| >— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала т |
| којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру |
| други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо |
| ! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну с |
| ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје |
| дујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... |
| ја и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека су |
| је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам |
| гих кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјех |
| обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак с |
| т’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена |
| Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом |
| } Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас са |
| њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диж |
| ој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, |
| и нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажа |
| ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућ |
| уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач |
| сова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гр |
| истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p> |
| ежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та бла |
| опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјер |
| ијечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му |
| драв, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, |
| не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом |
| {S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази |
| > <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше з |
| чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун |
| есе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуц |
| је познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се ска |
| ови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча |
| и опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало |
| а по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP1 |
| тар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на н |
| тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте |
| {S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови |
| уд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, и |
| сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије |
| >Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> |
| јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговин |
| ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи |
| ају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарс |
| нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p |
| љад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> |
| га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада ка |
| долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мор |
| тиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Мари |
| и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о |
| тар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом н |
| сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слаз |
| ако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада |
| су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па |
| мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није с |
| >Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору на |
| p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Ра |
| чег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозив |
| да помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. |
| уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које |
| танем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драг |
| о вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на ра |
| суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога |
| <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави |
| чини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изра |
| знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} |
| . </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро |
| ираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијева |
| о је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вј |
| осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује харм |
| спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и ми |
| м, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му пр |
| а сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило к |
| д твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! |
| опали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— |
| преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Бр |
| !{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену у |
| ћу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња |
| ни га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађ |
| ему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого |
| на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље ост |
| сподар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел б |
| ва трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> |
| у наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жуп |
| чуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се на |
| ро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </ |
| е.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с |
| о ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за |
| По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довеч |
| а! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дош |
| ју.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим кра |
| а њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна м |
| златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се |
| } Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво п |
| ши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, ча |
| ледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се н |
| идану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуш |
| рого, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се |
| и се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се рази |
| храни... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — ј |
| оздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара |
| ла, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се мол |
| састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цир |
| На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Стара |
| о. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а те |
| мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И |
| лу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјет |
| огледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа. |
| ло и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, оку |
| ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире з |
| огодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и |
| гано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мириш |
| ана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване. |
| } Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено |
| > <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над м |
| једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељ |
| ирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве |
| ошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико |
| м изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Ант |
| Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? < |
| мљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплат |
| у као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама |
| се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор п |
| не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у |
| млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако ј |
| у.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрањ |
| е с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи. |
| у се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, зави |
| новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још про |
| прте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику |
| тадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизв |
| базире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета |
| сто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а н |
| } С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама |
| /p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начел |
| вјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p> |
| у себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној |
| смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — пот |
| толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се |
| мјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> |
| котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких |
| ре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стол |
| } Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, ни |
| ан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли пада |
| а никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољски |
| рјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А ка |
| војој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при м |
| поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бо |
| и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздра |
| а и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако ута |
| м!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{ |
| ор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече |
| ују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устеж |
| а их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке пл |
| акле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Пр |
| к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини |
| се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и |
| еше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила с |
| за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} |
| два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић с |
| ранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између ки |
| ште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; |
| дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је |
| ечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, |
| јка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> < |
| ритегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелиш |
| </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си и |
| и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим в |
| лужио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срд |
| не прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у |
| оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети |
| /p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и сл |
| апоче.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље с |
| о се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и |
| е: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећ |
| у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у |
| , и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја нај |
| највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’ |
| младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све гор |
| , и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је |
| ује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинк |
| ашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода |
| и, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети |
| ји свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз |
| омуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши |
| слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су го |
| у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете |
| је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и на |
| оље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! |
| ега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! |
| нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! |
| одина срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада фор |
| ли не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p |
| ставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од |
| елу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези ос |
| и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се в |
| навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно с |
| укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави љу |
| му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и споко |
| дмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit |
| гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљ |
| ре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мен |
| ; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем јез |
| а у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић пот |
| ровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p> |
| ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва |
| о стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и с |
| У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гл |
| га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се ус |
| <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочари |
| се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго |
| у ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. < |
| азријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Мак |
| Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да |
| цу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете |
| е и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за дру |
| > <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— |
| ној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... |
| арости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— |
| воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог |
| еда преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено пада |
| знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењ |
| иша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају пре |
| и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури с |
| га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жу |
| о осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што |
| цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан |
| оје солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> < |
| >Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу рас |
| та Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад поми |
| де народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се преп |
| у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скап |
| ај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако гово |
| а се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milest |
| солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да |
| а им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада |
| цима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хти |
| рац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и н |
| ! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто? |
| отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па |
| У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} |
| и се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књи |
| а и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да |
| е својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази ни |
| алића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога о |
| га глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ < |
| о се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако по |
| даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче п |
| .{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити |
| мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — |
| лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> |
| е препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забез |
| ђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. |
| ета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није |
| двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире пр |
| се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} |
| утке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По |
| он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повла |
| процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао |
| ац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> |
| че: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана |
| ир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; н |
| о?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, ис |
| ога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нага |
| на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао нево |
| покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва |
| <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису н |
| и...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, |
| се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе при |
| са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви |
| у, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је дос |
| све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја о |
| тке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољ |
| вијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с ув |
| аје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — о |
| с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сре |
| ам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничк |
| S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, |
| на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевал |
| е што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Најед |
| пи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала |
| из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У паме |
| један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда |
| е; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и |
| не чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво изва |
| ишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тје |
| е, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осв |
| еда у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. |
| аљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. |
| че из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита |
| аде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и |
| е бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завиј |
| е тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у кој |
| у ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад |
| ц.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, |
| а ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели |
| Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино с |
| сли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође |
| јењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корач |
| егове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха с |
| о море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и |
| </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш |
| шћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> < |
| а прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини |
| фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред |
| цета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне |
| дићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ |
| а, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно |
| — Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} П |
| а ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упр |
| ослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да |
| вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше с |
| Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се |
| вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, к |
| спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осје |
| суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се |
| дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том |
| е котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; о |
| лије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мо |
| S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем ср |
| е раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како ј |
| оже издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо |
| ра већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире д |
| лу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— |
| елики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли |
| књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљав |
| ове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у он |
| оју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких |
| мирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздрав |
| ред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опр |
| у је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p> |
| ла чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело има |
| пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на |
| >— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забрину |
| и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— |
| а мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну зла |
| ган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и он |
| гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свиј |
| о ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и јед |
| Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и |
| </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на |
| јетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тра |
| знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ б |
| у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећ |
| /p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза преко |
| е у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи |
| ни; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. |
| обро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше |
| забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} П |
| ти „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво |
| погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и не |
| мнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љути |
| и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него |
| ези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса до |
| да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. |
| е... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајан |
| став Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз проз |
| ди ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у ду |
| путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —п |
| његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да |
| ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p> |
| сјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} |
| га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје |
| а лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. |
| знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире |
| или час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љуба |
| је он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико мило |
| ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вил |
| е не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} |
| да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматниц |
| p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим к |
| иће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и н |
| балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! |
| људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{ |
| тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих ру |
| о се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је зем |
| рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако д |
| црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља |
| емљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клања |
| о љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и у |
| ам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залу |
| ти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она наг |
| и га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па на |
| пита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија с |
| бе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. |
| сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па наста |
| а вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је рад |
| p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече на |
| намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни к |
| !{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</ |
| ли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и сми |
| ешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу |
| иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се докт |
| адан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијес |
| и мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата |
| јем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говор |
| е дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, суд |
| свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би |
| одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те |
| м ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њо |
| . — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је доса |
| а га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му куп |
| , — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајет |
| шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као |
| јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — |
| Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! |
| ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше |
| ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’. |
| годи; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одгово |
| — Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да о |
| и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свиј |
| Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бе |
| о мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. < |
| е воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску сла |
| <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подн |
| отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{ |
| нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма и |
| ако си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који |
| расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који |
| екле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја п |
| и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено |
| и платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на |
| о добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љ |
| — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и по |
| и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице марам |
| о за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му п |
| — Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог |
| е договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим |
| ирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погле |
| .{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и |
| . </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори. |
| } Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави с |
| .{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно ве |
| о је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за он |
| ојој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се |
| десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, |
| ио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к се |
| му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја мог |
| редит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стоп |
| Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћ |
| у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађ |
| p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе |
| мо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути |
| гога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Ј |
| ко не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на |
| у бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокој |
| а у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и г |
| машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Мар |
| нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га |
| е и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, |
| вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разго |
| и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа у |
| сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати |
| >Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно |
| и у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </ |
| зила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапа |
| н што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Би |
| ком граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, неб |
| о му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и |
| онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се И |
| за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> < |
| ма у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита |
| те, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обуз |
| p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт |
| воре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан о |
| икога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и п |
| јанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више н |
| је, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друг |
| , као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху по |
| о...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, |
| S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјо |
| тицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој при |
| уку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове |
| овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не проти |
| ћи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља |
| .{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде |
| , док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћ |
| p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> < |
| и увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де |
| м разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахну |
| ржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> |
| допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жу |
| а је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>П |
| тила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би м |
| док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова |
| , и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне кап |
| . — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уц |
| ара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, д |
| зи Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а к |
| , било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> < |
| И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они ко |
| ’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, прис |
| се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању в |
| , пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подм |
| ру, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обије |
| о се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је |
| : „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p |
| рихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — |
| е у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окр |
| има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи и |
| лушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и м |
| ! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише |
| } Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у |
| рове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће го |
| што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази |
| јасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум вало |
| аца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упи |
| вијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза б |
| за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> |
| примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И |
| да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мал |
| снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге с |
| .{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се |
| страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> < |
| илина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишља |
| да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мен |
| е ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Диј |
| ијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш |
| ати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да |
| тац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља и |
| га епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нис |
| о желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: |
| стокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</ |
| анас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у |
| но, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи ми |
| вак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубав |
| нам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} |
| ика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и |
| к. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па |
| ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљ |
| шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но н |
| лободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мр |
| ати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? — |
| затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </ |
| они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осир |
| , — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди |
| говина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части |
| ци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по бар |
| саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мен |
| р од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико |
| а по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скид |
| ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема до |
| леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упали |
| смјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћ |
| p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио |
| } А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! < |
| смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и |
| учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, река |
| етли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ни |
| врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— По |
| Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета |
| адан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњ |
| <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјеч |
| крене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! |
| а под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? |
| нас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— |
| оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако |
| ша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </ |
| мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и |
| о би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> |
| сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широк |
| омад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с д |
| е не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један д |
| l:lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести с |
| Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— |
| она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’. |
| е и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто д |
| !{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари |
| трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко |
| ивот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! |
| Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, гос |
| и замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам по |
| ерике доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му |
| И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник држа |
| .. </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо |
| p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их н |
| есет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — |
| д камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара |
| о ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори |
| м поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </ |
| >— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> < |
| ра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, |
| ље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. |
| аљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} В |
| , — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко а |
| мирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три |
| о калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на у |
| а врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S |
| е да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотиц |
| дно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p> |
| се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> |
| звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлага |
| поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бе |
| ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, |
| а од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори |
| вик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пош |
| , — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини |
| а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се |
| о прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... дру |
| ! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље |
| с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— |
| ти! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега к |
| , кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и ср |
| оре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хри |
| вети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понов |
| ангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — В |
| рат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће.. |
| р, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут. |
| да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— |
| к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у |
| дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре |
| мио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} |
| за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи |
| г одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> < |
| о, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па наст |
| леда Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши |
| ли смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — на |
| е било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p |
| он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему гов |
| а би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Да |
| </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо |
| Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу. |
| араном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Биј |
| цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{ |
| оменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча ост |
| о и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био |
| м корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си |
| о боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвока |
| ржећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пре |
| p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни ма |
| а, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! < |
| азријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас |
| и говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти |
| силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи |
| убави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то сав |
| ијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важ |
| <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки стран |
| т га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди |
| Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је |
| И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио |
| р сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће |
| ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Би |
| зове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упит |
| се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што |
| ијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, |
| .. — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— П |
| руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче млад |
| бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одл |
| да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем |
| ц прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали |
| , и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи |
| } Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица уб |
| замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега н |
| њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га о |
| е Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и |
| да изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је... |
| ешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевој |
| он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Не |
| је и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S |
| Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — |
| а: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу |
| т?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Ним |
| и био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавш |
| да, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, |
| а... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће... |
| и и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. .. |
| да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам |
| ађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему |
| а убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор |
| и, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспр |
| у расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p> |
| </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га |
| овараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди м |
| на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме по |
| , па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотик |
| и проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а с |
| далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док |
| а, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мр |
| и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа |
| на да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на |
| привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својо |
| ћута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрин |
| Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало |
| рно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се |
| ше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} |
| ше се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p |
| аситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташ |
| е да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и |
| та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могу |
| спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им |
| е једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по |
| а за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то |
| зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био д |
| p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој униш |
| — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до с |
| зговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. |
| епери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за њего |
| е она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њ |
| се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери ка |
| чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутња |
| стргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено |
| се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорит |
| али.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у |
| гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још |
| лади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам с |
| училишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} |
| ставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеуч |
| — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, |
| подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је ки |
| ањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовари |
| крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога до |
| ати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. < |
| <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> |
| . </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му к |
| , не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не мог |
| у онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, ни |
| .{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само т |
| примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и наг |
| е, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} |
| p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их преда |
| замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед |
| тско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља |
| средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну млад |
| е добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! < |
| ти добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе |
| осподин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>А |
| е ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је т |
| освема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — |
| кај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> |
| нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit |
| . </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши мома |
| лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је у |
| S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попуст |
| ни шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> |
| — Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> |
| хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — |
| мериканац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на |
| </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гл |
| аскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дуз |
| , и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода |
| вши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио |
| ше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао в |
| м је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје |
| ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у |
| ма брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупн |
| Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша |
| лу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p |
| Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То ј |
| им погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на врим |
| о! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и бог |
| лавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: |
| м пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и скл |
| вље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала р |
| м, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти с |
| <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа |
| сно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трош |
| то полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога ро |
| пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пус |
| баца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да уб |
| оме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у р |
| убави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и |
| селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он |
| застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли |
| вите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за |
| ице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, граби |
| ну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} |
| овори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; |
| — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па |
| Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, |
| маћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — |
| ват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна по |
| ућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она |
| /p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> |
| рже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— |
| се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — нећ |
| едње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — |
| го је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом |
| — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила |
| </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо |
| жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо |
| е што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја ода |
| абринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псо |
| судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да о |
| , не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осје |
| в.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са запа |
| с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају д |
| , те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p |
| ци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућан |
| а вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле |
| пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> |
| то мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички |
| ио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Ка |
| ули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и оби |
| — Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живин |
| ти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честит |
| ушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двиј |
| е полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Г |
| и жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало о |
| крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми |
| и, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — К |
| преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар зама |
| поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, |
| Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога каж |
| на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он |
| <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </ |
| ените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, г |
| ј новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећ |
| му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долаз |
| и и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко |
| њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из ј |
| лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који св |
| ољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што м |
| де овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, |
| <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена |
| не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— П |
| А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; о |
| — Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сирома |
| се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, гос |
| > <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ип |
| био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви мож |
| тупи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, |
| м свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као |
| узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} О |
| и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и неми |
| ак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чу |
| пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њен |
| празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премиш |
| правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђ |
| ла, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене: |
| мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p |
| ао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељ |
| прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и |
| ијешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га поглед |
| авицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право |
| икори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који с |
| ном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се з |
| љен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Л |
| о! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има прав |
| ти сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живо |
| /p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не |
| сто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олак |
| ти се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва доч |
| на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла |
| ..{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не п |
| говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиск |
| > <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема изврши |
| доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије д |
| ље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућа |
| х осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље к |
| чекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима |
| , и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, |
| ра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, И |
| арио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лиц |
| Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су |
| ме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њ |
| рај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави с |
| га Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога |
| . </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом |
| l:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — |
| разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — |
| у! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш с |
| та му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто о |
| ишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча |
| атина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду |
| Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Ју |
| ој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S |
| д из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што м |
| и однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучи |
| бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила |
| ју своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} |
| јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} |
| ић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не н |
| му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу |
| биља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да |
| и је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоће |
| се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, |
| редусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... |
| ље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо |
| н стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет |
| /p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она зами |
| спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана ц |
| ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укоче |
| земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица си |
| рле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, је |
| или смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, ос |
| лаву осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— С |
| радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена кр |
| — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Ан |
| аборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше |
| мо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако |
| ла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окрену |
| Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> < |
| преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и ре |
| ошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто |
| да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. |
| ј се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Он |
| {S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} |
| е одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када с |
| ева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он |
| те? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син м |
| огом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јав |
| упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се |
| брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све |
| ар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! < |
| иједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јос |
| во у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље |
| >— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови |
| и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. |
| вором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић |
| <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> < |
| али богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </ |
| ев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац |
| ема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар |
| ени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну и |
| </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А |
| не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један п |
| . </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и з |
| пијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син |
| > <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак п |
| окрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет им |
| . </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа види |
| ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну |
| ур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — п |
| ви! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p |
| дару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнак |
| шљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. |
| удбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и |
| ит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Ју |
| ко можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи |
| у твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси.. |
| ! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p |
| још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију |
| како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> < |
| затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му |
| чен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за |
| че момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с |
| м. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село |
| ло.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим ве |
| ешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село |
| он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љ |
| реба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од но |
| рило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. |
| форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, г |
| ше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљ |
| е! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И к |
| писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прик |
| а...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се ди |
| пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, нас |
| и Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздра |
| ишта, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и |
| или да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, п |
| оката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво наг |
| брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Ив |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у |
| ид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух |
| ладост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њез |
| один управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се |
| ници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо п |
| рди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} |
| ато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држ |
| лави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима |
| ра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишче |
| д наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не и |
| мљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p> |
| абуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој с |
| S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју |
| икога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S |
| Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; |
| лас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угл |
| сподару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уј |
| говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Св |
| ити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ |
| мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби рад |
| т раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога |
| томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; |
| — Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, |
| е своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља |
| есно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. |
| виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под |
| а; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гл |
| и, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди с |
| во ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p |
| о, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о оно |
| > <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу |
| p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да |
| вора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре |
| се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави п |
| ко је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас обје |
| код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шј |
| емо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узроча |
| > <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за о |
| ујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Вид |
| а!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на |
| до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га |
| улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас |
| измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да |
| ваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у |
| ољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је |
| них великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— |
| као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао |
| е све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли |
| ле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премиш |
| у и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну |
| евртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одм |
| т, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бо |
| остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје она |
| ао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији |
| лост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиник |
| по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто |
| бично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко |
| е к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два |
| чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше |
| у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а |
| во.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, |
| гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по ко |
| ругом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начел |
| Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво |
| а живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се мог |
| тари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћ |
| ање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек р |
| >По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Сва |
| о гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> < |
| те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше в |
| /foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени ј |
| p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизн |
| на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. < |
| {S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој не |
| ахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље |
| миран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, |
| у.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, |
| а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухи |
| Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво |
| раше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка |
| агом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година т |
| још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, ка |
| више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неп |
| узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се |
| е да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор |
| оре ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвем |
| горчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина. |
| мо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А з |
| .{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— |
| сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> < |
| д осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје |
| богу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жам |
| к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> < |
| изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. |
| љаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се д |
| руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са |
| сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједн |
| локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ив |
| настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, нероди |
| хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом |
| /p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диж |
| арод...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> |
| Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} |
| Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром л |
| } У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо |
| гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувст |
| ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате прави |
| могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат |
| овори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, по |
| ибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одма |
| .{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, п |
| >— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом |
| рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате |
| и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућ |
| никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете |
| <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно |
| бикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема! |
| е рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не з |
| еда. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и |
| искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка |
| евојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Ив |
| изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча |
| нако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у |
| ! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шу |
| ари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде н |
| тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осв |
| а.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру |
| се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад |
| l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењеро |
| >Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весел |
| среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и |
| срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му |
| бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он ј |
| а напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жа |
| јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p |
| него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац |
| еродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док с |
| p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p |
| даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива |
| гарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај |
| у у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи куков |
| Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, |
| е.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад се |
| се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна фил |
| савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је |
| душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по |
| забираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи оста |
| у срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, |
| ше будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се ј |
| и да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не см |
| царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковин |
| у ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И стара |
| о пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} |
| екао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно |
| спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим |
| тали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} |
| љам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а |
| о кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако |
| ет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и ве |
| управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свије |
| </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p |
| о Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис... |
| олио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздра |
| је хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи го |
| пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од |
| разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро оста |
| године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ д |
| аваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бија |
| етсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p> |
| же.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вино |
| обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што |
| хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} С |
| десет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И |
| дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим |
| таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глоб |
| авити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је |
| ом, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У з |
| о изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад кру |
| ује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> |
| <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молењ |
| олно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље |
| јаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу зан |
| чију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и |
| о далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживј |
| ји дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, в |
| све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> |
| увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави ус |
| оту!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом |
| а.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим |
| настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена |
| опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{ |
| снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стар |
| з руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и пр |
| и?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопал |
| се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин строј |
| твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је |
| е у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљ |
| о враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продо |
| ј дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из в |
| и њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гост |
| о сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само |
| је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањ |
| син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још пом |
| <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачу |
| и, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, |
| и.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то |
| најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> < |
| . </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа? |
| ни се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се |
| орских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу |
| ша му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезава |
| анци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ |
| ше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разуми |
| дице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецат |
| домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да |
| ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жес |
| се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Кас |
| </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p> |
| ати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p |
| уре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењу |
| ли плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и кар |
| и, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија |
| погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори нач |
| ати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком св |
| а, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не пи |
| н освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с о |
| како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљал |
| {S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се д |
| одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се |
| ћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити г |
| Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прош |
| те ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сироти |
| било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи кашти |
| одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p> |
| зрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гл |
| м да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е |
| е чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том |
| .{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и наста |
| им је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим ов |
| гунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S |
| а њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и ота |
| а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагл |
| о споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и под |
| , залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојаж |
| трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче |
| проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада |
| и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјел |
| тио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на св |
| Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа |
| сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини н |
| , пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријино |
| ди осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и ја |
| своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га |
| шће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S |
| сом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упо |
| Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види |
| за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи |
| кључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче |
| у, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротињ |
| о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, до |
| ги ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ с |
| час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осј |
| како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Е |
| ка, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... |
| и стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те рич |
| те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни |
| не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје |
| !{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си |
| дилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, |
| кад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ |
| ни прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше |
| ких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плач |
| Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, а |
| ћеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сест |
| слонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, |
| редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жест |
| >— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљ |
| ази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћинск |
| ећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио |
| тите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Због |
| вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему ут |
| ен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он к |
| свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати госпо |
| прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако л |
| о је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Н |
| ну: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, |
| ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’... |
| не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају бро |
| живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво |
| <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} |
| ке, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је п |
| љиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако |
| ј се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те |
| ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> |
| сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве ко |
| и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око ци |
| и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом |
| ије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и диј |
| а јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истих |
| ом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако с |
| јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> |
| ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од |
| погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те |
| шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га |
| станце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и ч |
| једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’. |
| тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>С |
| апрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за |
| за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све жив |
| >— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за |
| вац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, |
| и да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада |
| ећ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да ша |
| шу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије ср |
| ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зан |
| изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спо |
| то си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, д |
| Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} |
| </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваш |
| просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— |
| че младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и б |
| сто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на ж |
| ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна ка |
| мерике, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања |
| ишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврди |
| о да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода |
| ем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} В |
| на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадо |
| јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље |
| т, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало |
| ао за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над прос |
| .. да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову слас |
| де боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит |
| е; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И |
| лом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чи |
| за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо д |
| отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде п |
| ћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош |
| би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пуч |
| им тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у |
| шајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима н |
| собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и |
| Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми некол |
| вијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен |
| , немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Има |
| с пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{ |
| о ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјер |
| је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се п |
| ок зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p> |
| ло дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно |
| имаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фа |
| — Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — |
| сечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се |
| ! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им нави |
| а, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице л |
| > <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и |
| мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нес |
| задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те. |
| од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p |
| еко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао |
| ло би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче |
| би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је зна |
| н би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве с |
| ла блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на све |
| е у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њи |
| ицама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p |
| аше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, ј |
| з тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S |
| а је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широ |
| и ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило |
| ак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његов |
| други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако |
| да, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше |
| Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је |
| жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живј |
| прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чаго |
| голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим |
| а му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! |
| Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили |
| се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешк |
| аје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> |
| на, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме |
| ог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим го |
| вао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мис |
| пирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се.. |
| али пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се |
| ао да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се |
| да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> |
| ад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина |
| поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{ |
| овање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата |
| велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене п |
| </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него с |
| му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, |
| и.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдем |
| Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге ц |
| одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила |
| на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} |
| дину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову |
| дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу |
| ; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И ду |
| ше дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у |
| и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у |
| у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мрт |
| још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мис |
| испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разг |
| о почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, |
| </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p |
| да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови с |
| а ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема п |
| весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч |
| жаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио |
| кова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако |
| ако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачав |
| к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију |
| е се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— |
| е гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се о |
| ас к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви та |
| /p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше |
| уморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у |
| му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’.. |
| ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за д |
| један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му с |
| ови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На мах |
| <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ј |
| p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, |
| подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’ |
| а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће у |
| и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наш |
| ошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{ |
| му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом ра |
| сада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало |
| је до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носи |
| као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на ст |
| <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашт |
| мије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река |
| ид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; |
| ом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </ |
| ако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{ |
| ела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто до |
| овјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни |
| ахове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоко |
| ед Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега ст |
| них успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откри |
| ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву |
| нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. < |
| и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узв |
| у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а |
| бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити |
| ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у |
| p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велик |
| и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа му |
| засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и р |
| рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору |
| а хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко ј |
| стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному |
| о је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђ |
| слове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, пот |
| p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио по |
| х животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било ид |
| етњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћ |
| табло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Л |
| мећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних ус |
| замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна ст |
| крипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бро |
| пољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попу |
| p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком в |
| к би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезат |
| повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и виногра |
| Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави ма |
| проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </ |
| штедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само |
| } Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао |
| т оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код ње |
| е боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{ |
| е кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвен |
| ене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо д |
| етено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и ра |
| овараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, |
| пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија |
| ла је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се |
| ирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то н |
| је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p |
| та! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p |
| ш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали |
| S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје поли |
| ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пош |
| да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их |
| .{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди |
| е? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови |
| а. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S |
| вратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, |
| p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... |
| p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом д |
| о мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p |
| су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разго |
| стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разбори |
| љи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} |
| враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва |
| >— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упит |
| ом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни |
| агано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Ј |
| изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је |
| <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине |
| пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’ |
| га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше |
| ине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, |
| нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даном |
| наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је о |
| ешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно |
| дници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље труди |
| већој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ион |
| неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су би |
| Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата о |
| јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађа |
| е: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ива |
| еље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто |
| абалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчи |
| еменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, к |
| чке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу прир |
| да се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих п |
| воје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се с |
| tion" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрен |
| м ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућ |
| поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се |
| S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их |
| занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезн |
| ом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И |
| ледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, |
| јдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} |
| ељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, |
| .{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога |
| може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, |
| дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Уми |
| у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га |
| и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му |
| оје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доб |
| ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се раз |
| све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сме |
| гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезава |
| комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше |
| о се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није |
| ице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богат |
| ио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију |
| е за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао с |
| чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово |
| налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са |
| леко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док б |
| неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада г |
| ти га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цир |
| тило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} |
| ле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу пој |
| алих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пун |
| ст још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су на |
| застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истиц |
| још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започ |
| градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната ли |
| их ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноз |
| је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема в |
| , да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски |
| сак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и |
| га имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладн |
| ивот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је ов |
| ресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстим |
| хи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> < |
| unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке ш |
| тише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде рас |
| Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Би |
| селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар у |
| рош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фуч |
| ојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву |
| ави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убиј |
| чи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топл |
| Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу |
| биљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; п |
| га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за дв |
| есу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улаж |
| у – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а |
| доше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце |
| јетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу вер |
| стајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мај |
| кове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим р |
| p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу п |
| Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{ |
| бише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило |
| ратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весе |
| м отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од обл |
| се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше з |
| ка упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p |
| S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду |
| p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић. |
| поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, |
| годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свег |
| исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато п |
| ње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, |
| ивши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први углед |
| рним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца |
| ог осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио |
| плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозеле |
| .</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила |
| сјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих стр |
| и траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова |
| у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да п |
| х истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На м |
| им упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво б |
| {S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, |
| животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то |
| азио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде |
| ђе до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући ос |
| ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше повр |
| .“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се |
| још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао н |
| и његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића. |
| да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена оба |
| <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила |
| отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> |
| чилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} |
| , а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да |
| тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико к |
| рпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше б |
| иближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод |
| вораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објесниј |
| бјед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убр |
| о и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загл |
| сти посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окорист |
| p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли |
| кар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше жи |
| е нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи да |
| е оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше |
| свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако ста |
| елеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху. |
| евој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не мо |
| p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; н |
| и.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло |
| вши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> |
| не. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у с |
| истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала |
| е: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шест |
| тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узв |
| ред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} |
| ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу. |
| се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се пода |
| обиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да |
| ола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се нанов |
| ијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p> |
| шу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. < |
| ала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и |
| а савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, др |
| кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им |
| ло је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и исп |
| ницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга х |
| дно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној о |
| по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке |
| ј свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Ње |
| јеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и |
| му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску |
| е нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић оп |
| кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли ула |
| се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапија |
| идити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам |
| ечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{ |
| unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољ |
| е зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега п |
| ма запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо ра |
| чије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с |
| ној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а |
| дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. |
| правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са |
| , и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, |
| е да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе |
| вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за |
| с он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећа |
| ко ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господин |
| /p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни |
| </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, |
| а се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам |
| е могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви |
| се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига |
| кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице |
| побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће |
| била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога жен |
| Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежњ |
| ... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не гово |
| ик читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. |
| гар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S |
| и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да |
| S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би |
| ове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде у |
| Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? < |
| ну... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устр |
| одора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве б |
| љи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умр |
| </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А |
| се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, |
| м о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и по |
| — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У |
| довито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденциј |
| си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души сму |
| сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И теж |
| гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се. |
| их овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти жи |
| е зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А заш |
| ти се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње. |
| <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бе |
| >— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису ник |
| у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита д |
| веде с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво по |
| . </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио |
| ати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продава |
| Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, |
| удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и |
| старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, |
| е га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрн |
| е...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ |
| . </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта |
| уди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли см |
| Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била |
| ли нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, |
| је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се |
| је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и |
| {S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што ј |
| .{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p> |
| ао морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по св |
| о дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к с |
| аш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор |
| <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије |
| то је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар как |
| и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> |
| ако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село |
| иће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан |
| ва, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод |
| јеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} |
| о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена |
| тао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души ту |
| провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, прид |
| замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} М |
| ли, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — |
| еговим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p |
| рјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће ж |
| вде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави госпо |
| го по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће |
| е се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— В |
| — Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа |
| час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље |
| јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво |
| а мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада зад |
| ране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она |
| из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и |
| а добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи с |
| лиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас н |
| шићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би |
| којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свије |
| а смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— и |
| зи Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до нево |
| нао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе |
| о зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакн |
| то ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело т |
| воде воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде |
| и туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} |
| ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љ |
| !“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У |
| ње лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пј |
| екарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? |
| нару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи расп |
| пника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш |
| јетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брж |
| подин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад с |
| ти! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати не |
| /p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше |
| } Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортма |
| и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... < |
| јте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се |
| х“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се н |
| поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, пре |
| вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{ |
| е досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} |
| ита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу |
| да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— |
| то ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управи |
| огао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваш |
| де није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на |
| е и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и |
| о. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво саж |
| , да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у |
| p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— |
| ћ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> < |
| поздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде прко |
| да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се за |
| н.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не мога |
| /p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? |
| нало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навла |
| како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да н |
| ше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па и |
| /p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — |
| камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да н |
| е здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихов |
| пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је |
| } А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— О |
| >— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— |
| х.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране в |
| ише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Тре |
| јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, заг |
| тари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један |
| сет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће л |
| сто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </ |
| винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све |
| пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{ |
| веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их |
| трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... < |
| неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћ |
| } Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p> |
| и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод |
| ељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. |
| ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј |
| народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице плат |
| и би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и |
| о се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> < |
| мам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре с |
| ровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А ве |
| ави? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био |
| уђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>П |
| о на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а иона |
| нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне кап |
| иво пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га н |
| ави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети о |
| е и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се рас |
| и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем раз |
| е наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, |
| а!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, |
| те ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за пр |
| : — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши приј |
| е видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> |
| подине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— |
| ма боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — |
| еш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде тр |
| како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур |
| од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> |
| !{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— |
| к што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, |
| е мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, |
| о да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло |
| е товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На |
| у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. |
| и старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? |
| p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... |
| и’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и оста |
| да све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> < |
| замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се |
| ам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: |
| нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. < |
| у дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к из |
| је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p |
| а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И в |
| а, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћ |
| ази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стој |
| м ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам |
| еси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p |
| диште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се н |
| чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири н |
| договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, |
| к исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошље |
| година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— |
| о села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од нику |
| лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S |
| S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека св |
| то му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси |
| рини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се муч |
| блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се м |
| ано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем |
| гледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обоји |
| трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ полити |
| и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме |
| а кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— |
| ицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли |
| машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене по |
| ирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на б |
| рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — од |
| досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и ок |
| ријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас по |
| и се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори об |
| посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет фори |
| тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — р |
| да га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из на |
| ом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато т |
| , и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам |
| . </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као др |
| а намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се млади |
| </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} |
| , а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био |
| рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p> |
| а. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру |
| подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. |
| га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, |
| ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и |
| се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Так |
| кчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свејед |
| p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— |
| Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вр |
| о се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зор |
| м за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да |
| Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> |
| разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к ње |
| .</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјер |
| а онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјеруј |
| анас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа ум |
| и Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. |
| проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко |
| S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трг |
| се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам |
| а застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио |
| дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад |
| притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упозна |
| ан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на |
| о да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што |
| ијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не би |
| њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли |
| здрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на |
| ен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а |
| же се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љути |
| ине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голет |
| рехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> |
| пио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на ула |
| даше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да |
| ене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдј |
| т му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу |
| на, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па |
| иђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; ча |
| навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глав |
| е је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— |
| е! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели д |
| бруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљани |
| иваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је |
| ста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго |
| ђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} |
| љади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина |
| иће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право! |
| вни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с ови |
| о да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. < |
| нога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на паме |
| } Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне т |
| сти пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад |
| к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други |
| рије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цви |
| ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођив |
| исли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му |
| елике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу у |
| училишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га бил |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да |
| аје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из С |
| огата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> |
| онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутр |
| м, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, к |
| тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуч |
| иту напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожут |
| ивота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебух |
| у младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заноси |
| њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињ |
| собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети же |
| /p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај гос |
| господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице |
| <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје |
| ио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, ј |
| > <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је |
| јевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p> |
| .. </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну |
| асове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уз |
| и до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, |
| хови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p |
| .{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот ос |
| иједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу на |
| појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никако |
| простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица |
| времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, |
| нски чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима |
| ачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разго |
| жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјев |
| пази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разгова |
| аље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги |
| благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од му |
| лижњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свј |
| } А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец |
| на бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим |
| и жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне |
| ски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи поч |
| ано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необра |
| да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједни |
| ље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле н |
| учили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, п |
| ослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себ |
| дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким прогово |
| <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор |
| ц и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здил |
| p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — |
| икну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их |
| жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико д |
| а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране |
| говаоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак |
| дје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док с |
| преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— До |
| Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољ |
| ињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца |
| вјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до |
| музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавк |
| сијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се прек |
| а.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису т |
| вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се њег |
| а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — по |
| да се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било ова |
| рихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на |
| њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешк |
| праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им |
| и од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтј |
| ћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгр |
| и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћ |
| да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да |
| ке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. < |
| за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} |
| паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је |
| а се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затво |
| — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мен |
| има, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— За |
| полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање п |
| ије својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и тр |
| шем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук |
| јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, ста |
| латан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у гово |
| прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомен |
| ао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штого |
| е висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да |
| би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну некол |
| ђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схвати |
| — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који |
| е ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлаз |
| p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — |
| оје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прам |
| ласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и |
| узи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко |
| овољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се |
| она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p> |
| ну се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило и |
| ње. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио с |
| што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх |
| нопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, при |
| обро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом друг |
| ладин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, |
| ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и п |
| > <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лел |
| ћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, т |
| па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p> |
| у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </ |
| <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Дв |
| аспелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дан |
| му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цв |
| ебе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше за |
| лужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше. |
| не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакл |
| ...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих |
| ’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезава |
| рмонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - |
| .. </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућ |
| оцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> |
| арјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он |
| о и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих г |
| д јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! |
| ; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове неми |
| лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече |
| к изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Пос |
| ше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу |
| а, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста у |
| сматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му |
| ше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече |
| е шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенут |
| а јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље ј |
| адић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. < |
| гледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази |
| таде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до |
| тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио св |
| жи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци |
| е наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У |
| ријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замиш |
| у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голет |
| у, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као в |
| тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у дв |
| да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обр |
| карицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га |
| ни ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући |
| Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико |
| опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си |
| мамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојаж |
| ица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје м |
| S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не реч |
| Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — о |
| то? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>И |
| о. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то |
| шао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето |
| поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. |
| <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо с |
| а, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа л |
| е поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притис |
| ивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, |
| у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — нас |
| догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка па |
| њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да |
| S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћ |
| , гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а м |
| рамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме |
| љу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, |
| жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пр |
| ики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а |
| и лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига |
| т има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а |
| ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово |
| рист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмит |
| елику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам |
| се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад ве |
| — Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по посте |
| е бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још дв |
| — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одго |
| велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен |
| ху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућни |
| у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. |
| травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — кле |
| дврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Ј |
| — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он. |
| имо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код |
| во рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> < |
| домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а |
| ромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли м |
| сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су |
| старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку |
| исто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труд |
| S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безб |
| — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одма |
| Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа з |
| најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку |
| Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да |
| Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом таја |
| се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — ре |
| , — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није |
| > <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје |
| . </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Мож |
| на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси ве |
| {S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно у |
| ? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу |
| Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћет |
| С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас |
| дит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да го |
| погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} |
| кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{ |
| и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава р |
| ти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угле |
| час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна |
| зо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи троши |
| ибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многим |
| отице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита мол |
| жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља пла |
| .. </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости |
| елу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Му |
| ушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак |
| ли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају |
| купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су вели |
| е подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О ти |
| за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплаше |
| е ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена риј |
| наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво |
| је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевој |
| ран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{ |
| — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се |
| едао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли |
| љивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свј |
| > <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше |
| ’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим |
| S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ |
| голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, |
| кућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима |
| у већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, |
| да, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је там |
| ена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чи |
| {S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишањ |
| које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи пре |
| , да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испр |
| ужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори |
| о скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гле |
| ћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови моле |
| сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> |
| Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> < |
| азноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се |
| је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга |
| </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — |
| авати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш |
| ветај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к врат |
| ..? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно |
| е се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. |
| у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да с |
| задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} |
| којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души г |
| јенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у п |
| {S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенути |
| тавила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доист |
| и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна |
| подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а м |
| рио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише |
| па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хи |
| пуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина |
| ши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p> |
| S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе н |
| е шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно |
| водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан пр |
| настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам |
| ешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S |
| је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина м |
| оже се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пус |
| ога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови |
| ијем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </ |
| , уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се ја |
| .</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена |
| лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S |
| да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека |
| во. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да з |
| јена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па |
| то опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако |
| за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топл |
| се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, р |
| тученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више н |
| растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, да |
| ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да |
| икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га б |
| бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се п |
| арца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци |
| ираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав |
| а нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека |
| {S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошко |
| а му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не сл |
| S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и св |
| Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се |
| p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— |
| азри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише |
| , — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћ |
| јаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече |
| Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћет |
| зрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — ма |
| ас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у п |
| а бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и |
| ахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред ње |
| ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> < |
| паљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћем |
| плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свј |
| .{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана |
| ија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи с |
| ао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то в |
| Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна ов |
| дим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, |
| бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо |
| премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћа |
| ђоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким ку |
| лија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се нанов |
| жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Ј |
| и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати н |
| учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ј |
| жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се |
| аћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати н |
| S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и из |
| > <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погл |
| нце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чист |
| — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; пл |
| ? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долаз |
| па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, |
| е по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — приј |
| ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па |
| елника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са |
| им...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони |
| пља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру |
| ла не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, |
| доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А же |
| > <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у |
| ћ.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p |
| ику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовоља |
| е одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда с |
| орављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. < |
| ирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Н |
| о се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених |
| м даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом п |
| ек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају свој |
| преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p> |
| Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике непр |
| p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p> |
| агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше |
| , нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и |
| војена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домови |
| на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> |
| видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем м |
| дили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је оду |
| {S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју |
| се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подр |
| стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође зам |
| на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво |
| нкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваш |
| млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе |
| ткриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му |
| на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед |
| ти све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се муч |
| одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема |
| сам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> |
| њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек |
| апатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети о |
| : — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас к |
| тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки |
| p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што диш |
| ечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад |
| бвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </ |
| е зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шу |
| ста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је жури |
| надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загле |
| и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што |
| не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душ |
| урало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му |
| вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој н |
| ко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано с |
| м будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога пр |
| , прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по каду |
| {S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако з |
| е...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила |
| да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрт |
| по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву |
| тлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше весели |
| утој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и о |
| —хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури на |
| </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча |
| дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар К |
| е никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овећ |
| p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате заш |
| > <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради |
| и мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч |
| ша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско др |
| па ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си |
| к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисл |
| отара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов д |
| есвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли |
| чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја св |
| аднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к |
| но каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, |
| ој одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин погл |
| његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, |
| се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је |
| једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и |
| се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, к |
| иска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p |
| <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, |
| мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наст |
| рапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид |
| и нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње с |
| ! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека |
| овративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с гус |
| једном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чу |
| живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И м |
| ога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> |
| ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који ни |
| сника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте |
| >— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадиће |
| можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те П |
| Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу |
| , допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, |
| у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво |
| > <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ по |
| <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину |
| — Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како |
| ко запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњиш |
| мо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје ст |
| ер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину |
| Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво пот |
| го! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, госпо |
| ојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се |
| а банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јач |
| гледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... |
| у винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху |
| > <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац стар |
| у прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> |
| ека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари |
| Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> |
| за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p |
| . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада к |
| осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. |
| гом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. |
| ш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам |
| виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаш |
| ша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> < |
| кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с |
| земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели |
| дала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— |
| <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се |
| </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </ |
| а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не из |
| е капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о |
| > <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над о |
| ој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, |
| око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га доче |
| ј шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Б |
| т ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с гос |
| наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак |
| — Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— |
| ених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они |
| — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело при |
| .{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрн |
| су заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А |
| с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику |
| о не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво |
| ви.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећ |
| Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</ |
| акрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—пр |
| о моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћ |
| од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Р |
| </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће |
| — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и |
| ам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га доче |
| аља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. < |
| ија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћив |
| > <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли |
| Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И в |
| би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и |
| све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења |
| е опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повј |
| Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би |
| вири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат |
| не вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с брато |
| подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад ва |
| та судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а н |
| них црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p |
| мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им |
| мјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из о |
| ајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> |
| е да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час |
| њигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— |
| ик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи |
| да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, |
| ан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S |
| учину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што |
| е румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад плани |
| аја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </ |
| рца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу у |
| онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а см |
| остирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, река |
| .{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се |
| спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор |
| оша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p |
| љад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час цр |
| з све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећ |
| два га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилаш |
| јеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пе |
| едном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа |
| одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оц |
| кај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. |
| </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико време |
| вани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за си |
| вратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приж |
| ухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе |
| невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није јо |
| невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапав |
| за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што биј |
| а! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Гово |
| ане, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване! |
| о своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузим |
| <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више пр |
| војка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. |
| ћемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако с |
| ди шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се пр |
| у те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немој |
| се и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе ј |
| <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци |
| рагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p |
| } Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни |
| — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијеп |
| о би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у М |
| рхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је |
| ини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господа |
| ти дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мај |
| брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је |
| ке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градо |
| смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, |
| p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разме |
| х година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније |
| ђоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и |
| е осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. |
| ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све ст |
| p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је к |
| ди се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се |
| рој вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранит |
| ас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не |
| но падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједн |
| не није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке до |
| ада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самил |
| безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од |
| ладих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у д |
| то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> |
| кидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те ве |
| а је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одгово |
| мо да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </ |
| и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и пр |
| S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов пог |
| ужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажал |
| ика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и |
| рган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... |
| не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме |
| загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра с |
| зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и заст |
| } Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задо |
| ћи поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се |
| н?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижед |
| коло: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљишт |
| да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе б |
| не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се |
| тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и бр |
| да настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с |
| S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замути |
| иваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекан |
| а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели сво |
| — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те |
| звикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они и |
| ду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи р |
| дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиер |
| свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Мари |
| мен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видит |
| ави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик |
| А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра ра |
| > <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. |
| а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха |
| говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и |
| обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трго |
| дреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> |
| тлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболи |
| а чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте к |
| ка... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ |
| јетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује ш |
| о мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није и |
| оз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још |
| рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} |
| трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско |
| рско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевај |
| ану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павл |
| а.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стра |
| пћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не |
| што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча с |
| /p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се |
| роз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад уну |
| алека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже |
| , а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше ча |
| сове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мо |
| а. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долаз |
| сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни отку |
| хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове с |
| о којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и же |
| нио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на м |
| престано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дан |
| када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери ка |
| уши.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој прир |
| изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских у |
| кнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусјед |
| о имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви |
| ан од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала |
| ду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје т |
| ла такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одм |
| приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговара |
| вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су |
| .</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарско |
| ољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да |
| т, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И он |
| тојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништ |
| ам по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако ј |
| у оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. < |
| е када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш жи |
| . </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опаз |
| се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољу |
| <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{ |
| замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} |
| и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, м |
| ојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p> |
| сма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном ч |
| алеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују с |
| ства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама пат |
| дах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећ |
| е овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст |
| мљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но те |
| е не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели |
| е у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и |
| Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам |
| оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он с |
| ота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред |
| ућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p |
| — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? |
| S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити т |
| ока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријате |
| мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знад |
| е дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог з |
| чевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најру |
| аше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и к |
| ит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бо |
| увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> |
| се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се |
| је било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјеле |
| ига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло |
| мо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери |
| у се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама |
| уку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот |
| етало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста к |
| и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, ук |
| колико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш |
| ткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му |
| е са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; с |
| се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у |
| лањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдје |
| <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</ |
| одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а |
| Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она д |
| позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а |
| !“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник ве |
| о засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорил |
| хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Ч |
| његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се п |
| дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, |
| јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво ј |
| у пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ про |
| редавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу. |
| вара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је |
| се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке в |
| о прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се |
| а удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у |
| вши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају |
| а је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати риј |
| шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам посл |
| азите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Остави |
| челнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, п |
| ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведим |
| е већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а ним |
| ла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве |
| Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела |
| о хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички ж |
| зговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му застру |
| } Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — оп |
| тише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се у |
| и; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у вис |
| и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живо |
| тивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њо |
| ина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к ју |
| ру и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, ја |
| ’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се сумо |
| а на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела |
| ма плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их љу |
| икара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одго |
| лакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо |
| </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се о |
| раћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у |
| /p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, |
| дицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћај |
| е се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врат |
| ђу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћај |
| ћи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцње |
| о да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу |
| острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журим |
| у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што за |
| нда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и и |
| че и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одз |
| S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучи |
| хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној |
| ови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на |
| а и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И |
| а овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се |
| јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ак |
| младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима |
| ило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посади |
| акому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И зби |
| и час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи ред |
| јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај ч |
| оји би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И н |
| надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — |
| уду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p |
| >— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али |
| завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте |
| {S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одиј |
| су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази |
| .{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модро |
| и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више |
| ше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли нала |
| . — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ов |
| нда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а |
| реба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама |
| p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> < |
| p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили |
| </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, |
| </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја з |
| те да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p |
| метно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> |
| тио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика |
| шљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам |
| ом на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} |
| благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка |
| апијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога |
| ни му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече пол |
| добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од |
| а! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! |
| еда у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне |
| стави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под |
| м криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво |
| дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мо |
| ени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би ј |
| к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари дру |
| а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и пок |
| а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака.. |
| ад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о ма |
| мљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придо |
| најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а зна |
| у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити р |
| но тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли |
| ... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са соб |
| сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празн |
| ове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p |
| т! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди с |
| напријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крч |
| </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издан |
| па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p |
| су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Пр |
| тскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А |
| има? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче |
| лите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Н |
| вали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од се |
| угоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпу |
| нако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{ |
| аше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а ок |
| а цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се |
| о на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било б |
| одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га та |
| них меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре |
| ш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ван |
| у...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежућ |
| ам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје |
| да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и |
| тите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је дого |
| нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо за |
| Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча |
| о за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да ј |
| ћ, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча |
| било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик |
| Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачув |
| на му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} |
| и је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о нево |
| казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Ј |
| нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваће |
| <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништ |
| собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога |
| ој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искре |
| роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и ша |
| огли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дођ |
| стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му но |
| Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми |
| брати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па з |
| Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојач |
| е? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни н |
| Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> |
| елио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете по |
| тану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб коп |
| ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је ув |
| Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво кр |
| заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и |
| а нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, м |
| чноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p |
| очан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа |
| да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: |
| за? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми |
| а разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не |
| ено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита |
| у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сар |
| да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, |
| ало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила за |
| S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину ок |
| извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим |
| ву.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није |
| p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете ча |
| одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва пока |
| е управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! |
| и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него |
| очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он |
| да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! |
| је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако |
| е се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом |
| е Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се |
| Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови ста |
| </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p |
| аљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци |
| и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто |
| ад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камен |
| Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, а |
| ти! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. < |
| ко не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. |
| ...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка |
| зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и |
| ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сме |
| {S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрен |
| а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — |
| ик нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На ра |
| ећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> < |
| ста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер з |
| ако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало с |
| “ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! |
| ит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један |
| ивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на |
| ш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњ |
| , ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди |
| рође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код |
| ајбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме |
| — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела |
| е! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </ |
| је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се |
| вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратић |
| се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим п |
| орезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашал |
| >— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу |
| је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нис |
| аго господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам |
| ликој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! |
| — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем |
| — Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. < |
| Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му |
| Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свејед |
| </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао |
| м могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши |
| говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није |
| , но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се |
| њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да |
| а моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S |
| ошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала |
| У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти |
| астати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долаз |
| ово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учин |
| зи собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њи |
| е, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из |
| До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вје |
| тављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све |
| авља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова |
| у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ |
| глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пу |
| јело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и |
| Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиш |
| у је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град |
| да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме |
| >— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике |
| погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није пог |
| — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићет |
| ли.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, |
| вих очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је |
| ље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је н |
| азборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опе |
| им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S |
| застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове |
| ли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и о |
| ољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више |
| у у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сје |
| видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури с |
| , смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за |
| е по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до |
| азговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било |
| честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, ст |
| жа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је |
| {S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — оп |
| жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p |
| <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не мар |
| ава, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, |
| Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... < |
| ући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељн |
| {S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му вел |
| it="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и |
| Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође ври |
| старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да сва |
| увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кр |
| елниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — |
| м да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање |
| и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговц |
| ом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} |
| с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, |
| дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин |
| бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их |
| елике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јут |
| у зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске ув |
| <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац не |
| падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га |
| ену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојак |
| школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовит |
| тадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник у |
| јачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Ив |
| начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па д |
| ња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику |
| ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога при |
| јежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са с |
| .{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све пла |
| ори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се жив |
| ... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се |
| да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну |
| преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу н |
| и у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјест |
| забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече |
| неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У |
| дном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он п |
| лио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p |
| његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекој |
| аништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас г |
| се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гле |
| на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћ |
| надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трб |
| овито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике |
| ржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Р |
| леда га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p |
| к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу |
| сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> < |
| > <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и |
| ћа оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џеп |
| да дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана |
| Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — о |
| товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, |
| Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно нев |
| они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> |
| си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете |
| уј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, пати |
| дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам |
| пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина |
| а оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећ |
| њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико о |
| до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се |
| ако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задово |
| по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{ |
| , а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> |
| д!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг |
| </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. < |
| крено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборави |
| га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p> |
| овикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријем |
| </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња |
| никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озлово |
| а нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насм |
| а богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога нај |
| им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> |
| у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чини |
| ти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отв |
| ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац св |
| Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ниш |
| а младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади |
| о цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљ |
| даше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да |
| них извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу ње |
| прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господов |
| јор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} |
| — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне ст |
| одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Б |
| де га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био чо |
| сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама пис |
| p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p |
| адошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно |
| рећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао |
| појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p |
| љу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Ос |
| је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко |
| јих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задње |
| је сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор |
| дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Б |
| преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе и |
| од вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — пр |
| не, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> |
| слиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, п |
| силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат ње |
| е сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као |
| лаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину |
| екла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици |
| ухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње |
| е весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпосли |
| рав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одго |
| — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те |
| у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежац |
| пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сео |
| <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару служб |
| па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му с |
| видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> |
| > <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — |
| : — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} |
| ..{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S |
| од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — оч |
| једе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ изву |
| вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и |
| и мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нек |
| и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— |
| ви Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена је |
| </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника л |
| <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p> |
| ша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће в |
| и се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао |
| , и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен н |
| биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнет |
| нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко |
| о и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни |
| се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. < |
| љења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио |
| ике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се |
| <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени вазду |
| бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контур |
| ако јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. |
| лази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледа |
| а жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано |
| лијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани о |
| ше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замије |
| Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко н |
| и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у |
| им осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздр |
| и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И |
| м, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по не |
| ави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали |
| њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не у |
| даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Ив |
| ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не |
| Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића |
| Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што п |
| им путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећ |
| !“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? < |
| ављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не |
| Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; з |
| ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! |
| уду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па |
| p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, сл |
| вени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори |
| , к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме |
| ћене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.< |
| је овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари |
| воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевој |
| ну, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. |
| у ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </ |
| и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p |
| од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте |
| аријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изве |
| <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарс |
| једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи |
| фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окус |
| инила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Ан |
| нило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} |
| бле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога с |
| е друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први ма |
| је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па шт |
| е обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјел |
| Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} |
| с, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> |
| > <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соб |
| жују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут |
| ло када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени пор |
| а ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И |
| ама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, не |
| .{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика |
| ! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но как |
| ише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p |
| ма и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинс |
| њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратк |
| p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми ср |
| ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — |
| лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најп |
| лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако |
| </p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! |
| народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа св |
| Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод |
| се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми |
| ора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Ант |
| милује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти |
| руги желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лам |
| метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси |
| ига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа ве |
| га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} |
| о.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши |
| е боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници си |
| пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну |
| љад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за |
| пире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи про |
| а.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом риј |
| <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт. |
| них стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журн |
| У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало как |
| жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше п |
| тима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижн |
| ше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублије |
| и и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— |
| , обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече |
| бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све т |
| е за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одла |
| амучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему |
| је му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни |
| е на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Ни |
| дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђал |
| озбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога о |
| днога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена |
| причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се |
| раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуб |
| Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p |
| а напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од с |
| ићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га о |
| козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља ту |
| лијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, к |
| > <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледн |
| </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне о |
| руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окас |
| <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица |
| и у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији |
| затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p |
| махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на м |
| ачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И |
| гама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога |
| гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, з |
| ека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> |
| још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у |
| се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло |
| ебало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво час |
| ова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, и |
| <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод |
| се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то |
| остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво |
| зом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што к |
| } Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће! |
| ану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је |
| да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледавах |
| мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније од |
| дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између |
| ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази ст |
| зиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан |
| дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, по |
| . — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по |
| /p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше у |
| > <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земљ |
| ну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часо |
| приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну |
| рија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше |
| осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p |
| ело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји |
| а да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у чи |
| на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед |
| а!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна... |
| ој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте л |
| устош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од остал |
| ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и |
| ина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се зној |
| рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се нај |
| водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као м |
| смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="not |
| ћим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори млад |
| низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор |
| ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — |
| тву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило |
| дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, |
| срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> |
| ело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из |
| .{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, н |
| обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек |
| као на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се |
| , у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково пош |
| другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, |
| ивио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијет |
| латки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, на |
| и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страд |
| на поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, |
| .. </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гле |
| јевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а |
| p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не прогов |
| а црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика |
| и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутањ |
| рхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла |
| акидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се пр |
| е у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Ив |
| е улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је про |
| луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њ |
| ор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вр |
| завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали |
| кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у |
| и за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова р |
| надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напр |
| и оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, |
| остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге т |
| е било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаш |
| рога друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У |
| ећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зеле |
| се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. < |
| з вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред |
| и да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође |
| опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутар |
| од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упи |
| S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван |
| ћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао |
| устим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па ка |
| мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине |
| пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео про |
| <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим |
| и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред сел |
| ту прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш |
| } Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме с |
| бличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак саж |
| што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједно |
| ао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире у |
| ата... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погле |
| сти. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. |
| лећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробија |
| исуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало |
| пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно |
| на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море. |
| оље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових прости |
| нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} |
| ова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — ра |
| — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на су |
| од вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, |
| реко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! < |
| закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Ос |
| оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било |
| ћ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на |
| идио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече н |
| копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилаж |
| подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је свој |
| и се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у |
| вану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме |
| о, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се |
| по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућ |
| обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јавља |
| : — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесм |
| на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво |
| ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p |
| у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене |
| почне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. < |
| и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропирку |
| даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, |
| арко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да дон |
| а, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха |
| дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Иви |
| } Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По |
| ута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и |
| јешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне |
| огом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и |
| смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благ |
| има је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „ |
| поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако и |
| е се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена |
| нас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио свој |
| а нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити |
| уће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробљ |
| ријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију нак |
| <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Наша |
| а рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарств |
| и га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно. |
| други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забрин |
| кла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан в |
| ве своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из з |
| аузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и оп |
| И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но прк |
| , и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а је |
| ајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и |
| ке потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека |
| ем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће |
| биљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма к |
| ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> |
| о се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго |
| али редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напо |
| и подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под оч |
| те таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У |
| ећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се |
| у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама п |
| рати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S |
| слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а пр |
| знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене к |
| “; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попоста |
| роговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Е |
| ој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — |
| у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му |
| от.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — |
| сорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар |
| аше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти у |
| аш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p |
| еч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— |
| > <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У ку |
| >— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> |
| иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо за |
| осврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљ |
| ина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад |
| јаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S |
| <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се |
| ању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне да |
| најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног вр |
| и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звук |
| — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — |
| ажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Б |
| јему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути |
| је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у |
| ића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом м |
| напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се туж |
| ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежа |
| ок га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жанда |
| ена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пре |
| затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пуше |
| ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="su |
| ољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, |
| <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори |
| шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим |
| у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога с |
| ..{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога о |
| >Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и |
| дговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са |
| ем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа |
| ући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану оч |
| ихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчиј |
| нако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, |
| ик државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате. |
| инија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> < |
| ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ч |
| комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А |
| ’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су |
| ћеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — |
| тао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и |
| доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да не |
| ? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде к |
| >— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Си |
| испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> |
| </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Н |
| иједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p |
| к!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо |
| , — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видит |
| рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p |
| адић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа |
| поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадил |
| м да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; |
| као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући |
| зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам пр |
| имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјет |
| ђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— |
| нице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице с |
| невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и об |
| и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на |
| уклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши у |
| о си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који г |
| е да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди |
| ави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савје |
| ек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно |
| а!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је |
| шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође |
| >— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу |
| те? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по |
| се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани |
| зумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} |
| брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — од |
| се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог да |
| <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, |
| орио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вра |
| се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, н |
| вакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И н |
| , а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. |
| ор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чу |
| иће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но |
| <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Мари |
| м свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи про |
| јке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Н |
| што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не занове |
| </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. |
| арадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у |
| ч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако |
| ији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, |
| но замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мо |
| Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете вид |
| лицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је пре |
| мице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући |
| у своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин |
| но дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у ро |
| на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвије |
| не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједал |
| ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га |
| ице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући. |
| ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— П |
| иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. |
| ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога |
| га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, д |
| иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој вр |
| д ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то о |
| олажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој |
| /p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи |
| ... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — |
| еднако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надај |
| зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и п |
| ксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна |
| } Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, бр |
| о хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати |
| >Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — |
| д очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опа |
| би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> |
| тографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај |
| ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> |
| ах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју |
| а у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике |
| — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. < |
| , продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И |
| . </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе пос |
| ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије |
| слиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намир |
| ше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мј |
| ује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини |
| иду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да ј |
| а! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Св |
| гли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, |
| по им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме њег |
| је — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма пр |
| </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чинов |
| нко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија ст |
| — Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и |
| ик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко про |
| они...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! < |
| ана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздр |
| огледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> |
| доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме |
| ли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> < |
| </p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу бо |
| и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромаш |
| еднаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> |
| Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} |
| а је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао |
| своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвен |
| и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на |
| хне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер са |
| рену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: < |
| а. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> |
| них система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно |
| од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја каз |
| им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p> |
| рво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Не |
| p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће |
| са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држ |
| у?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте |
| Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, на |
| ате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може |
| овео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи м |
| и, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; |
| га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{ |
| овори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, пос |
| ји у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ пр |
| м тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не |
| добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су |
| дух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S |
| андар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле |
| ко у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се прес |
| дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте |
| н и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори |
| је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је оч |
| цама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... < |
| ута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази г |
| ену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И из |
| мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{ |
| ало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли наст |
| да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... у |
| миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду... |
| е, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме |
| јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиро |
| одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена |
| <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодуш |
| ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! |
| Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. |
| сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узи |
| ику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче |
| вара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к |
| е бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p |
| низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, |
| и велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p |
| има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца у |
| а му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је |
| ћ и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се о |
| тац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га р |
| ст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад г |
| уком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штр |
| ...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да |
| а једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе |
| ета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у х |
| То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> < |
| Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвир |
| е. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и |
| Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено |
| а није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одмор |
| грожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију |
| оли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не од |
| она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате |
| о не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и н |
| она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S |
| Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољ |
| те крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душо |
| већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које |
| рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је |
| ци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље по |
| ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом |
| S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с |
| иљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отво |
| у разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му с |
| лишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Си |
| уга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обије |
| је се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да |
| одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на прућ |
| } Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам о |
| слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђев |
| е младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му у |
| а и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p |
| све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ |
| и се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
| што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне с |
| итам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— М |
| све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмје |
| лико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замир |
| нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Ре |
| ни, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незад |
| и у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио с |
| еду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а ми |
| а сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледа |
| ној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давал |
| липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит |
| сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се |
| ва, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док |
| ким шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натј |
| јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим т |
| гне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвир |
| све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила |
| и пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик |
| кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка |
| гријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме п |
| > <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој |
| сти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракет |
| ила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{ |
| /p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод |
| моћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p |
| </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, п |
| риближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, |
| ве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погле |
| ве, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све |
| еницу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налак |
| прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и у |
| винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија за |
| илости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугд |
| ако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се |
| уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S |
| {S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} |
| уша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласо |
| убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— |
| р сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — |
| ећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>И |
| — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арч |
| а на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави |
| му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигн |
| {S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на |
| е трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни |
| ц, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмир |
| вчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. |
| и привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ |
| простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у друго |
| љегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздов |
| н за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко к |
| неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S |
| огледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад с |
| ваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магар |
| нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине о |
| иси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{ |
| м; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и т |
| ако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало |
| оре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен ту |
| вјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре |
| ио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше ро |
| пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупо |
| уће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће г |
| о да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у г |
| задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада в |
| ило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (оса |
| о воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћи |
| ја од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Про |
| ти политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко |
| осматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, |
| <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} О |
| , окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не плат |
| вно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком с |
| у да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве |
| латко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; а |
| > <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Ци |
| нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} |
| вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, |
| на блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак о |
| хове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија |
| мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с |
| година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било над |
| урњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и оста |
| ђе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а |
| ш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{ |
| е могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о |
| о за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечи |
| орани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети бол |
| оси мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, на |
| поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја |
| “, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ те |
| ву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, кр |
| над села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапах |
| >„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — зам |
| емоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спомен |
| е било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и |
| зећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осу |
| и мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча ј |
| — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>П |
| ш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поште |
| S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гл |
| у до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво кл |
| иде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се п |
| </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било ј |
| му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала |
| ици стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Млад |
| ладића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за |
| није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и |
| од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле |
| лук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да до |
| у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама шт |
| амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву |
| вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни тра |
| тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскач |
| > <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјет |
| ше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по о |
| озору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу |
| у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свј |
| би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њ |
| м крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пош |
| блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жам |
| би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, |
| вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у |
| име, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена |
| око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се |
| ложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па |
| и, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ вод |
| д Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући нагла |
| оме хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допир |
| уга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у |
| криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> < |
| лине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и |
| ора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и б |
| штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускли |
| аше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. < |
| ад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјет |
| те, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, з |
| е; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуља |
| к дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, д |
| чи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам |
| Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је б |
| уги, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо к |
| руштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Ро |
| о јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је |
| S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; |
| могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набр |
| ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод |
| и друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пус |
| н њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и д |
| лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад м |
| лажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасву |
| еднако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на |
| ште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све кр |
| вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и б |
| трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се |
| је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније |
| гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита г |
| љада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама с |
| и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела |
| авити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души ве |
| milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаш |
| сом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могу |
| тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мас |
| есам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </ |
| кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осје |
| ју да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, нај |
| ем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он с |
| познате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и |
| није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је |
| е да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде наче |
| а женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале ј |
| у. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а |
| о.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младос |
| ра. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. < |
| руге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже. |
| е окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један м |
| пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— |
| есет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам |
| е мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обр |
| свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за б |
| руштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се у |
| снија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију м |
| ве у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве св |
| сли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он ј |
| за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживља |
| наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> < |
| — Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> |
| лужи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива с |
| >И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада ра |
| ијатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— |
| ити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букн |
| мове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесм |
| е доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво |
| трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за |
| о.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над к |
| простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обл |
| <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> |
| се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевој |
| настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој |
| пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из |
| да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, |
| subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да |
| ли злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник др |
| о времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> < |
| тавља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она |
| он велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руц |
| Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— |
| не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и реч |
| нда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не |
| бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку |
| е опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори жи |
| ра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гл |
| ача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге нег |
| ачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и о |
| у се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића |
| ање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно |
| ...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје. |
| еће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката. |
| и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да и |
| N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди д |
| раге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није т |
| им...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнији |
| — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим шт |
| таше му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога ж |
| о, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ н |
| етлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Он |
| сни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова |
| из уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у к |
| <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најут |
| жност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} О |
| у и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олт |
| е узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш |
| то се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сун |
| пале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродов |
| ва, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање п |
| а и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И ка |
| их лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из |
| из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво л |
| застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље |
| небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишћ |
| ко стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вра |
| рљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затре |
| ’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младић |
| сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало |
| се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим ду |
| ктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — о |
| гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, ус |
| о задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из за |
| мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке д |
| ши и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, |
| слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче |
| аваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у тра |
| еговој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у |
| ни мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, |
| и сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, ка |
| су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега |
| и, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова облич |
| армонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по п |
| и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресен |
| зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и нек |
| леда напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и милов |
| мирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трза |
| погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, заву |
| подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љу |
| поји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела т |
| жаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и з |
| духу, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к запа |
| за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, |
| њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} |
| ости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— От |
| упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у ко |
| њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до к |
| јеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанк |
| престанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада |
| птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, та |
| е да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} |
| ат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бес |
| огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом |
| иба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред њ |
| дит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру |
| у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти ре |
| ач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије |
| варев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. < |
| ро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима |
| сјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина |
| аше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, |
| ама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, |
| па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — |
| другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде |
| а је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предло |
| свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потр |
| поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ п |
| ма, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке |
| ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке годин |
| орми, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с |
| к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му |
| е и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто |
| елене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше н |
| мену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и в |
| слине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки пр |
| и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалу |
| и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло |
| синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших ст |
| море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене |
| ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" |
| благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдје |
| ечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да |
| ајвише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то ф |
| </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље |
| обрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и го |
| жи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S |
| ер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице |
| окве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, |
| зу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, сл |
| е кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе к |
| ло искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушија |
| у над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с |
| ве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу |
| аше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукуруз |
| слагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледа |
| о пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљ |
| се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Ив |
| ислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваково |
| отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет |
| се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон |
| раше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како |
| е с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, с |
| но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, ве |
| <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На |
| ове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба из |
| е откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p> |
| .. ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде |
| и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве же |
| им се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очито |
| јка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, о |
| <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећа |
| грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </ |
| е, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између |
| е наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Ам |
| села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к црк |
| та скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако |
| уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнак |
| где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску п |
| </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} |
| е, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколик |
| д, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и |
| тачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост |
| не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S |
| ао лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пру |
| Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из |
| .{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљ |
| м грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, |
| каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. |
| еној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које масл |
| .{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бе |
| испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари |
| p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lan |
| иним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовањ |
| равитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да |
| че, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и |
| адића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је род |
| узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе.. |
| пустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... |
| .{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи |
| ј природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није го |
| илним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто д |
| ји је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупи |
| жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и борови |
| ивит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху ти |
| посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећ |
| је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики с |
| </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти р |
| и! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; |
| ољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут на |
| га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио |
| уда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима |
| p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би |
| ва лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења |
| лободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, |
| еле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека |
| ма, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази г |
| неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом гл |
| посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша ј |
| е заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише |
| све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет д |
| епила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути пи |
| о се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам мога |
| исину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се с |
| одарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скри |
| е, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави |
| бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељен |
| ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао |
| p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвје |
| истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изиша |
| у не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часо |
| испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче пит |
| . </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из |
| да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; |
| приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Ив |
| рлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење |
| >Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, |
| ого пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одгов |
| и задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чист |
| ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива сти |
| је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини т |
| завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тог |
| и у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа |
| ђе тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране |
| устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује |
| <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; |
| а вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти |
| ирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> < |
| га Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — |
| <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбе |
| м оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше ри |
| } Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је |
| узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи |
| забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча уз |
| о вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она р |
| Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> < |
| залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по друж |
| иво Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма |
| е.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам д |
| каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад |
| замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у дру |
| ко си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{ |
| изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјево |
| остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче |
| ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не по |
| вор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> < |
| нао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао суто |
| .{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, |
| це брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња |
| Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловањ |
| Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за |
| иле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња |
| г зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службе |
| по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита |
| војка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвор |
| и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прек |
| есте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомил |
| стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да |
| и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку |
| </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први тав |
| <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} За |
| се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сј |
| Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га от |
| ечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори м |
| се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, |
| ала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза се |
| д, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> |
| Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебух |
| арајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за |
| .{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И врућ |
| почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашт |
| p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>О |
| јући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушим |
| га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отад |
| ипомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго ув |
| Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Н |
| рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американ |
| ати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Пос |
| ораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се на |
| љу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на |
| ћ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S |
| ок се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су |
| иштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало з |
| ре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине |
| е у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају |
| во. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништ |
| робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи |
| главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протр |
| ставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи к |
| између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од ис |
| уту, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздр |
| о је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише с |
| и! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико кора |
| ом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’ |
| утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјев |
| на је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лије |
| у тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{ |
| ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад |
| обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти х |
| — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло |
| љаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи у |
| ивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћ |
| е. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </ |
| — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! |
| ?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. < |
| Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, |
| у цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попусти |
| ће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није |
| S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило |
| да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се |
| а неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђе |
| и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете п |
| гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се нати |
| носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећа |
| ко ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — з |
| атискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилос |
| ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да ш |
| јепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра |
| еднолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док |
| љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу |
| и чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па |
| отурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких ма |
| је се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору |
| изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново |
| гу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} |
| ди да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стре |
| ан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабир |
| Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата са |
| Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њи |
| његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе д |
| села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </ |
| Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве |
| ро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заво |
| а догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он виш |
| <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се |
| дно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес |
| младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности |
| ћи дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздр |
| ве се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше |
| и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изју |
| ристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окић |
| сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разг |
| оцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за |
| >Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше |
| дај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо |
| ачелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махов |
| загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га |
| о подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без иког |
| етлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји ож |
| </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опће |
| а „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убије |
| риљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватре |
| сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбуша |
| невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем н |
| да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p> |
| је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјест |
| огао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и ми |
| покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, |
| рокој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — дв |
| — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се н |
| лико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете с |
| мо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добр |
| ам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти гово |
| уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би |
| говој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код |
| е... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи |
| ком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те |
| не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим пут |
| к напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше ј |
| осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши |
| е очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, |
| вљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да |
| остите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави п |
| вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће |
| се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господариц |
| апињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. |
| вијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благова |
| . </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебел |
| .{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благ |
| и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у зам |
| } Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, |
| омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да |
| јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су м |
| здрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{ |
| њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све виш |
| господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или |
| ник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор |
| ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјев |
| смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упад |
| на свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га у |
| је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И |
| реди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхл |
| гани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, |
| војим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћин |
| један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напок |
| ицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао |
| ићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као |
| са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљуб |
| а, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетња |
| мало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По пу |
| е се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p |
| оби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невј |
| онстатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле с |
| поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани |
| аху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушку |
| кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у б |
| Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Р |
| иже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на |
| је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} |
| будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесе |
| . — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код |
| одређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чеж |
| и, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једна |
| ом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље |
| послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну |
| дамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографиј |
| ги, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају |
| над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислон |
| е чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме же |
| <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред су |
| а намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико коли |
| пјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote |
| од слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их д |
| е повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају г |
| — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> |
| угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других П |
| {S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> |
| и.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад ст |
| — Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вече |
| ницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, |
| p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: |
| ајљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушате |
| се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора |
| оло и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити |
| м прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше нога |
| познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, |
| <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником |
| и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевој |
| м пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко м |
| младином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{ |
| их кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, д |
| онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p> |
| горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло с |
| буљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежак |
| из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже |
| није и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, диз |
| је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој. |
| ...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати |
| S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуј |
| мисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танког |
| кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магар |
| ом на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану в |
| равитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — о |
| срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га |
| себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној п |
| крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје |
| облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица з |
| дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потраж |
| , из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је |
| акше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустиш |
| ла како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уз |
| опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да |
| е. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кр |
| лио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да у |
| е могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се |
| ! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он |
| се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху с |
| рдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа л |
| овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испр |
| пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у |
| <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причек |
| тресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивш |
| т рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо |
| и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога |
| ачелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није мог |
| лажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихо |
| ас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господин |
| p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот ки |
| било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> |
| чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољ |
| твује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало њег |
| ар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... |
| јетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенк |
| опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад на |
| ко заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да |
| природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег |
| ски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жа |
| јим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њих |
| кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p> |
| бе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у ф |
| ма до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако |
| Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама |
| леда у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те вели |
| је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p |
| ојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не м |
| > <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто биј |
| е над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунч |
| непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и ника |
| Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{ |
| д се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p |
| итној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, пи |
| еденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку |
| уће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве со |
| <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче |
| и му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко врије |
| о! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Мла |
| и простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околиш |
| ска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци хода |
| е.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим оч |
| најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и |
| говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </ |
| омаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видил |
| у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како бр |
| езбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је |
| хов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSecti |
| е расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенц |
| } Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго поро |
| ! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом |
| тна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке ко |
| војка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати г |
| н и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} |
| цом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрва |
| застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p |
| липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме |
| ... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прогово |
| кажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Госпо |
| млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на с |
| леда у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају. |
| до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једн |
| лачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у |
| Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} |
| урно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не нас |
| ренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ра |
| ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђав |
| говори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво |
| сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{ |
| требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво |
| </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраш |
| ом се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није р |
| не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пуш |
| свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети исти |
| се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави |
| док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе по |
| јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је |
| лази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазн |
| м од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да |
| чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> |
| путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му с |
| ад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам |
| — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина |
| га — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и дос |
| ворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њим |
| на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше |
| котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи.. |
| p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из њег |
| међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се уд |
| о и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога |
| е чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај |
| из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ |
| ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> < |
| ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојк |
| а се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дје |
| ији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забри |
| ц, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ч |
| </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p |
| мну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је |
| ојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Зб |
| ту. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! < |
| S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог с |
| тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам припови |
| и су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио |
| и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и |
| долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, |
| лника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и |
| ! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познаје |
| чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p |
| ти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} |
| р порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кр |
| ари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — |
| <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— До |
| ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: |
| н нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ћ |
| исто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погл |
| каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> |
| учаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p |
| е очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке р |
| шим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напоји |
| о.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоски |
| и шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем под |
| е му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} |
| опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова се |
| пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама приро |
| морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; |
| је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — |
| а и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Би |
| поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео |
| здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи |
| ј и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа |
| да Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори глав |
| село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво пр |
| ави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губит |
| сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста. |
| га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, су |
| мети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека |
| — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили |
| .{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других бри |
| </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су п |
| најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмил |
| њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави п |
| едала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она |
| м звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — п |
| е позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му |
| се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико д |
| ем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморс |
| ог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у |
| ни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима ж |
| и и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу н |
| ојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> |
| нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошета |
| о у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још би |
| а, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> < |
| а Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знат |
| А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загун |
| араху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одго |
| : </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем |
| а прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе |
| p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас! |
| . </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело |
| тола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — разви |
| закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас |
| р сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </ |
| > <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у х |
| .</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Н |
| о, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одв |
| самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— М |
| Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. < |
| аље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочит |
| и. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, |
| е, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је |
| самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме |
| отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегори |
| едан од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни |
| </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно |
| је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздрж |
| <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи с |
| и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га ср |
| p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћем |
| е, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— По |
| осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаест |
| ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одг |
| љ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није |
| елников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и св |
| уси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метни |
| {S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} |
| ебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за ц |
| шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређ |
| као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да |
| ко ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати |
| е. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте |
| иповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате к |
| p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити |
| </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} |
| <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S |
| јежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, ј |
| p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том |
| и! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залага |
| узе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отвори |
| т са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође д |
| ао да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на |
| о! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па |
| ви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је |
| воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p |
| да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Ка |
| ику...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља |
| . </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му с |
| сте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим до |
| ким градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и оста |
| евао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу нико |
| проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво |
| ч се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одг |
| зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прош |
| о загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет |
| далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га он |
| само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да г |
| за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига |
| и му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit=" |
| иком послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у ч |
| љале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, к |
| е у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас |
| том руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне. |
| капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни вл |
| чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору |
| да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но над |
| грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени |
| а угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и |
| душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жен |
| лит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p> |
| тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га же |
| јепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам о |
| ране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и см |
| у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу |
| и се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S |
| та миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говор |
| у се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p |
| нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> |
| и видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А |
| закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буд |
| ије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева |
| вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> < |
| елео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво |
| дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе. |
| одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с т |
| ли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанц |
| мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онд |
| дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак. |
| ди зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весе |
| е први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к |
| ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршениј |
| глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне |
| адан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам при |
| тављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што |
| о на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотик |
| с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана п |
| ети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кућ |
| крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одвр |
| замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одје |
| уна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и |
| свјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаш |
| овац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар пос |
| ивоту у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нов |
| о је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад шт |
| вши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах |
| е...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напунић |
| егове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилиш |
| телигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по |
| з њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела р |
| мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S |
| прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијел |
| аљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав |
| просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше |
| подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разбл |
| ка иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> |
| <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике н |
| х обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сут |
| зме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ до |
| иће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено |
| ам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. |
| а је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на по |
| и угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! |
| д владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно по |
| поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му |
| ти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да |
| истар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледа |
| чекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone |
| ко, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> |
| е, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мал |
| на сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p |
| м, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко висо |
| зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у с |
| . </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, ср |
| . </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаш |
| шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијел |
| се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде |
| ли? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову |
| се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој |
| едно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри љ |
| дила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија |
| улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник д |
| ада.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни |
| у сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио |
| да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} Н |
| пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p |
| <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноп |
| ре и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— По |
| и му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе н |
| Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би |
| један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и |
| друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је |
| м како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p |
| улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожиг |
| атко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша |
| на... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко |
| <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ри |
| дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </ |
| онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе пап |
| </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом ме |
| а се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... |
| себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код п |
| рико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља ми |
| /p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти |
| ељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хва |
| овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! < |
| и на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и |
| . </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и н |
| >Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из |
| огу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ ди |
| већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се |
| <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. < |
| — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — |
| скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. |
| застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок д |
| } Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судб |
| појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побр |
| тијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше |
| шћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и доз |
| уо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирило |
| мојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </ |
| е свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разго |
| p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема |
| Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Иш |
| хваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нех |
| <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето в |
| о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослуш |
| на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила |
| уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше с |
| на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише |
| ом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком |
| исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Врати |
| вори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... < |
| осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, при |
| ино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан н |
| ђе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом н |
| </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је |
| ировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто] |
| о и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере |
| — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било |
| ли бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било дру |
| о неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо о |
| е Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело би |
| љава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако |
| у приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично |
| са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свео |
| ети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ та |
| >Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и д |
| — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути |
| ече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је |
| С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једн |
| и.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељен |
| ао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога с |
| и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећ |
| ћ устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је |
| стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но |
| ућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са де |
| држа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.< |
| је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана к |
| провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учиње |
| ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љуба |
| милошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко ниј |
| сто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојк |
| котрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском |
| прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га о |
| ин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем |
| ућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали |
| сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — О |
| е за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све в |
| <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуг |
| е чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код |
| се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате ве |
| својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда |
| да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава |
| тјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком |
| увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — |
| .{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и |
| </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама ос |
| гова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>С |
| када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од кој |
| о рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSe |
| во, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отад |
| {S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док поср |
| и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и |
| овац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још |
| ивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који |
| тво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устрес |
| ених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било пр |
| чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал в |
| оја корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се п |
| Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му |
| >И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га |
| акити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и |
| би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше ис |
| ихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјаши |
| гледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисл |
| улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили |
| не очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели |
| рама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом и |
| } У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет ко |
| е у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, |
| е му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то |
| загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пр |
| окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У |
| жбеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га |
| допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није |
| ети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p |
| ираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз ст |
| у. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А |
| ојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи |
| укама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мр |
| што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{ |
| а очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледин |
| алова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које |
| сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија |
| им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још оти |
| , младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у |
| скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед н |
| иво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се дана |
| естратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну ос |
| уна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S |
| ч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ћ |
| други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим |
| .. </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? |
| нте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! |
| </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узм |
| p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— С |
| S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га н |
| ућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик глед |
| црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца изм |
| е ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> |
| се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога |
| а, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— В |
| нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча |
| ућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу |
| и га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? |
| за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p |
| сно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисл |
| било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема |
| умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашт |
| душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с в |
| кврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова |
| квом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи |
| ута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита нај |
| {S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Ни |
| тац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бо |
| еваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелиј |
| уре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и раз |
| жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљ |
| ши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си доб |
| да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној |
| ић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритми |
| код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код те |
| ј вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му |
| удима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и раста |
| и му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је |
| . </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе |
| он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче с |
| сти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, |
| } У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чеља |
| е жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу |
| х осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се |
| , јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице |
| уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало ције |
| љеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} |
| ote> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </d |
| по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво н |
| видити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чупера |
| S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га |
| о. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... |
| иђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем. |
| , иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи. |
| рмонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се |
| алеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изн |
| } Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S |
| д толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало |
| {S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новин |
| вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од ср |
| ли. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога |
| ош је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запј |
| брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке г |
| во има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И циј |
| угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S |
| > <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је |
| у уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p> |
| тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни ка |
| есту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин на |
| и не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јо |
| окој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> |
| очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Н |
| ега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га оши |
| уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке |
| кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, од |
| расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићк |
| х чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигу |
| своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном |
| ћан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио сл |
| и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> |
| знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању со |
| ако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} С |
| о овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их изда |
| се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S |
| што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо б |
| чека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па з |
| куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не ј |
| видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: про |
| но посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјет |
| отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо.. |
| мо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — |
| му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој с |
| Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једно |
| и су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори в |
| замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом |
| своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђе |
| ано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота |
| атва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином |
| } По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази с |
| ат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше |
| се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се |
| ајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, и |
| и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну пр |
| њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— |
| раше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река б |
| то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ј |
| унчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије |
| е и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледа |
| буђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћен |
| Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвој |
| чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} |
| досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до ку |
| дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме бо |
| долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вап |
| недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме усп |
| путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмј |
| соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распор |
| зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на |
| у? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њи |
| , у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p> |
| ише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је |
| Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковн |
| <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са |
| о о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо п |
| /p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо |
| ски намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник го |
| <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне. |
| ер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омиња |
| иће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. < |
| </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очи |
| ама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаље |
| ни... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај |
| да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чини |
| и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша |
| е већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свим |
| обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским |
| владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и зема |
| на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</ |
| ошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра |
| устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала ј |
| три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако |
| ест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... |
| сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намире |
| те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да и |
| их је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} От |
| ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, о |
| мо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјево |
| свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједн |
| белу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гле |
| ао шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса зап |
| дили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, |
| Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Н |
| е које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и доди |
| и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљ |
| фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по во |
| сто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} П |
| И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође |
| изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њи |
| а иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с |
| демо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у |
| диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге о |
| и, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он з |
| евојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни |
| ече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га пр |
| иђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао шт |
| доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тим |
| на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако |
| прилици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истих |
| у. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? |
| <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промук |
| те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} |
| — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би бо |
| емо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па нас |
| и к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и |
| жу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— |
| ишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући |
| тим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран |
| попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли |
| празни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и |
| к косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} |
| ги говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам |
| ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека |
| остељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </ |
| е пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак просл |
| насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га в |
| се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} К |
| јући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам ми |
| <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједниц |
| јед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљал |
| есте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да |
| жавнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече |
| е и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погоспо |
| јерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне пог |
| >— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине мо |
| огледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели |
| ека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А њег |
| а. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да ми |
| ј подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, п |
| ели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари с |
| и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зно |
| ори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се пол |
| — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има до |
| , узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда дру |
| што варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих дру |
| /p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. |
| и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво |
| арији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарим |
| — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући |
| и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом пр |
| . </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени |
| . </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и заглед |
| е остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Мари |
| ћ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак |
| се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад вин |
| </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво м |
| /p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корис |
| е буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепч |
| од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да |
| </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и |
| арастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за |
| ле све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бешти |
| љежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао |
| >— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху п |
| вати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши |
| али: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} |
| ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо ум |
| право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Ли |
| Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и пок |
| то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај гл |
| ле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Прос |
| — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S |
| а Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој |
| па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде нек |
| болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му |
| дначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећо |
| рила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љ |
| мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука.. |
| учи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погле |
| пи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпал |
| ћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — од |
| та’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, к |
| шту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми |
| допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, т |
| Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p |
| укова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оце |
| а коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си срета |
| аља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Аме |
| </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о ко |
| оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угле |
| куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону стра |
| И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка |
| се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај |
| свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нис |
| е се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потри |
| ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи ви |
| је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка н |
| е. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој |
| p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и п |
| >— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обил |
| а, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. |
| врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посје |
| ли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једв |
| потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од че |
| авама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— С |
| ли хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали |
| врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега ч |
| ељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се ч |
| замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједје |
| p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести |
| е, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— |
| <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз зв |
| л што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила |
| ду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога |
| што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа с |
| ажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у |
| ио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, |
| да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља г |
| нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — |
| а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цр |
| у; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга г |
| S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво |
| /p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји |
| <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно б |
| вјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирал |
| ти за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! |
| и према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме црк |
| /p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен |
| осним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле раскл |
| ом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће |
| у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S |
| дом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} |
| е с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — |
| вља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећ |
| , не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли |
| дајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и |
| .{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором раз |
| о и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај |
| засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о п |
| прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но |
| чад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне |
| тора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — |
| о. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугаст |
| <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с |
| о, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у соб |
| омисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове |
| а до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јур |
| ш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком |
| њој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док |
| с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и |
| .{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд зв |
| гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака |
| но, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код |
| преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и |
| иво се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том че |
| е се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — |
| о долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{ |
| ипи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар |
| <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљив |
| <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћ |
| и болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй |
| те? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... < |
| a (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си доша |
| се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да |
| — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док |
| си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S |
| <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит сп |
| Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика |
| ве чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Д |
| ка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... |
| а нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!.. |
| идимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен |
| цвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгр |
| да доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина |
| да му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослуш |
| дјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа |
| емишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно |
| ође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је н |
| p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелен |
| {S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мал |
| а цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; с |
| ди — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је препо |
| </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о ко |
| павицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој |
| тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучи |
| е — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влаж |
| састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — |
| ви дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан ос |
| ики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли ни |
| ! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарск |
| да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене леп |
| сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом мл |
| ошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских бр |
| рате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној |
| не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, |
| ли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно д |
| ник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанстве |
| едном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако др |
| још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У |
| Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му |
| ј њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дј |
| на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> |
| а и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и присло |
| — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш веч |
| азабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још |
| ати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Т |
| дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, оба |
| о као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Ив |
| су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир |
| е поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и |
| једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пи |
| емојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! |
| ржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође |
| зивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем н |
| ушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње не |
| гледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђе |
| А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима |
| ци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође |
| јевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнак |
| <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори |
| њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од с |
| енке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог |
| сти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. |
| дишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је |
| не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, о |
| и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна че |
| припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, приго |
| се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је та |
| и своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбу |
| у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њ |
| јчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбра |
| ку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њен |
| ана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтј |
| кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p |
| одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли бли |
| Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p |
| — Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му ру |
| римећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дуг |
| кање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, |
| .{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p> |
| ћута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ват |
| подин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекл |
| ди; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казне |
| е за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застад |
| да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, ш |
| пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часо |
| гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу |
| етника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима |
| и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћ |
| нпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце за |
| поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа |
| /p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се ди |
| ћану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!< |
| — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ч |
| S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му под |
| као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грож |
| о бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизб |
| добровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Св |
| ли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— |
| Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од н |
| се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура |
| тави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу |
| он. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>И |
| ркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се |
| се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковр |
| разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p |
| држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, |
| стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек |
| е за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе он |
| каже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прожди |
| ни капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако сто |
| већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дуб |
| прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допи |
| них удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— |
| будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник |
| д се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— |
| /p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада |
| гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прсто |
| Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тје |
| егову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на |
| и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто |
| аједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на два |
| ољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и |
| ечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit= |
| су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости |
| p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам |
| другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и |
| крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</ |
| насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује ц |
| нограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, |
| простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цак |
| ађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необра |
| по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи |
| рела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу |
| лио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и |
| у! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила с |
| — А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати |
| аде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше |
| е: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p |
| пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у |
| сли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах |
| о бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Амери |
| ди су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке |
| питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два |
| о на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте |
| а вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјес |
| ит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздр |
| се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа |
| ри он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од р |
| јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпо |
| е приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тре |
| , да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облак |
| } Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице л |
| ло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је траж |
| ову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им на |
| одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} |
| н се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> < |
| га познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p |
| јстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у |
| он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита ј |
| осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по нек |
| о подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваш |
| собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу |
| ошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне |
| тавише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве шт |
| говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу |
| агла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим |
| као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на по |
| нувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, |
| ности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога в |
| слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу |
| о се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно |
| к, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је |
| ми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једна |
| оји једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} |
| се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="su |
| S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се |
| ем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на з |
| људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, до |
| <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се |
| едао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се н |
| ли, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га госп |
| пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако н |
| гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио |
| н тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто |
| отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле |
| чну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кр |
| з свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Н |
| </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову при |
| њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о ње |
| а; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је |
| ав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, пре |
| , док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше |
| оред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а д |
| /p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док |
| </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} |
| у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново пад |
| ника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну д |
| и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми |
| се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не |
| ало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. < |
| м вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо и |
| блачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом пос |
| а диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, |
| стави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаш |
| се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} |
| н смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто |
| узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не прог |
| а брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: < |
| ви сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да ј |
| — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и над |
| а вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чис |
| , збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га т |
| на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А |
| ни неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија ш |
| има прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} |
| појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинс |
| јех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свиј |
| г града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} |
| пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} |
| ја ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, пос |
| еднога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и да |
| илата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико н |
| све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио ни |
| .. </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и |
| љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону |
| рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака огло |
| дан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурн |
| дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потриб |
| круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђ |
| увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се |
| изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не |
| асплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, |
| а.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст |
| } И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш пл |
| ишта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље изн |
| тужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше исп |
| а!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Уч |
| на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједи |
| стите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво про |
| .. </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досј |
| сија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у |
| риво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — |
| ац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, прим |
| — Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори |
| ..{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чи |
| {S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све к |
| знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: ра |
| У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} |
| и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лиј |
| прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и гов |
| о ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто |
| к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга. |
| варало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их ни |
| О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти с |
| Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатл |
| не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се ба |
| ао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заув |
| ини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </ |
| ошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из |
| емат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непре |
| је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си |
| су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} |
| Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозре |
| уђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — |
| го вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто по |
| ду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га |
| се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча |
| акле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци. |
| Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се |
| </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? |
| е беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао |
| е негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, у |
| дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; |
| ама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, |
| и већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>На |
| ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— С |
| ледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај |
| шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S |
| Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S |
| а слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија др |
| </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама |
| е у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан ни |
| в и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боров |
| А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не с |
| ад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се у |
| опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо |
| а ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричин |
| е, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријеш |
| у опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се |
| и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам даје |
| аче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p> |
| а ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице |
| авати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час ка |
| ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> |
| шта нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на т |
| није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши |
| ...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пус |
| ди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе |
| <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила стро |
| } Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и |
| ља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се |
| е ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> |
| он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опа |
| И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опр |
| ло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{ |
| ка, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— |
| /p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам |
| уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дош |
| а наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} С |
| Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем |
| разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S |
| а, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те |
| икну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасни |
| отегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? |
| сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> |
| о се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо о |
| а избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да ш |
| и претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је оч |
| Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу ј |
| ту, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од |
| опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се |
| језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су |
| ђење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се |
| нте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— |
| , — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко б |
| ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом д |
| дем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га н |
| носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Мл |
| а мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} |
| том на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> |
| </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, |
| може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, |
| и се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и |
| мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викањ |
| треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте |
| њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па |
| би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво р |
| ка. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с |
| еснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви пор |
| ло. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало на |
| > <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: |
| о била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (пор |
| се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мал |
| еници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ру |
| /p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо |
| правитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дј |
| евоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова н |
| ласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је |
| виједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је и |
| .{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали.. |
| ед богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Гр |
| живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто ш |
| ужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе |
| к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, |
| остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и н |
| рамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову |
| ен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’ |
| у њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Глав |
| отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то |
| Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто |
| хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротињ |
| до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: |
| . </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи |
| ’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у не |
| лила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто |
| .. — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треб |
| к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не |
| све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> |
| ктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> |
| није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље планду |
| идим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Рец |
| .{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре |
| зни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмов |
| части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет |
| по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као зам |
| ин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — |
| један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p |
| подин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с о |
| наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама о |
| ени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бит |
| ло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме с |
| му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре |
| риупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га в |
| <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milesto |
| чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на |
| двест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> |
| !... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, г |
| се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А |
| елник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> < |
| који.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! |
| зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... |
| да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетри |
| бопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ доса |
| боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одах |
| .. вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— |
| <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака и |
| {S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вј |
| и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеос |
| p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожур |
| била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} |
| ама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далек |
| на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао |
| ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свр |
| иде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, |
| — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује |
| лећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежач |
| Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шезд |
| добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се и |
| се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у |
| а опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одгов |
| ађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба на |
| Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељан |
| дан од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећ |
| шити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, до |
| ет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто од |
| то, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к м |
| ам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> < |
| другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који и |
| јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима |
| вца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и |
| ћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије кац |
| вјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем |
| Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим г |
| днако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон |
| а била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикн |
| ином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се |
| уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у сада |
| </p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и пр |
| ори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под |
| војим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на |
| липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно м |
| с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису |
| </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти те |
| а дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнал |
| е бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? |
| довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, п |
| ичке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду |
| — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на ко |
| од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе мол |
| ниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> < |
| за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у се |
| аћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p |
| реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све пот |
| емље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост |
| "SRP19041_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина |
| решло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отима |
| одина да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам |
| ијеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећа |
| те? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му зе |
| кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, ка |
| ц од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназиј |
| а ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не |
| поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне с |
| </p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </ |
| а. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би |
| к је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјеск |
| у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>П |
| може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли |
| штво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми |
| и маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Њег |
| е киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући |
| њене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не |
| узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; |
| {S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} П |
| роз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило на |
| астоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, т |
| вјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају м |
| послије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ра |
| ји су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био |
| два се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p |
| се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и ту |
| рје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе |
| цу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке! |
| живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако б |
| лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски |
| едва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздр |
| ања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затрес |
| </p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, |
| p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло б |
| ијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цр |
| ступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми зами |
| јим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> < |
| ош врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјев |
| ају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. |
| едаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се прол |
| одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке |
| Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову |
| ан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> |
| свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се с |
| скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њ |
| еша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да про |
| де сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна |
| фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" /> |
| дњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија друж |
| је било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бри |
| ушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њ |
| еверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега нег |
| ит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај |
| ажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је т |
| орубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз |
| повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађе |
| сим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си |
| гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело |
| ст’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у |
| , помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њ |
| замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко |
| ..{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} |
| ебе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, раз |
| ога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> < |
| лази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред бо |
| жи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјаш |
| а њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на гл |
| р не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.< |
| отцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз |
| тио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. < |
| о. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! |
| адић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је |
| <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пре |
| алове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се о |
| </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p |
| у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пр |
| Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупн |
| његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат пароброда |
| се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пре |
| и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљени |
| вину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост о |
| нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо о |
| авно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку ка |
| ише није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни п |
| <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, |
| а раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесм |
| </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе аге |
| селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> |
| жећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мје |
| </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није д |
| а. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаш |
| а од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погн |
| се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плака |
| је пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, збли |
| <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p |
| лушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка |
| м очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој |
| .{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове по |
| о!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А пр |
| во речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узв |
| — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздањ |
| Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд |
| ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши б |
| , и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили |
| рве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми |
| — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње риј |
| Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Ци |
| ели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочи |
| и старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да н |
| ми знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} |
| н малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се |
| ала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људ |
| к о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да за |
| етство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те |
| — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили |
| очитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо |
| врне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погле |
| ти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p |
| сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби г |
| и? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас |
| се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... < |
| а окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се врем |
| ило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— |
| ћу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити |
| осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савје |
| не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— |
| увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навла |
| некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и наг |
| о ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Ју |
| вједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из |
| ан.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након ре |
| штрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фе |
| у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Доб |
| као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засје |
| асти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослиј |
| се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије |
| ком.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако |
| враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стр |
| почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме |
| ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молит |
| било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти ч |
| смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичк |
| журимо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвије |
| а одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође |
| сподар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, |
| е измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </ |
| — Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> < |
| p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пу |
| гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти з |
| твари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није |
| p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамн |
| аки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, |
| му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим б |
| ло!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Ради |
| га сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници |
| уга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погл |
| у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, |
| ам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гост |
| ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме |
| ну?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се |
| у спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <mile |
| — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбали |
| у се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> |
| рње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате |
| евојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месна |
| Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам |
| а га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому дра |
| Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, |
| миче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за |
| p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако |
| — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се |
| евам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{ |
| аменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетло |
| ас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — зару |
| му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с п |
| ђу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</ |
| дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драг |
| изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, теш |
| је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновн |
| p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми |
| раштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свј |
| тли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> |
| Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </ |
| </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у сп |
| шила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанств |
| т пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говор |
| позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било |
| а крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од сми |
| небуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи |
| иву главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> |
| је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> |
| ... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. |
| ти, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p |
| о ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда. |
| је све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на не |
| са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да |
| д господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше |
| и измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, бо |
| хом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: н |
| смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласк |
| и к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљ |
| <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> < |
| реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако |
| /p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких |
| био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме |
| итељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препор |
| гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јав |
| p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— М |
| нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом |
| — Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај о |
| е према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим к |
| и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно пог |
| >— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. |
| ране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погле |
| одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право |
| ико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти |
| — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме |
| руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више |
| и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле го |
| павица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, им |
| и над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насми |
| — Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових |
| пало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вру |
| јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p> |
| м двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом |
| је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, |
| ијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по вој |
| ер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важ |
| .{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост |
| о, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у ово |
| одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и |
| дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> < |
| зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић |
| p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави |
| ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, |
| Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и |
| мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И |
| вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} |
| овнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сир |
| еду прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, |
| оварам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишље |
| ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. |
| ратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га |
| овољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје ј |
| средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Б |
| , праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с па |
| аново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S |
| тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се те |
| , који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — |
| </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p> |
| ештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. < |
| разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје кућ |
| туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у |
| ом сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним свој |
| азио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S |
| људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Гр |
| божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му м |
| го што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници |
| љу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у ур |
| помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико п |
| му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и |
| но. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> |
| и труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор |
| покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p> |
| и на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. |
| нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од |
| ица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. |
| ом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле |
| у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата поз |
| времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је |
| p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У груд |
| нао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између |
| едногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити с |
| гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше з |
| јек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! |
| јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже |
| <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша |
| и других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} |
| ише га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Из |
| е и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пре |
| обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим |
| мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да ви |
| е и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} |
| а младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно с |
| Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— |
| свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили. |
| внога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би |
| јанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друшт |
| p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељ |
| дигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице |
| се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, за |
| дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</ |
| шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза |
| врх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. < |
| г се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога |
| . </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон |
| пунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црв |
| це им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољ |
| о њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Ив |
| морила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одв |
| ијед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У уш |
| м, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен |
| ошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савија |
| <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје |
| раћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к |
| ишта не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо ци |
| тавља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> |
| часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином. |
| ицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио |
| жине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његов |
| етно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у |
| <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат з |
| ј сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно |
| </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и |
| — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А |
| се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на зе |
| жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш к |
| дило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцр |
| а дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дје |
| пари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. < |
| Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Та |
| } Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи |
| подару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави |
| јарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући од |
| ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се млад |
| p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их кој |
| а жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И |
| е заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> |
| не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде |
| зи доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p |
| дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — приј |
| у да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — |
| убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сме |
| повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме м |
| ори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и поглед |
| p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да |
| лник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мриж |
| је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред |
| {S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S |
| одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани |
| ут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица |
| ђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке |
| задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И му |
| от. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар |
| /p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна |
| е.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих |
| јевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> < |
| колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво прибл |
| атићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и заб |
| собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле |
| куле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се у |
| дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дош |
| ар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебело |
| ; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклеће |
| прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна |
| скопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну |
| посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — го |
| јечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, |
| а се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве |
| шта зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </ |
| . — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам |
| литици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Преп |
| антеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадај |
| и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако |
| ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не |
| , знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да |
| лада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула |
| Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мрт |
| новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; посла |
| ладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с |
| p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, |
| е угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се |
| } Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и трес |
| окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон п |
| ну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да с |
| к за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду |
| осиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На пра |
| се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па т |
| пође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. < |
| а, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјету |
| е рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и |
| ијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, изме |
| атила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а |
| ћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се |
| уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је год |
| ње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва доти |
| је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као |
| им те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало з |
| ане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> |
| потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у вино |
| се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штет |
| — Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре |
| , у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од ли |
| д њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјен |
| —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и |
| е понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, |
| . </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим с |
| ијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигур |
| е диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми јо |
| зрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце |
| ригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лије |
| жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здрав |
| чај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећ |
| даше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет с |
| и живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим краје |
| га се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гл |
| ви прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом |
| рвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хва |
| ике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам н |
| абала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућа |
| жи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сје |
| бразе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђ |
| то је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњ |
| а далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да с |
| <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше к |
| говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{ |
| погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И |
| мо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос при |
| доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу |
| х ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао м |
| жније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот к |
| гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути |
| а учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није |
| ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији |
| ти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому |
| ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико стариј |
| {S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и м |
| доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад |
| .{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на |
| је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски жи |
| прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да мо |
| ало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту |
| срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плави |
| — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво |
| бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га р |
| же да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, |
| гоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод |
| ази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помиј |
| једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о д |
| у се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздраж |
| рило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и ја |
| вљаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећа |
| у се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У |
| ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, пр |
| Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка нам |
| у у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> |
| а час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада дол |
| на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо |
| гао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{ |
| екује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно |
| и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како |
| да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио и |
| рже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала |
| оја се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би |
| , а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади |
| цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакл |
| ија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и на |
| е насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исп |
| ...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, |
| А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и |
| Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим |
| Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се прем |
| ска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом |
| али што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете |
| на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде |
| прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— |
| рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао д |
| тије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— |
| зимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли н |
| риме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. |
| се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га |
| а поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега |
| да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> |
| убављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, |
| .{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјер |
| ти окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — сла |
| а меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час млади |
| сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одгов |
| да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњ |
| ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} О |
| земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, поче |
| хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу |
| p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пи |
| д куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве |
| робудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљ |
| бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — о |
| м њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> |
| — Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чека |
| оту, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује свето |
| а паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, н |
| тлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Изме |
| рану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама по |
| шља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња |
| о се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, при |
| о и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се ч |
| p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво в |
| ешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вр |
| етири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и |
| е овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја за |
| дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А в |
| њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам |
| а настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. |
| години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим д |
| службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, |
| дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође |
| не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мис |
| добо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p> |
| к тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан. |
| <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо |
| ; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабав |
| говара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> |
| исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво |
| моћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </ |
| је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено |
| сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p> |
| у заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} |
| ребало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом |
| S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се за |
| се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и |
| арчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замилов |
| на неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се ред |
| уче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> < |
| реном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, турка |
| нило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, пр |
| рини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре око |
| Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наш |
| је се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у ц |
| , о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти зн |
| > <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> |
| ћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци х |
| а се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе на |
| а за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше бла |
| ари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! |
| ему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац при |
| раг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири ст |
| ај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кр |
| е живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га д |
| му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица |
| душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага |
| о зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова |
| > <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се |
| а...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </ |
| па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му по |
| Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одла |
| ли се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало с |
| мијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада пре |
| вео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики пе |
| столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— В |
| ц.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и |
| забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо |
| се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} |
| оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тај |
| о је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече док |
| е. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> < |
| га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била |
| им овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посмат |
| ови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас |
| задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушај |
| слије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер ј |
| не за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и |
| и и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S |
| p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— |
| <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијет |
| вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и |
| оке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, |
| јор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи д |
| не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној |
| и оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилик |
| } Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="s |
| гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цири |
| пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службе |
| непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико |
| жине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим |
| , и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у туз |
| узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p |
| <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужи |
| а, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре |
| ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — у |
| , већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу ва |
| а, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упи |
| </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...< |
| издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му |
| док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годишт |
| ло добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву сил |
| имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпр |
| кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, |
| у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. |
| е бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, |
| уби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— М |
| мућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— |
| <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је пот |
| ану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе |
| у, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужик |
| загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац |
| </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ пла |
| д хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма |
| догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе к |
| врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p> |
| — Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а т |
| ’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако |
| ји бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — |
| p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка |
| није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко |
| е за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да |
| у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </ |
| : — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо |
| <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам |
| /p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на ж |
| <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна млад |
| у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјет |
| , — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима |
| рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао |
| јетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p |
| е за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и |
| се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он |
| — Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> < |
| Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> |
| ека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђ |
| новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </ |
| ома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкод |
| бом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка м |
| >— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... |
| дите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добиј |
| луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи |
| те окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ниш |
| пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак у |
| к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. |
| е; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — ре |
| је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је |
| ржи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царина |
| ће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?... |
| штво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу д |
| аш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као |
| ти из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Би |
| од крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> |
| одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се |
| ијед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу |
| овједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настав |
| — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! |
| отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! |
| им изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. |
| ви се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше о |
| ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицо |
| — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново |
| ије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријер |
| то ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној |
| се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо |
| . ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> |
| — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — |
| једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привин |
| забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је |
| Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онд |
| чем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирил |
| а онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} |
| ..</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Гов |
| о зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми |
| ијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година пад |
| зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, пр |
| с чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> |
| едити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које т |
| одар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био |
| го, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се н |
| се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. |
| у.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатит |
| е могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у р |
| о жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а наг |
| адић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе |
| на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и наст |
| ледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаш |
| <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А |
| осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пр |
| е са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе прист |
| свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви он |
| се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала б |
| ове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха сво |
| прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и |
| вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради |
| м погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. |
| исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му |
| ле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја про |
| је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за оног |
| ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, чо |
| од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори р |
| а!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било |
| уке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић |
| и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. |
| и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S |
| како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних факт |
| ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </ |
| а либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у ва |
| нац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмиј |
| о, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— |
| ди чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећа |
| отврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази по |
| дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим |
| им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда з |
| асеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, приј |
| далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунце |
| свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га |
| м послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку |
| руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} |
| сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— |
| и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послу |
| гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у г |
| ић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање н |
| путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к свом |
| /p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести из |
| то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто м |
| зино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око па |
| алекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љу |
| а њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Он |
| , помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Ј |
| . </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло |
| , увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је п |
| о Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом |
| крете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају н |
| рнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При |
| >— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог са |
| хвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја? |
| , отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p |
| е жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор |
| о и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — |
| ! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да р |
| ије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па |
| сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о ви |
| и, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице |
| тио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? |
| да.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада |
| до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. |
| уку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} П |
| . </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одг |
| и, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је пог |
| тари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима |
| попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјети |
| Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Мо |
| за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећ |
| а, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га |
| опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труд |
| .{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу |
| ила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни |
| {S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјер |
| : — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи ни |
| сам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме о |
| сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па |
| оварајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и пр |
| шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да |
| ко му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— ре |
| угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, т |
| да к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — дови |
| оштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво |
| ри у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како |
| тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p |
| Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога ка |
| да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шк |
| нда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Д |
| ко ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... < |
| и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p> |
| питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— |
| . </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потри |
| нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међу |
| подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> |
| одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом |
| итку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране о |
| да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође рав |
| ј сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> |
| х безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао |
| х ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| у. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и нај |
| и да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} |
| је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као |
| Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p> |
| } Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S |
| што се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си мла |
| рши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{ |
| у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирн |
| ?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Ра |
| прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро |
| му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стар |
| хаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! |
| њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSe |
| .{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И ње |
| која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једна |
| а она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{ |
| носио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} |
| ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито: |
| смјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим |
| м да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало |
| ва му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лис |
| абрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном са |
| , жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на п |
| љно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> < |
| } Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нек |
| пу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом |
| и се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присј |
| еопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и св |
| S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за |
| .{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго п |
| ивотом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазг |
| не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од прва |
| отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у |
| рдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен н |
| — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас у |
| ане, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бо |
| у?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча в |
| е проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли |
| , са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина тра |
| и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови ја |
| забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године дола |
| ети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други |
| и и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — |
| ке на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресв |
| молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за ц |
| к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи |
| {S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка у |
| често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, |
| сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— |
| јицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. |
| о чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очим |
| сати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше ви |
| <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, д |
| /p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се |
| погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна |
| сти.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху ка |
| ше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе си |
| <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — |
| очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости |
| ња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. < |
| опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово |
| је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му живо |
| се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p |
| иле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ни |
| ога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили |
| исам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам п |
| треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ст |
| ..{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му ј |
| дило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и |
| р тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—тр |
| прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за гра |
| ојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих ред |
| а из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S |
| /p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— |
| ред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелник |
| p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> < |
| ићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу по |
| им свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} |
| ом, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун |
| чене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и |
| а на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине |
| о.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двад |
| се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. |
| ену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако |
| S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варош |
| летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке |
| И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене |
| ати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита г |
| е и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и суд |
| низности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> < |
| котине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако |
| </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричав |
| {S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке ка |
| </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, |
| у сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове |
| и, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести њего |
| p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар |
| свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљу |
| Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихват |
| преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па |
| љ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти |
| <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; |
| ње сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу нав |
| аш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи |
| војка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо< |
| нгубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он ист |
| огом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо заг |
| {S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој ма |
| даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да п |
| — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама др |
| опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару ц |
| мир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да п |
| чи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити |
| еш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и ја |
| чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструј |
| даде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е |
| отелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима биј |
| ху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио |
| а опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} |
| пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{ |
| иди се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се ба |
| одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро п |
| заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао |
| дали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; и |
| ући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба сам |
| а клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притај |
| , закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку |
| ђе му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одг |
| нако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили |
| И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њен |
| здрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски |
| тину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена ус |
| олицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим об |
| њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да хра |
| /p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ |
| па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гле |
| ..{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот |
| леда јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте з |
| .{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну г |
| Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени прип |
| година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на с |
| ени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи |
| е! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница |
| дломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим гов |
| већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће |
| базно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па |
| ави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том |
| е да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још |
| Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се к |
| изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе пониз |
| Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припрос |
| ораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас б |
| сове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако дома |
| ло када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери |
| а је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну |
| еро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није др |
| ог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друг |
| Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штог |
| бити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, шт |
| , дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер |
| и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, |
| јемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети |
| рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... |
| е га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем н |
| са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ |
| ваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам |
| лади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава |
| о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе зак |
| овори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, |
| е им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је |
| полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, ис |
| ио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла го |
| оду“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставни |
| е да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ра |
| ајмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распи |
| се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише ради |
| мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о н |
| вите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњ |
| о га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну |
| {S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А пла |
| аше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ч |
| д и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити |
| сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла. |
| му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} З |
| ици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама |
| уте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Ју |
| орезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне пој |
| њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око |
| љскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, какв |
| , да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео сми |
| и вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Мариј |
| цу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а |
| м и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> |
| Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвије |
| хотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе |
| е некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</ |
| </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо п |
| аће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети |
| млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице спор |
| вјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља |
| А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скрен |
| је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њо |
| то питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љ |
| p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </ |
| /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рај |
| ?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> < |
| а одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми ј |
| те! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка дола |
| ецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили па |
| стаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма |
| и!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава с |
| она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек |
| а лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. |
| ихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код сво |
| како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пу |
| сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћ |
| ов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађ |
| едне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ће |
| .{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је |
| им, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује |
| не главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— Т |
| еке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . < |
| анима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатр |
| шљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину |
| ме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што неп |
| иран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоц |
| сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуг |
| оби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </ |
| ду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прог |
| емирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада с |
| се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. |
| стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом |
| ори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једног |
| пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не о |
| н све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на |
| у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој п |
| окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и п |
| <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као |
| отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо |
| ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађуј |
| је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не |
| е упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му |
| у разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им н |
| И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у |
| пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња ос |
| ала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци... |
| „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а д |
| смјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо |
| обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да |
| пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме |
| кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца |
| сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S |
| ра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој |
| е слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно м |
| епоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне н |
| прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — реч |
| ења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне |
| знину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика |
| а.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе држ |
| су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догара |
| чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу |
| не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Са |
| као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хи |
| <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говор |
| туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{ |
| о гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је с |
| вали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и и |
| ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S |
| знати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, кој |
| господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се |
| као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухв |
| а јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун нов |
| уша да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини н |
| черас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је д |
| /p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада н |
| зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиром |
| лађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Шт |
| Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> |
| њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, к |
| ше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толи |
| то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо дв |
| врпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе по |
| а плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! |
| ља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење |
| пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се суд |
| се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је |
| } А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру |
| ш полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучи |
| ком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учин |
| /p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — за |
| у све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колик |
| искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Го |
| се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата |
| не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их с |
| орили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — про |
| е све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S |
| ке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде ме |
| враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана. |
| пћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји |
| дна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега за |
| раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише |
| } Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и |
| ује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море |
| о обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво |
| — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас |
| чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!. |
| постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, з |
| вари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не мо |
| <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се |
| ва млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше н |
| ако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади |
| ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар |
| Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и бр |
| покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер ст |
| е ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p |
| вну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p> |
| з образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и по |
| ерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <miles |
| варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијел |
| аво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковин |
| измјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико час |
| оје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко рас |
| прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу сви |
| <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на ври |
| ником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем |
| а као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој нес |
| добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје |
| јмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта о |
| от и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, |
| Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гле |
| ђе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај р |
| ирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Ј |
| погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекорава |
| ито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са |
| и пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којо |
| раз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вриј |
| ељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велик |
| се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он |
| ио је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком |
| т из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у |
| ашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеос |
| </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и |
| намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење |
| нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику |
| се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се |
| о од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А |
| ебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па |
| било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Н |
| грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без |
| {S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — из |
| за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали |
| и сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и |
| стадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћа |
| пала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ни |
| У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>От |
| — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — |
| и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро в |
| да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не |
| јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> |
| маш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља.. |
| о, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росн |
| да по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски |
| } Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p |
| да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла |
| оји мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не з |
| кочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у с |
| и, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу |
| о чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, |
| говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из |
| ка.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} О |
| дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран д |
| о јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не биј |
| наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се |
| прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена љ |
| ну очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а ра |
| плота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вј |
| гуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S |
| стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја |
| као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Так |
| се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући |
| ијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све прим |
| , па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који ј |
| обље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом |
| , пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчеку |
| ко се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево |
| људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </ |
| јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире |
| .{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p |
| живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годин |
| му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина јед |
| дмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} |
| ње; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јав |
| лико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прам |
| чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: |
| пољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разгова |
| >— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја в |
| очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће упра |
| асмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших |
| е клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњ |
| животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њо |
| бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да с |
| сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче |
| влаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија |
| милаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Са |
| тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош |
| ше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваља |
| те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дије |
| е ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџб |
| њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хт |
| код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све т |
| д је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије |
| сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с |
| обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осор |
| </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што |
| ани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољу |
| , навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јур |
| осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p |
| p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</ |
| е много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића |
| жили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просја |
| и је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је р |
| ма до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С ј |
| увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун харм |
| натрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети за |
| о и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Г |
| се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато ш |
| аче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. |
| ло се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима |
| одвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратит |
| са. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави |
| своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији |
| и управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову до |
| ијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана по |
| едоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво |
| а плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га с |
| ђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ поша |
| ктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихва |
| ње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... |
| убље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се так |
| кане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред ц |
| рхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржав |
| осадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је в |
| рње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га ган |
| собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује о |
| Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради стар |
| бличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} О |
| тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! |
| , нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим пос |
| мисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— |
| ите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и |
| погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. |
| агу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи |
| а цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља ре |
| шта; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си |
| чих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвем |
| о, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се ск |
| у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, |
| ни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретниј |
| ће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p |
| га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осје |
| ом своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашт |
| .{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија |
| Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стран |
| љиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресј |
| ој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p |
| ор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p |
| есмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при овак |
| тор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али |
| ’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на |
| јстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред |
| утовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодал |
| се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога |
| авнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p> |
| енкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, |
| га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Ам |
| стали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио. |
| Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће |
| — И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је пот |
| S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га пл |
| вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — |
| е пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у кр |
| ади, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> |
| звонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сус |
| ац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ни |
| руком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и |
| д ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Ка |
| у: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пије |
| >— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... о |
| </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас ј |
| ора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, |
| па га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами м |
| маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он ј |
| а у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да |
| а, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевој |
| S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{ |
| ско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред с |
| цу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Мл |
| морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње д |
| Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не |
| е помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну |
| дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сј |
| у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоћ |
| ија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је д |
| ић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S |
| ији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претек |
| и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако |
| а обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој |
| ари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Н |
| ладости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У |
| сте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод |
| ад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност |
| ла се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло |
| на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили |
| ва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи п |
| ћ.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, |
| задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море биј |
| е и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А |
| простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио к |
| њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, пола |
| <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: |
| ично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш |
| че јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, |
| ега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој |
| це на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије |
| у то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као |
| ва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Ди |
| ије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати. |
| часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к зем |
| днако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њ |
| као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је |
| — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. < |
| посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> |
| а жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и ба |
| днако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушку |
| Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пр |
| И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док |
| ћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам р |
| одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p> |
| о. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чи |
| продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и |
| е Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С у |
| облачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} |
| неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, |
| ед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учин |
| то се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек к |
| је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори |
| тару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече |
| му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва |
| мирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико |
| преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можеб |
| во је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{ |
| , а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку |
| ни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком |
| уго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p |
| — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ вино |
| — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чо |
| петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— |
| та видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p> |
| усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и поглед |
| у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим |
| ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте зб |
| и човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се сн |
| оста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да |
| од судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.< |
| ема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, за |
| и се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — за |
| > <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се п |
| сти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљ |
| вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, м |
| х да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјеж |
| ачисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети с |
| сле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Как |
| а схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падо |
| икола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за |
| јести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони |
| дило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p> |
| и се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Не |
| руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У |
| маст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме |
| и слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно из |
| а, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из к |
| ке, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање |
| те.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегоре |
| ијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом |
| олијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их |
| те се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али |
| рави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је в |
| p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његов |
| мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone u |
| .{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на теж |
| ек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири о |
| каљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне. |
| ихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пр |
| мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнис |
| се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отвор |
| ко њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што ј |
| {S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, ш |
| умијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и |
| униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире |
| ста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном |
| леда свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од б |
| асет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се и |
| то сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутит |
| ас посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволи |
| тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обе |
| Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота. |
| а стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што н |
| труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Бр |
| естоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрест |
| и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки плам |
| ом; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господи |
| о је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и б |
| вати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, |
| времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, ни |
| те докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је ме |
| му схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душ |
| на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од |
| бродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне |
| едња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и с |
| зији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кућ |
| сних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је |
| гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и |
| асови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док |
| боља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога |
| надијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разг |
| дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао |
| тран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим биј |
| то је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му |
| пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </ |
| ије ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америк |
| , на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у |
| е послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; |
| киде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављ |
| их успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме просто |
| трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; |
| свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’ |
| и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се |
| ије требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друшт |
| ... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посмат |
| — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима ја |
| </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива |
| аше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и ис |
| ц му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. < |
| 19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — пот |
| </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте |
| ру вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сј |
| ела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </ |
| ли око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао |
| атрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простор |
| > <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, о |
| ха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S |
| </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залел |
| и се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... |
| едном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га ниј |
| има што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па |
| Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевој |
| одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> |
| ћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристан |
| е мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и |
| шћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима |
| е и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо |
| е и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему с |
| ха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њ |
| јечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, ос |
| о одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни рије |
| у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> < |
| ка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређ |
| га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети и |
| близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино |
| и што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне |
| уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци |
| укобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} П |
| ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> |
| ушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу. |
| а поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали ши |
| } У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио ј |
| да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се го |
| вац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се ј |
| лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша |
| Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Нај |
| у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, неп |
| подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око ку |
| ај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе |
| це јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када |
| p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — |
| абрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за свак |
| <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у |
| силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да с |
| не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, |
| ах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред у |
| исли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом к |
| /p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега су |
| задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он по |
| усти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чвр |
| џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје |
| цем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао |
| </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на с |
| ожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут пос |
| p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се |
| вот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> < |
| >— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће |
| е јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред |
| ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> < |
| им се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и в |
| асе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како |
| отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљал |
| шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјев |
| Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће в |
| заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и от |
| ијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и поглед |
| владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, |
| свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа |
| но лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламе |
| га није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гл |
| исједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говора |
| же му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{ |
| > <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне |
| } И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у служб |
| p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала |
| а да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекид |
| </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сес |
| јело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о |
| и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у |
| и гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски |
| шком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо |
| </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и |
| м очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу |
| пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, п |
| ца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице |
| да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као пр |
| уре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </ |
| ошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат |
| жак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље ку |
| у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело м |
| обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако зам |
| га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и и |
| може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и н |
| <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих дво |
| на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како |
| них дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Ре |
| ’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо |
| сплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклони |
| сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бри |
| д новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које к |
| има се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипа |
| варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> |
| ку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се |
| јпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању п |
| ерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне ж |
| ле.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} |
| /p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закре |
| спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толи |
| ичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S |
| аравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели |
| м, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p> |
| смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаш |
| душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је и |
| .. </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било |
| им испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјан |
| недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у |
| њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици |
| де затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледа |
| ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ак |
| политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> |
| да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто ти |
| дмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар му |
| — Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је |
| ити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, ј |
| p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не сми |
| >— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без раз |
| у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговар |
| /p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци му |
| и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за |
| велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у сви |
| Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад |
| а је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задов |
| првице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених го |
| с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ни |
| х јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> |
| сли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из краји |
| </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — |
| Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благ |
| криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће |
| ати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> < |
| отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копа |
| p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано засла |
| нога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће д |
| н! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног од |
| н отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратор |
| рама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, зас |
| е свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема |
| деш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије |
| о наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и |
| достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он |
| аваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Сино |
| на да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, н |
| шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блеја |
| даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.< |
| силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} |
| ћу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих ово |
| тено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме.. |
| е и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разгово |
| ици, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, пр |
| а јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави ис |
| на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> < |
| кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи но |
| ца“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да |
| године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали |
| адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво |
| е.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на |
| {S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори д |
| . </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерил |
| е и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема прави |
| ? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Ц |
| >Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрад |
| рео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесн |
| жу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо т |
| осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p |
| у, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће |
| > <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их |
| е ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, из |
| и се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке д |
| говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и |
| рузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже с |
| p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је |
| адића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из |
| мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник |
| ари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од си |
| за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме нанов |
| еника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у гр |
| исто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се б |
| у да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му в |
| о, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и о |
| и, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит |
| је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на с |
| е, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху и |
| вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит г |
| леко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, |
| господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} |
| Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава при |
| ак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет |
| да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женски |
| ши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико |
| лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{ |
| леме очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да |
| м, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чи |
| има — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на св |
| , што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор р |
| рговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудн |
| осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модр |
| — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсјед |
| ебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не |
| смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да |
| ју по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политичк |
| га одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходник |
| рекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на влади |
| сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору |
| и неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као по |
| ан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа |
| то сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — за |
| гурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче с |
| е из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у п |
| реди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини у |
| унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо |
| ака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом |
| цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} О |
| ишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ |
| ега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих зауз |
| ду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива в |
| Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{ |
| оз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одл |
| } Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увије |
| угу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Мариј |
| о долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци |
| идите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мје |
| д.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослоб |
| а се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ |
| . па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје |
| Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћ |
| ез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом |
| и, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у ча |
| њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису |
| господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ст |
| едоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да с |
| село прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуц |
| ас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, |
| је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пре |
| јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Л |
| ао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу |
| рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га |
| шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> < |
| етлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских |
| му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресв |
| и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Л |
| краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштв |
| у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до |
| едина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадик |
| наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах |
| дне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише |
| на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на |
| ину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо |
| а, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу |
| ућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је ве |
| синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија |
| о нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, и |
| Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затаја |
| жешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се т |
| у у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, н |
| дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и |
| подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио |
| а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску н |
| се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како |
| зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте б |
| кршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он н |
| пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шт |
| ети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па у |
| вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да |
| младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! |
| у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слобо |
| тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који |
| ! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — оп |
| змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море и |
| је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу |
| а натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су |
| ...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја шт |
| усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и прит |
| оказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом поли |
| е и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповје |
| ћ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде |
| <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се |
| најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. < |
| пућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужас |
| а рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и п |
| утигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па п |
| ота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим |
| и живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— |
| знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! |
| те кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и пог |
| p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> |
| Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш во |
| а.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу ника |
| ш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас |
| питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — без |
| ђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ во |
| S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гле |
| није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага д |
| талим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ |
| p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љуб |
| па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пуст |
| тапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, |
| ист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест |
| ги ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитр |
| безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само ка |
| рујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> |
| оворим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече ж |
| е свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти |
| пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске |
| ше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педе |
| лило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире |
| уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> |
| Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А |
| што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — |
| кви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да |
| а, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма |
| га у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се |
| на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> < |
| дљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p> |
| ијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у п |
| а уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је село |
| кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} |
| зно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могл |
| Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима |
| е мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче |
| у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, |
| ... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљ |
| а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи т |
| оток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четвр |
| ма, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с |
| ца.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — |
| ју; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отп |
| ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{ |
| — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцви |
| и и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац |
| дим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руц |
| јим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим т |
| нимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и |
| посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин г |
| риге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{ |
| стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да |
| не; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука |
| . — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на не |
| их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист он |
| загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. |
| И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осје |
| иба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ћ |
| прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу |
| , сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изиј |
| ва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах |
| дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми ис |
| — Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Ли |
| > <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од |
| е треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвиј |
| /p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p |
| удимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећни |
| , и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истин |
| ку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — п |
| ..{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p |
| оље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи ц |
| овори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, |
| ..{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замиш |
| шли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у |
| сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— |
| — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> |
| лађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, |
| , и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рек |
| ти? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чист |
| кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна! |
| ну књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се за |
| p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита суд |
| ра, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо |
| о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Ју |
| и ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... |
| } Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар к |
| екршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна с |
| солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу |
| раз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} П |
| наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обр |
| е их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановет |
| егледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! |
| ришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и |
| <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и |
| криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> |
| ... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо |
| ви јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разгов |
| сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сун |
| ’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу |
| и, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за п |
| ум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјер |
| хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога |
| а и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, |
| успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најр |
| а, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, |
| је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика |
| је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим трен |
| вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасе |
| ече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита г |
| их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за пре |
| } Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарен |
| је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одгов |
| не и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! |
| усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћ |
| е близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свиј |
| мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му |
| је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> < |
| у, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погл |
| тјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> |
| — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А т |
| {S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, |
| азборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силн |
| би.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као гос |
| дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго пис |
| ње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И |
| иједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И |
| .{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све шт |
| себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим ш |
| ају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје при |
| ује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа |
| и, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступ |
| пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уо |
| а је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да жив |
| све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева |
| рену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Мл |
| хова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је |
| ку и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разго |
| да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дј |
| ичује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама |
| кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих |
| мао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидо |
| , оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — |
| ина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — |
| у ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Т |
| авица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — ч |
| е одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{ |
| и.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако |
| ти онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на |
| ежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да ни |
| све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... |
| ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо |
| — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме |
| </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао су |
| рокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, из |
| ижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! |
| пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Зан |
| шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и зак |
| венкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља г |
| а постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и прев |
| ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{ |
| S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... |
| стане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ра |
| онетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{ |
| ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Нанов |
| едао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Ив |
| им погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па |
| њства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме с |
| аслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење |
| поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јурин |
| јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уст |
| А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат |
| аново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се |
| — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху |
| тајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се |
| .{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца |
| у задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трг |
| ло пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде гов |
| и пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика |
| ајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди |
| да Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и |
| а и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотик |
| да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија |
| је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више |
| е подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Мариј |
| акоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разг |
| вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћа |
| је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око се |
| а је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјес |
| Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређ |
| рак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна |
| одао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S |
| паца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пр |
| крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жало |
| у краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали |
| и пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до |
| вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум ј |
| засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих |
| ше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и приј |
| о блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га |
| ио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... глед |
| занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо г |
| се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, посте |
| дина падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто |
| тио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се н |
| главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фал |
| радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћа |
| о — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргн |
| потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто |
| "subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула |
| e unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић |
| да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се раз |
| орни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се ди |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк |
| Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говор |
| е дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; |
| } Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика |
| путила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире |
| о ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови И |
| с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор |
| тац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела п |
| то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може гор |
| и гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се |
| тељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу |
| .. </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се н |
| сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу |
| Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он ј |
| ђе к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурн |
| посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у |
| /p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте |
| тао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — |
| он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичај |
| овори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и ли |
| , ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом |
| ади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах о |
| помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у |
| {S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим |
| ежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p |
| ине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише с |
| егову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући |
| и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред оч |
| ећ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се |
| свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — у |
| <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— В |
| рне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и |
| — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нес |
| <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — з |
| да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> |
| <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — ре |
| е пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Не |
| помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора |
| ијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари |
| .</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне |
| ћу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете.. |
| ни остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете |
| се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја |
| p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа го |
| а дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћућ |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор |
| ро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p |
| робуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио |
| отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се |
| отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из |
| оцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} |
| </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад с |
| собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и с |
| вани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он с |
| p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да |
| јаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{ |
| н неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он ко |
| едно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене |
| one unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, |
| списаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловаст |
| киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она пре |
| ом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запа |
| ених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обичн |
| у напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода н |
| елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> |
| рис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би |
| а у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у д |
| ...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> < |
| није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца |
| > <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, с |
| учије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабл |
| ала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p> |
| а идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! </p> |
| ичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвј |
| воту у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на мах |
| сам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћ |
| нкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гд |
| зишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, |
| бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори |
| друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуг |
| еду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и |
| у љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} |
| estone unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јури |
| изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Амери |
| инили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини |
| с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети ч |
| . — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— Т |
| више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном суд |
| живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве. |
| осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цири |
| а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетар |
| боје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече б |
| д којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и и |
| гађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи |
| атрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се п |
| о, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и |
| гледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечит |
| пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не мог |
| subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање |
| Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј |
| шће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Јед |
| куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, |
| у... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује о |
| > <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјет |
| х стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када |
| дним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је |
| нули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђе |
| друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све |
| а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, |
| утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље |
| </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже п |
| арства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије с |
| ије било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гле |
| ори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било |
| .</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — |
| угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те г |
| ељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — пр |
| је тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја цр |
| е бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, сам |
| Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма |
| једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала |
| јма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Вели |
| сну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се д |
| ло. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надни |
| </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши с |
| тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На бр |
| чезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му |
| се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене г |
| ви се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, ка |
| е онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву |
| — Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо |
| ењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} |
| огледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта пита |
| јери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи посту |
| во се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутин |
| једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако |
| себице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво |
| о ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим б |
| ислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пус |
| авит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по |
| ар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја у |
| сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Вид |
| тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека |
| — Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледа |
| враћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p |
| оге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није п |
| даје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти г |
| p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} |
| и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је та |
| издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нар |
| у објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је д |
| е и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — про |
| „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у сел |
| ти се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да |
| јдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених |
| т; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога жив |
| вољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио ј |
| иједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лаг |
| туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше |
| ава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морско |
| еликој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа. |
| а они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S |
| и задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борав |
| старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цир |
| а хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А |
| Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. |
| стегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер |
| т вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, |
| остор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природ |
| ешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њен |
| а памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> |
| p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, |
| дам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{ |
| уца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник држав |
| едајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје |
| ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — |
| аља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га |
| к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, |
| ели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наш |
| са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p> |
| ки чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.< |
| а добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакл |
| о што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неи |
| дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, |
| тнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> < |
| а владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — миса |
| нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође је |
| у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ п |
| Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари |
| </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загора |
| а улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у црк |
| други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде |
| равдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим |
| ...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да куп |
| да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми |
| веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вије |
| /p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А в |
| једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} |
| да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: |
| имо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! |
| и ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то |
| S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу |
| ше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Ш |
| нови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше |
| глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скит |
| јећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> |
| и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Ив |
| и састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Мариј |
| /p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши |
| цала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним зад |
| уха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се |
| стаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових |
| , причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки |
| љем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити о |
| ш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и |
| наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар |
| Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова с |
| о би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} |
| е тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — пр |
| х не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — |
| } Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </ |
| помену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка |
| ак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет к |
| четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити вел |
| лико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му |
| ијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом с |
| свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима |
| испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — р |
| На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дош |
| већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва |
| у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p> |
| ацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, нај |
| {S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, |
| екиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат п |
| рош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив |
| е и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га зат |
| ко дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред п |
| е како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. |
| из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овог |
| с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека |
| рама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била ка |
| ешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а г |
| Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају |
| <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign |
| ете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у |
| говори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мај |
| о? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упи |
| д јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, |
| , а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у |
| Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно у |
| да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се |
| >— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Ни |
| } Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Ив |
| еника у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу по |
| .{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а с |
| му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— |
| ћи се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, ј |
| Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; |
| биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта |
| шуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну трав |
| не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—тр |
| ну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навла |
| падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиор |
| ’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! |
| обра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Ив |
| јеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — на |
| нога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> |
| ест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не |
| нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим н |
| ше да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} А |
| туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпи |
| , к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се ус |
| мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да тр |
| уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишт |
| била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — уп |
| јепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледа |
| р гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шут |
| ђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> |
| луга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцк |
| ече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чи |
| га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S |
| вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> |
| млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли |
| <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— |
| д мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго |
| ли нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад там |
| а! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаш |
| } На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома. |
| рећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они ве |
| друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... |
| у људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи |
| ћ — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} И |
| по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; |
| Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а |
| /p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен сми |
| бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина проди |
| ије нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, при |
| ачелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остал |
| о сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите |
| ладић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разгова |
| аше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </ |
| рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. |
| , и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега |
| ослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} |
| ауми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор |
| неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> |
| воље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим |
| наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га |
| дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворс |
| савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, м |
| но је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека с |
| а одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпит |
| вик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Жи |
| едај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино сла |
| p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не м |
| p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p |
| види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи |
| посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана |
| овјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, см |
| и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино |
| Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао |
| а разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чул |
| рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људ |
| емена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазн |
| зи господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вриј |
| стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— |
| новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По с |
| цу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управите |
| тра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам |
| е проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. < |
| за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћ |
| обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако нав |
| — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. |
| Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бе |
| подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плоча |
| јека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не об |
| и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјети |
| ћи по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко з |
| азније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p |
| зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је п |
| Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду |
| о дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ић |
| се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушуј |
| сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, бр |
| </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу јо |
| смије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио |
| p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. |
| p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једн |
| осподине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кр |
| гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави |
| и бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако не |
| укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше |
| рдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та |
| наковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{ |
| оваца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуг |
| лник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа п |
| агоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдн |
| а, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећа |
| </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S |
| се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете п |
| а нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и са |
| .{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши |
| ..{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и |
| и момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му б |
| <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио с |
| аном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија |
| и, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у |
| ?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Пр |
| ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га |
| у вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упит |
| вика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама ул |
| е се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврат |
| оких гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S |
| д њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине |
| се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдје |
| главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>У |
| е, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уж |
| зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, |
| себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој њ |
| рачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада |
| само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека |
| Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, |
| ога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од чов |
| ез љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у ње |
| ну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу. |
| између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се не |
| да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ови |
| и.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала |
| у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се бр |
| ри свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к |
| кама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.< |
| > <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом |
| на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме присло |
| ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад |
| Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — пр |
| о некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјев |
| гњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио |
| одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осј |
| да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да |
| никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда |
| ци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— М |
| p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему бр |
| >— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упи |
| овање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — реч |
| о живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, углед |
| завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже |
| S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ |
| а за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му |
| а што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа! |
| ћу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се |
| ан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до н |
| оскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, |
| p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она сто |
| и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу |
| , — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> |
| } Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери |
| узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у бијед |
| ко дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p |
| Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и |
| а погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада |
| војке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за гл |
| држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве дру |
| земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Ц |
| тит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњ |
| Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, |
| сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Зат |
| ћеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’ |
| но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се за |
| е набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати |
| отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: |
| шчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си ос |
| уку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </ |
| гаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око |
| <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад ј |
| </p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељ |
| и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изи |
| се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишч |
| ате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, н |
| веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци |
| гу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетреними |
| гледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју |
| ији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, |
| ице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заод |
| p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш |
| одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових |
| л за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучи |
| астави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпо |
| роведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио. |
| службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога |
| опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S |
| згрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да |
| или већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне сил |
| них врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вра |
| киташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам |
| је дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а |
| {S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зра |
| сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече |
| и живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за |
| и.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прав |
| гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник |
| >Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S |
| S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје про |
| главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећиц |
| , ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се ски |
| ње пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и г |
| уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гл |
| рза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журн |
| раво, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! |
| , ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвиј |
| отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи |
| аљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — |
| „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао с |
| ре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гл |
| /p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> |
| ло на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој |
| p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која в |
| у звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p |
| стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између г |
| за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе |
| опан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с па |
| пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и п |
| се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>М |
| p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се ка |
| <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. < |
| зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином мо |
| у на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о млад |
| водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође |
| аху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </ |
| едом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон у |
| о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи заније |
| ђе први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S |
| орчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p |
| ом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисл |
| ада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина |
| амим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, |
| и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло д |
| јех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке проту |
| отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помо |
| ави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p> |
| а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред оч |
| аву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак |
| уја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, зал |
| молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом моли |
| да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људск |
| разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше н |
| ју се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ н |
| ; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </ |
| умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду |
| снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се п |
| дит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам д |
| ’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају пр |
| ви: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S |
| S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смир |
| . </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фами |
| у фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо |
| уде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивну |
| ља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће |
| удете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена ж |
| смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} |
| живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче |
| е; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу м |
| лу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до |
| у, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> < |
| пцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се |
| S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздра |
| и му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада |
| јних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му б |
| објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и п |
| {S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{ |
| еђеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...< |
| них мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају |
| теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете с |
| ринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{ |
| е. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он сх |
| а, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим |
| <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. |
| о бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама наст |
| згу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљив |
| пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но н |
| те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. < |
| осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Цр |
| </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се |
| ! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испо |
| шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму |
| рљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S |
| p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо |
| ји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — |
| </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна |
| базире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње о |
| >— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упу |
| {S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упит |
| а њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар |
| већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожу |
| о јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину |
| </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат ј |
| у: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к |
| во зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и И |
| да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стар |
| и ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздр |
| гатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући |
| — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње |
| p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му |
| те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за |
| Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S |
| ђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он им |
| ици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то |
| ју врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и з |
| идјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво с |
| штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он |
| с. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потај |
| </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, |
| пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— |
| /p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— |
| шла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалил |
| цу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> |
| — Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслони |
| јих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да осл |
| > <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће м |
| > <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде к |
| Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо |
| p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p |
| комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику држа |
| ! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рек |
| А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи |
| >— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љ |
| да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме |
| пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу |
| еда доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} О |
| едва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у |
| ве стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне.. |
| p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завиј |
| ...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се |
| негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива |
| се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехн |
| Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, пода |
| дала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! |
| шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више |
| — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јо |
| часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — |
| нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави ни |
| .. — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољство |
| ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије |
| живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајде |
| нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закрета |
| баћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом |
| што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се |
| закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опрос |
| шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, присту |
| ко би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уд |
| очео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> |
| ишта толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љет |
| или?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните |
| затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрок |
| дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо |
| леда за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а д |
| и се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи... |
| , осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад |
| е за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се друго |
| ... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде сна |
| А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући |
| Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је |
| ! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, |
| ика. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако |
| ече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да с |
| макла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако ст |
| ! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу |
| лоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ве |
| ј очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се пов |
| . </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и коли |
| — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>И |
| е.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и на |
| </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна д |
| него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он |
| самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... |
| Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило |
| а снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чис |
| S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој |
| не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њ |
| тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни |
| се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрј |
| .{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске те |
| да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мо |
| и и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема сн |
| тину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док |
| и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано ли |
| осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко |
| жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених |
| Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине пома |
| хове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простор |
| >— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, н |
| опли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их |
| је ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски расп |
| неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди д |
| заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних к |
| по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмј |
| када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и уп |
| е је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живов |
| сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из проце |
| уштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је п |
| гледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом так |
| ећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било ви |
| форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко |
| раја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сир |
| /p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црве |
| е, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше ч |
| гу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони из |
| <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој |
| ичини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда по |
| у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путниц |
| здражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли с |
| с тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види |
| е у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење зам |
| мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад суз |
| {S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета. |
| } За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, |
| јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним о |
| С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да н |
| ти се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразлож |
| з оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало |
| начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, |
| то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер д |
| га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећн |
| е разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p> |
| четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке |
| чин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не см |
| дајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама с |
| ако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од т |
| то стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну ли |
| у она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти њег |
| ошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели о |
| .{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић са |
| о! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати |
| та! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене |
| .{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен |
| ла на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг |
| чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се |
| Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена |
| и, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно |
| ају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нари |
| то брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о с |
| нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотик |
| дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозо |
| стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Је |
| е уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло |
| те слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се ви |
| челник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједн |
| ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад с |
| ката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена |
| , као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса |
| едак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у гр |
| звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живо |
| } Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељ |
| а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним зв |
| оњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски гла |
| словити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што ни |
| ле се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. |
| пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> < |
| вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто |
| ред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фра |
| о признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њи |
| живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља к |
| апрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је нем |
| снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се |
| код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне за |
| о оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по ком |
| } Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше обју |
| свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чуј |
| равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од п |
| <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти |
| ну прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низ |
| ају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских |
| м, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире |
| с.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили |
| е сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у с |
| конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, |
| кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо |
| ак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво ча |
| , па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
| } На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик |
| ера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{ |
| ема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркош |
| маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоз |
| мири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — реч |
| била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико |
| а их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен з |
| лачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У в |
| њиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте |
| никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може под |
| проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Зати |
| нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза с |
| рубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је |
| </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати |
| дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га б |
| Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, ни |
| јаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана |
| бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не п |
| адна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж |
| ња му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога ч |
| гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач |
| ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с нате |
| топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов те |
| звадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без кри |
| <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она |
| } Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чек |
| жгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да ки |
| ло камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор |
| поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одго |
| буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и |
| спе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — |
| и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, |
| > <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета |
| оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврат |
| гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и теш |
| а, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијел |
| јенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одми |
| е дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна |
| чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једни |
| жина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хар |
| а се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} |
| </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођош |
| у? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> |
| м и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из |
| ик пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи |
| ! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p |
| пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни љ |
| кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а |
| <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осј |
| асом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у мла |
| ам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико ч |
| к траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи с |
| е се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са с |
| харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у |
| ер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није мо |
| олесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му |
| иеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у |
| Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица з |
| ито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјер |
| ти?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако ј |
| ио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак |
| ј гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и |
| али да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад |
| е, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Бра |
| ој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје з |
| о је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас р |
| оздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све |
| овораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година пом |
| жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дан |
| а музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну |
| му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној м |
| S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учи |
| Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— |
| о дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, |
| на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се нај |
| ао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} |
| јеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и ци |
| главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пош |
| суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у |
| у, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по м |
| овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, |
| патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се пост |
| учи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одг |
| ве вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађ |
| аћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако |
| исли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се |
| мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге |
| от и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> |
| уше, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне |
| прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> |
| ало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и те |
| ивина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше |
| Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људим |
| разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и сао |
| те? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили т |
| p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до нед |
| учешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није пр |
| у собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати |
| вору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, |
| ше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— |
| рави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предоми |
| инка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазга |
| ошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. |
| </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам н |
| собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p |
| </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући. |
| је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо с |
| о се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они присту |
| вак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у ц |
| је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски пис |
| уху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p |
| добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им с |
| оће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће т |
| S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ч |
| Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме |
| ам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће п |
| — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на |
| дљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, |
| /p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је лист |
| ве то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и |
| — Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам |
| — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да ни |
| ам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрви |
| — У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! |
| а блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сир |
| инези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Нег |
| није.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на пр |
| труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи род |
| ни су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за |
| ља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литр |
| у се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} |
| у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје кућ |
| </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново на |
| } Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p |
| уо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и ж |
| отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари |
| >— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и |
| братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрж |
| те, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке год |
| су почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите из |
| земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се |
| рагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, |
| ави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за стол |
| <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и нада |
| но хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше и |
| Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чино |
| лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је |
| сматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бија |
| чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била |
| мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Купова |
| да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — П |
| ати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвор |
| те поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, |
| вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књиз |
| е на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{ |
| Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по надн |
| ! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме |
| латит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је |
| у, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и мол |
| о дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит |
| познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. |
| ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће |
| Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особ |
| ачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носи |
| ан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати м |
| лас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш |
| и, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ с |
| есе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, |
| ила је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да |
| х га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетни |
| сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Де |
| дбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде |
| во ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти пла |
| окон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати |
| и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Стари |
| и на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се |
| из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пут |
| аг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га |
| у и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p> |
| да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле п |
| аду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, |
| /p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада |
| зумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим |
| нати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — р |
| свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му с |
| првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка |
| ту? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај |
| ешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се јо |
| , ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Мар |
| сам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поп |
| м бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да ос |
| а сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . |
| адићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — о |
| се тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами |
| а учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво |
| о три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може |
| Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> < |
| му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к п |
| од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> |
| е окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забри |
| е на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И |
| ћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> |
| чит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — оз |
| есечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у ше |
| егов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Мол |
| /p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нар |
| најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао |
| аде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су |
| ра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра буди |
| ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А |
| се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и |
| старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа |
| се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе н |
| м мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивш |
| науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p |
| тат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{ |
| р мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд |
| у, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту н |
| а позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p> |
| а ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне. |
| ао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио |
| суде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га п |
| о Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била ни |
| кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{ |
| њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које |
| замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину |
| узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана с |
| погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дн |
| рама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје |
| иротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — по |
| рецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не о |
| осве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и |
| ароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и |
| е дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Г |
| .{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким |
| себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњи |
| дахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио ц |
| лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирн |
| његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шет |
| сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да св |
| цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у о |
| о, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакш |
| и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у |
| } Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјеца |
| аше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир |
| ари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p |
| штала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху |
| е силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p |
| д џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило |
| ом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, пр |
| јано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога |
| што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегл |
| таде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, о |
| арени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свје |
| — То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су |
| се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет к |
| вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам |
| у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!... |
| <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату |
| А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, |
| ете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди с |
| и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се |
| старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На |
| . — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско |
| ије, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешан |
| исте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед н |
| оме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— |
| гоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село |
| се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осје |
| > <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p |
| пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> |
| дно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче |
| м списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је рас |
| дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци |
| исливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час |
| једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједнач |
| ури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебу |
| књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господ |
| пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — |
| провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S |
| и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том ми |
| о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да |
| о кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му |
| натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за не |
| рен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> |
| урчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише л |
| </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену |
| длазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљ |
| ед живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за |
| p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за мо |
| када подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелни |
| , па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор |
| збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој ку |
| о погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја с |
| , и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к |
| /p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p> |
| дине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у |
| немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјех |
| Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјев |
| етиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би |
| гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче |
| сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управите |
| } Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Ј |
| о да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо по |
| о од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик мож |
| ржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространи |
| јући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљ |
| га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што ј |
| Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{ |
| шчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и ди |
| и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће |
| х грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да |
| утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И |
| чини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи нач |
| p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу |
| као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га |
| , и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала |
| са се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот р |
| уд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се |
| /p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би |
| {S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ни |
| тишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S |
| ам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, до |
| ...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отпра |
| Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старо |
| за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме з |
| о, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — |
| ије друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се |
| И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се пр |
| а, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обас |
| вакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво |
| аједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих ва |
| p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p |
| а му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </ |
| н Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и испр |
| да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расви |
| к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син пос |
| љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се с |
| ше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између тан |
| , шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S |
| илике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па |
| гаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p> |
| ице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених годин |
| а ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му |
| тим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече с |
| илост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова се |
| е већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отид |
| тизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше |
| Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да |
| чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечур |
| вањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеш |
| p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се д |
| ље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека |
| то су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свог |
| редљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је |
| /p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} |
| и. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у |
| јевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о |
| гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушка |
| ј уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— |
| м је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољав |
| ине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом по |
| <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да објед |
| у, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је и |
| ода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Амери |
| м пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није би |
| шњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се з |
| униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </ |
| стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене ру |
| вао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба |
| а сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p |
| уши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом |
| а на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> |
| ба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни |
| и је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — |
| али смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се рази |
| је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете |
| нога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже |
| рвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим је |
| оли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути к |
| пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! |
| у.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p |
| .{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац пре |
| а за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка |
| се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и и |
| лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и |
| стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће |
| гу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} |
| вори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку н |
| не, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељ |
| ом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суд |
| уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјес |
| нских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захла |
| ставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци ч |
| се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— В |
| колико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женс |
| отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на врат |
| вирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке ј |
| /p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морн |
| е; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у |
| е Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакн |
| одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија. |
| ре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је |
| , за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у ист |
| ије осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, |
| е, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се и |
| звања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких |
| — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је |
| прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот |
| о ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велик |
| у о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у п |
| заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к |
| м потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — о |
| ја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </ |
| <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојни |
| прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ... |
| ослала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је н |
| а коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у њег |
| осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је |
| и хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се уг |
| ок мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, |
| окра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p> |
| ш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не |
| и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате |
| ама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла д |
| е замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемогли |
| S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде пос |
| у ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме о |
| и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада |
| жуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња д |
| а осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде оз |
| а добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упо |
| што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо |
| трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи за |
| ба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим пово |
| Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач ма |
| Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и о |
| вори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — |
| “ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— |
| чини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како |
| бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између |
| чију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то! |
| дицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облак |
| аријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укоп |
| а њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> |
| поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они ра |
| S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брз |
| ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски ч |
| и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за стол |
| азлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се |
| сма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилаг |
| — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би има |
| ше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно |
| му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при д |
| м, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујућ |
| лики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Д |
| тупила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на |
| сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. < |
| ливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} На |
| ква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, |
| ту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, превр |
| вде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник из |
| сли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрча |
| рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, п |
| тави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> < |
| ристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника |
| леда се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, |
| нита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио |
| тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој |
| </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање ками |
| набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> |
| шно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; |
| ности... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао п |
| ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! |
| тва, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук |
| Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну огра |
| ћи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјет |
| на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама |
| еко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. |
| шав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, к |
| па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кл |
| <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си |
| смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и н |
| или! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбр |
| нути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступа |
| ићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
| <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетло |
| о хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И гор |
| <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха с |
| бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кре |
| н рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> |
| бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">a |
| </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} О |
| је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> < |
| <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге |
| се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлу |
| и нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> |
| та Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и ка |
| потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о |
| > <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — пред |
| „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себ |
| , раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој в |
| > <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} В |
| ...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво |
| ; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па м |
| <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али |
| p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> < |
| Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чи |
| с... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га |
| . </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— На |
| за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— З |
| читим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, п |
| ата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти |
| ! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души с |
| , и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни р |
| а гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе |
| </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из |
| вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о |
| атко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи |
| опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога рас |
| уги крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарств |
| ознати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друшт |
| руга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже уза |
| јуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти к |
| во. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто шт |
| >А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множ |
| упу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјешт |
| жешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој |
| сијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило с |
| тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у огр |
| ним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и до |
| леда га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кре |
| д првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица |
| мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом пал |
| видним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постељ |
| екоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осј |
| у јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод сл |
| е ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" |
| се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — ша |
| има шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p |
| изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљ |
| сови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. < |
| едну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћућ |
| шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за из |
| одору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду по |
| ’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окре |
| а, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и |
| љују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља |
| али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Ча |
| а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку |
| рдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’о |
| еодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њен |
| новљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери ко |
| и дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећ |
| , искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љу |
| ога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама |
| из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често д |
| к он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да зн |
| И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и закли |
| е поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препира |
| себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице. |
| Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви д |
| акојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако т |
| , није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако |
| забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкост |
| не му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалб |
| е воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> |
| Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила |
| >— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али од |
| та.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниш |
| леда се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} |
| сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на раз |
| наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не |
| p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њем |
| } У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гле |
| трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гл |
| елом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. |
| ијед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади |
| е задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико |
| а, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом |
| ли смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче |
| о се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућ |
| и копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча р |
| , — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе |
| траја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чији |
| авши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узб |
| ом, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — оч |
| сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је |
| исто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — реч |
| идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам |
| еколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласо |
| чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра |
| уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стиј |
| ј кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> |
| S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разуми |
| шао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га |
| убач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загон |
| се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћ |
| ше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави |
| јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице |
| вук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ |
| и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ б |
| да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило |
| им крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} |
| налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му к |
| још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене обл |
| .{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита |
| ан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би о |
| разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажар |
| р пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде нас |
| зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, р |
| из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућа |
| ијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега |
| чкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржав |
| .. </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који |
| физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насл |
| о не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> |
| ељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им |
| питивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски |
| а удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукош |
| ика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донаша |
| ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи |
| ш и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. |
| ак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те з |
| а, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
| ако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и |
| </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре по |
| је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше ул |
| ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трош |
| и... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни влади |
| оји изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, |
| — Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S |
| уо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се |
| е очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те б |
| машише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црк |
| , уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако са |
| животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, и |
| ане дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјев |
| е у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, т |
| срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Амери |
| јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</ |
| вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце пола |
| познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махов |
| пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Ни |
| >— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! |
| сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двори |
| а велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p> |
| он неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља |
| их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело раз |
| и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! |
| ети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Ив |
| ављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, си |
| p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажми |
| , а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није о |
| ад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> |
| , који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — |
| ати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радо |
| ме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијал |
| новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних с |
| </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу |
| их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба |
| ито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши по |
| а се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу |
| олење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао д |
| још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ај |
| о се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним |
| е, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, н |
| већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, пром |
| се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну п |
| литица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран ме |
| аве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави |
| ишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} |
| вјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, прест |
| аше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, о |
| Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваш |
| уштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се в |
| гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милоср |
| х каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мр |
| ију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је |
| ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вј |
| оћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. |
| коло, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на извод |
| еодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а до |
| оји је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сј |
| вједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поште |
| више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хла |
| Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Мле |
| цом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дом |
| о што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је |
| {S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу |
| ше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их |
| аше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше с |
| е још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он кора |
| е у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је |
| p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љет |
| пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори о |
| а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испо |
| млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметник |
| ед црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у и |
| га?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада |
| мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напоко |
| могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени.. |
| токо Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изнен |
| с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— |
| и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују по |
| корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... |
| равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано по |
| и. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваља |
| ко! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом се |
| ријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо |
| ти Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће докт |
| разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>И |
| ључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Остани |
| ст. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, |
| . </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила |
| — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њ |
| ристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се док |
| у оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље ос |
| p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се |
| гове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>З |
| му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се |
| лижњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички |
| шио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас! |
| а се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чел |
| ста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју ду |
| одне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{ |
| {S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замеке |
| им очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, пл |
| аједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то в |
| надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондј |
| а пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога |
| арну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се |
| да пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га |
| њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напиј |
| омирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и пок |
| те ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи |
| , који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> |
| у се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — је |
| Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори исти |
| и очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема |
| је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој ту |
| итра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни сам |
| ного — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трж |
| е мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли И |
| и одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине |
| а оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част из |
| се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на о |
| — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је |
| у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> |
| да у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече ти |
| </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у |
| селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и как |
| а пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско |
| ј вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу прип |
| овито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом |
| один са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а |
| </p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с ос |
| ве зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод |
| да је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима |
| у руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>О |
| је ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, |
| е ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мо |
| стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, би |
| ренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> |
| росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пл |
| којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, п |
| замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави с |
| а.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p |
| ој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима |
| ецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— |
| спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А |
| је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије тра |
| која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива |
| Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дје |
| ичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лије |
| канац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође |
| поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговор |
| > <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорс |
| и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати |
| а и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вир |
| е цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — |
| колико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутр |
| могао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души ј |
| оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Е |
| p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> |
| е му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ п |
| о једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио |
| утрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустил |
| туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. < |
| ј се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене г |
| акорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу би |
| еиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позла |
| p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе лист |
| p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p> |
| потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском |
| <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је |
| вље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа |
| мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка јед |
| а, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, б |
| мљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На ла |
| . </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> |
| . </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — |
| ма. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— |
| омчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, |
| њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гле |
| или час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; |
| , можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би ј |
| ашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће м |
| же, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p> |
| рав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зим |
| некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се |
| ети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} |
| е, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и м |
| мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весе |
| и сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро |
| бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да на |
| изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрл |
| ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Њего |
| днако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут иска |
| одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> < |
| е нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пи |
| — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво ка |
| лика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А по |
| >Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху |
| плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао и |
| авао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе п |
| аћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изи |
| жити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p> |
| астима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, |
| ладост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље |
| S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Зво |
| пет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу |
| вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мо |
| ља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожу |
| во. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне п |
| ам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја ва |
| и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </ |
| боди и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не д |
| ре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Стар |
| прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. |
| и подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се |
| > <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи |
| „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и но |
| а му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А |
| аће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — за |
| часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још ниј |
| тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога ч |
| — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у си |
| вди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет б |
| и и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници из |
| ити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром пораз |
| </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па |
| кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа |
| дине ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и д |
| авјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете |
| о прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> |
| у се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! |
| — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви ј |
| вотињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напр |
| аљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог г |
| ном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше и |
| пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p> |
| > <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи ј |
| трењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{ |
| ући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пре |
| /p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и |
| сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о с |
| о се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га с |
| еде у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Е |
| ’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се |
| /p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p |
| опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем на |
| ише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен о |
| исли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у живо |
| ти се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац |
| поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Г |
| ригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. |
| исли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су докто |
| у матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад с |
| скрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, |
| о се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она |
| јешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У |
| ругоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирн |
| вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за р |
| нио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с |
| д! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p |
| очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма |
| ашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она с |
| говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— |
| дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од о |
| е од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — С |
| . — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, реко |
| ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— |
| тргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и на |
| и измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам |
| . </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе |
| нда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко |
| е је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто |
| Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; |
| а, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не |
| м?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! |
| јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, ол |
| а наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ћ |
| че удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да з |
| Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому н |
| кога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с |
| ече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко |
| , трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у ма |
| Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у И |
| еди им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним г |
| јте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад |
| Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хт |
| ио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило |
| иска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не |
| смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде |
| претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свејед |
| ућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ |
| гма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на |
| кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљеже |
| о се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, пр |
| љао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бо |
| ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што |
| ва лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхт |
| каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је |
| ћнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих и |
| бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и и |
| S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка ми |
| нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћ |
| ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче в |
| ело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико |
| ање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако |
| /p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с |
| — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но д |
| хати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујућ |
| већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> |
| ло у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад би |
| с Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му г |
| наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндањ |
| њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љ |
| е нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се см |
| танке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије |
| пћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов гл |
| ија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече гос |
| тароме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе про |
| {S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и |
| е ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерил |
| етар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за ти |
| аган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава изби |
| чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине пок |
| ве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет. |
| ља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озв |
| осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> |
| више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и п |
| о, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке |
| у влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски доче |
| а села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провиј |
| литички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и |
| а досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем о |
| сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — |
| политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве |
| е је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли |
| ије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и се |
| буђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи ње |
| ана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне нао |
| сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их г |
| Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад... |
| . </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сун |
| ако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сје |
| уми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој |
| ! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> |
| о ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој с |
| <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат |
| ако намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи п |
| /p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомј |
| на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и за |
| вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је уг |
| о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би м |
| ијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његов |
| горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} |
| е бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још не |
| паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше |
| , док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како г |
| авише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају к |
| ком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад |
| ла би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S |
| и је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већ |
| </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око |
| обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, п |
| ахове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над |
| дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, |
| вршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се |
| ном, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриг |
| зире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и |
| да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у мор |
| јовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме п |
| д планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како с |
| уче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није |
| <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у м |
| из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, |
| друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим |
| пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједн |
| вотом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, т |
| лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа г |
| рији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— |
| етар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим |
| а силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати |
| не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и в |
| јгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} |
| аше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} |
| жаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико за |
| </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ п |
| — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет |
| да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> |
| о они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Н |
| далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и |
| ећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао как |
| који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други |
| ник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да изв |
| дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких твр |
| је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе |
| се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некој |
| есто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној |
| а се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, најед |
| ну и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит |
| ута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и |
| амо вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нан |
| базно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тад |
| ла).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отпи |
| осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о |
| м.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њим |
| мо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако с |
| ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да |
| атрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надо |
| рле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од њ |
| трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљал |
| е од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу |
| А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И ма |
| о се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе |
| р како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? |
| е због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не |
| емо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> |
| не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S |
| ски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде |
| Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прих |
| ари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано |
| а настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добије |
| ...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Је |
| ме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо |
| крене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље д |
| што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је т |
| љане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћн |
| огодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да |
| ије се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што |
| ник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Ју |
| „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у |
| одао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ус |
| а се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господи |
| љезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не |
| искоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Б |
| ест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се |
| S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за |
| наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру м |
| редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праш |
| ин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о памет |
| ани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јав |
| и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— св |
| у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?. |
| смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у јед |
| од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> |
| p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. |
| .</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} И |
| ори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога |
| Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> < |
| дгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <mil |
| биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; би |
| у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте коз |
| </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на |
| р устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би в |
| да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну докт |
| зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани ч |
| а ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда |
| зну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми |
| , и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> < |
| зирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник г |
| и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, |
| лије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p |
| Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјени |
| н усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </ |
| јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Пок |
| људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко нас |
| очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Љ |
| чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча |
| са као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p |
| јене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отвор |
| и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или |
| метао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под |
| стратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p |
| могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> |
| — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши |
| господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Зна |
| . </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позив |
| лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американ |
| лаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једн |
| латићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p |
| ин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — ис |
| за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнак |
| роскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежак |
| црњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргу |
| ве их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знај |
| {S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском |
| , него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{ |
| таријег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула таков |
| дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између |
| } Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше д |
| мицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјет |
| повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник |
| танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега ј |
| стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућет |
| јући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако |
| се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много |
| о му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим |
| те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је н |
| !{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља |
| иједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана |
| ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише нов |
| е! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, |
| е посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, да |
| ши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва доч |
| а треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — |
| ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један |
| ад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дје |
| ило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматин |
| к...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину д |
| дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори |
| ко би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге |
| </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздра |
| у нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стру |
| ого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а љ |
| свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што |
| трибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А ме |
| преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на ш |
| у живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важ |
| уту, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна |
| дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке от |
| се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат |
| } Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бој |
| говори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </ |
| го учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртву |
| о. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој |
| у да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мисли |
| је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да |
| аше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село |
| ому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако |
| велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на |
| из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и каду |
| он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати |
| есједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе годин |
| ло стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим в |
| ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јем |
| у руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Бра |
| за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем уна |
| јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомен |
| о“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на |
| оји иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијел |
| зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да |
| ека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. < |
| на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишит |
| ре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица зама |
| оли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну о |
| дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, |
| Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку ч |
| треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала |
| из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа |
| . </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p |
| S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагну |
| овачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> |
| ровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поп |
| p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш ре |
| .{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоћ |
| час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојан |
| ојој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и с |
| послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу |
| еко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује |
| зговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколик |
| е страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину |
| } На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начу |
| он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да ј |
| . </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у |
| <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сје |
| се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испре |
| S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засв |
| и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back |
| је их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном |
| p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— О |
| и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Н |
| и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господ |
| Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече |
| , и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити |
| } Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стој |
| и видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличј |
| љује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су се |
| > <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, |
| тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу |
| лену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си |
| шали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекош |
| еднаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, |
| м се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих |
| му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Же |
| , ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапа |
| раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо да |
| ји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав |
| њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио виног |
| S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но |
| И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у осв |
| па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика |
| сто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе |
| д срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хла |
| .</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у |
| заврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати |
| оше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мал |
| ја свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потр |
| а ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао н |
| рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико |
| е! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и |
| ним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код прв |
| </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другариц |
| ме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан |
| мља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ |
| > <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и то |
| се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упо |
| а пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и у |
| арија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, |
| остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча о |
| ошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбен |
| огу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну раз |
| ође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По б |
| ети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> < |
| {S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да при |
| е он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; |
| — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђе |
| ги, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако жи |
| мије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: |
| себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на |
| не и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто |
| цом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и |
| — Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристокра |
| што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесеч |
| се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни |
| е с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште њег |
| да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан |
| ао сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева |
| лике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до |
| е га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера |
| ога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прат |
| а на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> |
| ли звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитељ |
| вали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — позд |
| откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Поми |
| одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, па |
| њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушк |
| розд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетског |
| У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам прича |
| но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се |
| а. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> |
| е насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Д |
| х дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста... |
| ога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, ил |
| ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао |
| сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и пог |
| зри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није |
| дните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговар |
| се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишља |
| је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо |
| ји истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и ос |
| и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је |
| и.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао с |
| он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је ин |
| сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио |
| а бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу |
| ских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је позна |
| њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше обј |
| рином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старије |
| а причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стаја |
| доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} |
| е!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што с |
| гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се |
| е за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно |
| је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Жив |
| е диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далм |
| ем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, |
| у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути |
| угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, з |
| прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање |
| огледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред |
| ице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргњ |
| зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је |
| учно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к |
| еве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о старо |
| за брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кр |
| код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син б |
| вога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе |
| цана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишар |
| .{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се |
| горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, |
| , већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема р |
| пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора |
| а њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће ј |
| лијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из само |
| <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјеш |
| мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али |
| е пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над море |
| <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је удар |
| рвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гр |
| ећ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залеп |
| с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум бор |
| часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над окол |
| , час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p |
| сти дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, сел |
| има мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи замета |
| ју, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По о |
| ико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запл |
| ињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом |
| у, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. |
| тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало |
| еч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и и |
| к жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отплови |
| рује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљив |
| су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада с |
| х брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи |
| и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељи |
| и о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на не |
| оре.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на п |
| </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава |
| у уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана |
| рама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S |
| ке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По п |
| о узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а |
| ослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази повр |
| > <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с х |
| , па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату |
| .{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти г |
| “ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам |
| ко!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> |
| па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаш |
| нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавиц |
| обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лу |
| ошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и оста |
| /p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећ |
| док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни |
| о! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама |
| } Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће ост |
| ло се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то пра |
| аце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преок |
| тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, р |
| еки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво кри |
| маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би б |
| е новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у ха |
| уља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим до |
| е боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> < |
| , а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му |
| се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је |
| е видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачн |
| осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом |
| во зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се |
| а.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху ис |
| по разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа |
| и! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени |
| еме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијел |
| има стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топл |
| у безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке |
| м, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом |
| није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао |
| усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако в |
| дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба н |
| јемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не исп |
| тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњиш |
| убине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљен |
| тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{ |
| зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к св |
| јаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко |
| селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој |
| намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собо |
| нички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и уж |
| диш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до поч |
| букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјеху |
| ни његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, |
| о прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам п |
| коше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом до |
| ти, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сје |
| а винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу |
| држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </ |
| образи себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја и |
| еднога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Амери |
| аније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{ |
| себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не прист |
| а и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега |
| посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки |
| е, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин |
| и за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молит |
| Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> |
| могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— |
| овјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито |
| , — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — |
| и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И т |
| о би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попуст |
| је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? |
| же га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опаз |
| му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захва |
| е доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души. |
| познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите |
| једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљуби |
| рна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у го |
| ли липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још н |
| .{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нота |
| њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави влад |
| овао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — |
| товањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за |
| исам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме п |
| За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, |
| у је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке |
| вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хих |
| мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p |
| нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од к |
| хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к ж |
| утра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја |
| иђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима ш |
| ртије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите о |
| бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара л |
| се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше |
| аље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одаг |
| {S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ч |
| сијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири жив |
| тима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, |
| помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} |
| зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p |
| } Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу |
| једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је уша |
| Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте |
| вац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Би |
| и живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже г |
| адоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме ок |
| и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим ота |
| е дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; ид |
| слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасн |
| ије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кат |
| из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, |
| смије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрет |
| а на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи |
| <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p> |
| ниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима |
| дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем |
| отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А х |
| и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошени |
| , изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди ра |
| уда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, син |
| упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га |
| у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе |
| ема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хра |
| Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљ |
| пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори |
| а су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva |
| с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишч |
| раву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању |
| ло и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све |
| аде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној слас |
| љивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче |
| зумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље. |
| и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову не |
| p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао |
| сао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p |
| ешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрос |
| мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очим |
| ића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љу |
| страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се |
| еже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопи |
| је загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га сав |
| е осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; |
| их мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало пом |
| же се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{ |
| {S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, д |
| ожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће |
| а села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дје |
| аде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{ |
| јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је |
| е. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и о |
| p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{ |
| У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаш |
| па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу |
| {S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао |
| јаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Т |
| — Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се |
| ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури |
| а се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово |
| дњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели орган |
| како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} |
| измаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по за |
| ница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пр |
| Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи |
| заху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да с |
| и ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срча |
| лимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових о |
| силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се сва |
| астирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је ос |
| у придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вир |
| ише бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисе |
| {S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанств |
| ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не з |
| ту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше свак |
| рашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку |
| ијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново су |
| оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослу |
| Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хв |
| мицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови за |
| јев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој душ |
| ца.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе г |
| ада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му |
| сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земљ |
| Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да |
| м, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с |
| би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу к |
| “ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сес |
| пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хо |
| стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да на |
| продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратим |
| покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{ |
| алне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава |
| хтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружен |
| из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред оч |
| де, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше |
| ло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, по |
| ства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни |
| че пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за |
| <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме |
| иљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> |
| се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватал |
| уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће |
| Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бет |
| — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаж |
| је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све н |
| сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо |
| ен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук ње |
| .{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу же |
| маглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада т |
| што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пу |
| чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S |
| на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни |
| о.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је св |
| ва мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије |
| ишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени м |
| кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти ст |
| и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у н |
| здуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са мо |
| женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко г |
| аца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и |
| и.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, |
| ва.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је нас |
| аше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ују |
| иеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристав |
| илан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година п |
| у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из |
| харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланц |
| пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели |
| ека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневнича |
| е на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — п |
| ла старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога пра |
| а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, п |
| </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> |
| те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни нед |
| цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена |
| ет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је мла |
| Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу |
| емо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. < |
| Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговара |
| </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат |
| , ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије |
| кло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — За |
| рестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и |
| ристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала јо |
| p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо |
| ицу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговор |
| су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђ |
| е; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут изл |
| спикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угл |
| <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње |
| а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде г |
| а криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — |
| е је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет ф |
| ! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су ред |
| >— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ћ |
| ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори |
| ти она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже уза |
| ука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га |
| ке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи. |
| и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p |
| тњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнут |
| — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, в |
| приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледа |
| он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и |
| у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и |
| сто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к |
| ака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би |
| тлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p> |
| а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говор |
| о ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице |
| друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банк |
| једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућ |
| јем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ј |
| е главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000 |
| и! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Т |
| И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома? |
| се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однес |
| . — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. < |
| иво помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем на |
| а ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може ж |
| на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И |
| поље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разг |
| Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. < |
| ти да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би |
| дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узм |
| љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} Н |
| евољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... д |
| а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за |
| остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било |
| ли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </ |
| а кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур |
| шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћем |
| — Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у |
| сти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S |
| га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и о |
| <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја пит |
| да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичи |
| , волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво п |
| ој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p> |
| то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’ |
| амирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни кор |
| ља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</ |
| — Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни привр |
| вак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти ње |
| ри. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а |
| ваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу поди |
| — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од |
| чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} |
| ине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — У |
| ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} |
| ми и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма с |
| ије рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повр |
| се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Ст |
| му је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку |
| — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам... |
| говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и |
| же прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам бо |
| хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите |
| ет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — р |
| ачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројн |
| ке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— |
| слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец |
| ни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном |
| опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фа |
| одзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непозн |
| одаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у неп |
| S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори |
| саве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се ск |
| сто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам |
| ико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искр |
| днако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хук |
| накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Гла |
| ује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на |
| их допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и ст |
| вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену с |
| амоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су |
| аде да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опа |
| осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} П |
| м застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Т |
| ођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половиц |
| а дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијеса |
| нцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри |
| Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће суз |
| нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око |
| } Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји |
| запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице |
| д су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће |
| се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно з |
| е. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пар |
| са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле |
| јетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много |
| <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код |
| ме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о |
| ме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да ми |
| рата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунч |
| прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу ус |
| у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико |
| авају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвен |
| <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. |
| угу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и ча |
| столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га |
| ница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пје |
| њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стиго |
| ге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински луга |
| и могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вр |
| весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре |
| чери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — гово |
| пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с |
| ета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опи |
| p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави |
| {S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љуба |
| е, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрага |
| је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} |
| раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече |
| овори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долази |
| љ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што |
| младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет п |
| кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њихов |
| , мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони гла |
| је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и ниј |
| овараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старче |
| кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао у |
| алеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговор |
| — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би |
| здражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И ка |
| сјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и |
| живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час |
| птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чи |
| освема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђ |
| труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило нег |
| и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — |
| егова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих |
| ..?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не мож |
| нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчез |
| њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и и |
| ете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Најед |
| к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча |
| здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мис |
| њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весел |
| пираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жар |
| ло, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не |
| рвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се н |
| мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина |
| имит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну о |
| десет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога ро |
| ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до |
| {S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила. |
| о како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака |
| које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори м |
| још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Год |
| мицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> |
| Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље попл |
| дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мир |
| н жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би |
| ети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, |
| зиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се игра |
| пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху иша |
| нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи |
| какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се ско |
| — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам |
| узела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; ве |
| м цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграв |
| ивој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — |
| ње; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога |
| ече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и |
| толи и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, прос |
| и каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што ст |
| у се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништ |
| а нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом ос |
| вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенк |
| занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> < |
| лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} |
| хајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ће |
| огла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биј |
| тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, на |
| у је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, би |
| ујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак |
| рени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо ос |
| у се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пођ |
| инској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села. |
| зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља |
| задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући н |
| у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њ |
| а га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засј |
| оду размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бр |
| ило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кора |
| а, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишоб |
| прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у ч |
| и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада |
| путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, |
| рнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијет |
| сат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбе |
| н једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на в |
| њим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство. |
| S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се |
| разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи ос |
| лени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевој |
| e unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дан |
| а је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а |
| е је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну |
| озна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit= |
| већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се |
| налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <m |
| ртије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благовао |
| >Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде м |
| на заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њо |
| ју му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој |
| можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— П |
| о за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне м |
| не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра с |
| а маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво и |
| у, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пр |
| — Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не м |
| е само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> < |
| p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени |
| о овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита |
| S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. |
| о чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а с |
| код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на |
| тавит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну |
| је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље ј |
| е патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу |
| о моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти |
| </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још веч |
| рговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето в |
| измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше тргов |
| си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p> |
| <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... |
| ишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо. |
| о је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па |
| p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Ср |
| — Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Лу |
| бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, |
| <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је с |
| Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је |
| ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} |
| И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред др |
| нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше |
| на и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинс |
| овод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.< |
| ла, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прожди |
| и.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она |
| и, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима |
| своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу |
| јетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме |
| залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истрг |
| амо да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> |
| ћеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад |
| м рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно и |
| — Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> |
| асмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— П |
| рава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко с |
| на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га |
| је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро |
| p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и пр |
| великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем |
| — Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— |
| p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнаша |
| га није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога |
| p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. |
| кну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараш |
| еш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригла |
| есно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за соб |
| вима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У м |
| таде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји пл |
| еђу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} |
| , црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистин |
| чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су |
| ло да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мниј |
| у оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на |
| е се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозби |
| <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ип |
| до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни |
| етлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} |
| облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско ч |
| мише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђ |
| ао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попа |
| м мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто |
| о се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе биј |
| — А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p |
| ут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — наре |
| /p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. |
| бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам |
| о долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лаган |
| адвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, наст |
| еодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очим |
| о преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му неп |
| нио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књ |
| ут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> < |
| ја, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило |
| евучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од по |
| аше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Ј |
| ери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, в |
| мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше теж |
| вуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавку |
| пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и т |
| кле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало је |
| ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не мож |
| <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он з |
| ран, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простор |
| ухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа |
| дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, о |
| ’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња |
| уде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се |
| своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лак |
| ст. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи |
| га — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као |
| је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од |
| зика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио |
| ко!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше м |
| одили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјев |
| >— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и на |
| у Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се п |
| оме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају пот |
| ојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све ј |
| ела пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором ра |
| насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би |
| тање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мо |
| ио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У с |
| му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијеп |
| дно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута |
| упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он |
| и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако.. |
| а зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући д |
| ећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља п |
| очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам те |
| ..</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеж |
| , озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте да |
| а! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми |
| и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— |
| ћи се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби |
| погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, рашире |
| :id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </ |
| одине саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите |
| о весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да |
| одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила |
| не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога мла |
| редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице |
| его да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — |
| да стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!< |
| разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњ |
| ело.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади |
| Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац што |
| и их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прих |
| а и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — р |
| ала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} |
| и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{ |
| Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу |
| рташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујућ |
| {S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечер |
| } На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} |
| да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удо |
| да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... |
| То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрен |
| зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао |
| поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} |
| > <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па с |
| руштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у п |
| авље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше о |
| р.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> < |
| себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад са |
| е више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзи |
| пази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи с |
| а покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављају |
| и се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку |
| на пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише су |
| Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника б |
| асели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато нам |
| што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по ду |
| вори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p> |
| стока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, п |
| е и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! |
| ена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштв |
| скога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у п |
| вих грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту |
| ас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско |
| и! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> < |
| ље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали зе |
| ви.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога б |
| цу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу |
| . </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бах |
| .{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за |
| е и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би с |
| е он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него н |
| поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све |
| о да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лаг |
| ако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте |
| могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас. |
| бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младос |
| благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега |
| леду је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гла |
| о би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде |
| сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ши |
| јетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по |
| ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим б |
| апа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубина |
| пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из |
| . </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </ |
| очине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пас |
| ’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који |
| гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим |
| љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се жи |
| ике.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом п |
| нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима ре |
| лижње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и |
| ц, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ г |
| мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови с |
| <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлаче |
| у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њи |
| домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, по |
| магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сло |
| из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p |
| и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без |
| .. </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а |
| окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p |
| > <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, |
| поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља |
| .{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и |
| пољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности шт |
| у сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у |
| му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне |
| тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далек |
| етнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вр |
| /p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јаши |
| ад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру |
| јешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи н |
| сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, тре |
| ваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. < |
| та у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на |
| је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, у |
| а, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничк |
| сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... |
| рази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чеж |
| — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће |
| S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала |
| е му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да |
| њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у по |
| че стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — |
| S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успа |
| ло конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младо |
| а вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже с |
| му што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћ |
| е улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} И |
| бире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с |
| од топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених ми |
| јевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чи |
| оција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти н |
| дје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем |
| напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — За |
| о замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; |
| о, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушки |
| борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да |
| {S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цвр |
| ако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се |
| поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи |
| S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањ |
| то даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи |
| аше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело ни |
| између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути п |
| ом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше м |
| све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </ |
| учна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њ |
| S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу д |
| гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p |
| понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А |
| епродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да |
| ини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпи |
| прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо |
| то!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— |
| емљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га |
| њаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуд |
| “ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсниц |
| је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се стр |
| енскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, |
| е у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе |
| данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим зајед |
| ..{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојк |
| м пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p |
| не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у саб |
| тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим оч |
| драви у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташ |
| .{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није мог |
| у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се |
| о животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти ж |
| нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му в |
| код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица |
| .{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </ |
| ћу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до |
| и се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што |
| љана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његов |
| преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чеж |
| а се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колик |
| ваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схв |
| аше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, д |
| створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашни |
| сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану |
| и не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, |
| .{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети обј |
| ана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тад |
| ајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају с |
| ки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука |
| езбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} |
| олишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев см |
| тајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у ње |
| — Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S |
| или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек прати |
| глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што н |
| аше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња |
| ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и жур |
| оје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бје |
| ..{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и п |
| ах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врх |
| а; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљава |
| се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили почин |
| ути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала добро |
| ло и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Г |
| то живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </ |
| о никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каков |
| Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као б |
| и ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама |
| , осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</ |
| јао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром оби |
| лаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, |
| ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу |
| читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме за |
| чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што |
| ру да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, |
| вост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чис |
| ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом од |
| ли и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p> |
| ито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и |
| у са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љу |
| а села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{ |
| <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушк |
| ао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p |
| селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p |
| S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се |
| ори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— |
| морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, |
| исто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, ил |
| рхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и |
| it="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осје |
| ији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то так |
| се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче |
| А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и |
| ашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно ус |
| ко није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дј |
| како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило |
| ом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке |
| ивезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људ |
| ља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то ја |
| p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сиг |
| че старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с нао |
| кону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, ј |
| а га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирн |
| ни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часови |
| бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлад |
| лад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} |
| разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем о |
| евице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господ |
| зан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— В |
| али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мен |
| регледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, |
| ивања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и |
| ке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а о |
| осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опа |
| } Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће |
| ему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа |
| лио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш |
| ечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ П |
| мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста шт |
| лике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> < |
| новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку |
| и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} |
| .. — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га |
| да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Б |
| </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на н |
| сило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, |
| е исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан |
| у младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је |
| ова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их пове |
| и вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку |
| а главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те.. |
| лазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје с |
| и и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије |
| <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је |
| ору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови л |
| љом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Пад |
| ка само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло |
| и? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говори |
| огли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо пол |
| ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што |
| тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за по |
| а ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је |
| иш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — |
| Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво нами |
| олили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе при |
| Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак ст |
| и платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му. |
| се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше с |
| су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст |
| во га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво |
| дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма види |
| p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! |
| рави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све ур |
| ама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да |
| .{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жуп |
| на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима |
| и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много |
| че да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази на |
| ући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је |
| Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио м |
| ше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с ув |
| ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, |
| је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, на |
| </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и так |
| м разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — на |
| ед гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим с |
| баци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупник |
| , заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, је |
| а у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из в |
| е лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло |
| ан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору не |
| озна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камењ |
| дјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво с |
| е Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу |
| плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> |
| дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо н |
| и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком |
| вирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није |
| село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Пут |
| ећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, |
| који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бес |
| х није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>По |
| чије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим |
| се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, у |
| на што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> |
| S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвес |
| p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати |
| угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама ш |
| ицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлач |
| равећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. |
| непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се ок |
| лесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p |
| ом распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и |
| !{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваља |
| надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дан |
| м душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјета |
| љање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну дру |
| да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, |
| љатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли б |
| — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, н |
| е изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга |
| > <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу соб |
| да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили ку |
| се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као |
| stone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Так |
| очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у |
| авлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу! |
| етлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и друг |
| у, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти н |
| и незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако |
| че на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико ч |
| етиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. < |
| а шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с |
| а мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом пр |
| стократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и из |
| гова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђ |
| , да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га |
| ора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пр |
| невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога тугова |
| , господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И |
| и им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и |
| ли су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> |
| Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цур |
| н, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога ниј |
| еше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо с |
| итно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад |
| ало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја с |
| н и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија |
| у у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. |
| ...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! |
| вијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Бо |
| ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах м |
| <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше зав |
| трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p |
| се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разила |
| њером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред дв |
| опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који |
| ивоту; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. |
| о лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у з |
| о се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли |
| јор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће г |
| га измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и |
| утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад |
| е плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запиш |
| , а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схв |
| о се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисл |
| едном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи т |
| а. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире с |
| ре. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетс |
| поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од |
| Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће |
| списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као |
| и питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вар |
| .. умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} С |
| </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи р |
| јор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па |
| јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — |
| га дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — она |
| помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенути |
| оре вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за ме |
| до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из |
| му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по у |
| тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, |
| обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимат |
| се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну |
| сти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин досто |
| својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно |
| ала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порез |
| е отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} |
| узима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с |
| ежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вин |
| да и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} М |
| } Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се |
| ебире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиор |
| ена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту |
| емиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у ис |
| аса, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за ча |
| дом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрен |
| >— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њ |
| жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одгово |
| и без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у |
| а поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се об |
| во, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се он |
| самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, |
| собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни |
| о друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — пов |
| мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратнош |
| ући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> < |
| /p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјо |
| ари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што |
| е, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, |
| S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! |
| к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутиг |
| ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако ми |
| е само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{ |
| прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догле |
| ку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се |
| ога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, |
| ета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — реч |
| /p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, |
| пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</ |
| могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> |
| узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих треп |
| заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд с |
| н навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се |
| одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} С |
| и жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S |
| <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, |
| — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно |
| <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село |
| Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упути |
| е бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе го |
| и ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, п |
| тупи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене |
| уће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустит |
| ! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; |
| евојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чи |
| ила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> < |
| гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвра |
| једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији |
| се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те |
| су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! < |
| орио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Н |
| оке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. < |
| збиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за |
| агнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила |
| >— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Т |
| ше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се |
| вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> < |
| о узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, к |
| о, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши |
| ажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и |
| м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жр |
| да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ће |
| допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да љ |
| p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и |
| . — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод гово |
| сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, |
| на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом |
| невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигд |
| ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — гово |
| дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од све |
| брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежал |
| етака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} |
| кне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и |
| и, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у |
| ом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина |
| ратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту |
| ознавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није |
| ар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштр |
| овољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша ј |
| памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихо |
| а мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева |
| а га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соб |
| тиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ риј |
| , прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укоп |
| и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се п |
| ени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мур |
| тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опе |
| ети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар |
| м боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} |
| гоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво сти |
| а га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно ш |
| у то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи. |
| а. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је |
| а опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — |
| вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, п |
| надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду по |
| одољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште |
| Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у |
| евојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклон |
| се. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} |
| </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми |
| ем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> |
| канац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг од |
| ећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, |
| нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени ш |
| ђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није вр |
| ! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет |
| , у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у с |
| >Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он по |
| од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му н |
| иште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И |
| p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из |
| агло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни |
| мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— |
| траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи |
| ћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао д |
| остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сап |
| че њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи |
| годним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код |
| опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви |
| ну пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S |
| {S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти плам |
| путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да |
| животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све т |
| сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам н |
| е се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{ |
| наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени дв |
| је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но |
| рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Љу |
| и, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело |
| а ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p> |
| ..{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтјед |
| га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најже |
| поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет о |
| олико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није г |
| <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} |
| е ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дво |
| Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након ма |
| до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити |
| — Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — |
| оја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и |
| на. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника |
| рију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S |
| е биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изаг |
| ник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа з |
| кује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријин |
| путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> |
| ecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже цари |
| жацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао |
| , да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих |
| <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док нап |
| се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто |
| ов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уп |
| м травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спро |
| то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тра |
| који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, |
| аровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпи |
| сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ни |
| телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је |
| а. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црков |
| тер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А с |
| Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то |
| вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврн |
| е зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у сл |
| ни! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напи |
| се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид |
| руго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ак |
| слушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши |
| >Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </ |
| а — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Дола |
| , пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој |
| {S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива |
| к тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му |
| војка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не |
| руги. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас |
| ави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигур |
| од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због |
| </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво по |
| стајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се |
| че се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} |
| еде да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пр |
| еће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За ве |
| ом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових |
| им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и рад |
| у гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени о |
| с, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ј |
| ти град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаве |
| говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у сви |
| једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— З |
| та дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе |
| ди! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога |
| чи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него п |
| Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђи |
| ђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p> |
| ратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свир |
| озове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не з |
| ља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољск |
| акова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако |
| Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — |
| рену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо |
| пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, |
| е, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. |
| е. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бје |
| Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се |
| /p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако |
| жни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке хо |
| ави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — |
| још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетив |
| p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> |
| </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјел |
| вши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно з |
| зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјер |
| себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита |
| с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — нас |
| — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да |
| вика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никак |
| астави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> |
| Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влад |
| ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелников |
| <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог |
| а одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе п |
| !... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снат |
| жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се И |
| > <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничк |
| , платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрен |
| p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце о |
| ви се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан |
| што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На ог |
| њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он зан |
| којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ |
| рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с |
| нограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} |
| а. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи |
| .{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Н |
| ечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њим |
| у крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога в |
| иједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одго |
| епавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на п |
| упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега |
| трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се пре |
| данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— |
| жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у за |
| p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико |
| рике пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно зна |
| p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли плати |
| ок гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваш |
| > <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха. |
| а мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш |
| се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас |
| д нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после |
| т. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук |
| ну.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на |
| примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ва |
| у је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољава |
| жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, трес |
| а шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из р |
| и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и |
| се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху нек |
| дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци с |
| ад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га |
| це се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На |
| </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, п |
| ауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на к |
| ође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двор |
| сти, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине |
| аљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му ст |
| оји су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, |
| ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Ок |
| ите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту м |
| ав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Св |
| .{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, |
| те. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, |
| <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од ч |
| мој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе д |
| спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — д |
| ође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Мариј |
| , ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко |
| не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер |
| 041" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ЗА КРУХОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19041_C |
| — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио оса |
| рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду |
| на на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, |
| е од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укоч |
| као би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази |
| ота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до |
| дао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарн |
| аљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о пр |
| S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учин |
| знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је в |
| По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио |
| а ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од |
| кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа заба |
| о! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, |
| већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног |
| Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </ |
| прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши д |
| /p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> |
| з конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, |
| вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и |
| о мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита |
| Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; |
| би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте |
| стегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у |
| што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице па |
| кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промје |
| све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— |
| х посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је он |
| >— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дак |
| описниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошк |
| о свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мисли |
| је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје |
| и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и по |
| а липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чак |
| нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза |
| би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне гово |
| жебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна |
| ћи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире |
| — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... < |
| а је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознав |
| младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјево |
| росјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили |
| стигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило ви |
| ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују ре |
| позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У пут |
| е? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p |
| S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код јед |
| је се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на |
| и и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} С |
| /p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши ру |
| ..{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! |
| старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у |
| </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како |
| /p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све? |
| и... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ |
| х прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{ |
| лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладал |
| — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита И |
| аци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ва |
| јући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се з |
| Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима ка |
| — Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи гла |
| одвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га испла |
| е остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих м |
| изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широко |
| ицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Свет |
| скрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његови |
| уче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у |
| устош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај дал |
| ела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се |
| ме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућ |
| осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на ба |
| а породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре оч |
| ицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па |
| таше.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто п |
| е одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред |
| да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи гово |
| ска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он |
| о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искре |
| ца што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога и |
| осматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице |
| </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поск |
| у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога |
| али. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... |
| необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дод |
| о би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, б |
| начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте на |
| е политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за |
| да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала |
| устише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крај |
| би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило |
| е љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива ка |
| ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на |
| се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не |
| јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакар |
| икад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — |
| ђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не мари |
| опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. |
| е шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо ру |
| ! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по |
| стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — |
| е могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се |
| а нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па н |
| рућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} |
| рно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова с |
| ући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа |
| е сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно |
| ких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза објед |
| ни му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изража |
| драве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцим |
| ице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичаст |
| ти као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се |
| постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, |
| утито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекл |
| да. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је.. |
| па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где с |
| и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Б |
| д стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући пов |
| се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво |
| {S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не ч |
| ајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке изб |
| замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, |
| покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врл |
| огледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих с |
| трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори он |
| са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{ |
| p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, бо |
| на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што с |
| ња мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око |
| што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум |
| е к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> |
| му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по п |
| <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто |
| на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане п |
| а поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу |
| грми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’н |
| је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно |
| е не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се |
| да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није ди |
| рави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све же |
| е учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима о |
| мљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њи |
| рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> < |
| .{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде глав |
| у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако |
| а стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући |
| озна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> |
| е на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало |
| Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво По |
| це два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p |
| овори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учини |
| твари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p> |
| акрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до |
| ође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узро |
| ријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{ |
| т и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И |
| ло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво |
| и мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадиј |
| ир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдиц |
| рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом и |
| а: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше |
| ј се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> |
| ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — |
| </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, |
| p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ |
| је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту |
| вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разг |
| га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за о |
| потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугод |
| х на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште |
| .{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевој |
| у и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и |
| игдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из о |
| цао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њ |
| есвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се по |
| млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше ша |
| не вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гле |
| ка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{ |
| } И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p> |
| хтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мир |
| морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се на |
| мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јошт |
| сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се |
| оћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси |
| } Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до са |
| тивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви |
| што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим |
| вари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{ |
| гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво пос |
| смија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицах |
| {S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже |
| стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је |
| ади јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жен |
| разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Ст |
| хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? |
| ; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлос |
| ју на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продо |
| а сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невин |
| олазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога |
| ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта |
| ека би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} |
| мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућ |
| ајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, |
| агло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше |
| јечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани ошт |
| S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и п |
| жа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи |
| д говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао р |
| у чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун д |
| старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори |
| >Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка |
| што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </ |
| једник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се д |
| — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озби |
| који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пре |
| тари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњи |
| поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи |
| приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела кој |
| се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заје |
| Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше |
| прекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трг |
| увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколик |
| у.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове |
| а удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их |
| одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дом |
| ја би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча р |
| мерику... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада н |
| аго насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад |
| ла, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и г |
| ста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих б |
| мо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави. |
| опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</ |
| н се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је о |
| да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак св |
| полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова |
| ојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — |
| природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме живот |
| аве оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По |
| ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да напл |
| је стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ства |
| У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би |
| ачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио |
| апљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, |
| тарац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих |
| стави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из |
| дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија. |
| тренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано о |
| о соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> |
| одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до |
| аде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раство |
| ош горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мај |
| успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваш |
| е к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је к |
| агледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани |
| ледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне |
| ; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћи |
| ломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, присло |
| о у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што |
| Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка |
| мен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика |
| да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошљ |
| вијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики |
| и.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих у |
| јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу |
| интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук п |
| ! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све |
| жило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} П |
| е и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и |
| егову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу ос |
| е у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изглед |
| да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разгов |
| ти, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега |
| наки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И ни |
| сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и друго |
| сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и ум |
| се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече |
| удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин д |
| орскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем уд |
| пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива р |
| с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане |
| е уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p> |
| ипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, з |
| је, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— В |
| ја ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића |
| за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју |
| сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пр |
| чима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу ме |
| — Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему к |
| е као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен |
| негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли би |
| дух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу |
| д му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у |
| ну душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у |
| мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе |
| ише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави |
| ута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након некол |
| е и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута |
| ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо |
| ош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупн |
| да? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са |
| се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p |
| љади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чеља |
| љали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! |
| Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гри |
| е: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну диц |
| </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истр |
| ице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска |
| ури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутр |
| и, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини |
| не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили |
| а. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би |
| ку сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био св |
| ило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> |
| А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — |
| рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се н |
| лавару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради ва |
| аткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по |
| се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час |
| — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. < |
| је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке рук |
| нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зел |
| нути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показ |
| вјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у оч |
| све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно х |
| једном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, |
| авши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први |
| , што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих б |
| кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гл |
| <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међ |
| ажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, ис |
| д се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; |
| и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучил |
| ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледа |
| арац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово око |
| се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија пр |
| о користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброј |
| ва, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друшт |
| по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник из |
| ије чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча! |
| а ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село и |
| лник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с |
| мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему |
| све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — |
| можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— |
| разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и н |
| мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари |
| ат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше. |
| о треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да глед |
| закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, б |
| ну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф ч |
| ричања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цири |
| нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> < |
| авнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни п |
| њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнак |
| к! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће |
| ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А |
| је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча |
| нако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— За |
| >— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... |
| правитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и п |
| Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са сто |
| турао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опом |
| Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> |
| >Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти је |
| оредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. |
| ромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људс |
| у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у г |
| </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеном |
| у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све ври |
| чно туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебух |
| село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца |
| га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друг |
| </p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлиј |
| егао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, г |
| да и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{ |
| а, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </ |
| очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ |
| ледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздра |
| рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је |
| слим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не |
| } Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p |
| то, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем д |
| брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите |
| слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — |
| гао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „ |
| } Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да пог |
| гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата ш |
| а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљеску |
| аше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала. |
| само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, д |
| и се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су мор |
| ју лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и |
| ан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум |
| /p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их |
| кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху ка |
| а мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; |
| избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, |
| на. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стој |
| зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Зд |
| њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери |
| >— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Н |
| амагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Пра |
| на се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су |
| уне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило |
| ва, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p> |
| а их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се п |
| свема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ |
| ко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво |
| ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} У |
| не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за р |
| Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену |
| а зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је так |
| асом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собо |
| ш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га |
| т’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је |
| га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subS |
| Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> |
| За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на ок |
| рук дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво |
| ежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дј |
| уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у |
| ргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у |
| се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај сам |
| авим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, |
| у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p> |
| Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси |
| о се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </ |
| ум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их |
| ростора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне |
| ру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 ма |
| вече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} |
| наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> < |
| ушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. |
| оштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом. |
| о, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! |
| <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад |
| после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије |
| оле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; |
| ед њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се ис |
| покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше |
| нинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на |
| рних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Пота |
| у, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице к |
| и бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} |
| у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се |
| то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних к |
| о чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међ |
| ељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па |
| знину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут |
| најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— |
| е Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p> |
| е на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јав |
| лавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему |
| дје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек н |
| </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази госпо |
| у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на мах |
| врати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора |
| ећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би |
| Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче на |
| овац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћ |
| а...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик |
| апије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <mi |
| и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мор |
| ката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нис |
| е у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му |
| ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на |
| ући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте |
| Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| те, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се ник |
| чарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на док |
| аћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и б |
| > <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прил |
| орити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, оли |
| p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се к |
| /p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да гре |
| неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и отку |
| , угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S |
| је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до |
| > <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села.. |
| етлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде |
| оји никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме |
| ав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор |
| </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте јо |
| беник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасн |
| ао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво сви |
| p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и по |
| ватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво си |
| јетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђо |
| зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе |
| Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> < |
| p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, п |
| их прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја |
| судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закон |
| урно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— |
| <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, |
| сник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобра |
| јевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже гла |
| јаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше с |
| сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p |
| ни повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... < |
| оводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у |
| сподине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан н |
| мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p> |
| ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — у |
| само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} |
| Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао остав |
| разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> |
| иповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди |
| ђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по |
| отом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— |
| га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели д |
| се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прам |
| зиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави |
| же, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задрж |
| јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралов |
| лики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није би |
| во!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме х |
| е миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га |
| и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и |
| . </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена |
| рете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, |
| /p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се |
| </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што м |
| друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође друг |
| поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је |
| роз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. |
| љано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да |
| а изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите! |
| Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над кој |
| опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пр |
| — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли д |
| е у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и на |
| p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да |
| жати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгуб |
| искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види |
| даше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији |
| а низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби |
| су.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из к |
| /p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, прим |
| онили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, о |
| двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда п |
| им врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по по |
| , да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и ко |
| си кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја |
| вјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатк |
| допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнол |
| да се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: |
| <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хо |
| еси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Сам |
| тајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве |
| ти ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се |
| и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S |
| ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, |
| коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну |
| успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покој |
| S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама |
| а. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из |
| /p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадн |
| до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдина |
| дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одозд |
| сјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, н |
| онику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збо |
| дња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљин |
| дајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели |
| А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовит |
| > <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у |
| с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном н |
| по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави |
| болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу з |
| .{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застр |
| глу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и |
| , у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и нато |
| ик бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Вал |
| грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смр |
| р ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарам |
| ј и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S |
| ављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га |
| p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујућ |
| ота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки |
| рош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у |
| е да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и |
| ред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздрага |
| ма извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, |
| .{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковн |
| видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам госпо |
| љује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуц |
| улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: ве |
| /p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је |
| пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника д |
| е. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро |
| р Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— |
| p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је |
| ући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше по |
| ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш др |
| ’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе |
| ћи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта |
| ише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе сел |
| младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се в |
| епо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примј |
| љака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћ |
| стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, |
| остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, |
| хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с н |
| спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини н |
| уку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p |
| ему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди |
| да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако ум |
| се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не мого |
| се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несло |
| мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа |
| видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. < |
| у засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је |
| јесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живи |
| и негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели паро |
| луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тај |
| S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лаган |
| а, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани плам |
| она не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </ |
| свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужи |
| рно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз про |
| ште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћ |
| Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишл |
| ке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снаг |
| них ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Ив |
| p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што ј |
| ладост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. |
| <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново |
| е одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и ду |
| .{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпо |
| елник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против |
| еће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им |
| ника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. |
| роши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскала |
| ка је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син |
| ла недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три п |
| им, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за |
| ијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиља |
| о сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи |
| шно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао |
| ће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву |
| /p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p> |
| и ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједн |
| крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметн |
| ље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, |
| код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву прав |
| ; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипн |
| , па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по |
| д, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесв |
| на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се |
| та се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у |
| p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте да |
| и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... |
| се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом |
| се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p> |
| сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — |
| утро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто |
| мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите? |
| стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми с |
| о бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пус |
| даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> |
| вљам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше |
| м послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да в |
| кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута |
| е говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Ф |
| чне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад |
| подин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> |
| се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </ |
| ћи преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд... |
| вољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </ |
| је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа.. |
| блажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фал |
| сним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиж |
| а је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови |
| л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо ма |
| али...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити н |
| себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у с |
| врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Б |
| какове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, глед |
| </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има |
| не далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одг |
| каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схват |
| нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово наг |
| дну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . < |
| и у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмо |
| раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове |
| > <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међут |
| м свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, |
| ла, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p> |
| вијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у паме |
| исто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштен |
| >Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не |
| вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њ |
| вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози пог |
| њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, н |
| .{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и |
| први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дв |
| и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да |
| на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко пре |
| т.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа |
| спред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађ |
| стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код |
| на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је |
| {S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош јо |
| грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољ |
| јпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије |
| и изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, п |
| тници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће |
| плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду |
| озајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест д |
| јесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу гово |
| лна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се |
| ој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећ |
| ћи уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} За |
| жаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу |
| и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о |
| но осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише |
| ек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколи |
| таје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друш |
| се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник д |
| а одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружи |
| е и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S |
| оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблист |
| сли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и см |
| ори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже |
| о, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше н |
| над села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо пр |
| кове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> < |
| иже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође прек |
| родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше |
| куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S |
| застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује п |
| сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве |
| ла. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, м |
| чини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем |
| тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почел |
| дно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво п |
| цу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај погле |
| е у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остав |
| мало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што |
| коморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, |
| елео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланх |
| погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец преск |
| звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико пранг |
| им кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдиц |
| а сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к |
| удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, |
| распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, И |
| вши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу |
| ру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије |
| Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старч |
| е и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало |
| чи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, |
| х вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и |
| у. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и |
| гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>.. |
| сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и те |
| јећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине |
| ло, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </ |
| ена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се на |
| у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким |
| о чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Им |
| сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{ |
| то тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером ран |
| прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S |
| е.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше суче |
| м и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљино |
| ас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети сил |
| већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, л |
| ријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — |
| о и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше м |
| који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдј |
| ренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> |
| е полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао |
| стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загле |
| е живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не |
| се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се јо |
| аном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз |
| грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обр |
| пета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} |
| а на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три |
| амо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. < |
| ачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад |
| гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. < |
| боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајан |
| ите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p |
| на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуње |
| у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к |
| > <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није |
| коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! |
| >Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p> |
| бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вел |
| мјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома |
| и, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Зам |
| чне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху |
| ођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очиц |
| на попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора за |
| е и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра позд |
| p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и |
| р што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође |
| и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило |
| а се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: |
| рко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена |
| ране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, |
| једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, |
| вером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и неб |
| тлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође н |
| бе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си |
| х и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S |
| — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и мл |
| пуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о |
| логом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа о |
| ненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у |
| ве даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, |
| > <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па |
| д комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Н |
| ипи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека |
| ; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана |
| :{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. < |
| брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат з |
| рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао ј |
| гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и мо |
| а људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’ |
| етлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњ |
| S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном докто |
| <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. |
| а се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жаморе |
| кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос |
| стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} |
| ој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит |
| зиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није зна |
| о стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход |
| Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на |
| а вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми |
| ље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, госпо |
| уче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево св |
| >— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — реч |
| subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се с |
| пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, |
| омили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p |
| у се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође |
| р, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о ло |
| ијеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, |
| } Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p> |
| а њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му |
| е часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цви |
| </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је н |
| на му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек |
| вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. < |
| p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у |
| ицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и за |
| је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — |
| ркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{ |
| препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезек |
| неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и до |
| пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је цијед |
| док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољет |
| ијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} |
| p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до |
| аху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, |
| моћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се |
| шљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, оставља |
| и једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је ч |
| тало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и кро |
| љи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. |
| ијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупни |
| зна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је |
| ем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је |
| ених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p> |
| тор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мо |
| во, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија миса |
| и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем |
| повида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом |
| љи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају |
| е, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој ч |
| на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! |
| кад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолич |
| је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену |
| откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође м |
| почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још |
| шеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна |
| ек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио |
| хо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиб |
| довито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоки |
| никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. |
| дје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави |
| помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихов |
| Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаш |
| ше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко |
| да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико кр |
| и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам |
| но, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се |
| бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S |
| } Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на у |
| не облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у на |
| ше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из |
| љезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је |
| у.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће |
| биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним кли |
| сјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} |
| јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у |
| рљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му прије |
| остора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и че |
| ијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свиј |
| Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> < |
| троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма п |
| елниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме |
| /p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... < |
| } Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија ко |
| од руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту пр |
| упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су к |
| што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога |
| из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над за |
| p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе |
| азила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људ |
| ичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} |
| ио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу ниј |
| плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели с |
| сто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прила |
| гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{ |
| правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему |
| p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, ис |
| јевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S |
| е и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући с |
| осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноли |
| а у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуња |
| мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се ута |
| ава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом |
| Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </ |
| над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p> |
| ба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво |
| p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је д |
| есвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се н |
| е тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} М |
| „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за н |
| тину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике |
| духу залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабал |
| ари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко ј |
| </p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, |
| ском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Сто |
| помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опаз |
| иционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани сми |
| — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога |
| p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га поглед |
| р је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> |
| Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам н |
| и Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на ста |
| .{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су о |
| — Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> |
| чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она и |
| ао жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, д |
| и...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на |
| е у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој н |
| х се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам ва |
| Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> |
| му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бог |
| очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног о |
| н учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у таков |
| гуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па наст |
| главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? |
| р слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се |
| те се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико |
| .{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, д |
| ити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> |
| честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како |
| зговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. < |
| а га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p |
| ј јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је неми |
| а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће ко |
| р се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ч |
| и! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љут |
| вако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— |
| и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на м |
| као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p> |
| ели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се |
| S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите |
| но бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише |
| е то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема дост |
| опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државн |
| ...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — |
| врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} |
| прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други |
| ! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега кра |
| о, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Пл |
| и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настав |
| боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати |
| говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с |
| — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Поч |
| бје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p |
| /p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} |
| бро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p> |
| ли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођ |
| вала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, д |
| сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су |
| бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} |
| се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на |
| ао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</ |
| и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смиј |
| Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може |
| прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ |
| </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло ј |
| поменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвез |
| алегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљив |
| судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако |
| сту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи теж |
| ти у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој ми |
| зимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упит |
| етнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на |
| у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили п |
| не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочи |
| Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Д |
| или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз неха |
| ило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи |
| пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразба |
| м, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод но |
| равила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном на |
| мо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> |
| з града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље |
| ељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену |
| етлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S |
| приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из ј |
| еквестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо з |
| дуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече нај |
| ри мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и |
| ајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворк |
| јевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво глед |
| ту поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових риј |
| је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет |
| сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — |
| > <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да и |
| о наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за |
| римјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једна |
| , кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у |
| вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто |
| има поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели |
| ша, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p |
| е староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво |
| ароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пр |
| рачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мј |
| а чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом с |
| лед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве |
| ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> < |
| заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p |
| ву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете с |
| авите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p |
| ор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле |
| огледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве же |
| ву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — гово |
| па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, |
| ном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговор |
| да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се |
| а га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре |
| е и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута |
| прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> |
| — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у су |
| се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били ни |
| нилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </ |
| ва пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на |
| е к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone u |
| се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништ |
| светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушал |
| даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> |
| ари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачн |
| ри... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, бр |
| аквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум |
| ужина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљ |
| ишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к |
| лу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је с |
| снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица |
| послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега д |
| отиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи уп |
| е дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се он |
| од, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На об |
| на свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала уза |
| рми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује |
| ...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене њег |
| т јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Докто |
| мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и п |
| <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као |
| е господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за |
| <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.< |
| ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене о |
| </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковина |
| ала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури к |
| м; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а |
| ови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане д |
| зразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се |
| и лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се за |
| миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш |
| му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би |
| S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као |
| вонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба зв |
| {S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, зару |
| прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, |
| га, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, п |
| дао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних вели |
| радан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Пос |
| ући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се би |
| од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? |
| рија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У |
| Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од |
| е да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На |
| у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? < |
| рета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S |
| зљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад |
| Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— |
| — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом заст |
| ати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед |
| кује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И |
| и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да |
| равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си |
| исом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и по |
| орскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, |
| а слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које т |
| их шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно г |
| звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање но |
| — Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други |
| те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> |
| е узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска ј |
| у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом |
| морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, |
| p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осје |
| <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А м |
| ије овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри |
| јој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} |
| угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим п |
| >Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и |
| си ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p> |
| је заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Коко |
| прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одув |
| — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим |
| нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. |
| осподару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! |
| S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави д |
| би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p> |
| <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p> |
| о.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, |
| јелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, ко |
| његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама влас |
| љаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од вел |
| ући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. < |
| итро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </ |
| пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао т |
| ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачн |
| исли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрв |
| бри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лиј |
| апушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} |
| што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су |
| ражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно ј |
| груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвени |
| но јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно |
| е шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео |
| теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и |
| етлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као |
| ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча |
| да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице до |
| орњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукуј |
| натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго ш |
| немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, о |
| рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покро |
| а: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и в |
| он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се п |
| ... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује |
| } И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Сил |
| бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, при |
| те, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и с |
| се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, |
| зо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим |
| p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се |
| и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а |
| само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде ниј |
| к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се ниј |
| видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пу |
| рат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допира |
| . — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде |
| /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не сл |
| мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке |
| речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуљ |
| ђе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим |
| њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упи |
| .{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ак |
| рчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље нани |
| жури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са не |
| г весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на веч |
| далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равниц |
| вим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загле |
| ше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињски |
| ати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно |
| .{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази д |
| лићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p |
| вац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина.. |
| едлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Т |
| тиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пр |
| о је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама |
| други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блат |
| собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} |
| — Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! — |
| најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причи |
| и уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и |
| би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непо |
| бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше |
| непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа |
| ли обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, з |
| ар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Може |
| радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Јо |
| — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до ду |
| е и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и |
| и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заје |
| во задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је |
| мо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће |
| губећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваљ |
| мали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, |
| сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем |
| њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаро |
| ; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остав |
| ине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да |
| тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синов |
| аца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовит |
| ујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јач |
| на стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу стара |
| ато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах |
| непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, д |
| рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сирома |
| почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе |
| х њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој |
| и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На о |
| к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима оста |
| им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва ш |
| и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S |
| ије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— |
| бе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши |
| гањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не |
| них ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво |
| ијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажд |
| о се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гр |
| зање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> |
| је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху оброс |
| гов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, по |
| уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Н |
| , а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку |
| олази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну кој |
| е засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к |
| на лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре |
| раш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто д |
| Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједи |
| глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: < |
| </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде |
| оже се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је |
| се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лије |
| а пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући |
| ма сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као |
| ложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} |
| мад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо ос |
| да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— |
| осподара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Ам |
| цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви уп |
| г шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, |
| и сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говор |
| а ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми |
| да кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошл |
| племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана |
| зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше ок |
| ади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздиса |
| а — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду циј |
| хују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује |
| гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш |
| ликих непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња |
| ижи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху |
| ује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијан |
| и су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — |
| рестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што с |
| по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није |
| лом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке |
| дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенк |
| од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вје |
| ру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру |
| е јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле |
| диже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— П |
| криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он |
| веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма |
| заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> |
| шена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S |
| орена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери |
| е, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног пр |
| у земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о ру |
| чеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чу |
| ођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да с |
| раћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учин |
| ло ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, к |
| а су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту шт |
| но нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слу |
| {S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> < |
| паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чаг |
| бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. |
| и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> |
| дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним |
| е стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док |
| јелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће ниг |
| — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од |
| рига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не |
| и и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га |
| о обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мо |
| д свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на пре |
| стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојк |
| ије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјемен |
| на, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот мла |
| већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога |
| но. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, неп |
| уру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{ |
| /p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — |
| рестало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између |
| и...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је у |
| љно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... |
| рати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтје |
| леда у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута |
| гоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — з |
| рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p |
| о на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом з |
| ке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> |
| крсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{ |
| едице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све гриј |
| — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и |
| аћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У за |
| , туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његови |
| тарога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз проз |
| м ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да с |
| а сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубоп |
| бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука |
| .{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а |
| нога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао с |
| ста обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, зах |
| Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе |
| у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћ |
| мади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, д |
| орист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један |
| не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. |
| журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, |
| рама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говор |
| Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све |
| јамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’ |
| ази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — В |
| на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама |
| штру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је |
| се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац приста |
| мати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се р |
| вити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p |
| азјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равн |
| ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p> |
| Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, за |
| орасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? |
| и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша |
| овршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше |
| му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај |
| је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија к |
| . </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „П |
| рида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да |
| ија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкроп |
| ај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У ч |
| адницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, |
| Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Н |
| акле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и по |
| потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} В |
| ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p |
| рата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста м |
| ам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово нас |
| оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити на |
| а што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све |
| и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта с |
| е довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на п |
| ић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и н |
| је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине |
| подине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, |
| >Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај |
| т. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригиб |
| се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошл |
| мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све са |
| одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{ |
| а вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми з |
| ете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу в |
| опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи о |
| ш недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љуба |
| гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мај |
| — Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћат |
| Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не узда |
| ачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> < |
| S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искрено |
| <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> < |
| — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћај |
| о окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p> |
| јечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену |
| обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жив |
| </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p |
| пећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му |
| дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња |
| , те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић оч |
| } У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и |
| жња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга |
| рња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. |
| бели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том ј |
| претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој ве |
| док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се |
| трешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима зат |
| зе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца кој |
| кон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга че |
| танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, ис |
| поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник |
| о стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка |
| и, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче ста |
| Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет н |
| љама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, |
| г хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигура |
| главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— |
| си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а по |
| и шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар |
| у! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— |
| ја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво |
| — Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Е |
| за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се |
| главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио са |
| изи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што др |
| Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и освр |
| му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чи |
| {S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, д |
| пази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — |
| ат’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив сл |
| потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма |
| етар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо |
| </p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене |
| /p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам |
| љи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма |
| ат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p> |
| — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је про |
| кле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознам |
| /p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат |
| <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече. |
| ...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова мит |
| <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није |
| А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не |
| S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Ч |
| овод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да |
| . </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чин |
| е данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те |
| обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је |
| слио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прила |
| не доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! |
| рво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупн |
| крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане |
| ви је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га до |
| му клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили ч |
| p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намј |
| — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју ф |
| , рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога полити |
| е, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади преглед |
| познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с прија |
| , а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се |
| на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе |
| е“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што в |
| м.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењ |
| у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живо |
| рила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— По |
| иховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду |
| е њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже как |
| че?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што ј |
| шчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уста |
| S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} К |
| другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник |
| .. </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнув |
| на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. < |
| а.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} |
| отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече |
| ол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се |
| рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно |
| — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврн |
| јке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјес |
| ја. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— |
| p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, |
| ога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједел |
| јано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек изб |
| — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон п |
| у је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одгово |
| а, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још гр |
| стављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> |
| а чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{ |
| е и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — зак |
| љем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као ко |
| аклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Ј |
| неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиор |
| ова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четвр |
| са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се |
| . </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако |
| јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију |
| — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдоб |
| } Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Ме |
| И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на г |
| оља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог по |
| ан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијеста |
| , као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесн |
| и шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да ј |
| ити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, му |
| е.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не |
| да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на г |
| естрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изиш |
| урино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корис |
| ад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој о |
| о, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се |
| <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрца |
| ив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народ |
| ш отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети |
| себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Ст |
| А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест |
| /p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како |
| у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па з |
| , него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се |
| во. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се х |
| а...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се присели |
| свијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му с |
| свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к |
| е и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Бра |
| ободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! |
| знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи |
| S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Пр |
| је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А |
| /p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. |
| </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњиж |
| главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се |
| ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућут |
| воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу |
| и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја против |
| е дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бит |
| богу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него т |
| рим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p |
| и се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, |
| и исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака с |
| /p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши |
| ну к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом |
| сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{ |
| знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекив |
| исару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан ста |
| раде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је же |
| то дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опа |
| нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Ив |
| аљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— |
| обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и др |
| ку. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први |
| што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} |
| p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре |
| а слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене в |
| омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабр |
| адића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цири |
| казати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће |
| ло, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом ис |
| ком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка п |
| и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{ |
| свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уокол |
| Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна св |
| је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у виногр |
| овори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А |
| тоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— |
| д овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе |
| билижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: < |
| е учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брин |
| е отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и о |
| ед вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; пра |
| з ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уред |
| ене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао ј |
| {S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је уч |
| јући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, |
| а само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никог |
| овика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац |
| нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — о |
| убињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива |
| } Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост |
| Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршил |
| срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о кр |
| вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпос |
| они уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допирах |
| прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова |
| чно, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, пада |
| лед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не |
| S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери |
| алази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и |
| изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и пров |
| ему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој |
| ади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и з |
| пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову у |
| ако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мо |
| ише не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом |
| час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попођ |
| ружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допи |
| ине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о |
| и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок |
| ља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ћ |
| .</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, |
| ијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </ |
| показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не мо |
| о узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге |
| а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и |
| p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој г |
| љске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — |
| е, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило |
| нашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над р |
| трал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И |
| ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шј |
| радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјес |
| ло — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу |
| д вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се з |
| карију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? |
| — Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли не |
| напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој |
| прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислони |
| ивотом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p> |
| расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али |
| надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се до |
| јеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном |
| ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти |
| његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој ун |
| ораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти |
| {S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи |
| ије долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се |
| рквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и |
| nt</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мен |
| е се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима п |
| астрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> < |
| оварао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пу |
| се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну до |
| апљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас г |
| пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћ |
| ост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ |
| а лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусрета |
| уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} |
| ан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро |
| ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p> |
| тлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешин |
| шке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело с |
| егових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из |
| је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите т |
| жаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше |
| ри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљ |
| а:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротив |
| раше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренаш |
| љат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој умо |
| гнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елемент |
| ју му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она до |
| нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признај |
| ица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле м |
| разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на |
| разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше с |
| јесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прил |
| p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од т |
| } Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причес |
| казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога ж |
| трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. < |
| уше печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво |
| } Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако |
| ад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагиња |
| . </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење.. |
| >— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, |
| ч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га сти |
| се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразуј |
| S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед |
| аново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако |
| аћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? |
| <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, |
| ише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из св |
| оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој ре |
| и вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, сми |
| ојим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да |
| боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шуш |
| . </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њен |
| /p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка ост |
| иже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапн |
| из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, о |
| . </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзн |
| ијатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} |
| слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У |
| у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеу |
| , једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала |
| руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно м |
| по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке п |
| је се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у пам |
| ажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више |
| о је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу |
| и одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јавља |
| и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на њего |
| чини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мре |
| .. </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лиц |
| еду и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. |
| иђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p |
| мао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — пон |
| р Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме з |
| } Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако д |
| днако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; |
| ствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше |
| њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармон |
| превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледају |
| даје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увл |
| аре сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. |
| но магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба с |
| остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царин |
| ему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте |
| ош тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгин |
| е разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насм |
| /p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махов |
| д. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{ |
| изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, и |
| нови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви |
| моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа |
| лико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми |
| он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је заг |
| ђе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми |
| риш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја |
| д: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет |
| .{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наок |
| м силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — ш |
| p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се |
| не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како т |
| наким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто |
| е — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би и |
| е једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се |
| она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, т |
| оби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасе |
| се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче г |
| це, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} И |
| догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих |
| </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали |
| S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. |
| кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам жд |
| ка друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече п |
| буха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; |
| а те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча м |
| за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је до |
| ором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије |
| етли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваљ |
| .{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом с |
| о из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. < |
| а од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави с |
| и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго. |
| н слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и рас |
| овратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, |
| !...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено |
| ју над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећа |
| нолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p> |
| есе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> |
| крих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте |
| упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone uni |
| S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми |
| p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови |
| дном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чвр |
| Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом прист |
| ледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно |
| а, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бес |
| ату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређ |
| едам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде |
| ој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас |
| букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде г |
| ло; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црк |
| рило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе над |
| мо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вра |
| ти село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> < |
| ти него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах |
| Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— О |
| е.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пл |
| енути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упо |
| ини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је |
| фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлије |
| ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, |
| рлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сун |
| а погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стра |
| мо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не от |
| ростите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из |
| .{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави |
| оможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на зем |
| а.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена |
| Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи мор |
| година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она бл |
| , губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињств |
| сто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са ст |
| — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори |
| амо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту |
| тници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на у |
| ошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош |
| ав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — |
| што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву |
| к би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је б |
| !“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он |
| p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија р |
| име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра в |
| у природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме жив |
| лно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оже |
| уну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуц |
| ни дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мисли |
| у да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корис |
| једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руко |
| е живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи |
| p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме см |
| ски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит м |
| тићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриб |
| као је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ ја |
| е она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса |
| нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — |
| — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са |
| коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће ма |
| свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да с |
| и, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа ни |
| ј вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им на |
| пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске |
| саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није |
| што хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохва |
| } Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се по |
| } Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчеку |
| ду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлет |
| езаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој с |
| на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понавља |
| ка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћ |
| ту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути заже |
| , немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утј |
| ако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен гл |
| крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> |
| пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни |
| те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} П |
| иља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p |
| се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча пе |
| ијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — при |
| ојурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отвор |
| е поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и п |
| не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> |
| </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да |
| ј пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Ко |
| рив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијел |
| е га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друшт |
| о: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће труди |
| а службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвено |
| ан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам |
| чији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> < |
| /p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави цар |
| у да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то |
| е тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, |
| , продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови |
| ауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му слас |
| љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, |
| ође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке. |
| ијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p |
| ..{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјену |
| мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и |
| тинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигу |
| ef target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> |
| нисам заситио, а већ сам сит |