| . </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да |
| настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој |
| посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му |
| е ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна х |
| аче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Биј |
| и и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је |
| ко ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, |
| рама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мен |
| к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} |
| лаго. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом |
| е да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод н |
| учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управит |
| ма паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио |
| својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низб |
| ви таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одго |
| није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’ |
| та... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочиш |
| свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе рак |
| се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> |
| Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо |
| им цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — |
| била у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек нек |
| ивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеш |
| мија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему д |
| и се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даље |
| приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и зам |
| погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{ |
| што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако г |
| шљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црве |
| ао у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и |
| за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га |
| опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавил |
| е сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати м |
| закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, з |
| ! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се |
| у тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива |
| се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника ка |
| чај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су тали |
| он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој д |
| којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењ |
| та и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> < |
| снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен врије |
| дићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљиви |
| т.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би с |
| зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је |
| . </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио |
| а се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрн |
| хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и |
| .</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврд |
| пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то |
| е у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мај |
| пак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада п |
| шким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звеч |
| ако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} |
| , са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, |
| војој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће до |
| а, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у |
| Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне |
| у и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи. |
| ран, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; |
| ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с |
| ветај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто |
| е би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослу |
| и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жера |
| ла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри |
| го сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се ша |
| Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— |
| Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет изб |
| ; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. |
| егорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав об |
| о нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све паз |
| <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{ |
| егових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи |
| S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! |
| но двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди |
| и онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! |
| жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати |
| х врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирн |
| диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојк |
| старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> |
| Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, раств |
| </p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно запл |
| шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласо |
| та своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> < |
| Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићко |
| жури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на |
| и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извиња |
| ман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>О |
| зећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник држа |
| и дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Ви |
| но прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да |
| на не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури |
| души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уст |
| нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем |
| ви: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, |
| да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја |
| проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све |
| мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након |
| — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се |
| је име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S |
| кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем пра |
| и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Њего |
| ини и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’н |
| ље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ћ |
| о срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насм |
| — А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p> |
| премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опо |
| м се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена |
| рже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова |
| би силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дат |
| пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </ |
| е у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> |
| ишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— |
| Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло к |
| Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није |
| , им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједнич |
| ети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к м |
| Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла |
| ве му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа ост |
| ући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа сво |
| ним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чи |
| , ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало ж |
| е, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите там |
| {S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви |
| сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која |
| се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступи |
| ме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога |
| аоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </ |
| понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти ниј |
| дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да |
| <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре из |
| вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо |
| а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Би |
| и, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S |
| липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки н |
| </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гум |
| ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{ |
| Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се |
| е блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — |
| о свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјест |
| е га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели п |
| е ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти д |
| еро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> |
| ; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— |
| доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с оч |
| било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p> |
| ас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и наду |
| пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а |
| </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини јед |
| се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и гор |
| рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — наст |
| с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... |
| те ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни дру |
| ади и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да ви |
| .{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа нас |
| шта немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не зна |
| } Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{ |
| ао окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну ком |
| е Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва трој |
| </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто пре |
| p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, нећ |
| , а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долази |
| . </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протума |
| регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, |
| асом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи |
| же.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха уни |
| неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSecti |
| . </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече т |
| његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени нек |
| упнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупн |
| <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостан |
| </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у го |
| ну био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му |
| е напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам |
| млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Д |
| се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да |
| здијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уо |
| иђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку |
| њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фу |
| амор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној ст |
| што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрн |
| ијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне |
| не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што |
| <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекл |
| јевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она о |
| је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли |
| о, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни жив |
| та Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријег |
| о нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! |
| Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</ |
| Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво г |
| вар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нест |
| . </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, к |
| ка. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, |
| шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом |
| рпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјево |
| на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, |
| {S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извук |
| ор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? |
| } Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! |
| Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао.. |
| зивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на |
| — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставиш |
| буђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... |
| >— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавиц |
| атити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да |
| — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Д |
| суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у суср |
| поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наоч |
| атворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — |
| у зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, биће |
| ромуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини |
| — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих |
| двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога |
| ка остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гро |
| ивље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам |
| !</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их ж |
| ћете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба |
| напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и |
| ега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено |
| on" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово |
| ила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да |
| и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника |
| по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Ли |
| поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} |
| прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, |
| екој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким |
| .{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у ј |
| !“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућа |
| да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто |
| p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа г |
| чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! |
| ако други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите |
| твари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, |
| ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вријед |
| аше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у |
| рама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, |
| S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова |
| ицима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих год |
| у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и пот |
| уз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустић |
| даше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у с |
| ђе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу в |
| ело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; |
| а села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стиг |
| са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде п |
| <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор от |
| — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво поглед |
| их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пех |
| нија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча |
| у да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обр |
| > <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либр |
| тина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба д |
| љало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма |
| раво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p> |
| уго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не |
| те; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продај |
| подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад |
| воју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до |
| маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху ду |
| се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет |
| жи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> |
| и, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се јед |
| зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими зава |
| ји начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер |
| — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно др |
| разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он |
| це маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шт |
| нарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто |
| ио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се к |
| т и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> < |
| иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и пос |
| су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Ив |
| /p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјеч |
| ди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачув |
| не. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом р |
| S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни |
| љи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форин |
| ом је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижн |
| да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању за |
| ме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачу |
| гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина |
| , па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насм |
| њима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за јед |
| се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу |
| </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини.. |
| изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљ |
| говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Пит |
| S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми |
| и које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним |
| ше, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковин |
| удно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само д |
| воре.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Приглад |
| , сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њуш |
| и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каб |
| ћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком |
| лика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, о |
| да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прв |
| та носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, госпо |
| </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то |
| </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — |
| топита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, г |
| јући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала |
| је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву |
| м.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпу |
| ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— |
| ечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је |
| свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже |
| е да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — |
| ијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни бил |
| творенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мр |
| {S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слу |
| ко паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p |
| ци до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? |
| . </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала за |
| вичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сј |
| за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржа |
| де за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице |
| а друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да бу |
| јурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на запо |
| обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> < |
| — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде пос |
| учи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу гл |
| а — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије |
| не се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали |
| , као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла сл |
| слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита |
| ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких |
| извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли |
| било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — |
| .{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p |
| да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да |
| , а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> |
| руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, |
| у и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке |
| ст и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смири |
| јао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оц |
| на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а |
| „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста ост |
| су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што в |
| , и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И о |
| а му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињств |
| } Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече И |
| ., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати |
| рква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то |
| о би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> < |
| је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и за |
| сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... |
| у узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли м |
| тац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече б |
| , а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне |
| ју није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за |
| о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држ |
| но оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је о |
| > <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује |
| пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> < |
| е испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљив |
| и ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— |
| клони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу |
| unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, |
| ламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на |
| ве маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p |
| читеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости |
| {S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дј |
| ћ. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </ |
| и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p |
| проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се |
| станак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да п |
| путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе. |
| е стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде |
| нила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не мо |
| а. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућ |
| на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се уп |
| > <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у с |
| и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бе |
| ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све |
| и камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој п |
| иновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господ |
| онило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у с |
| блачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша су |
| а њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, по |
| у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па |
| а се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у б |
| у. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи |
| гу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се ч |
| мири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Нав |
| ако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Он |
| непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што |
| ену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једн |
| зиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и руп |
| наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га |
| дину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пуст |
| прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у с |
| шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> |
| дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно п |
| д другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупн |
| а.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се |
| о прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој |
| , и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разгова |
| ају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у |
| од тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање |
| м му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужи |
| очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. < |
| комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док нако |
| собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} |
| на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад |
| са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју |
| и на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе |
| до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. |
| дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе |
| Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на ви |
| ... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду |
| и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађен |
| и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама |
| ко започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и |
| лике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре и |
| даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би |
| ладић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнил |
| ираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа |
| подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{ |
| рко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свак |
| есио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>З |
| <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду |
| с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам |
| /p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. |
| ар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Ан |
| у.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се |
| дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима |
| епо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет |
| д.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала сви |
| м у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим сви |
| погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и п |
| раћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града на |
| ав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и |
| </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>М |
| ети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне |
| уром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим |
| Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се |
| да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у |
| во их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих мл |
| их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буд |
| </p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стић |
| напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. < |
| тручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине по |
| Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Он |
| </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Мари |
| Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које ј |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је ј |
| нако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прис |
| во, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ћ |
| цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он |
| души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну о |
| је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с |
| није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он |
| дужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је с |
| ојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се |
| говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне |
| омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође гр |
| И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> |
| ају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјет |
| сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га ви |
| — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: |
| преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к |
| , покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра. |
| олако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега |
| } Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се.. |
| ајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво |
| — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> |
| ди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори |
| свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше н |
| Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је дра |
| не једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; ње |
| ш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на вра |
| , а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низб |
| > <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p |
| њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпо |
| Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унес |
| ко сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{ |
| та: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако |
| ну.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече ј |
| назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно |
| не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас |
| руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и |
| а ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — |
| о, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А он |
| су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали |
| ља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Ан |
| е да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено |
| час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чи |
| — И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и при |
| јели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и д |
| оче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангуб |
| јеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S |
| је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с |
| устите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Ал |
| — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегн |
| рене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би л |
| нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Т |
| ве се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита |
| врне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’ |
| сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримен |
| жели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављ |
| м не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, св |
| во ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, |
| .. </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједо |
| Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> |
| ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу |
| ву ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p |
| ас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! |
| ако се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу |
| .. </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S |
| иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!.. |
| ли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива бу |
| А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква п |
| ћан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо |
| — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се годин |
| се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шј |
| ас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ |
| к дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић |
| ми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ |
| S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му |
| није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дрш |
| за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да ис |
| га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова прав |
| продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас кр |
| м.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>З |
| м најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када |
| за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје св |
| — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну |
| је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С нате |
| трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте д |
| а хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— |
| остељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А |
| дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обој |
| хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? . |
| е.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубин |
| ога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на |
| а посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њ |
| је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао |
| лико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{ |
| зини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, |
| S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од |
| ора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се |
| сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ |
| љно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје п |
| х увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажура |
| Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Ода |
| миче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје вазду |
| тни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и |
| к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. < |
| ат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јуж |
| у застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и |
| на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суш |
| вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце там |
| о дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном поко |
| се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље |
| ј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тади |
| се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди |
| он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам |
| ежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што про |
| р жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— |
| ат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла подни |
| е ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто |
| а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се |
| а над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка |
| се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се |
| ади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромај |
| и вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље бил |
| огаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се к |
| Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — пр |
| {S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочину |
| о би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладн |
| сцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и |
| ирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Не |
| длучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то ос |
| ешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре |
| х, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијес |
| </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је би |
| не; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никак |
| оћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли |
| оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио ре |
| у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посв |
| но.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, |
| пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и за |
| ора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесе |
| у ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — |
| Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци об |
| о учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост |
| . </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сје |
| д ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази к |
| јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, п |
| иво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it" |
| могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је |
| <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је ж |
| је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина в |
| ицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да |
| изавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и не |
| ом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно п |
| с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак |
| — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— |
| цу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно заже |
| сом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По пода |
| ке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} |
| да Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, |
| немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједло |
| p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећа |
| енога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи |
| е, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сун |
| ла нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у |
| , у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је рас |
| Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} |
| опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што |
| .{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребит |
| један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недо |
| Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа на |
| у, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Ст |
| села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност изв |
| пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирило |
| и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с |
| Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се ок |
| з огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав под |
| ајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њихов |
| ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата ш |
| у.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодре |
| замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручј |
| а јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило |
| и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и |
| ре, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну |
| </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши н |
| сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Но |
| S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гр |
| уде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, дра |
| урно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карак |
| њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, |
| ијечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туц |
| ије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао на |
| ника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Брав |
| ктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. < |
| у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</ |
| /p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! |
| ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се п |
| идим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајућ |
| а? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са д |
| ва стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену. |
| илиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} |
| што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} |
| кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а о |
| далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапу |
| војци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом г |
| а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јављ |
| дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и у |
| о о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним и |
| аље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљег |
| , безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свј |
| нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум |
| етра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S |
| <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од сел |
| и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— |
| токих трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чеж |
| би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — п |
| тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа н |
| т’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост с |
| p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им |
| аваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се |
| и ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим би |
| а држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога мо |
| с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за |
| говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — |
| тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати |
| цану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — го |
| аћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да го |
| даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред |
| јор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке |
| се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стран |
| дзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку глед |
| да, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плоч |
| је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте ч |
| евојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу |
| оврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање свр |
| , крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим ис |
| литкоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жуп |
| е по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се |
| очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне |
| дати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из |
| вјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се |
| заше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p |
| лика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момч |
| господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. |
| е печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво ње |
| ама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао |
| м се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе |
| ност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учин |
| служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, |
| ладић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како |
| и.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по |
| прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хт |
| јегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматниц |
| е лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у ш |
| атио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их наг |
| аше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у |
| има ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као |
| дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> |
| шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући |
| љато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега |
| купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. |
| ној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује |
| ура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора |
| изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како |
| ост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, |
| Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болн |
| нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} |
| вема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, |
| , ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са |
| вине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се п |
| а изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је. |
| бави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, ми |
| за; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви х |
| Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гле |
| но.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </ |
| одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, |
| даху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.< |
| Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлиц |
| е за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја |
| и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи с |
| ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се пр |
| магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки |
| ако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а ј |
| — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа |
| } Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало |
| онија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p> |
| шљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благос |
| к немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се то |
| ну, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се г |
| оре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг рас |
| о него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Н |
| потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p |
| им кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у М |
| ац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кри |
| насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио с |
| едно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, |
| ијеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из се |
| ајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, |
| их ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их |
| нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу |
| прто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— К |
| али на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Л |
| >Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, |
| . </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — |
| </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако по |
| а. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p |
| /p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти в |
| ијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Н |
| агаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од см |
| ам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — |
| и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је до |
| </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком |
| едљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шуг |
| ну... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? |
| /p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а све |
| харну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p |
| ао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му |
| >— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учин |
| кнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Д |
| ога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте |
| едај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, |
| вољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се |
| . </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сло |
| > <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p> |
| а нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек |
| ио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод |
| говара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси |
| пита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p |
| е наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед |
| .{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухват |
| е у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале |
| прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на И |
| вота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели сми |
| ти отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послуж |
| по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто |
| ка, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљи |
| > <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за вели |
| узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали |
| о вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би |
| дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно |
| раве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица и |
| пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост |
| и очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. |
| ну вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Лук |
| Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP19041_N1">Црвени лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, г |
| вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... |
| урин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. |
| тави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарен |
| едња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине. |
| дена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се |
| </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаш |
| што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени |
| е исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно |
| свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ов |
| пред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво |
| леда се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво! |
| ј ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи |
| погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом и |
| што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак п |
| ица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, |
| p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невољ |
| ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова |
| , за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Вид |
| се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! |
| јетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала с |
| но приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин пред |
| бро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити |
| уговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p |
| стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим свето |
| Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе |
| у.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад |
| . </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{ |
| т смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима см |
| м у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У ја |
| <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и д |
| таде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... |
| , Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет |
| кава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамење |
| се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа |
| ане. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p> |
| т што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање |
| ете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их. |
| ља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упути |
| и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури |
| на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви све |
| шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе п |
| ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Н |
| чевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... |
| p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека |
| лаву божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу |
| на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се |
| види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} |
| д што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му с |
| из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у вр |
| ратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи |
| ка стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И |
| > <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па х |
| ише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане д |
| на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара ц |
| ећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено м |
| у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито |
| </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... < |
| јешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци донос |
| торе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, |
| и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини.. |
| .</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докра |
| дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је |
| ја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закљ |
| је... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи |
| тарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост |
| илна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник |
| жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашт |
| но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; сам |
| љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао |
| но је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно |
| га одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних уду |
| и прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељ |
| одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце б |
| ти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се с |
| ри човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дј |
| p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом |
| аочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један |
| ијеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, жи |
| очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њ |
| мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше изме |
| ежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једна |
| их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему |
| </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле пре |
| њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пуко |
| одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљес |
| /p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и н |
| сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, к |
| свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стр |
| е, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и п |
| Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад оз |
| е на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напон |
| опце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за |
| разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> |
| ладић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мо |
| трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам |
| бикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам ре |
| адит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем је |
| ну се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га |
| } Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда ник |
| рузим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не |
| .— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овак |
| овац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше о |
| ре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прст |
| Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се ли |
| о. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} М |
| — Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Нај |
| било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p> |
| људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женск |
| д себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико нова |
| Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> < |
| ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам |
| ... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје с |
| ? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам разм |
| плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— П |
| мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... |
| га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, |
| знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико |
| рата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчи |
| дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од |
| ти, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се м |
| говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закр |
| реста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало по |
| а да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога... |
| брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж |
| н. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су м |
| оћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p |
| p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!.. |
| продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрп |
| p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави |
| Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се |
| друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подруг |
| <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбиј |
| ши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их пр |
| узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погле |
| и одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. < |
| истојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га |
| бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ет |
| !{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, ал |
| А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. |
| ше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних |
| } Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Ниј |
| Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како |
| ени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’ |
| , поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво |
| то не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају |
| це у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. |
| р, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, |
| ја да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита г |
| <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p> |
| јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p |
| покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је о |
| но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. |
| усти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци |
| коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да |
| како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прв |
| ? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— |
| Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље |
| ...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругива |
| сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће |
| {S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соб |
| ђе мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p |
| ић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пуст |
| ?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча ј |
| и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече И |
| га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наје |
| сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије |
| .{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’... |
| Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да ост |
| — ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и |
| ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијет |
| ц у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их |
| ан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу |
| под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </ |
| а мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’... |
| калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на уви |
| p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{ |
| енули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остан |
| ’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— О |
| дан од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја |
| <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише |
| вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као ста |
| ам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак и |
| риме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карт |
| же пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон |
| роћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, |
| , ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нек |
| ти по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као |
| знебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо |
| Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми |
| а.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти |
| на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отиш |
| >— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу пот |
| у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве |
| да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је |
| p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе |
| р старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А ос |
| зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> < |
| те. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — ми |
| ека нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> |
| а мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода б |
| Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, |
| собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ч |
| му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> < |
| орио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако |
| чем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује |
| на све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </ |
| е је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи |
| ра неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи |
| и? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Ив |
| — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац у |
| ћнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто ј |
| мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа |
| никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за ц |
| посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине |
| ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с ч |
| ет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни |
| дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме пи |
| м кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да |
| је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? < |
| ас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> |
| му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто по |
| што су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакл |
| ени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> |
| редљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Т |
| Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашт |
| } Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво |
| му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите |
| и, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се го |
| је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Ј |
| иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак |
| ?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им |
| p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча |
| арај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу |
| {S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да |
| ру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у |
| љи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се ме |
| е Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма г |
| и, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а о |
| е мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чу |
| ично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је |
| — Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је п |
| не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би |
| се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липом |
| .{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у мил |
| и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула |
| вога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад |
| ку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од то |
| у, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </ |
| ...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... |
| прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А |
| иорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} |
| билних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добит |
| м је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} |
| е се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а |
| рску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиори |
| атити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ч |
| пије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали на |
| е бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни |
| ам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} |
| вори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мў |
| p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у ко |
| ириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији сви |
| уца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, ре |
| ку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, |
| на сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је |
| ици и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјемен |
| и им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се |
| на. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој п |
| јетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цви |
| друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S |
| дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— |
| да равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад |
| и да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гле |
| штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте м |
| дјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не |
| жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац |
| ирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он г |
| у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па поглед |
| Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} |
| а ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први |
| приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се |
| на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смр |
| да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за со |
| лачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме |
| бала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду |
| куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуг |
| допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{ |
| е.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. |
| с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је м |
| а и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што |
| испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи |
| јекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и |
| отара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све |
| оликога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солда |
| у китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како |
| разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи |
| гу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњ |
| ако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“ |
| гло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гле |
| њајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као н |
| а да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код |
| е.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из |
| се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им |
| с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, запл |
| ом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна с |
| воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене |
| њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га |
| брати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњ |
| /p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико у |
| рила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, о |
| дин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, |
| оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p> |
| жебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али те |
| , свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p> |
| пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Поче |
| ставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није пр |
| вар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се |
| ој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. |
| е и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија |
| — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости |
| у стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ о |
| послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говор |
| } Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичка |
| и и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њих |
| јка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише |
| шао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји |
| осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око м |
| Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге у |
| е.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По се |
| ина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се б |
| у ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сј |
| ра, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, н |
| м како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за |
| /p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вј |
| у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћ |
| ова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у |
| као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила |
| нут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један пре |
| вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — о |
| слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним |
| праних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из |
| х њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Из |
| и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показ |
| а кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар зап |
| бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да |
| е се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако б |
| ом све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио н |
| ремену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај мос |
| другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.< |
| камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадош |
| еда у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздух |
| p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит |
| сред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безб |
| ен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да про |
| неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога к |
| вице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се |
| младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, |
| она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. |
| виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не зап |
| дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену |
| онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S |
| аља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца |
| заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди |
| номе послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поз |
| балом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> |
| ! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа н |
| он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго н |
| и се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов |
| еш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не мо |
| — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — р |
| ути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горје |
| стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Ко |
| јима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући. |
| >Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву би |
| p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене к |
| ед својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и |
| ма што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навир |
| ме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то ј |
| дговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао у |
| живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> |
| — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђ |
| тљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она с |
| >Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те |
| вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у п |
| лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијег |
| ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте бој |
| ју...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти |
| слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљ |
| ни пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! |
| ђите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осје |
| у дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу |
| пада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње |
| е једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупн |
| звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, |
| че пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је |
| му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слут |
| се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, |
| чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — до |
| ама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, |
| хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он |
| јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он м |
| S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, |
| — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, п |
| шћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. < |
| {S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колик |
| он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а посли |
| вољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила ј |
| ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе |
| н човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво о |
| редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у за |
| простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, с |
| чини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— |
| ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани пови |
| /p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из д |
| пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама до |
| т велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да |
| љак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у и |
| шта, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну |
| понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га позд |
| итеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допирах |
| ј самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и |
| едао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се |
| у уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми |
| Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} |
| нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све к |
| пази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе |
| мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! |
| некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> |
| тарица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле прости |
| ума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопал |
| вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрум |
| са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се |
| , онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим |
| ахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито |
| да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> |
| Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече |
| тима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А |
| во, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. |
| се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави |
| е пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржал |
| ечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, |
| љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађ |
| {S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше |
| ете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: |
| ни су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком |
| та путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{ |
| а моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њ |
| егову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе ст |
| дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Ал |
| и. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој |
| бијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило |
| јесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у р |
| рнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — ј |
| на и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жа |
| уку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се |
| тједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заоста |
| е.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блијед |
| им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. |
| е једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се И |
| ама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p |
| осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и |
| рази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не м |
| ца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он |
| зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке |
| му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај |
| илна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души |
| не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала |
| к његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га |
| У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се |
| узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече |
| ворити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он ј |
| корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се прир |
| благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго ш |
| . </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освје |
| о ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </ |
| упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и |
| лиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И м |
| <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с мл |
| ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није |
| рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, |
| ази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати |
| а га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али |
| мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи |
| б’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </ |
| ожи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царин |
| !{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци б |
| </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија |
| неси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, |
| е у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Н |
| нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно ста |
| осао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан |
| у купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, ст |
| но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни |
| да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао п |
| казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме |
| жише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да |
| , — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, |
| Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпо |
| ан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купи |
| кати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> < |
| пити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога чови |
| — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами.. |
| и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице к |
| је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу о |
| собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Доту |
| у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. |
| сно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заок |
| ешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јо |
| војој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У ду |
| — То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, может |
| а. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— От |
| лажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </ |
| Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој от |
| > <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо прост |
| аћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекав |
| обом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> < |
| дан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, |
| аље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га п |
| з цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио ј |
| к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зно |
| гова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посј |
| > <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блаже |
| S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишар |
| , лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би |
| лавом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> |
| ђе и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на |
| ило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и |
| збиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних |
| он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милоср |
| икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срц |
| са при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупн |
| агано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од ж |
| гледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Св |
| , дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њ |
| самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не |
| гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не о |
| ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се пр |
| а не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет |
| и се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му |
| тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од со |
| причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и га |
| ви са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се з |
| прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је |
| ла се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даж |
| /p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци с |
| ојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха |
| јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар |
| ог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге |
| јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјест |
| ве ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све |
| иске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихо |
| е све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало |
| је трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи |
| илина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија |
| јом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Сл |
| у. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! |
| тво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гл |
| лом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и |
| ијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. |
| ити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— |
| а, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да з |
| е рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомеша |
| нутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не прого |
| добравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p> |
| ао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа живот |
| м нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз о |
| це, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот |
| а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало ма |
| ла се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак |
| ејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на нога |
| у запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледа |
| а говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, жу |
| дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније р |
| отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати |
| и да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, |
| о звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му о |
| се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, |
| е попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па ја |
| ишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора |
| а осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек |
| . </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране није |
| p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> |
| вога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за |
| , јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували |
| друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан с |
| и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чуће |
| , и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се |
| ви мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то |
| вов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив И |
| уза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлази |
| тити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински ж |
| аха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ ни |
| има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се пр |
| </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно врим |
| о пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S |
| еве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из сво |
| фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двоји |
| ама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкуј |
| ти, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за друг |
| рајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље вес |
| обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде изда |
| о, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико доч |
| редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему |
| овању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно гла |
| и тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — |
| зговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године |
| по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> |
| ину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази наче |
| а се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће |
| корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. |
| прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше ј |
| е му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S |
| винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... |
| овцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи |
| тврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма пр |
| атника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени до |
| аца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплат |
| нате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више прода |
| ићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на |
| ку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је поса |
| први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да |
| До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и б |
| нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. |
| смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је |
| врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пре |
| на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p> |
| у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто |
| ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и т |
| но безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — упр |
| а, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико год |
| да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S |
| ра осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се от |
| в живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глав |
| ра.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама зе |
| свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности |
| ије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне кава |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да л |
| кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозо |
| во часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе |
| не како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађ |
| ша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лак |
| лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу |
| руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су |
| за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} |
| ма је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с мор |
| ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— |
| тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о |
| бличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S |
| би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се с |
| олажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст |
| мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјет |
| ша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена по |
| е брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше |
| p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују |
| до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати о |
| али свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ход |
| и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане по |
| назију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} |
| је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> |
| чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и ост |
| не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјеж |
| азасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блијед |
| обро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигур |
| а их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; |
| ко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, |
| збиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше |
| — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. |
| } Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други |
| тан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’ |
| <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу тво |
| сјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармон |
| е немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне |
| што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за миса |
| ље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> < |
| ри. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цир |
| ће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, |
| а ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека г |
| еселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> < |
| и доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим |
| ву, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога |
| S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се по |
| не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ра |
| је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. |
| раган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и д |
| је се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлач |
| једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се оч |
| ме за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам |
| p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја |
| стоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> |
| . </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жар |
| узначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, |
| е се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одг |
| а свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала |
| право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Ант |
| и, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви |
| га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о з |
| ту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ход |
| тужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њих |
| се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, до |
| иже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, |
| се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чуди |
| ека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и са |
| мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нариц |
| часто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекид |
| а ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је |
| ! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили св |
| јића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је |
| поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, |
| ам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Те |
| октор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пр |
| и кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одм |
| p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три |
| >— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посј |
| нарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде |
| /p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма |
| пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што |
| о спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Д |
| и не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче докт |
| је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу |
| о, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом |
| начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор! |
| ругога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо |
| ело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лаг |
| ина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прил |
| а о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Пет |
| гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — ш |
| карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим и |
| начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да |
| .. — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} |
| азабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само д |
| ада је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да |
| танак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе сил |
| {S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ок |
| раствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности |
| даше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формално |
| </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и ш |
| и затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околност |
| одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони |
| } Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зач |
| јци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно г |
| листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјет |
| пази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу |
| . </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени |
| сећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му б |
| елена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био дру |
| е, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој |
| тидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа |
| уша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва. |
| арога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, д |
| икоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се |
| сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засј |
| у к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо н |
| док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом глав |
| ји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхт |
| е. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима зап |
| > <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора пов |
| зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљен |
| рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Ј |
| окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама с |
| с, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати |
| сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему |
| објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| тор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; |
| диви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И г |
| завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум ко |
| аде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јест |
| и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — по |
| ац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} П |
| разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко пољ |
| ли трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S |
| ти у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст изме |
| ипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије |
| инско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново |
| ој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их преки |
| помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза |
| </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу |
| /p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић |
| блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац син |
| а му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре |
| — Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече |
| ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, |
| } Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче |
| исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је |
| а је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа |
| S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смир |
| ом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није |
| помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — |
| за прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање.. |
| оште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељ |
| <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, оч |
| Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше о |
| а и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породиц |
| начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угод |
| <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила м |
| уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке |
| читељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресв |
| капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и |
| за и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} |
| На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </ |
| љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, |
| приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнак |
| одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се мог |
| а. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, |
| ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњо |
| јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што т |
| м кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га |
| нанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загри |
| се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане |
| варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном ре |
| ирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице љу |
| му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> < |
| о невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма |
| Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим ла |
| заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </ |
| крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе |
| лаву начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Ка |
| о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од ч |
| да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвок |
| управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа ба |
| > <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спа |
| тио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} |
| , и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p |
| запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им |
| .{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дош |
| ком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мје |
| еба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори |
| >— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница |
| ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новце |
| </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} |
| лико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се |
| ао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће |
| осподин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће |
| у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи п |
| ко би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађар |
| ште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу н |
| рено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га п |
| је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За |
| а.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и |
| ини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању при |
| ако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно. |
| старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је ј |
| по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу |
| похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Ју |
| рташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: < |
| сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на |
| друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила |
| сти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — |
| свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру ст |
| ру.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пу |
| {S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> |
| ину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се поврат |
| рвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— |
| нови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци... |
| вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догл |
| аваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића |
| н је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — |
| ла му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у гру |
| разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да ниј |
| {S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијел |
| од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше |
| ојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је з |
| > <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати |
| </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... |
| еца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је |
| људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролаз |
| и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да |
| својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично какво |
| ти Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао |
| јед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина у |
| ном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу |
| ач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти |
| ели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} |
| осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не прогова |
| шта, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у |
| било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — п |
| е ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад |
| а је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени нач |
| ећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, |
| убоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све |
| орити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чуднова |
| к.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дан |
| у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ |
| јмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Бра |
| олико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већи |
| му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дош |
| е, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у |
| > <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} |
| позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ст |
| ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа пра |
| и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, |
| ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’А |
| слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се к |
| ни!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, |
| да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме прол |
| родови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду |
| степено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши |
| своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто г |
| љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са |
| и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу |
| стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод |
| то не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека |
| би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би м |
| је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду |
| ује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одаз |
| се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му |
| луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p |
| над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши с |
| S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх к |
| .. </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Дољ |
| трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на |
| учини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћај |
| ушу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </ |
| е уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојк |
| ајзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чист |
| ло воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка ј |
| треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> |
| еника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу ду |
| ...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, |
| став. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак удар |
| је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за не |
| е!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пун |
| огуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} |
| асти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А П |
| , кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’ |
| „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да св |
| зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И |
| p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су о |
| еђу чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> < |
| , немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља дола |
| .</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, м |
| иће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на |
| х прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији |
| а... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху |
| ј снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним |
| уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодн |
| е замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музи |
| а. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; ни |
| Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — |
| ара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на ве |
| ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и |
| је мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну |
| о се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема у |
| брве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам сви |
| на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника цркови |
| ави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И превр |
| хваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> |
| е, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле |
| ви усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} |
| ду.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из |
| >Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје |
| ред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на |
| попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша пом |
| вао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи шт |
| — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши ма |
| је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их д |
| а живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју н |
| мње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махо |
| јати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завј |
| ика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— |
| е за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јур |
| ши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема п |
| кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — М |
| буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је |
| арио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је |
| днога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дуби |
| егово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, ме |
| а.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рука |
| ријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. < |
| у вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем |
| о неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило |
| е говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, |
| еда Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се бран |
| учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море |
| да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети |
| ство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора заст |
| се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к се |
| о.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред с |
| м путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан би |
| ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза |
| м и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни гово |
| е ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p> |
| — Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — |
| и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе ње |
| уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђај |
| он?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лије |
| работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену с |
| навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> |
| тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па с |
| Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, пр |
| уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, нек |
| богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За |
| хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у та |
| русцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор тама |
| ке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се |
| уљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро с |
| ерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служ |
| е гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише |
| те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака |
| рви брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, |
| да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну моти |
| сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе |
| ине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам |
| и. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе |
| вим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура п |
| ? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишл |
| р копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо ради |
| њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим з |
| молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сип |
| То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели |
| S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка |
| хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} |
| е шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав з |
| ар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: им |
| на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада. |
| евојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдје |
| .{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље |
| све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само ми |
| о с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> |
| S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти |
| одошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си ово |
| ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се |
| о! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека |
| ну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а |
| златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.< |
| при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље |
| отроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај |
| ам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде н |
| ази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пус |
| ј здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва доче |
| ори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бру |
| ем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво по |
| јећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и нер |
| и је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини |
| .{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p> |
| пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души. |
| е, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности ду |
| с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њи |
| е, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљи |
| , да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи мило |
| у прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледа |
| брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури |
| Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> < |
| м; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јо |
| застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује |
| чи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније |
| и неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крен |
| ма — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе сл |
| Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А |
| ражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају је |
| ли би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. |
| ло, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будим |
| . — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невј |
| ви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се |
| е. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! |
| арених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо м |
| } Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге |
| мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сиг |
| ца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Х |
| о њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </ |
| асјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љ |
| инчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код |
| стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стра |
| о гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту |
| p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се јед |
| ашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с ј |
| > <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас |
| — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више |
| крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, |
| да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „ |
| отврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} И |
| ре карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини |
| суђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} |
| ду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — р |
| рковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забр |
| тари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће |
| и он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</f |
| сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда |
| спуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> |
| ока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Ка |
| ерици то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p |
| е селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; њег |
| смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одма |
| ама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је з |
| о подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ће |
| се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и на |
| ога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају вр |
| ла чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p |
| ној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зим |
| вљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан |
| ишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога ог |
| ађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и бол |
| јети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне сту |
| прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>И |
| и било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразг |
| ева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је |
| ћи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима ве |
| устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — |
| ада је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, п |
| утници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Мар |
| !{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу |
| етлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</ |
| силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи нос |
| д пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не п |
| {S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако д |
| бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> |
| жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не |
| рамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и |
| у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни риј |
| — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махн |
| ица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука прем |
| . </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако |
| се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту |
| а од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности |
| а види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, пис |
| .{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво |
| агњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немир |
| рило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вр |
| о!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоред |
| S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хла |
| недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме пос |
| Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> < |
| ред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпр |
| у из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличј |
| жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по |
| ренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељкова |
| — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре |
| од крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — о |
| мо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док с |
| а сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и |
| твори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере |
| о кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на |
| гледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} |
| — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Т |
| ко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје н |
| де остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља. |
| ибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конве |
| прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ раса |
| ор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — з |
| у кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — |
| ако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу раста |
| да, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пр |
| право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма о |
| а душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И |
| о. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили |
| p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци см |
| Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и изв |
| колико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши |
| и затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љуб |
| осподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери |
| утљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? |
| тави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник цр |
| >— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор на |
| је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо |
| орне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину |
| один управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале |
| жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени.. |
| си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Ј |
| и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на пр |
| ... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— |
| ишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели |
| > <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог нам |
| сти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. < |
| селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон |
| зиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изи |
| убазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај сп |
| олупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогачен |
| p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и по |
| , зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дак |
| <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Ф |
| </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он не |
| и му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљ |
| tone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се д |
| станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, |
| ха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема ду |
| и све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Н |
| говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли доб |
| ла ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће б |
| и. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку |
| познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} |
| све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене ва |
| најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у |
| акупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за об |
| сте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари |
| p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па |
| оме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </ |
| вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику п |
| се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Љу |
| други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово |
| о се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро |
| сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мо |
| > <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг |
| говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте |
| још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена по |
| је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и прев |
| /p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{ |
| за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p |
| , винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, усл |
| свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— |
| p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су н |
| ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! |
| тињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} |
| пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p |
| видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да око |
| и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сл |
| лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а мла |
| и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, н |
| шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне |
| оше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико |
| ко, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава и |
| хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу о |
| ној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док г |
| ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га |
| ризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико |
| махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему |
| p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка пола |
| м, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз |
| ко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежури |
| нога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{ |
| ге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на |
| м постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Д |
| сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p |
| таде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, на |
| ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам м |
| тио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри |
| ек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, как |
| Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чам |
| , мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да просла |
| а служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} |
| ио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Ка |
| да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму |
| е трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесе |
| о! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам.. |
| р—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. < |
| тједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсје |
| кле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И раста |
| ч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. |
| се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је |
| та га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се |
| ћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо |
| ара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{ |
| живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке |
| га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крош |
| реко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је ма |
| у на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} |
| оран је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Није |
| Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтјед |
| /p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збого |
| ра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом |
| јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — сми |
| ријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталеж |
| у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога |
| гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу |
| и изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит мог |
| Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на |
| драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Због |
| е даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор |
| огнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене кој |
| руштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли гос |
| а сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало |
| ргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек ш |
| ка, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, |
| , где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| дава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе |
| ад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, |
| ој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је о |
| , он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или.. |
| ове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила |
| омаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у ус |
| ослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро |
| гим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} М |
| и.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} |
| кују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем п |
| икој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочул |
| во се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетл |
| епун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издрж |
| умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дуб |
| му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки |
| а сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни |
| жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсиј |
| мички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} |
| артији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, к |
| м.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре |
| у...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема |
| чи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> < |
| нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога п |
| .{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се з |
| ..{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му мла |
| и и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено |
| у иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају |
| тињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима су |
| , Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана |
| чи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво т |
| је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе |
| Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загр |
| једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осв |
| и је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа пр |
| а једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> < |
| бе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из з |
| је га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и о |
| ке. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар з |
| м гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз |
| мном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је |
| , а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се |
| остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издрж |
| ући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к про |
| рио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, р |
| годно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </ |
| ци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прек |
| осли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корис |
| је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лије |
| ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат |
| друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се ж |
| и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Х |
| дећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да |
| љане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти |
| вина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?! |
| S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари ј |
| </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо з |
| ) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, ј |
| допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</ |
| а им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Ј |
| би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Дале |
| сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће.. |
| мисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нис |
| р ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — ре |
| схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; |
| ена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> |
| вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире да |
| ша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје |
| в се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вр |
| је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ног |
| ажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у |
| оље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељн |
| га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да м |
| ају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дођ |
| октор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и друго |
| овршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек бил |
| ло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, |
| ди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — |
| се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка |
| ако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод |
| н. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнит |
| ислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! |
| а је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби п |
| м!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничем |
| — Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! |
| е свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Зб |
| . </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа ш |
| чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло |
| Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се дво |
| дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голем |
| не, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, млад |
| ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовим |
| ао пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот. |
| исок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше весе |
| , и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се в |
| ен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било |
| p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Ни |
| у. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жа |
| и кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену |
| е миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} |
| д је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћ |
| јех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — |
| Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим посло |
| ао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би |
| тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују |
| да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се д |
| од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{ |
| о му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то в |
| вршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет |
| Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало |
| те — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њ |
| кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, г |
| ристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси |
| оби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје |
| абадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву ње |
| оловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморски |
| ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се прост |
| о се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> < |
| љен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, |
| застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, |
| да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљ |
| између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гл |
| истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на ште |
| етлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграш |
| ово једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> |
| .{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се сми |
| . </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза |
| ахове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није т |
| ва начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом |
| је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога |
| сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустав |
| мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} |
| оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вред |
| ијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Г |
| ивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће |
| мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истог |
| ас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Ма |
| е. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сеља |
| {S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи |
| се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје |
| ктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу |
| су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијеш |
| и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је |
| присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, с |
| ти писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан |
| сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлуч |
| хова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се ј |
| а, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем жив |
| рио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао м |
| лиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да нећ |
| > <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и |
| требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка |
| нога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а |
| /p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и у |
| и Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен о |
| пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и милова |
| таро.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Р |
| ети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Шт |
| раве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте до |
| правитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ри |
| зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с п |
| Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и |
| е шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше д |
| суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој н |
| мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему прист |
| зи иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче с |
| мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме буч |
| но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора |
| , испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као не |
| млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који |
| . </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на паме |
| , идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ ми |
| у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му с |
| е духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p |
| на расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и повра |
| памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очи |
| е с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што улови |
| , а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако |
| з прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме |
| младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шут |
| тарац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта |
| чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, м |
| ати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се п |
| соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена |
| спољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— |
| <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и велик |
| ом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова н |
| унце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашт |
| пишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле тра |
| Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </ |
| ставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт |
| исам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен |
| о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Бић |
| дића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави. |
| не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на пр |
| добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно... |
| вку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свог |
| <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и |
| </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> |
| аше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један друго |
| Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме |
| сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а |
| дире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна |
| ремена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељског |
| трепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. |
| њему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате к |
| узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха |
| , непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незас |
| сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гл |
| ... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом г |
| у. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је |
| сјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга |
| забере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у |
| вао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао |
| владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не |
| лас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало б |
| о падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа |
| > <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потри |
| ловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви |
| ит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; |
| љеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „ |
| итељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. |
| ћ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSect |
| е у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали |
| ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, |
| брза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче харти |
| отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни |
| јерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и |
| А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде виногр |
| елу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и сило |
| ике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> < |
| > <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мир |
| т хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на врат |
| сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше та |
| у, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, б |
| з бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до |
| ети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ос |
| к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучин |
| нији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао |
| аста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с |
| јитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему |
| држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, |
| /p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било о |
| е.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> |
| да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с |
| е је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол |
| м сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је нави |
| и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и живо |
| Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га пр |
| гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што |
| авља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свје |
| њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као |
| ла!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста ис |
| он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго |
| а се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма прав |
| нијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих |
| > <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним ни |
| ас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је у |
| ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није |
| огледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ход |
| и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p> |
| и. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња ме |
| толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p |
| на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с паробр |
| бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет |
| т, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све |
| моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједн |
| анио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаш |
| оз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи ту |
| ишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираш |
| , и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном по |
| дно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к |
| колином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стај |
| Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — по |
| ак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се |
| и штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. |
| се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је д |
| у.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љ |
| ости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше |
| јаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишо |
| анас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} |
| егова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике |
| сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно врије |
| ви се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну раз |
| Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p> |
| омороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе |
| и звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавал |
| — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе с |
| ости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошет |
| па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жанда |
| у бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате |
| у којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слик |
| ајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио |
| вик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазим |
| Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дођ |
| ју сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли как |
| бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У |
| атресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њим |
| .{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме с |
| исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудара |
| питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у |
| а, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је |
| ше? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> |
| хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. < |
| њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, |
| је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних |
| да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И х |
| могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да м |
| ред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега с |
| , страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртву |
| ли тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно ш |
| вори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати кру |
| он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху смест |
| } И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечи |
| е сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намје |
| себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— |
| ласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим т |
| а, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушен |
| близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан |
| ријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Ци |
| ђе и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у |
| нука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одг |
| уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усн |
| ви се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</ |
| рену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздах |
| ом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како |
| што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени |
| еднога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти |
| журио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо |
| ма, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкив |
| /p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши о |
| це прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолиц |
| ш.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свије |
| знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње у |
| е да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је ода |
| дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одо |
| S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјет |
| </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће з |
| тавници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини |
| к живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувиш |
| леда је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, |
| је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p |
| у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјет |
| завицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно |
| ерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чуј |
| не висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили |
| бе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p |
| егове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим ку |
| нути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајк |
| ледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски п |
| ад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети |
| p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши некол |
| њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде |
| . </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијем |
| ... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада стр |
| до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да не |
| а море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав на |
| би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одг |
| рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом с |
| ију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Ум |
| му и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{ |
| то јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p |
| а.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи ч |
| у, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму |
| хвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> < |
| е сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће о |
| ко подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, т |
| нићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потс |
| о се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њ |
| ујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град |
| нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу зап |
| р кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом нос |
| доше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвје |
| аста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из д |
| о пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фију |
| де, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затр |
| Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, |
| на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужи |
| јетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, ч |
| ка пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и кр |
| отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом |
| >Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p |
| з маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи оч |
| сти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, |
| е се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана |
| че, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак |
| р хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, |
| х глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора п |
| љега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу г |
| хо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве доп |
| у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике на |
| замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, |
| алило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, |
| днако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике |
| лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово бић |
| жи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, з |
| а којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p> |
| тисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчан |
| ржавног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте |
| се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешени |
| , у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S |
| ју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвј |
| S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отвор |
| <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Жив |
| и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када |
| Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се док |
| трати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога прис |
| едњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му |
| карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле |
| у се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и |
| </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S |
| а и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше |
| ече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ |
| оји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: |
| ће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окр |
| свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се |
| це...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојк |
| да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одиј |
| кован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} |
| .</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић |
| {S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на ули |
| S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско |
| ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком |
| им кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше |
| ај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} |
| ијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијени |
| очно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би |
| {S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено пад |
| пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тл |
| ним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и |
| им да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа ру |
| рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене |
| ви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни кра |
| ремјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједник |
| е да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строг |
| во погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} Statthalterei Conceptsprakt |
| шта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, |
| убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ниш |