>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала т |
којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру |
други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо |
! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну с |
ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје |
дујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... |
ја и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека су |
је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам |
гих кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјех |
обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак с |
т’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена |
Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом |
} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас са |
њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диж |
ој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, |
и нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажа |
ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућ |
уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач |
сова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гр |
истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p> |
ежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та бла |
опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјер |
ијечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му |
драв, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, |
не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом |
{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази |
> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше з |
чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун |
есе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуц |
је познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се ска |
ови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча |
и опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало |
а по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP1 |
тар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на н |
тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте |
{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови |
уд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, и |
сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије |
>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> |
јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговин |
ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи |
ају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарс |
нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p |
љад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> |
га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада ка |
долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мор |
тиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Мари |
и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о |
тар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом н |
сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слаз |
ако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада |
су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па |
мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није с |
>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору на |
p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Ра |
чег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозив |
да помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. |
уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које |
танем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драг |
о вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на ра |
суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога |
<p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави |
чини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изра |
знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} |
. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро |
ираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијева |
о је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вј |
осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује харм |
спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и ми |
м, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му пр |
а сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило к |
д твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! |
опали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— |
преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Бр |
!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену у |
ћу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња |
ни га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађ |
ему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого |
на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље ост |
сподар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел б |
ва трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> |
у наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жуп |
чуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се на |
ро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </ |
е.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с |
о ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за |
По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довеч |
а! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дош |
ју.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим кра |
а њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна м |
златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се |
} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво п |
ши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, ча |
ледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се н |
идану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуш |
рого, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се |
и се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се рази |
храни... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — ј |
оздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара |
ла, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се мол |
састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цир |
На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Стара |
о. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а те |
мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И |
лу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјет |
огледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа. |
ло и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, оку |
ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире з |
огодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и |
гано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мириш |
ана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване. |
} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено |
> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над м |
једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељ |
ирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве |
ошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико |
м изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Ант |
Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? < |
мљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплат |
у као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама |
се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор п |
не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у |
млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако ј |
у.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрањ |
е с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи. |
у се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, зави |
новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још про |
прте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику |
тадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизв |
базире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета |
сто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а н |
} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама |
/p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начел |
вјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p> |
у себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној |
смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — пот |
толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се |
мјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> |
котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких |
ре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стол |
} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, ни |
ан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли пада |
а никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољски |
рјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А ка |
војој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при м |
поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бо |
и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздра |
а и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако ута |
м!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{ |
ор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече |
ују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устеж |
а их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке пл |
акле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Пр |
к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини |
се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и |
еше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила с |
за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} |
два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић с |
ранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између ки |
ште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; |
дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је |
ечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, |
јка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> < |
ритегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелиш |
</p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си и |
и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим в |
лужио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срд |
не прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у |
оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети |
/p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и сл |
апоче.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље с |
о се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и |
е: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећ |
у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у |
, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја нај |
највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’ |
младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све гор |
, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је |
ује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинк |
ашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода |
и, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети |
ји свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз |
омуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши |
слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су го |
у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете |
је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и на |
оље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! |
ега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! |
нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! |
одина срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада фор |
ли не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p |
ставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од |
елу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези ос |
и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се в |
навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно с |
укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави љу |
му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и споко |
дмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit |
гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљ |
ре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мен |
; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем јез |
а у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић пот |
ровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p> |
ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва |
о стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и с |
У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гл |
га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се ус |
<p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочари |
се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго |
у ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. < |
азријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Мак |
Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да |
цу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете |
е и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за дру |
> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— |
ној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... |
арости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— |
воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог |
еда преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено пада |
знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењ |
иша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају пре |
и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури с |
га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жу |
о осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што |
цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан |
оје солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> < |
>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу рас |
та Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад поми |
де народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се преп |
у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скап |
ај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако гово |
а се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milest |
солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да |
а им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада |
цима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хти |
рац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и н |
! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто? |
отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па |
У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} |
и се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књи |
а и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да |
е својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази ни |
алића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога о |
га глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ < |
о се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако по |
даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче п |
.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити |
мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — |
лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> |
е препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забез |
ђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. |
ета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није |
двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире пр |
се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} |
утке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По |
он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повла |
процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао |
ац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> |
че: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана |
ир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; н |
о?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, ис |
ога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нага |
на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао нево |
покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва |
<p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису н |
и...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, |
се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе при |
са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви |
у, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је дос |
све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја о |
тке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољ |
вијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с ув |
аје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — о |
с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сре |
ам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничк |
S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, |
на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевал |
е што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Најед |
пи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала |
из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У паме |
један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда |
е; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и |
не чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво изва |
ишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тје |
е, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осв |
еда у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. |
аљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. |
че из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита |
аде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и |
е бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завиј |
е тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у кој |
у ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад |
ц.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, |
а ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели |
Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино с |
сли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође |
јењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корач |
егове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха с |
о море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и |
</p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш |
шћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> < |
а прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини |
фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред |
цета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне |
дићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ |
а, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно |
— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} П |
а ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упр |
ослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да |
вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше с |
Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се |
вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, к |
спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осје |
суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се |
дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том |
е котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; о |
лије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мо |
S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем ср |
е раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како ј |
оже издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо |
ра већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире д |
лу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— |
елики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли |
књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљав |
ове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у он |
оју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких |
мирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздрав |
ред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опр |
у је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p> |
ла чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело има |
пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на |
>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забрину |
и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— |
а мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну зла |
ган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и он |
гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свиј |
о ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и јед |
Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и |
</p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на |
јетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тра |
знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ б |
у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећ |
/p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза преко |
е у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи |
ни; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. |
обро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше |
забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} П |
ти „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво |
погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и не |
мнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љути |
и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него |
ези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса до |
да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу. |
е... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајан |
став Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз проз |
ди ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у ду |
путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —п |
његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да |
ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p> |
сјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} |
га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје |
а лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. |
знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире |
или час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љуба |
је он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико мило |
ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вил |
е не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} |
да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматниц |
p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим к |
иће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и н |
балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! |
људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{ |
тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих ру |
о се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је зем |
рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако д |
црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља |
емљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клања |
о љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и у |
ам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залу |
ти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она наг |
и га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па на |
пита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија с |
бе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. |
сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па наста |
а вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је рад |
p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече на |
намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни к |
!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</ |
ли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и сми |
ешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу |
иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се докт |
адан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијес |
и мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата |
јем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говор |
е дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, суд |
свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би |
одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те |
м ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њо |
. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је доса |
а га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му куп |
, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајет |
шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као |
јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — |
Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! |
ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше |
...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’. |
годи; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одгово |
— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да о |
и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свиј |
Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бе |
о мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. < |
е воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску сла |
<p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подн |
отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{ |
нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма и |
ако си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који |
расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који |
екле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја п |
и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено |
и платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на |
о добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љ |
— и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и по |
и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице марам |
о за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му п |
— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог |
е договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим |
ирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погле |
.{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и |
. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори. |
} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави с |
.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно ве |
о је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за он |
ојој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се |
десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, |
ио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к се |
му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја мог |
редит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стоп |
Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћ |
у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађ |
p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе |
мо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути |
гога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Ј |
ко не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на |
у бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокој |
а у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и г |
машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Мар |
нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га |
е и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, |
вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разго |
и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа у |
сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати |
>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно |
и у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </ |
зила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапа |
н што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Би |
ком граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, неб |
о му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и |
онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се И |
за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> < |
ма у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита |
те, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обуз |
p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт |
воре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан о |
икога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и п |
јанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више н |
је, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друг |
, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху по |
о...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, |
S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјо |
тицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој при |
уку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове |
овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не проти |
ћи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља |
.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде |
, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћ |
p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> < |
и увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де |
м разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахну |
ржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> |
допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жу |
а је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>П |
тила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би м |
док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова |
, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне кап |
. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уц |
ара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, д |
зи Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а к |
, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> < |
И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они ко |
’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, прис |
се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању в |
, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подм |
ру, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обије |
о се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је |
: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p |
рихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — |
е у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окр |
има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи и |
лушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и м |
! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише |
} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у |
рове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће го |
што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази |
јасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум вало |
аца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упи |
вијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза б |
за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> |
примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И |
да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мал |
снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге с |
.{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се |
страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> < |
илина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишља |
да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мен |
е ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Диј |
ијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш |
ати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да |
тац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља и |
га епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нис |
о желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: |
стокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</ |
анас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у |
но, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи ми |
вак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубав |
нам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} |
ика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и |
к. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па |
ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљ |
шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но н |
лободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мр |
ати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? — |
затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </ |
они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осир |
, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди |
говина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части |
ци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по бар |
саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мен |
р од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико |
а по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скид |
ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема до |
леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упали |
смјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћ |
p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио |
} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! < |
смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и |
учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, река |
етли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ни |
врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— По |
Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета |
адан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњ |
<p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјеч |
крене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! |
а под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? |
нас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— |
оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако |
ша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </ |
мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и |
о би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> |
сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широк |
омад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с д |
е не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један д |
l:lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести с |
Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— |
она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’. |
е и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто д |
!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари |
трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко |
ивот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! |
Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, гос |
и замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам по |
ерике доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му |
И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник држа |
.. </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо |
p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их н |
есет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — |
д камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара |
о ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори |
м поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </ |
>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> < |
ра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, |
ље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. |
аљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} В |
, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко а |
мирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три |
о калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на у |
а врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S |
е да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотиц |
дно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p> |
се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> |
звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлага |
поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бе |
ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, |
а од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори |
вик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пош |
, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини |
а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се |
о прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... дру |
! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље |
с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— |
ти! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега к |
, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и ср |
оре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хри |
вети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понов |
ангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — В |
рат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће.. |
р, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут. |
да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— |
к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у |
дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре |
мио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} |
за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи |
г одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> < |
о, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па наст |
леда Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши |
ли смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — на |
е било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p |
он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему гов |
а би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Да |
</p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо |
Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу. |
араном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Биј |
цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{ |
оменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча ост |
о и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био |
м корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си |
о боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвока |
ржећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пре |
p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни ма |
а, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! < |
азријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас |
и говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти |
силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи |
убави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то сав |
ијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важ |
<p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки стран |
т га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди |
Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је |
И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио |
р сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће |
ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Би |
зове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упит |
се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што |
ијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, |
.. — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— П |
руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче млад |
бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одл |
да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем |
ц прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали |
, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи |
} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица уб |
замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега н |
њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га о |
е Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и |
да изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је... |
ешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевој |
он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Не |
је и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S |
Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — |
а: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу |
т?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Ним |
и био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавш |
да, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, |
а... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће... |
и и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. .. |
да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам |
ађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему |
а убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор |
и, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспр |
у расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p> |
</p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га |
овараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди м |
на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме по |
, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотик |
и проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а с |
далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док |
а, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мр |
и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа |
на да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на |
привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својо |
ћута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрин |
Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало |
рно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се |
ше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} |
ше се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p |
аситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташ |
е да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и |
та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могу |
спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им |
е једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по |
а за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то |
зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био д |
p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој униш |
— одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до с |
зговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. |
епери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за њего |
е она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њ |
се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери ка |
чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутња |
стргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено |
се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорит |
али.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у |
гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још |
лади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам с |
училишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} |
ставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеуч |
— вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, |
подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је ки |
ањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовари |
крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога до |
ати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. < |
<p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> |
. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му к |
, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не мог |
у онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, ни |
.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само т |
примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и наг |
е, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} |
p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их преда |
замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед |
тско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља |
средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну млад |
е добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! < |
ти добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе |
осподин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>А |
е ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је т |
освема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — |
кај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> |
нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit |
. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши мома |
лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је у |
S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попуст |
ни шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> |
— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> |
хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — |
мериканац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на |
</p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гл |
аскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дуз |
, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода |
вши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио |
ше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао в |
м је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје |
ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у |
ма брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупн |
Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша |
лу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p |
Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То ј |
им погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на врим |
о! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и бог |
лавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: |
м пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и скл |
вље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала р |
м, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти с |
<p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа |
сно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трош |
то полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога ро |
пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пус |
баца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да уб |
оме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у р |
убави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и |
селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он |
застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли |
вите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за |
ице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, граби |
ну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} |
овори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; |
— измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па |
Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, |
маћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — |
ват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна по |
ућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она |
/p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> |
рже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— |
се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — нећ |
едње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — |
го је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом |
— прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила |
</p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо |
жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо |
е што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја ода |
абринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псо |
судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да о |
, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осје |
в.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са запа |
с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају д |
, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p |
ци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућан |
а вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле |
пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> |
то мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички |
ио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Ка |
ули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и оби |
— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живин |
ти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честит |
ушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двиј |
е полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Г |
и жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало о |
крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми |
и, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — К |
преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар зама |
поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, |
Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога каж |
на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он |
<p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </ |
ените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, г |
ј новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећ |
му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долаз |
и и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко |
њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из ј |
лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који св |
ољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што м |
де овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, |
<p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена |
не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— П |
А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; о |
— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сирома |
се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, гос |
> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ип |
био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви мож |
тупи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, |
м свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као |
узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} О |
и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и неми |
ак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чу |
пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њен |
празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премиш |
правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђ |
ла, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене: |
мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p |
ао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељ |
прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и |
ијешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га поглед |
авицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право |
икори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који с |
ном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се з |
љен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Л |
о! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има прав |
ти сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живо |
/p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не |
сто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олак |
ти се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва доч |
на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла |
..{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не п |
говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиск |
> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема изврши |
доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије д |
ље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућа |
х осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље к |
чекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима |
, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, |
ра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, И |
арио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лиц |
Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су |
ме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њ |
рај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави с |
га Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога |
. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом |
l:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — |
разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — |
у! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш с |
та му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто о |
ишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча |
атина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду |
Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Ју |
ој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S |
д из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што м |
и однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучи |
бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила |
ју своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} |
јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} |
ић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не н |
му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу |
биља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да |
и је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоће |
се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, |
редусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... |
ље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо |
н стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет |
/p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она зами |
спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана ц |
ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укоче |
земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица си |
рле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, је |
или смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, ос |
лаву осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— С |
радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена кр |
— јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Ан |
аборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше |
мо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако |
ла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окрену |
Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> < |
преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и ре |
ошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто |
да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. |
ј се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Он |
{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} |
е одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када с |
ева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он |
те? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син м |
огом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јав |
упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се |
брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све |
ар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! < |
иједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јос |
во у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље |
>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови |
и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. |
вором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић |
<p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> < |
али богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </ |
ев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац |
ема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар |
ени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну и |
</p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А |
не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један п |
. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и з |
пијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син |
> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак п |
окрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет им |
. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа види |
ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну |
ур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — п |
ви! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p |
дару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнак |
шљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. |
удбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и |
ит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Ју |
ко можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи |
у твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси.. |
! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p |
још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију |
како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> < |
затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му |
чен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за |
че момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с |
м. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село |
ло.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим ве |
ешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село |
он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љ |
реба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од но |
рило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. |
форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, г |
ше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљ |
е! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И к |
писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прик |
а...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се ди |
пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, нас |
и Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздра |
ишта, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и |
или да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, п |
оката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво наг |
брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Ив |
ilestone unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у |
ид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух |
ладост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њез |
один управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се |
ници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо п |
рди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} |
ато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држ |
лави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима |
ра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишче |
д наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не и |
мљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p> |
абуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој с |
S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју |
икога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S |
Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; |
лас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угл |
сподару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уј |
говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Св |
ити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ |
мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби рад |
т раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога |
томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; |
— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, |
е своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља |
есно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. |
виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под |
а; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гл |
и, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди с |
во ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p |
о, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о оно |
> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу |
p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да |
вора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре |
се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави п |
ко је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас обје |
код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шј |
емо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узроча |
> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за о |
ујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Вид |
а!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на |
до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га |
улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас |
измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да |
ваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у |
ољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је |
них великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— |
као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао |
е све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли |
ле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премиш |
у и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну |
евртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одм |
т, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бо |
остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје она |
ао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији |
лост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиник |
по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто |
бично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко |
е к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два |
чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше |
у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а |
во.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, |
гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по ко |
ругом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начел |
Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво |
а живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се мог |
тари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћ |
ање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек р |
>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Сва |
о гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> < |
те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше в |
/foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени ј |
p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизн |
на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. < |
{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој не |
ахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље |
миран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, |
у.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, |
а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухи |
Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво |
раше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка |
агом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година т |
још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, ка |
више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неп |
узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се |
е да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор |
оре ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвем |
горчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина. |
мо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А з |
.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— |
сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> < |
д осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје |
богу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жам |
к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> < |
изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. |
љаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се д |
руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са |
сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједн |
локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ив |
настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, нероди |
хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом |
/p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диж |
арод...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> |
Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} |
Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром л |
} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо |
гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувст |
ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате прави |
могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат |
овори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, по |
ибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одма |
.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, п |
>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом |
рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате |
и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућ |
никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете |
<p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно |
бикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема! |
е рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не з |
еда. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и |
искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка |
евојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Ив |
изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча |
нако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у |
! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шу |
ари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде н |
тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осв |
а.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру |
се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад |
l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењеро |
>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весел |
среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и |
срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му |
бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он ј |
а напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жа |
јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p |
него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац |
еродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док с |
p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p |
даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива |
гарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај |
у у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи куков |
Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, |
е.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад се |
се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна фил |
савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је |
душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по |
забираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи оста |
у срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, |
ше будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се ј |
и да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не см |
царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковин |
у ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И стара |
о пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} |
екао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно |
спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим |
тали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} |
љам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а |
о кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако |
ет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и ве |
управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свије |
</p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p |
о Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис... |
олио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздра |
је хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи го |
пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од |
разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро оста |
године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ д |
аваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бија |
етсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p> |
же.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вино |
обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што |
хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} С |
десет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И |
дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим |
таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глоб |
авити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је |
ом, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У з |
о изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад кру |
ује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> |
<p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молењ |
олно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље |
јаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу зан |
чију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и |
о далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживј |
ји дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, в |
све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> |
увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави ус |
оту!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом |
а.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим |
настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена |
опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{ |
снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стар |
з руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и пр |
и?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопал |
се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин строј |
твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је |
е у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљ |
о враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продо |
ј дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из в |
и њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гост |
о сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само |
је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањ |
син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још пом |
<p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачу |
и, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, |
и.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то |
најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> < |
. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа? |
ни се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се |
орских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу |
ша му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезава |
анци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ |
ше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разуми |
дице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецат |
домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да |
ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жес |
се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Кас |
</p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p> |
ати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p |
уре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењу |
ли плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и кар |
и, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија |
погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори нач |
ати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком св |
а, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не пи |
н освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с о |
како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљал |
{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се д |
одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се |
ћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити г |
Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прош |
те ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сироти |
било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи кашти |
одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p> |
зрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гл |
м да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е |
е чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том |
.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и наста |
им је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим ов |
гунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S |
а њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и ота |
а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагл |
о споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и под |
, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојаж |
трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче |
проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада |
и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјел |
тио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на св |
Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа |
сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини н |
, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријино |
ди осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и ја |
своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га |
шће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S |
сом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упо |
Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види |
за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи |
кључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче |
у, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротињ |
о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, до |
ги ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ с |
час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осј |
како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Е |
ка, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... |
и стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те рич |
те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни |
не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје |
!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си |
дилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, |
кад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ |
ни прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше |
ких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плач |
Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, а |
ћеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сест |
слонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, |
редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жест |
>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљ |
ази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћинск |
ећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио |
тите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Због |
вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему ут |
ен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он к |
свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати госпо |
прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако л |
о је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Н |
ну: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, |
ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’... |
не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају бро |
живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво |
<p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} |
ке, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је п |
љиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако |
ј се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те |
ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> |
сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве ко |
и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око ци |
и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом |
ије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и диј |
а јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истих |
ом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако с |
јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> |
ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од |
погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те |
шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га |
станце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и ч |
једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’. |
тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>С |
апрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за |
за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све жив |
>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за |
вац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, |
и да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада |
ећ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да ша |
шу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије ср |
ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зан |
изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спо |
то си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, д |
Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} |
</p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваш |
просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— |
че младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и б |
сто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на ж |
ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна ка |
мерике, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања |
ишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврди |
о да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода |
ем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} В |
на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадо |
јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље |
т, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало |
ао за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над прос |
.. да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову слас |
де боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит |
е; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И |
лом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чи |
за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо д |
отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде п |
ћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош |
би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пуч |
им тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у |
шајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима н |
собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и |
Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми некол |
вијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен |
, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Има |
с пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{ |
о ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјер |
је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се п |
ок зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p> |
ло дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно |
имаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фа |
— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — |
сечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се |
! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им нави |
а, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице л |
> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и |
мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нес |
задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те. |
од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p |
еко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао |
ло би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче |
би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је зна |
н би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве с |
ла блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на све |
е у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њи |
ицама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p |
аше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, ј |
з тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S |
а је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широ |
и ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило |
ак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његов |
други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако |
да, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше |
Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је |
жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живј |
прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чаго |
голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим |
а му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! |
Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили |
се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешк |
аје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> |
на, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме |
ог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим го |
вао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мис |
пирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се.. |
али пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се |
ао да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се |
да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> |
ад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина |
поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{ |
овање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата |
велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене п |
</p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него с |
му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, |
и.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдем |
Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге ц |
одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила |
на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} |
дину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову |
дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу |
; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И ду |
ше дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у |
и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у |
у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мрт |
још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мис |
испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разг |
о почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, |
</p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p |
да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови с |
а ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема п |
весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч |
жаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио |
кова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако |
ако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачав |
к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију |
е се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— |
е гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се о |
ас к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви та |
/p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше |
уморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у |
му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’.. |
ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за д |
један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му с |
ови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На мах |
<p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ј |
p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, |
подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’ |
а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће у |
и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наш |
ошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{ |
му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом ра |
сада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало |
је до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носи |
као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на ст |
<p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашт |
мије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река |
ид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; |
ом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </ |
ако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{ |
ела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто до |
овјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни |
ахове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоко |
ед Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега ст |
них успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откри |
ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву |
нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. < |
и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узв |
у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а |
бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити |
ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у |
p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велик |
и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа му |
засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и р |
рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору |
а хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко ј |
стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному |
о је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђ |
слове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, пот |
p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио по |
х животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било ид |
етњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћ |
табло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Л |
мећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних ус |
замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна ст |
крипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бро |
пољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попу |
p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком в |
к би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезат |
повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и виногра |
Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави ма |
проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </ |
штедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само |
} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао |
т оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код ње |
е боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{ |
е кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвен |
ене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо д |
етено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и ра |
овараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, |
пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија |
ла је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се |
ирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то н |
је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p |
та! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p |
ш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали |
S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје поли |
ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пош |
да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их |
.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди |
е? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови |
а. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S |
вратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, |
p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... |
p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом д |
о мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p |
су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разго |
стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разбори |
љи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} |
враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва |
>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упит |
ом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни |
агано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Ј |
изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је |
<p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине |
пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’ |
га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше |
ине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, |
нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даном |
наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је о |
ешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно |
дници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље труди |
већој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ион |
неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су би |
Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата о |
јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађа |
е: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ива |
еље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто |
абалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчи |
еменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, к |
чке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу прир |
да се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих п |
воје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се с |
tion" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрен |
м ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућ |
поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се |
S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их |
занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезн |
ом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И |
ледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, |
јдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} |
ељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, |
.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога |
може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, |
дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Уми |
у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га |
и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му |
оје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доб |
ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се раз |
све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сме |
гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезава |
комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше |
о се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није |
ице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богат |
ио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију |
е за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао с |
чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово |
налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са |
леко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док б |
неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада г |
ти га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цир |
тило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} |
ле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу пој |
алих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пун |
ст још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су на |
застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истиц |
још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започ |
градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната ли |
их ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноз |
је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема в |
, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски |
сак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и |
га имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладн |
ивот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је ов |
ресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстим |
хи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> < |
unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке ш |
тише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде рас |
Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Би |
селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар у |
рош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фуч |
ојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву |
ави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убиј |
чи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топл |
Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу |
биљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; п |
га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за дв |
есу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улаж |
у – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а |
доше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце |
јетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу вер |
стајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мај |
кове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим р |
p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу п |
Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{ |
бише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило |
ратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весе |
м отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од обл |
се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше з |
ка упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p |
S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду |
p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић. |
поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, |
годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свег |
исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато п |
ње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, |
ивши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први углед |
рним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца |
ог осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио |
плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозеле |
.</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила |
сјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих стр |
и траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова |
у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да п |
х истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На м |
им упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво б |
{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, |
животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то |
азио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде |
ђе до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући ос |
ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше повр |
.“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се |
још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао н |
и његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића. |
да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена оба |
<p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила |
отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> |
чилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} |
, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да |
тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико к |
рпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше б |
иближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод |
вораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објесниј |
бјед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убр |
о и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загл |
сти посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окорист |
p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли |
кар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше жи |
е нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи да |
е оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше |
свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако ста |
елеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху. |
евој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не мо |
p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; н |
и.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло |
вши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> |
не. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у с |
истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала |
е: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шест |
тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узв |
ред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} |
ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу. |
се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се пода |
обиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да |
ола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се нанов |
ијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p> |
шу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. < |
ала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и |
а савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, др |
кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им |
ло је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и исп |
ницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга х |
дно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној о |
по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке |
ј свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Ње |
јеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и |
му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску |
е нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић оп |
кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли ула |
се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапија |
идити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам |
ечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{ |
unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољ |
е зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега п |
ма запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо ра |
чије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с |
ној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а |
дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. |
правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са |
, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, |
е да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе |
вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за |
с он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећа |
ко ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господин |
/p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни |
</p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, |
а се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам |
е могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви |
се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига |
кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице |
побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће |
била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога жен |
Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежњ |
... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не гово |
ик читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. |
гар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S |
и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да |
S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би |
ове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде у |
Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? < |
ну... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устр |
одора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве б |
љи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умр |
</p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А |
се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, |
м о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и по |
— прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У |
довито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденциј |
си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души сму |
сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И теж |
гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се. |
их овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти жи |
е зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А заш |
ти се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње. |
<p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бе |
>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису ник |
у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита д |
веде с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво по |
. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио |
ати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продава |
Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, |
удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и |
старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, |
е га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрн |
е...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ |
. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта |
уди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли см |
Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била |
ли нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, |
је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се |
је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и |
{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што ј |
.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p> |
ао морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по св |
о дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к с |
аш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор |
<p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије |
то је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар как |
и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> |
ако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село |
иће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан |
ва, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод |
јеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} |
о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена |
тао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души ту |
провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, прид |
замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} М |
ли, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — |
еговим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p |
рјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће ж |
вде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави госпо |
го по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће |
е се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— В |
— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа |
час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље |
јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво |
а мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада зад |
ране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она |
из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и |
а добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи с |
лиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас н |
шићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би |
којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свије |
а смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— и |
зи Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до нево |
нао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе |
о зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакн |
то ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело т |
воде воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде |
и туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} |
ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љ |
!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У |
ње лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пј |
екарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? |
нару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи расп |
пника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш |
јетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брж |
подин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад с |
ти! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати не |
/p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше |
} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортма |
и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... < |
јте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се |
х“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се н |
поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, пре |
вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{ |
е досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} |
ита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу |
да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— |
то ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управи |
огао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваш |
де није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на |
е и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и |
о. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво саж |
, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у |
p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— |
ћ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> < |
поздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде прко |
да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се за |
н.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не мога |
/p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? |
нало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навла |
како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да н |
ше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па и |
/p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — |
камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да н |
е здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихов |
пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је |
} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— О |
>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— |
х.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране в |
ише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Тре |
јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, заг |
тари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један |
сет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће л |
сто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </ |
винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све |
пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{ |
веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их |
трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... < |
неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћ |
} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p> |
и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод |
ељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. |
ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј |
народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице плат |
и би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и |
о се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> < |
мам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре с |
ровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А ве |
ави? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био |
уђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>П |
о на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а иона |
нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне кап |
иво пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га н |
ави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети о |
е и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се рас |
и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем раз |
е наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, |
а!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, |
те ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за пр |
: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши приј |
е видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> |
подине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— |
ма боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — |
еш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде тр |
како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур |
од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> |
!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— |
к што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, |
е мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, |
о да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло |
е товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На |
у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. |
и старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? |
p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... |
и’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и оста |
да све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> < |
замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се |
ам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: |
нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. < |
у дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к из |
је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p |
а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И в |
а, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћ |
ази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стој |
м ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам |
еси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p |
диште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се н |
чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири н |
договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, |
к исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошље |
година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— |
о села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од нику |
лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S |
S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека св |
то му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси |
рини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се муч |
блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се м |
ано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем |
гледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обоји |
трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ полити |
и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме |
а кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— |
ицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли |
машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене по |
ирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на б |
рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — од |
досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и ок |
ријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас по |
и се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори об |
посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет фори |
тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — р |
да га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из на |
ом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато т |
, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам |
. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као др |
а намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се млади |
</p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} |
, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био |
рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p> |
а. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру |
подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. |
га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, |
ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и |
се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Так |
кчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свејед |
p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— |
Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вр |
о се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зор |
м за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да |
Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> |
разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к ње |
.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјер |
а онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјеруј |
анас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа ум |
и Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. |
проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко |
S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трг |
се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам |
а застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио |
дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад |
притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упозна |
ан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на |
о да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што |
ијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не би |
њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли |
здрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на |
ен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а |
же се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љути |
ине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голет |
рехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> |
пио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на ула |
даше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да |
ене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдј |
т му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу |
на, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па |
иђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; ча |
навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глав |
е је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— |
е! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели д |
бруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљани |
иваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је |
ста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго |
ђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} |
љади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина |
иће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право! |
вни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с ови |
о да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. < |
нога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на паме |
} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне т |
сти пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад |
к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други |
рије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цви |
ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођив |
исли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му |
елике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу у |
училишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га бил |
lestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да |
аје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из С |
огата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> |
онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутр |
м, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, к |
тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуч |
иту напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожут |
ивота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебух |
у младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заноси |
њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињ |
собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети же |
/p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај гос |
господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице |
<p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје |
ио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, ј |
> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је |
јевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p> |
.. </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну |
асове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уз |
и до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, |
хови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p |
.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот ос |
иједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу на |
појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никако |
простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица |
времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, |
нски чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима |
ачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разго |
жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјев |
пази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разгова |
аље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги |
благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од му |
лижњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свј |
} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец |
на бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим |
и жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне |
ски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи поч |
ано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необра |
да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједни |
ље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле н |
учили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, п |
ослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себ |
дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким прогово |
<p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор |
ц и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здил |
p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — |
икну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их |
жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико д |
а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране |
говаоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак |
дје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док с |
преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— До |
Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољ |
ињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца |
вјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до |
музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавк |
сијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се прек |
а.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису т |
вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се њег |
а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — по |
да се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било ова |
рихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на |
њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешк |
праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им |
и од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтј |
ћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгр |
и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћ |
да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да |
ке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. < |
за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} |
паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је |
а се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затво |
— Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мен |
има, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— За |
полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање п |
ије својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и тр |
шем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук |
јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, ста |
латан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у гово |
прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомен |
ао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штого |
е висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да |
би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну некол |
ђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схвати |
— нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који |
е ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлаз |
p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — |
оје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прам |
ласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и |
узи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко |
овољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се |
она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p> |
ну се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило и |
ње. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио с |
што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх |
нопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, при |
обро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом друг |
ладин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, |
ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и п |
> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лел |
ћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, т |
па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p> |
у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </ |
<p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Дв |
аспелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дан |
му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цв |
ебе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше за |
лужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше. |
не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакл |
...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих |
’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезава |
рмонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - |
.. </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућ |
оцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> |
арјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он |
о и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих г |
д јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! |
; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове неми |
лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече |
к изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Пос |
ше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу |
а, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста у |
сматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му |
ше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече |
е шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенут |
а јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље ј |
адић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. < |
гледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази |
таде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до |
тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио св |
жи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци |
е наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У |
ријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замиш |
у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голет |
у, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као в |
тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у дв |
да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обр |
карицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га |
ни ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући |
Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико |
опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си |
мамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојаж |
ица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје м |
S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не реч |
Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — о |
то? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>И |
о. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то |
шао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето |
поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. |
<p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо с |
а, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа л |
е поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притис |
ивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, |
у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — нас |
догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка па |
њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да |
S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћ |
, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а м |
рамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме |
љу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, |
жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пр |
ики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а |
и лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига |
т има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а |
ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово |
рист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмит |
елику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам |
се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад ве |
— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по посте |
е бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још дв |
— примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одго |
велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен |
ху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућни |
у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. |
травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — кле |
дврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Ј |
— диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он. |
имо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код |
во рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> < |
домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а |
ромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли м |
сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су |
старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку |
исто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труд |
S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безб |
— одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одма |
Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа з |
најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку |
Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да |
Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом таја |
се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — ре |
, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није |
> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје |
. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Мож |
на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси ве |
{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно у |
? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу |
Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћет |
С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас |
дит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да го |
погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} |
кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{ |
и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава р |
ти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угле |
час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна |
зо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи троши |
ибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многим |
отице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита мол |
жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља пла |
.. </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости |
елу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Му |
ушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак |
ли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају |
купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су вели |
е подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О ти |
за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплаше |
е ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена риј |
наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво |
је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевој |
ран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{ |
— да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се |
едао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли |
љивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свј |
> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше |
’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим |
S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ |
голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, |
кућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима |
у већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, |
да, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је там |
ена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чи |
{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишањ |
које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи пре |
, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испр |
ужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори |
о скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гле |
ћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови моле |
сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> |
Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> < |
азноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се |
је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга |
</p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — |
авати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш |
ветај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к врат |
..? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно |
е се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. |
у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да с |
задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} |
којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души г |
јенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у п |
{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенути |
тавила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доист |
и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна |
подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а м |
рио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише |
па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хи |
пуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина |
ши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p> |
S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе н |
е шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно |
водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан пр |
настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам |
ешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S |
је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина м |
оже се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пус |
ога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови |
ијем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </ |
, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се ја |
.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена |
лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S |
да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека |
во. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да з |
јена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па |
то опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако |
за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топл |
се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, р |
тученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више н |
растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, да |
ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да |
икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га б |
бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се п |
арца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци |
ираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав |
а нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека |
{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошко |
а му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не сл |
S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и св |
Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се |
p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— |
азри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише |
, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћ |
јаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече |
Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћет |
зрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — ма |
ас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у п |
а бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и |
ахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред ње |
ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> < |
паљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћем |
плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свј |
.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана |
ија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи с |
ао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то в |
Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна ов |
дим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, |
бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо |
премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћа |
ђоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким ку |
лија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се нанов |
жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Ј |
и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати н |
учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ј |
жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се |
аћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати н |
S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и из |
> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погл |
нце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чист |
— опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; пл |
? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долаз |
па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, |
е по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — приј |
ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па |
елника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са |
им...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони |
пља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру |
ла не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, |
доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А же |
> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у |
ћ.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p |
ику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовоља |
е одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда с |
орављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. < |
ирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Н |
о се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених |
м даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом п |
ек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају свој |
преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p> |
Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике непр |
p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p> |
агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше |
, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и |
војена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домови |
на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> |
видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем м |
дили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је оду |
{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју |
се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подр |
стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође зам |
на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво |
нкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваш |
млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе |
ткриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му |
на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед |
ти све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се муч |
одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема |
сам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> |
њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек |
апатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети о |
: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас к |
тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки |
p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што диш |
ечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад |
бвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </ |
е зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шу |
ста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је жури |
надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загле |
и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што |
не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душ |
урало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му |
вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој н |
ко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано с |
м будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога пр |
, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по каду |
{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако з |
е...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила |
да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрт |
по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву |
тлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше весели |
утој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и о |
—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури на |
</p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча |
дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар К |
е никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овећ |
p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате заш |
> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради |
и мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч |
ша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско др |
па ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си |
к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисл |
отара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов д |
есвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли |
чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја св |
аднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к |
но каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, |
ој одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин погл |
његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, |
се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је |
једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и |
се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, к |
иска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p |
<p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, |
мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наст |
рапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид |
и нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње с |
! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека |
овративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с гус |
једном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чу |
живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И м |
ога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> |
ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који ни |
сника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте |
>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадиће |
можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те П |
Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу |
, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, |
у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво |
> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ по |
<p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину |
— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како |
ко запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњиш |
мо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје ст |
ер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину |
Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво пот |
го! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, госпо |
ојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се |
а банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јач |
гледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... |
у винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху |
> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац стар |
у прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> |
ека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари |
Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> |
за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p |
. </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада к |
осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. |
гом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. |
ш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам |
виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаш |
ша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> < |
кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с |
земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели |
дала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— |
<p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се |
</p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </ |
а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не из |
е капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о |
> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над о |
ој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, |
око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га доче |
ј шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Б |
т ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с гос |
наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак |
— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— |
ених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они |
— јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело при |
.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрн |
су заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А |
с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику |
о не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво |
ви.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећ |
Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</ |
акрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—пр |
о моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћ |
од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Р |
</p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће |
— обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и |
ам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га доче |
аља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. < |
ија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћив |
> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли |
Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И в |
би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и |
све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења |
е опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повј |
Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би |
вири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат |
не вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с брато |
подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад ва |
та судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а н |
них црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p |
мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им |
мјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из о |
ајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> |
е да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час |
њигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— |
ик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи |
да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, |
ан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S |
учину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што |
е румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад плани |
аја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </ |
рца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу у |
онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а см |
остирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, река |
.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се |
спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор |
оша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p |
љад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час цр |
з све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећ |
два га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилаш |
јеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пе |
едном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа |
одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оц |
кај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. |
</p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико време |
вани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за си |
вратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приж |
ухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе |
невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није јо |
невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапав |
за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што биј |
а! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Гово |
ане, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване! |
о своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузим |
<p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више пр |
војка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. |
ћемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако с |
ди шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се пр |
у те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немој |
се и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе ј |
<p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци |
рагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p |
} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни |
— говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијеп |
о би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у М |
рхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је |
ини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господа |
ти дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мај |
брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је |
ке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градо |
смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, |
p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разме |
х година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније |
ђоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и |
е осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. |
ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све ст |
p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је к |
ди се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се |
рој вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранит |
ас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не |
но падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједн |
не није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке до |
ада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самил |
безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од |
ладих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у д |
то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> |
кидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те ве |
а је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одгово |
мо да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </ |
и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и пр |
S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов пог |
ужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажал |
ика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и |
рган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... |
не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме |
загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра с |
зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и заст |
} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задо |
ћи поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се |
н?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижед |
коло: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљишт |
да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе б |
не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се |
тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и бр |
да настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с |
S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замути |
иваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекан |
а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели сво |
— једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те |
звикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они и |
ду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи р |
дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиер |
свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Мари |
мен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видит |
ави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик |
А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра ра |
> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. |
а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха |
говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и |
обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трго |
дреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> |
тлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболи |
а чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте к |
ка... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ |
јетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује ш |
о мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није и |
оз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још |
рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} |
трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско |
рско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевај |
ану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павл |
а.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стра |
пћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не |
што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча с |
/p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се |
роз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад уну |
алека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже |
, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше ча |
сове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мо |
а. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долаз |
сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни отку |
хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове с |
о којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и же |
нио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на м |
престано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дан |
када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери ка |
уши.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој прир |
изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских у |
кнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусјед |
о имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви |
ан од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала |
ду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје т |
ла такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одм |
приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговара |
вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су |
.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарско |
ољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да |
т, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И он |
тојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништ |
ам по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако ј |
у оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. < |
е када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш жи |
. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опаз |
се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољу |
<p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{ |
замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} |
и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, м |
ојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p> |
сма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном ч |
алеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују с |
ства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама пат |
дах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећ |
е овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст |
мљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но те |
е не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели |
е у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и |
Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам |
оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он с |
ота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред |
ућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p |
— јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? |
S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити т |
ока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријате |
мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знад |
е дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог з |
чевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најру |
аше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и к |
ит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бо |
увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> |
се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се |
је било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјеле |
ига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло |
мо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери |
у се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама |
уку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот |
етало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста к |
и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, ук |
колико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш |
ткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му |
е са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; с |
се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у |
лањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдје |
<p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</ |
одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а |
Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она д |
позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а |
!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник ве |
о засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорил |
хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Ч |
његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се п |
дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, |
јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво ј |
у пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ про |
редавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу. |
вара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је |
се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке в |
о прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се |
а удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у |
вши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају |
а је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати риј |
шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам посл |
азите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Остави |
челнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, п |
ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведим |
е већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а ним |
ла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве |
Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела |
о хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички ж |
зговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му застру |
} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — оп |
тише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се у |
и; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у вис |
и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живо |
тивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њо |
ина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к ју |
ру и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, ја |
’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се сумо |
а на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела |
ма плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их љу |
икара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одго |
лакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо |
</p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се о |
раћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у |
/p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, |
дицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћај |
е се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врат |
ђу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћај |
ћи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцње |
о да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу |
острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журим |
у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што за |
нда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и и |
че и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одз |
S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучи |
хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној |
ови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на |
а и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И |
а овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се |
јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ак |
младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима |
ило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посади |
акому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И зби |
и час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи ред |
јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај ч |
оји би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И н |
надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — |
уду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p |
>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али |
завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте |
{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одиј |
су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази |
.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модро |
и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више |
ше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли нала |
. — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ов |
нда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а |
реба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама |
p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> < |
p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили |
</p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, |
</p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја з |
те да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p |
метно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> |
тио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика |
шљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам |
ом на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} |
благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка |
апијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога |
ни му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече пол |
добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од |
а! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! |
еда у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне |
стави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под |
м криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво |
дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мо |
ени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би ј |
к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари дру |
а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и пок |
а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака.. |
ад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о ма |
мљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придо |
најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а зна |
у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити р |
но тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли |
... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са соб |
сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празн |
ове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p |
т! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди с |
напријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крч |
</p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издан |
па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p |
су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Пр |
тскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А |
има? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче |
лите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Н |
вали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од се |
угоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпу |
нако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{ |
аше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а ок |
а цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се |
о на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било б |
одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га та |
них меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре |
ш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ван |
у...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежућ |
ам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје |
да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и |
тите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је дого |
нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо за |
Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча |
о за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да ј |
ћ, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча |
било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик |
Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачув |
на му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} |
и је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о нево |
казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Ј |
нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваће |
<p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништ |
собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога |
ој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искре |
роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и ша |
огли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дођ |
стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му но |
Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми |
брати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па з |
Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојач |
е? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни н |
Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> |
елио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете по |
тану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб коп |
ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је ув |
Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво кр |
заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и |
а нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, м |
чноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p |
очан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа |
да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: |
за? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми |
а разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не |
ено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита |
у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сар |
да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, |
ало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила за |
S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину ок |
извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим |
ву.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није |
p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете ча |
одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва пока |
е управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! |
и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него |
очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он |
да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! |
је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако |
е се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом |
е Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се |
Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови ста |
</p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p |
аљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци |
и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто |
ад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камен |
Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, а |
ти! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. < |
ко не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. |
...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка |
зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и |
ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сме |
{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрен |
а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — |
ик нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На ра |
ећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> < |
ста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер з |
ако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало с |
“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! |
ит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један |
ивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на |
ш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњ |
, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди |
рође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код |
ајбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме |
— Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела |
е! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </ |
је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се |
вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратић |
се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим п |
орезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашал |
>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу |
је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нис |
аго господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам |
ликој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! |
— насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем |
— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. < |
Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му |
Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свејед |
</p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао |
м могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши |
говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није |
, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се |
њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да |
а моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S |
ошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала |
У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти |
астати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долаз |
ово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учин |
зи собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њи |
е, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из |
До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вје |
тављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све |
авља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова |
у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ |
глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пу |
јело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и |
Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиш |
у је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град |
да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме |
>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике |
погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није пог |
— пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићет |
ли.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, |
вих очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је |
ље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је н |
азборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опе |
им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S |
застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове |
ли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и о |
ољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више |
у у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сје |
видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури с |
, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за |
е по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до |
азговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било |
честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, ст |
жа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је |
{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — оп |
жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p |
<p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не мар |
ава, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, |
Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... < |
ући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељн |
{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му вел |
it="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и |
Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође ври |
старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да сва |
увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кр |
елниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — |
м да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање |
и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговц |
ом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} |
с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, |
дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин |
бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их |
елике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јут |
у зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске ув |
<p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац не |
падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га |
ену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојак |
школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовит |
тадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник у |
јачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Ив |
начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па д |
ња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику |
ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога при |
јежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са с |
.{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све пла |
ори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се жив |
... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се |
да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну |
преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу н |
и у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјест |
забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече |
неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У |
дном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он п |
лио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p |
његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекој |
аништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас г |
се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гле |
на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћ |
надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трб |
овито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике |
ржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Р |
леда га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p |
к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу |
сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> < |
> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и |
ћа оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џеп |
да дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана |
Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — о |
товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, |
Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно нев |
они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> |
си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете |
уј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, пати |
дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам |
пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина |
а оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећ |
њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико о |
до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се |
ако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задово |
по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{ |
, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> |
д!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг |
</p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. < |
крено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборави |
га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p> |
овикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријем |
</p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња |
никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озлово |
а нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насм |
а богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога нај |
им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> |
у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чини |
ти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отв |
ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац св |
Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ниш |
а младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади |
о цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљ |
даше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да |
них извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу ње |
прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господов |
јор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} |
— Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне ст |
одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Б |
де га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био чо |
сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама пис |
p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p |
адошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно |
рећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао |
појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p |
љу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Ос |
је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко |
јих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задње |
је сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор |
дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Б |
преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе и |
од вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — пр |
не, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> |
слиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, п |
силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат ње |
е сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као |
лаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину |
екла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици |
ухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње |
е весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпосли |
рав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одго |
— одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те |
у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежац |
пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сео |
<p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару служб |
па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му с |
видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> |
> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — |
: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} |
..{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S |
од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — оч |
једе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ изву |
вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и |
и мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нек |
и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— |
ви Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена је |
</p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника л |
<p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p> |
ша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће в |
и се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао |
, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен н |
биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнет |
нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко |
о и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни |
се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. < |
љења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио |
ике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се |
<p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени вазду |
бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контур |
ако јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. |
лази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледа |
а жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано |
лијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани о |
ше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замије |
Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко н |
и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у |
им осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздр |
и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И |
м, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по не |
ави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали |
њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не у |
даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Ив |
ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не |
Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића |
Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што п |
им путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећ |
!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? < |
ављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не |
Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; з |
ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! |
уду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па |
p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, сл |
вени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори |
, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме |
ћене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.< |
је овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари |
воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевој |
ну, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. |
у ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </ |
и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p |
од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте |
аријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изве |
<p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарс |
једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи |
фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окус |
инила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Ан |
нило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} |
бле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога с |
е друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први ма |
је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па шт |
е обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјел |
Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} |
с, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> |
> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соб |
жују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут |
ло када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени пор |
а ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И |
ама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, не |
.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика |
! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но как |
ише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p |
ма и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинс |
њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратк |
p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми ср |
ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — |
лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најп |
лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако |
</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! |
народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа св |
Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод |
се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми |
ора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Ант |
милује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти |
руги желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лам |
метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси |
ига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа ве |
га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} |
о.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши |
е боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници си |
пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну |
љад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за |
пире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи про |
а.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом риј |
<p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт. |
них стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журн |
У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало как |
жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше п |
тима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижн |
ше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублије |
и и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— |
, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече |
бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све т |
е за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одла |
амучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему |
је му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни |
е на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Ни |
дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђал |
озбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога о |
днога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена |
причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се |
раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуб |
Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p |
а напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од с |
ићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га о |
козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља ту |
лијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, к |
> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледн |
</p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне о |
руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окас |
<p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица |
и у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији |
затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p |
махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на м |
ачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И |
гама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога |
гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, з |
ека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> |
још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у |
се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло |
ебало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво час |
ова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, и |
<p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод |
се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то |
остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво |
зом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што к |
} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће! |
ану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је |
да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледавах |
мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније од |
дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између |
ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази ст |
зиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан |
дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, по |
. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по |
/p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше у |
> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земљ |
ну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часо |
приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну |
рија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше |
осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p |
ело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји |
а да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у чи |
на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед |
а!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна... |
ој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте л |
устош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од остал |
ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и |
ина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се зној |
рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се нај |
водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као м |
смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="not |
ћим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори млад |
низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор |
ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — |
тву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило |
дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, |
срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> |
ело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из |
.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, н |
обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек |
као на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се |
, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково пош |
другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, |
ивио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијет |
латки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, на |
и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страд |
на поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, |
.. </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гле |
јевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а |
p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не прогов |
а црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика |
и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутањ |
рхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла |
акидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се пр |
е у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Ив |
е улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је про |
луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њ |
ор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вр |
завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали |
кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у |
и за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова р |
надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напр |
и оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, |
остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге т |
е било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаш |
рога друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У |
ећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зеле |
се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. < |
з вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред |
и да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође |
опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутар |
од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упи |
S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван |
ћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао |
устим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па ка |
мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине |
пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео про |
<p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим |
и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред сел |
ту прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш |
} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме с |
бличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак саж |
што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједно |
ао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире у |
ата... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погле |
сти. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. |
лећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробија |
исуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало |
пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно |
на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море. |
оље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових прости |
нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} |
ова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — ра |
— рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на су |
од вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, |
реко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! < |
закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Ос |
оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било |
ћ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на |
идио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече н |
копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилаж |
подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је свој |
и се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у |
вану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме |
о, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се |
по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућ |
обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јавља |
: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесм |
на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво |
ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p |
у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене |
почне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. < |
и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропирку |
даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, |
арко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да дон |
а, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха |
дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Иви |
} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По |
ута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и |
јешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне |
огом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и |
смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благ |
има је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „ |
поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако и |
е се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена |
нас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио свој |
а нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити |
уће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробљ |
ријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију нак |
<p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Наша |
а рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарств |
и га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно. |
други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забрин |
кла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан в |
ве своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из з |
аузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и оп |
И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но прк |
, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а је |
ајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и |
ке потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека |
ем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће |
биљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма к |
ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> |
о се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго |
али редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напо |
и подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под оч |
те таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У |
ећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се |
у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама п |
рати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S |
слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а пр |
знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене к |
“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попоста |
роговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Е |
ој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — |
у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му |
от.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — |
сорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар |
аше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти у |
аш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p |
еч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— |
> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У ку |
>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> |
иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо за |
осврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљ |
ина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад |
јаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S |
<p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се |
ању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне да |
најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног вр |
и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звук |
— исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — |
ажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Б |
јему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути |
је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у |
ића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом м |
напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се туж |
’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежа |
ок га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жанда |
ена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пре |
затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пуше |
ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="su |
ољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, |
<p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори |
шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим |
у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога с |
..{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога о |
>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и |
дговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са |
ем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа |
ући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану оч |
ихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчиј |
нако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, |
ик државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате. |
инија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> < |
ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ч |
комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А |
’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су |
ћеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — |
тао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и |
доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да не |
? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде к |
>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Си |
испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> |
</p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Н |
иједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p |
к!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо |
, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видит |
рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p |
адић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа |
поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадил |
м да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; |
као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући |
зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам пр |
имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјет |
ђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— |
нице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице с |
невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и об |
и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на |
уклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши у |
о си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који г |
е да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди |
ави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савје |
ек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно |
а!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је |
шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође |
>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу |
те? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по |
се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани |
зумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} |
брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — од |
се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог да |
<p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, |
орио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вра |
се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, н |
вакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И н |
, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. |
ор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чу |
иће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но |
<p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Мари |
м свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи про |
јке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Н |
што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не занове |
</p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. |
арадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у |
ч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако |
ији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, |
но замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мо |
Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете вид |
лицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је пре |
мице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући |
у своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин |
но дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у ро |
на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвије |
не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједал |
ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га |
ице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући. |
ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— П |
иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. |
ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога |
га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, д |
иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој вр |
д ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то о |
олажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој |
/p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи |
... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — |
еднако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надај |
зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и п |
ксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна |
} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, бр |
о хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати |
>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — |
д очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опа |
би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> |
тографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај |
ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> |
ах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју |
а у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике |
— надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. < |
, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И |
. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе пос |
ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије |
слиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намир |
ше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мј |
ује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини |
иду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да ј |
а! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Св |
гли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, |
по им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме њег |
је — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма пр |
</p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чинов |
нко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија ст |
— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и |
ик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко про |
они...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! < |
ана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздр |
огледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> |
доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме |
ли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> < |
</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу бо |
и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромаш |
еднаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> |
Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} |
а је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао |
своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвен |
и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на |
хне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер са |
рену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: < |
а. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> |
них система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно |
од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја каз |
им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p> |
рво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Не |
p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће |
са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држ |
у?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте |
Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, на |
ате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може |
овео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи м |
и, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; |
га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{ |
овори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, пос |
ји у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ пр |
м тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не |
добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су |
дух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S |
андар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле |
ко у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се прес |
дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте |
н и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори |
је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је оч |
цама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... < |
ута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази г |
ену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И из |
мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{ |
ало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли наст |
да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... у |
миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду... |
е, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме |
јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиро |
одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена |
<p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодуш |
ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! |
Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. |
сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узи |
ику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче |
вара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к |
е бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p |
низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, |
и велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p |
има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца у |
а му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је |
ћ и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се о |
тац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га р |
ст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад г |
уком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штр |
...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да |
а једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе |
ета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у х |
То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> < |
Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвир |
е. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и |
Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено |
а није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одмор |
грожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију |
оли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не од |
она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате |
о не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и н |
она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S |
Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољ |
те крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душо |
већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које |
рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је |
ци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље по |
ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом |
S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с |
иљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отво |
у разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му с |
лишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Си |
уга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обије |
је се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да |
одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на прућ |
} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам о |
слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђев |
е младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му у |
а и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p |
све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ |
и се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> <n |
што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне с |
итам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— М |
све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмје |
лико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замир |
нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Ре |
ни, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незад |
и у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио с |
еду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а ми |
а сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледа |
ној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давал |
липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит |
сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се |
ва, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док |
ким шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натј |
јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим т |
гне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвир |
све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила |
и пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик |
кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка |
гријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме п |
> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој |
сти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракет |
ила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{ |
/p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод |
моћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p |
</p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, п |
риближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, |
ве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погле |
ве, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све |
еницу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налак |
прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и у |
винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија за |
илости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугд |
ако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се |
уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S |
{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} |
уша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласо |
убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— |
р сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — |
ећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>И |
— рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арч |
а на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави |
му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигн |
{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на |
е трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни |
ц, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмир |
вчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. |
и привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ |
простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у друго |
љегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздов |
н за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко к |
неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S |
огледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад с |
ваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магар |
нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине о |
иси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{ |
м; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и т |
ако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало |
оре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен ту |
вјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре |
ио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше ро |
пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупо |
уће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће г |
о да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у г |
задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада в |
ило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (оса |
о воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћи |
ја од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Про |
ти политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко |
осматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, |
<p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} О |
, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не плат |
вно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком с |
у да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве |
латко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; а |
> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Ци |
нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} |
вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, |
на блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак о |
хове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија |
мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с |
година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било над |
урњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и оста |
ђе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а |
ш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{ |
е могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о |
о за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечи |
орани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети бол |
оси мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, на |
поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја |
“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ те |
ву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, кр |
над села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапах |
>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — зам |
емоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво спомен |
е било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и |
зећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осу |
и мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча ј |
— опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>П |
ш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поште |
S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гл |
у до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво кл |
иде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се п |
</p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било ј |
му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала |
ици стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Млад |
ладића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за |
није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и |
од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле |
лук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да до |
у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама шт |
амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву |
вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни тра |
тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскач |
> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјет |
ше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по о |
озору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу |
у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свј |
би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њ |
м крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пош |
блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жам |
би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, |
вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у |
име, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена |
око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се |
ложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па |
и, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ вод |
д Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући нагла |
оме хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допир |
уга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у |
криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> < |
лине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и |
ора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и б |
штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускли |
аше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. < |
ад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјет |
те, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, з |
е; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуља |
к дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, д |
чи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам |
Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је б |
уги, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо к |
руштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Ро |
о јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је |
S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; |
могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набр |
ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод |
и друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пус |
н њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и д |
лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад м |
лажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасву |
еднако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на |
ште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све кр |
вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и б |
трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се |
је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније |
гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита г |
љада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама с |
и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела |
авити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души ве |
milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаш |
сом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могу |
тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мас |
есам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </ |
кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осје |
ју да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, нај |
ем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он с |
познате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и |
није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је |
е да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде наче |
а женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале ј |
у. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а |
о.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младос |
ра. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. < |
руге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже. |
е окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један м |
пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— |
есет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам |
е мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обр |
свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за б |
руштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се у |
снија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију м |
ве у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве св |
сли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он ј |
за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживља |
наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> < |
— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> |
лужи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива с |
>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада ра |
ијатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— |
ити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букн |
мове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесм |
е доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво |
трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за |
о.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над к |
простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обл |
<p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> |
се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевој |
настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој |
пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из |
да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, |
subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да |
ли злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник др |
о времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> < |
тавља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она |
он велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руц |
Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— |
не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и реч |
нда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не |
бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку |
е опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори жи |
ра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гл |
ача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге нег |
ачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и о |
у се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића |
ање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно |
...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје. |
еће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката. |
и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да и |
N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди д |
раге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није т |
им...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнији |
— јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим шт |
таше му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога ж |
о, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ н |
етлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Он |
сни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова |
из уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у к |
<p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најут |
жност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} О |
у и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олт |
е узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш |
то се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сун |
пале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродов |
ва, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање п |
а и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И ка |
их лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из |
из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво л |
застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље |
небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишћ |
ко стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вра |
рљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затре |
’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младић |
сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало |
се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим ду |
ктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — о |
гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, ус |
о задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из за |
мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке д |
ши и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, |
слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче |
аваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у тра |
еговој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у |
ни мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, |
и сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, ка |
су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега |
и, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова облич |
армонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по п |
и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресен |
зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и нек |
леда напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и милов |
мирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трза |
погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, заву |
подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љу |
поји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела т |
жаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и з |
духу, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к запа |
за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, |
њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} |
ости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— От |
упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у ко |
њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до к |
јеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанк |
престанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада |
птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, та |
е да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} |
ат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бес |
огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом |
иба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред њ |
дит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру |
у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти ре |
ач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије |
варев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. < |
ро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима |
сјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина |
аше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, |
ама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, |
па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — |
другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде |
а је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предло |
свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потр |
поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ п |
ма, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке |
ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке годин |
орми, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с |
к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му |
е и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто |
елене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше н |
мену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и в |
слине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки пр |
и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалу |
и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло |
синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших ст |
море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене |
ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" |
благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдје |
ечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да |
ајвише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то ф |
</p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље |
обрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и го |
жи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S |
ер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице |
окве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, |
зу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, сл |
е кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе к |
ло искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушија |
у над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с |
ве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу |
аше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукуруз |
слагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледа |
о пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљ |
се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Ив |
ислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваково |
отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет |
се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон |
раше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како |
е с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, с |
но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, ве |
<p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На |
ове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба из |
е откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p> |
.. ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде |
и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве же |
им се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очито |
јка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, о |
<p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећа |
грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </ |
е, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између |
е наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Ам |
села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к црк |
та скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако |
уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнак |
где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску п |
</p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} |
е, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколик |
д, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и |
тачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост |
не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S |
ао лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пру |
Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из |
.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљ |
м грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, |
каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. |
еној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које масл |
.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бе |
испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари |
p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lan |
иним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовањ |
равитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да |
че, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и |
адића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је род |
узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе.. |
пустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... |
.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи |
ј природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није го |
илним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто д |
ји је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупи |
жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и борови |
ивит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху ти |
посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећ |
је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики с |
</p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти р |
и! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; |
ољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут на |
га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио |
уда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима |
p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би |
ва лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења |
лободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, |
еле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека |
ма, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази г |
неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом гл |
посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша ј |
е заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише |
све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет д |
епила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути пи |
о се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам мога |
исину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се с |
одарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скри |
е, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави |
бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељен |
ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао |
p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвје |
истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изиша |
у не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часо |
испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче пит |
. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из |
да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; |
приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Ив |
рлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење |
>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, |
ого пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одгов |
и задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чист |
ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива сти |
је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини т |
завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тог |
и у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа |
ђе тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране |
устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује |
<p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; |
а вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти |
ирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> < |
га Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — |
<p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбе |
м оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше ри |
} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је |
узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи |
забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча уз |
о вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она р |
Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> < |
залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по друж |
иво Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма |
е.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам д |
каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад |
замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у дру |
ко си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{ |
изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјево |
остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче |
ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не по |
вор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> < |
нао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао суто |
.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, |
це брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња |
Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловањ |
Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за |
иле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња |
г зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службе |
по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита |
војка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвор |
и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прек |
есте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомил |
стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да |
и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку |
</p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први тав |
<p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} За |
се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сј |
Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га от |
ечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори м |
се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, |
ала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза се |
д, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> |
Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебух |
арајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за |
.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И врућ |
почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашт |
p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>О |
јући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушим |
га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отад |
ипомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго ув |
Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Н |
рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американ |
ати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Пос |
ораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се на |
љу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на |
ћ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S |
ок се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су |
иштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало з |
ре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине |
е у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају |
во. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништ |
робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи |
главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протр |
ставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи к |
између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од ис |
уту, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздр |
о је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише с |
и! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико кора |
ом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’ |
утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјев |
на је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лије |
у тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{ |
ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад |
обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти х |
— одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло |
љаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи у |
ивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћ |
е. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </ |
— сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! |
?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. < |
Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, |
у цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попусти |
ће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није |
S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило |
да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се |
а неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђе |
и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете п |
гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се нати |
носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећа |
ко ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — з |
атискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилос |
ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да ш |
јепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра |
еднолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док |
љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу |
и чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па |
отурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких ма |
је се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору |
изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново |
гу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} |
ди да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стре |
ан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабир |
Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата са |
Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њи |
његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе д |
села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </ |
Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве |
ро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заво |
а догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он виш |
<p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се |
дно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес |
младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности |
ћи дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздр |
ве се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше |
и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изју |
ристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окић |
сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разг |
оцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за |
>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше |
дај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо |
ачелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махов |
загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га |
о подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без иког |
етлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји ож |
</p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опће |
а „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убије |
риљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватре |
сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбуша |
невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем н |
да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p> |
је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјест |
огао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и ми |
покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, |
рокој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — дв |
— Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се н |
лико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете с |
мо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добр |
ам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти гово |
уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би |
говој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код |
е... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи |
ком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те |
не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим пут |
к напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше ј |
осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши |
е очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, |
вљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да |
остите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави п |
вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће |
се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господариц |
апињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. |
вијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благова |
. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебел |
.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благ |
и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у зам |
} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, |
омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да |
јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су м |
здрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{ |
њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све виш |
господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или |
ник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор |
ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјев |
смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упад |
на свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га у |
је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И |
реди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхл |
гани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, |
војим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћин |
један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напок |
ицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао |
ићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као |
са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљуб |
а, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетња |
мало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По пу |
е се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p |
оби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невј |
онстатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле с |
поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани |
аху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушку |
кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у б |
Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Р |
иже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на |
је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} |
будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесе |
. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код |
одређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чеж |
и, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једна |
ом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље |
послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну |
дамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографиј |
ги, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају |
над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислон |
е чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме же |
<p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред су |
а намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико коли |
пјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote |
од слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их д |
е повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају г |
— а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> |
угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других П |
{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> |
и.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад ст |
— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вече |
ницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, |
p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: |
ајљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушате |
се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора |
оло и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити |
м прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше нога |
познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, |
<p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником |
и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевој |
м пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко м |
младином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{ |
их кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, д |
онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p> |
горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло с |
буљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежак |
из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже |
није и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, диз |
је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој. |
...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати |
S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуј |
мисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танког |
кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магар |
ом на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану в |
равитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — о |
срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га |
себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној п |
крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје |
облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица з |
дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потраж |
, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је |
акше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустиш |
ла како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уз |
опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да |
е. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кр |
лио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да у |
е могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се |
! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он |
се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху с |
рдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа л |
овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испр |
пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у |
<p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причек |
тресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивш |
т рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо |
и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога |
ачелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није мог |
лажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихо |
ас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господин |
p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот ки |
било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> |
чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољ |
твује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало њег |
ар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... |
јетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенк |
опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад на |
ко заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да |
природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег |
ски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жа |
јим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њих |
кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p> |
бе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у ф |
ма до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако |
Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама |
леда у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те вели |
је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p |
ојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не м |
> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто биј |
е над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунч |
непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и ника |
Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{ |
д се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p |
итној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, пи |
еденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку |
уће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве со |
<p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче |
и му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко врије |
о! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Мла |
и простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околиш |
ска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци хода |
е.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим оч |
најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и |
говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </ |
омаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видил |
у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како бр |
езбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је |
хов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSecti |
е расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенц |
} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго поро |
! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом |
тна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке ко |
војка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати г |
н и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} |
цом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрва |
застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p |
липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме |
... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прогово |
кажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Госпо |
млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на с |
леда у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају. |
до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једн |
лачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у |
Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} |
урно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не нас |
ренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ра |
ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђав |
говори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво |
сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{ |
требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво |
</p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраш |
ом се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није р |
не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пуш |
свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети исти |
се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави |
док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе по |
јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је |
лази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазн |
м од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да |
чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> |
путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му с |
ад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам |
— вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина |
га — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и дос |
ворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њим |
на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше |
котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи.. |
p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из њег |
међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се уд |
о и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога |
е чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај |
из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ |
ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> < |
ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојк |
а се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дје |
ији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забри |
ц, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ч |
</p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p |
мну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је |
ојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Зб |
ту. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! < |
S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог с |
тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам припови |
и су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио |
и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и |
долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, |
лника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и |
! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познаје |
чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p |
ти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} |
р порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кр |
ари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — |
<p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— До |
ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: |
н нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ћ |
исто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погл |
каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> |
учаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p |
е очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке р |
шим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напоји |
о.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоски |
и шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем под |
е му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} |
опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова се |
пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама приро |
морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; |
је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — |
а и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Би |
поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео |
здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи |
ј и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа |
да Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори глав |
село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво пр |
ави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губит |
сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста. |
га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, су |
мети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека |
— да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили |
.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других бри |
</p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су п |
најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмил |
њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави п |
едала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она |
м звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — п |
е позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му |
се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико д |
ем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморс |
ог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у |
ни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима ж |
и и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу н |
ојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> |
нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошета |
о у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још би |
а, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> < |
а Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знат |
А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загун |
араху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одго |
: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем |
а прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе |
p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас! |
. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело |
тола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — разви |
закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас |
р сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </ |
> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у х |
.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Н |
о, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одв |
самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— М |
Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. < |
аље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочит |
и. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, |
е, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је |
самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме |
отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегори |
едан од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни |
</p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно |
је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздрж |
<p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи с |
и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га ср |
p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћем |
е, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— По |
осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаест |
ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одг |
љ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није |
елников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и св |
уси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метни |
{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} |
ебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за ц |
шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређ |
као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да |
ко ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати |
е. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте |
иповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате к |
p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити |
</p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} |
<p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S |
јежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, ј |
p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том |
и! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залага |
узе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отвори |
т са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође д |
ао да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на |
о! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па |
ви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је |
воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p |
да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Ка |
ику...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља |
. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му с |
сте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим до |
ким градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и оста |
евао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу нико |
проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво |
ч се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одг |
зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прош |
о загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет |
далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га он |
само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да г |
за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига |
и му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit=" |
иком послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у ч |
љале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, к |
е у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас |
том руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне. |
капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни вл |
чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору |
да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но над |
грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени |
а угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и |
душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жен |
лит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p> |
тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га же |
јепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам о |
ране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и см |
у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу |
и се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S |
та миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говор |
у се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p |
нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> |
и видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А |
закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буд |
ије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева |
вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> < |
елео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво |
дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе. |
одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с т |
ли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанц |
мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онд |
дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак. |
ди зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весе |
е први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к |
ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршениј |
глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне |
адан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам при |
тављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што |
о на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотик |
с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана п |
ети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кућ |
крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одвр |
замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одје |
уна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и |
свјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаш |
овац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар пос |
ивоту у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нов |
о је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад шт |
вши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах |
е...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напунић |
егове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилиш |
телигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по |
з њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела р |
мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S |
прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијел |
аљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав |
просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше |
подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разбл |
ка иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> |
<p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике н |
х обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сут |
зме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ до |
иће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено |
ам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. |
а је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на по |
и угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! |
д владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно по |
поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му |
ти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да |
истар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледа |
чекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone |
ко, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> |
е, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мал |
на сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p |
м, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко висо |
зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у с |
. </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, ср |
. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаш |
шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијел |
се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде |
ли? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову |
се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој |
едно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри љ |
дила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија |
улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник д |
ада.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни |
у сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио |
да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} Н |
пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p |
<p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноп |
ре и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— По |
и му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе н |
Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би |
један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и |
друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је |
м како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p |
улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожиг |
атко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша |
на... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко |
<p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ри |
дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </ |
онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе пап |
</p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом ме |
а се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... |
себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код п |
рико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља ми |
/p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти |
ељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хва |
овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! < |
и на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и |
. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и н |
>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из |
огу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ ди |
већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се |
<p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. < |
— смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — |
скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. |
застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок д |
} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судб |
појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побр |
тијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше |
шћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и доз |
уо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирило |
мојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </ |
е свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разго |
p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема |
Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Иш |
хваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нех |
<p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето в |
о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослуш |
на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила |
уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше с |
на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише |
ом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком |
исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Врати |
вори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... < |
осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, при |
ино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан н |
ђе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом н |
</p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је |
ировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто] |
о и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере |
— и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било |
ли бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било дру |
о неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо о |
е Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело би |
љава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако |
у приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично |
са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свео |
ети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ та |
>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и д |
— јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути |
ече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је |
С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једн |
и.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељен |
ао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога с |
и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећ |
ћ устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је |
стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но |
ућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са де |
држа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.< |
је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана к |
провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учиње |
ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љуба |
милошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко ниј |
сто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојк |
котрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском |
прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га о |
ин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем |
ућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали |
сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — О |
е за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све в |
<p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуг |
е чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код |
се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате ве |
својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда |
да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава |
тјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком |
увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — |
.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и |
</p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама ос |
гова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>С |
када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од кој |
о рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSe |
во, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отад |
{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док поср |
и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и |
овац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још |
ивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који |
тво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устрес |
ених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било пр |
чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал в |
оја корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се п |
Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му |
>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га |
акити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и |
би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше ис |
ихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјаши |
гледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисл |
улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили |
не очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели |
рама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом и |
} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет ко |
е у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, |
е му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то |
загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пр |
окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У |
жбеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га |
допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није |
ети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p |
ираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз ст |
у. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А |
ојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи |
укама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мр |
што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{ |
а очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледин |
алова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које |
сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија |
им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још оти |
, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у |
скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед н |
иво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се дана |
естратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну ос |
уна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S |
ч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ћ |
други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим |
.. </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? |
нте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! |
</p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узм |
p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— С |
S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га н |
ућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик глед |
црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца изм |
е ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> |
се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога |
а, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— В |
нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча |
ућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу |
и га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? |
за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p |
сно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисл |
било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема |
умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашт |
душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с в |
кврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова |
квом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи |
ута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита нај |
{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Ни |
тац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бо |
еваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелиј |
уре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и раз |
жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљ |
ши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си доб |
да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној |
ић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритми |
код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код те |
ј вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му |
удима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и раста |
и му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је |
. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе |
он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче с |
сти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, |
} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чеља |
е жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу |
х осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се |
, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице |
уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало ције |
љеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} |
ote> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </d |
по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво н |
видити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чупера |
S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га |
о. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... |
иђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем. |
, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи. |
рмонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се |
алеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изн |
} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S |
д толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало |
{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новин |
вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од ср |
ли. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога |
ош је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запј |
брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке г |
во има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И циј |
угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S |
> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је |
у уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p> |
тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни ка |
есту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин на |
и не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јо |
окој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> |
очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Н |
ега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га оши |
уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке |
кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, од |
расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићк |
х чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигу |
своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном |
ћан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио сл |
и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> |
знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању со |
ако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} С |
о овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их изда |
се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S |
што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо б |
чека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па з |
куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не ј |
видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: про |
но посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјет |
отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо.. |
мо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — |
му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој с |
Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једно |
и су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори в |
замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом |
своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђе |
ано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота |
атва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином |
} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази с |
ат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше |
се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се |
ајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, и |
и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну пр |
њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— |
раше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река б |
то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ј |
унчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије |
е и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледа |
буђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћен |
Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвој |
чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} |
досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до ку |
дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме бо |
долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вап |
недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме усп |
путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмј |
соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распор |
зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на |
у? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њи |
, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p> |
ише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је |
Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковн |
<p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са |
о о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо п |
/p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо |
ски намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник го |
<p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне. |
ер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омиња |
иће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. < |
</p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очи |
ама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаље |
ни... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај |
да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чини |
и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша |
е већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свим |
обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским |
владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и зема |
на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</ |
ошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра |
устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала ј |
три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако |
ест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... |
сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намире |
те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да и |
их је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} От |
ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, о |
мо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјево |
свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједн |
белу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гле |
ао шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса зап |
дили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, |
Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Н |
е које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и доди |
и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљ |
фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по во |
сто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} П |
И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође |
изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њи |
а иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с |
демо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у |
диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге о |
и, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он з |
евојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни |
ече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га пр |
иђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао шт |
доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тим |
на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако |
прилици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истих |
у. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? |
<p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промук |
те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} |
— бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би бо |
емо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па нас |
и к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и |
жу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— |
ишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући |
тим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран |
попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли |
празни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и |
к косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} |
ги говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам |
’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека |
остељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </ |
е пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак просл |
насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га в |
се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} К |
јући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам ми |
<p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједниц |
јед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљал |
есте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да |
жавнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече |
е и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погоспо |
јерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне пог |
>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине мо |
огледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели |
ека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А њег |
а. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да ми |
ј подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, п |
ели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари с |
и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зно |
ори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се пол |
— Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има до |
, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда дру |
што варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих дру |
/p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. |
и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво |
арији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарим |
— поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући |
и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом пр |
. </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени |
. </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и заглед |
е остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Мари |
ћ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак |
се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад вин |
</p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво м |
/p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корис |
е буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепч |
од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да |
</p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и |
арастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за |
ле све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бешти |
љежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао |
>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху п |
вати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши |
али: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} |
ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо ум |
право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Ли |
Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и пок |
то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај гл |
ле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Прос |
— одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S |
а Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој |
па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде нек |
болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му |
дначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећо |
рила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љ |
мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука.. |
учи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погле |
пи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпал |
ћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — од |
та’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, к |
шту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми |
допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, т |
Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p |
укова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оце |
а коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си срета |
аља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Аме |
</p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о ко |
оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угле |
куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону стра |
И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка |
се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај |
свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нис |
е се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потри |
ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи ви |
је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка н |
е. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој |
p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и п |
>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обил |
а, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. |
врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посје |
ли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једв |
потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од че |
авама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— С |
ли хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали |
врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега ч |
ељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се ч |
замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједје |
p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести |
е, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— |
<p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз зв |
л што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила |
ду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога |
што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа с |
ажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у |
ио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, |
да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља г |
нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — |
а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цр |
у; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга г |
S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво |
/p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји |
<p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно б |
вјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирал |
ти за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! |
и према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме црк |
/p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен |
осним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле раскл |
ом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће |
у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S |
дом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} |
е с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — |
вља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећ |
, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли |
дајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и |
.{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором раз |
о и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај |
засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о п |
прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но |
чад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне |
тора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — |
о. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугаст |
<p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с |
о, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у соб |
омисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове |
а до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јур |
ш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком |
њој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док |
с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и |
.{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд зв |
гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака |
но, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код |
преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и |
иво се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том че |
е се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — |
о долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{ |
ипи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар |
<p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљив |
<p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћ |
и болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй |
те? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... < |
a (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си доша |
се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да |
— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док |
си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S |
<p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит сп |
Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика |
ве чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Д |
ка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости... |
а нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!.. |
идимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен |
цвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгр |
да доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина |
да му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослуш |
дјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа |
емишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно |
ође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је н |
p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелен |
{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мал |
а цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; с |
ди — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је препо |
</p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о ко |
павицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој |
тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучи |
е — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влаж |
састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — |
ви дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан ос |
ики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли ни |
! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарск |
да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене леп |
сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом мл |
ошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских бр |
рате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној |
не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, |
ли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно д |
ник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанстве |
едном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако др |
још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У |
Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му |
ј њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дј |
на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> |
а и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и присло |
— упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш веч |
азабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још |
ати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Т |
дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, оба |
о као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Ив |
су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир |
е поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и |
једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пи |
емојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! |
ржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође |
зивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем н |
ушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње не |
гледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђе |
А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима |
ци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође |
јевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнак |
<p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори |
њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од с |
енке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог |
сти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. |
дишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је |
не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, о |
и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна че |
припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, приго |
се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је та |
и своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбу |
у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њ |
јчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбра |
ку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њен |
ана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтј |
кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p |
одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли бли |
Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p |
— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му ру |
римећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дуг |
кање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, |
.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p> |
ћута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ват |
подин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекл |
ди; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казне |
е за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застад |
да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, ш |
пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часо |
гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу |
етника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима |
и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћ |
нпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце за |
поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа |
/p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се ди |
ћану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!< |
— И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ч |
S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му под |
као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грож |
о бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизб |
добровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Св |
ли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— |
Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од н |
се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура |
тави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу |
он. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>И |
ркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се |
се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковр |
разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p |
држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, |
стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек |
е за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе он |
каже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прожди |
ни капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако сто |
већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дуб |
прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допи |
них удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— |
будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник |
д се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— |
/p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада |
гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прсто |
Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тје |
егову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на |
и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто |
аједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на два |
ољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и |
ечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit= |
су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости |
p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам |
другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и |
крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</ |
насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује ц |
нограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, |
простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цак |
ађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необра |
по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи |
рела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу |
лио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и |
у! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила с |
— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати |
аде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше |
е: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p |
пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у |
сли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах |
о бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Амери |
ди су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке |
питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два |
о на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте |
а вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјес |
ит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздр |
се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа |
ри он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од р |
јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпо |
е приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тре |
, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облак |
} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице л |
ло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је траж |
ову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им на |
одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} |
н се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> < |
га познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p |
јстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у |
он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита ј |
осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по нек |
о подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваш |
собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу |
ошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне |
тавише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве шт |
говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу |
агла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим |
као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на по |
нувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, |
ности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога в |
слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу |
о се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно |
к, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је |
ми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једна |
оји једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} |
се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="su |
S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се |
ем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на з |
људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, до |
<p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се |
едао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се н |
ли, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га госп |
пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако н |
гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио |
н тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто |
отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле |
чну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кр |
з свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Н |
</p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову при |
њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о ње |
а; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је |
ав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, пре |
, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше |
оред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а д |
/p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док |
</p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} |
у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново пад |
ника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну д |
и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми |
се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не |
ало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. < |
м вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо и |
блачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом пос |
а диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, |
стави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаш |
се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} |
н смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто |
узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не прог |
а брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: < |
ви сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да ј |
— рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и над |
а вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чис |
, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га т |
на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А |
ни неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија ш |
има прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} |
појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинс |
јех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свиј |
г града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} |
пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} |
ја ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, пос |
еднога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и да |
илата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико н |
све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио ни |
.. </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и |
љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону |
рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака огло |
дан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурн |
дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потриб |
круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђ |
увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се |
изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не |
асплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, |
а.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст |
} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш пл |
ишта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље изн |
тужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше исп |
а!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Уч |
на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједи |
стите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво про |
.. </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досј |
сија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у |
риво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — |
ац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, прим |
— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори |
..{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чи |
{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све к |
знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: ра |
У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} |
и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лиј |
прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и гов |
о ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто |
к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга. |
варало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их ни |
О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти с |
Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатл |
не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се ба |
ао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заув |
ини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </ |
ошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из |
емат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непре |
је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си |
су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} |
Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозре |
уђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — |
го вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто по |
ду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га |
се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча |
акле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци. |
Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се |
</p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? |
е беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао |
е негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, у |
дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; |
ама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, |
и већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>На |
ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— С |
ледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај |
шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S |
Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S |
а слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија др |
</p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама |
е у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан ни |
в и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боров |
А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не с |
ад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се у |
опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо |
а ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричин |
е, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријеш |
у опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се |
и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам даје |
аче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p> |
а ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице |
авати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час ка |
ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> |
шта нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на т |
није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши |
...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пус |
ди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе |
<p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила стро |
} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и |
ља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се |
е ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> |
он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опа |
И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опр |
ло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{ |
ка, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— |
/p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам |
уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дош |
а наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} С |
Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем |
разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S |
а, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те |
икну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасни |
отегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? |
сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> |
о се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо о |
а избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да ш |
и претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је оч |
Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу ј |
ту, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од |
опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се |
језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су |
ђење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се |
нте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— |
, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко б |
ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом д |
дем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га н |
носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Мл |
а мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} |
том на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> |
</p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, |
може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, |
и се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и |
мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викањ |
треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте |
њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па |
би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво р |
ка. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с |
еснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви пор |
ло. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало на |
> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: |
о била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (пор |
се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мал |
еници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ру |
/p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо |
правитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дј |
евоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова н |
ласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је |
виједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је и |
.{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали.. |
ед богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Гр |
живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто ш |
ужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе |
к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, |
остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и н |
рамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову |
ен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’ |
у њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Глав |
отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то |
Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто |
хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротињ |
до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: |
. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи |
’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у не |
лила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто |
.. — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треб |
к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не |
све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> |
ктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> |
није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље планду |
идим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Рец |
.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре |
зни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмов |
части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет |
по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као зам |
ин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — |
један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p |
подин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с о |
наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама о |
ени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бит |
ло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме с |
му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре |
риупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га в |
<p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milesto |
чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на |
двест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> |
!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, г |
се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А |
елник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> < |
који.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! |
зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... |
да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетри |
бопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ доса |
боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одах |
.. вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— |
<p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака и |
{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вј |
и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеос |
p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожур |
била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} |
ама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далек |
на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао |
ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свр |
иде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, |
— озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује |
лећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежач |
Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шезд |
добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се и |
се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у |
а опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одгов |
ађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба на |
Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељан |
дан од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећ |
шити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, до |
ет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто од |
то, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к м |
ам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> < |
другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који и |
јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима |
вца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и |
ћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије кац |
вјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем |
Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим г |
днако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон |
а била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикн |
ином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се |
уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у сада |
</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и пр |
ори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под |
војим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на |
липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно м |
с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису |
</p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти те |
а дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнал |
е бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? |
довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, п |
ичке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду |
— А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на ко |
од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе мол |
ниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> < |
за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у се |
аћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p |
реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све пот |
емље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост |
"SRP19041_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина |
решло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отима |
одина да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам |
ијеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећа |
те? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му зе |
кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, ка |
ц од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназиј |
а ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не |
поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне с |
</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </ |
а. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би |
к је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјеск |
у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>П |
може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли |
штво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми |
и маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Њег |
е киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући |
њене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не |
узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; |
{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} П |
роз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило на |
астоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, т |
вјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају м |
послије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ра |
ји су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био |
два се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p |
се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и ту |
рје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе |
цу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке! |
живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако б |
лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски |
едва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздр |
ања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затрес |
</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, |
p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло б |
ијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цр |
ступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми зами |
јим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> < |
ош врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјев |
ају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан. |
едаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се прол |
одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке |
Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову |
ан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> |
свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се с |
скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њ |
еша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да про |
де сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна |
фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" /> |
дњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија друж |
је било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бри |
ушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њ |
еверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега нег |
ит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај |
ажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је т |
орубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз |
повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађе |
сим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си |
гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело |
ст’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у |
, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њ |
замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко |
..{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} |
ебе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, раз |
ога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> < |
лази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред бо |
жи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјаш |
а њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на гл |
р не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.< |
отцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз |
тио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. < |
о. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! |
адић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је |
<p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пре |
алове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се о |
</p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p |
у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пр |
Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупн |
његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат пароброда |
се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пре |
и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљени |
вину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост о |
нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо о |
авно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку ка |
ише није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни п |
<p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, |
а раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесм |
</p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе аге |
селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> |
жећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мје |
</p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није д |
а. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаш |
а од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погн |
се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плака |
је пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, збли |
<p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p |
лушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка |
м очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој |
.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове по |
о!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А пр |
во речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узв |
— измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздањ |
Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд |
ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши б |
, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили |
рве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми |
— одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње риј |
Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Ци |
ели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочи |
и старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да н |
ми знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} |
н малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се |
ала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људ |
к о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да за |
етство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те |
— Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили |
очитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо |
врне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погле |
ти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p |
сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби г |
и? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас |
се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... < |
а окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се врем |
ило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— |
ћу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити |
осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савје |
не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— |
увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навла |
некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и наг |
о ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Ју |
вједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из |
ан.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након ре |
штрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фе |
у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Доб |
као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засје |
асти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослиј |
се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије |
ком.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако |
враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стр |
почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме |
ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молит |
било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти ч |
смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичк |
журимо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвије |
а одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође |
сподар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, |
е измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </ |
— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> < |
p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пу |
гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти з |
твари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није |
p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамн |
аки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, |
му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим б |
ло!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Ради |
га сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници |
уга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погл |
у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, |
ам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гост |
ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме |
ну?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се |
у спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <mile |
— упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбали |
у се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> |
рње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате |
евојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месна |
Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам |
а га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому дра |
Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, |
миче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за |
p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако |
— насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се |
евам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{ |
аменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетло |
ас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — зару |
му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с п |
ђу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</ |
дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драг |
изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, теш |
је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновн |
p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми |
раштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свј |
тли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> |
Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </ |
</p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у сп |
шила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанств |
т пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говор |
позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било |
а крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од сми |
небуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи |
иву главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> |
је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> |
... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. |
ти, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p |
о ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда. |
је све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на не |
са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да |
д господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше |
и измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, бо |
хом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: н |
смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласк |
и к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљ |
<p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> < |
реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако |
/p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких |
био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме |
итељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препор |
гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јав |
p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— М |
нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом |
— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај о |
е према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим к |
и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно пог |
>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. |
ране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погле |
одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право |
ико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти |
— рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме |
руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више |
и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле го |
павица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, им |
и над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насми |
— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових |
пало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вру |
јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p> |
м двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом |
је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, |
ијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по вој |
ер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важ |
.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост |
о, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у ово |
одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и |
дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> < |
зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић |
p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави |
ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, |
Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и |
мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И |
вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} |
овнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сир |
еду прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, |
оварам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишље |
ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. |
ратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га |
овољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје ј |
средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Б |
, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с па |
аново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S |
тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се те |
, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — |
</p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p> |
ештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. < |
разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје кућ |
туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у |
ом сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним свој |
азио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S |
људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Гр |
божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му м |
го што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници |
љу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у ур |
помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико п |
му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и |
но. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> |
и труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор |
покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p> |
и на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. |
нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од |
ица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. |
ом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле |
у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата поз |
времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је |
p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У груд |
нао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између |
едногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити с |
гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше з |
јек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! |
јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже |
<p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша |
и других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} |
ише га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Из |
е и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пре |
обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим |
мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да ви |
е и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} |
а младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно с |
Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— |
свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили. |
внога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би |
јанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друшт |
p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељ |
дигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице |
се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, за |
дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</ |
шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза |
врх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. < |
г се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога |
. </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон |
пунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црв |
це им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољ |
о њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Ив |
морила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одв |
ијед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У уш |
м, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен |
ошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савија |
<p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје |
раћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к |
ишта не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо ци |
тавља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> |
часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином. |
ицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио |
жине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његов |
етно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у |
<p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат з |
ј сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно |
</p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и |
— одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А |
се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на зе |
жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш к |
дило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцр |
а дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дје |
пари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. < |
Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Та |
} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи |
подару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави |
јарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући од |
ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се млад |
p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их кој |
а жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И |
е заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> |
не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде |
зи доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p |
дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — приј |
у да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — |
убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сме |
повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме м |
ори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и поглед |
p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да |
лник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мриж |
је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред |
{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S |
одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани |
ут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица |
ђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке |
задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И му |
от. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар |
/p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна |
е.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих |
јевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> < |
колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво прибл |
атићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и заб |
собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле |
куле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се у |
дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дош |
ар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебело |
; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклеће |
прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна |
скопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну |
посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — го |
јечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, |
а се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве |
шта зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </ |
. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам |
литици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Преп |
антеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадај |
и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако |
ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не |
, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да |
лада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула |
Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мрт |
новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; посла |
ладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с |
p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, |
е угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се |
} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и трес |
окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон п |
ну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да с |
к за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду |
осиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На пра |
се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па т |
пође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. < |
а, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјету |
е рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и |
ијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, изме |
атила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а |
ћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се |
уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је год |
ње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва доти |
је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као |
им те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало з |
ане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> |
потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у вино |
се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штет |
— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре |
, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од ли |
д њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјен |
—умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и |
е понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, |
. </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим с |
ијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигур |
е диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми јо |
зрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце |
ригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лије |
жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здрав |
чај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећ |
даше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет с |
и живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим краје |
га се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гл |
ви прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом |
рвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хва |
ике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам н |
абала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућа |
жи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сје |
бразе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђ |
то је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњ |
а далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да с |
<p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше к |
говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{ |
погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И |
мо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос при |
доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу |
х ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао м |
жније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот к |
гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути |
а учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није |
ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији |
ти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому |
ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико стариј |
{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и м |
доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад |
.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на |
је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски жи |
прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да мо |
ало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту |
срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плави |
— полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво |
бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га р |
же да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, |
гоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод |
ази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помиј |
једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о д |
у се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздраж |
рило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и ја |
вљаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећа |
у се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У |
ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, пр |
Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка нам |
у у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> |
а час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада дол |
на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо |
гао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{ |
екује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно |
и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како |
да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио и |
рже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала |
оја се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би |
, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади |
цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакл |
ија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и на |
е насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исп |
...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, |
А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и |
Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим |
Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се прем |
ска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом |
али што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете |
на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде |
прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— |
рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао д |
тије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— |
зимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли н |
риме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. |
се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га |
а поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега |
да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> |
убављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, |
.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјер |
ти окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — сла |
а меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час млади |
сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одгов |
да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњ |
ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} О |
земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, поче |
хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу |
p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пи |
д куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве |
робудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљ |
бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — о |
м њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> |
— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чека |
оту, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује свето |
а паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, н |
тлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Изме |
рану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама по |
шља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња |
о се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, при |
о и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се ч |
p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво в |
ешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вр |
етири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и |
е овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја за |
дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А в |
њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам |
а настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. |
години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим д |
службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, |
дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође |
не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мис |
добо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p> |
к тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан. |
<p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо |
; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабав |
говара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> |
исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво |
моћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </ |
је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено |
сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p> |
у заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} |
ребало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом |
S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се за |
се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и |
арчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замилов |
на неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
ако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се ред |
уче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> < |
реном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, турка |
нило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, пр |
рини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре око |
Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наш |
је се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у ц |
, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти зн |
> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> |
ћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци х |
а се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе на |
а за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше бла |
ари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! |
ему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац при |
раг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири ст |
ај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кр |
е живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га д |
му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица |
душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага |
о зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова |
> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се |
а...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </ |
па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му по |
Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одла |
ли се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало с |
мијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада пре |
вео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики пе |
столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— В |
ц.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и |
забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо |
се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} |
оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тај |
о је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече док |
е. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> < |
га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била |
им овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посмат |
ови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас |
задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушај |
слије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер ј |
не за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и |
и и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S |
p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— |
<p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијет |
вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и |
оке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, |
јор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи д |
не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној |
и оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилик |
} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="s |
гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цири |
пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службе |
непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико |
жине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим |
, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у туз |
узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p |
<p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужи |
а, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре |
ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — у |
, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу ва |
а, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упи |
</p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...< |
издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му |
док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годишт |
ло добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву сил |
имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпр |
кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, |
у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. |
е бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, |
уби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— М |
мућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— |
<p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је пот |
ану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе |
у, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужик |
загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац |
</p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ пла |
д хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма |
догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе к |
врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p> |
— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а т |
’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако |
ји бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — |
p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка |
није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко |
е за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да |
у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </ |
: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо |
<p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам |
/p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на ж |
<p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна млад |
у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјет |
, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима |
рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао |
јетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p |
е за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и |
се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он |
— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> < |
Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> |
ека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђ |
новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </ |
ома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкод |
бом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка м |
>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... |
дите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добиј |
луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи |
те окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ниш |
пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак у |
к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. |
е; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — ре |
је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је |
ржи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царина |
ће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?... |
штво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу д |
аш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као |
ти из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Би |
од крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> |
одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се |
ијед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу |
овједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настав |
— опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! |
отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! |
им изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. |
ви се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше о |
ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицо |
— Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново |
ије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријер |
то ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној |
се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо |
. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> |
— рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — |
једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привин |
забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је |
Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онд |
чем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирил |
а онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} |
..</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Гов |
о зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми |
ијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година пад |
зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, пр |
с чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> |
едити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које т |
одар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био |
го, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се н |
се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. |
у.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатит |
е могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у р |
о жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а наг |
адић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе |
на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и наст |
ледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаш |
<p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А |
осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пр |
е са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе прист |
свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви он |
се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала б |
ове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха сво |
прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и |
вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради |
м погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. |
исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му |
ле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја про |
је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за оног |
ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, чо |
од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори р |
а!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било |
уке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић |
и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. |
и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S |
како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних факт |
ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </ |
а либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у ва |
нац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмиј |
о, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— |
ди чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећа |
отврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази по |
дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим |
им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда з |
асеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, приј |
далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунце |
свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га |
м послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку |
руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} |
сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— |
и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послу |
гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у г |
ић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање н |
путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к свом |
/p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести из |
то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто м |
зино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око па |
алекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љу |
а њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Он |
, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Ј |
. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло |
, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је п |
о Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом |
крете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају н |
рнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При |
>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог са |
хвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја? |
, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p |
е жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор |
о и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — |
! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да р |
ије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па |
сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о ви |
и, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице |
тио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? |
да.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада |
до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. |
уку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} П |
. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одг |
и, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је пог |
тари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима |
попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјети |
Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Мо |
за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећ |
а, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га |
опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труд |
.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу |
ила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни |
{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјер |
: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи ни |
сам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме о |
сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па |
оварајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и пр |
шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да |
ко му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— ре |
угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, т |
да к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — дови |
оштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво |
ри у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како |
тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p |
Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога ка |
да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шк |
нда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Д |
ко ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... < |
и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p> |
питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— |
. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потри |
нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међу |
подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> |
одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом |
итку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране о |
да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође рав |
ј сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> |
х безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао |
х ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
у. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и нај |
и да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} |
је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као |
Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p> |
} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S |
што се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си мла |
рши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{ |
у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирн |
?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Ра |
прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро |
му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стар |
хаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! |
њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSe |
.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И ње |
која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једна |
а она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{ |
носио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} |
ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито: |
смјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим |
м да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало |
ва му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лис |
абрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном са |
, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на п |
љно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> < |
} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нек |
пу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом |
и се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присј |
еопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и св |
S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за |
.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго п |
ивотом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазг |
не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од прва |
отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у |
рдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен н |
— Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас у |
ане, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бо |
у?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча в |
е проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли |
, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина тра |
и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови ја |
забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године дола |
ети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други |
и и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — |
ке на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресв |
молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за ц |
к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи |
{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка у |
често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, |
сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— |
јицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. |
о чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очим |
сати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше ви |
<p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, д |
/p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се |
погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна |
сти.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху ка |
ше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе си |
<p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — |
очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости |
ња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. < |
опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово |
је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му живо |
се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p |
иле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ни |
ога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили |
исам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам п |
треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ст |
..{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му ј |
дило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и |
р тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—тр |
прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за гра |
ојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих ред |
а из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S |
/p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— |
ред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелник |
p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> < |
ићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу по |
им свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} |
ом, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун |
чене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и |
а на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине |
о.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двад |
се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. |
ену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако |
S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варош |
летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке |
И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене |
ати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита г |
е и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и суд |
низности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> < |
котине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако |
</p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричав |
{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке ка |
</p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, |
у сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове |
и, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести њего |
p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар |
свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљу |
Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихват |
преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па |
љ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти |
<p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; |
ње сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу нав |
аш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи |
војка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо< |
нгубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он ист |
огом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо заг |
{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој ма |
даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да п |
— јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама др |
опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару ц |
мир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да п |
чи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити |
еш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и ја |
чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструј |
даде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е |
отелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима биј |
ху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио |
а опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} |
пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{ |
иди се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се ба |
одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро п |
заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао |
дали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; и |
ући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба сам |
а клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притај |
, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку |
ђе му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одг |
нако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили |
И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њен |
здрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски |
тину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена ус |
олицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим об |
њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да хра |
/p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ |
па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гле |
..{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот |
леда јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте з |
.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну г |
Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени прип |
година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на с |
ени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи |
е! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница |
дломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим гов |
већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће |
базно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па |
ави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том |
е да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још |
Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се к |
изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе пониз |
Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припрос |
ораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас б |
сове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако дома |
ло када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери |
а је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну |
еро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није др |
ог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друг |
Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штог |
бити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, шт |
, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер |
и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, |
јемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети |
рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... |
е га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем н |
са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ |
ваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам |
лади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава |
о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе зак |
овори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, |
е им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је |
полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, ис |
ио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла го |
оду“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставни |
е да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ра |
ајмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распи |
се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише ради |
мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о н |
вите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњ |
о га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну |
{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А пла |
аше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ч |
д и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити |
сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла. |
му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} З |
ици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама |
уте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Ју |
орезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне пој |
њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око |
љскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, какв |
, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео сми |
и вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Мариј |
цу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а |
м и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> |
Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвије |
хотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе |
е некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</ |
</p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо п |
аће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети |
млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице спор |
вјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља |
А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скрен |
је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њо |
то питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љ |
p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </ |
/> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рај |
?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> < |
а одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми ј |
те! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка дола |
ецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили па |
стаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма |
и!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава с |
она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек |
а лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. |
ихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код сво |
како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пу |
сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћ |
ов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађ |
едне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ће |
.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је |
им, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује |
не главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— Т |
еке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . < |
анима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатр |
шљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину |
ме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што неп |
иран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоц |
сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуг |
оби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </ |
ду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни прог |
емирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада с |
се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. |
стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом |
ори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једног |
пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не о |
н све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на |
у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој п |
окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и п |
<p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као |
отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо |
ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађуј |
је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не |
е упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му |
у разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им н |
И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у |
пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња ос |
ала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци... |
„ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а д |
смјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо |
обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да |
пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме |
кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца |
сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S |
ра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој |
е слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно м |
епоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне н |
прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — реч |
ења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне |
знину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика |
а.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе држ |
су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догара |
чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу |
не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Са |
као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хи |
<p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говор |
туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{ |
о гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је с |
вали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и и |
ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S |
знати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, кој |
господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се |
као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухв |
а јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун нов |
уша да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини н |
черас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је д |
/p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада н |
зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиром |
лађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Шт |
Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> |
њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, к |
ше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толи |
то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо дв |
врпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе по |
а плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! |
ља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење |
пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се суд |
се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је |
} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру |
ш полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучи |
ком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учин |
/p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — за |
у све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колик |
искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Го |
се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата |
не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их с |
орили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — про |
е све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S |
ке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде ме |
враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана. |
пћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји |
дна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега за |
раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише |
} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и |
ује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море |
о обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво |
— Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас |
чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!. |
постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, з |
вари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не мо |
<p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се |
ва млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше н |
ако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади |
ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар |
Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и бр |
покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер ст |
е ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p |
вну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p> |
з образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и по |
ерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <miles |
варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијел |
аво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковин |
измјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико час |
оје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко рас |
прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу сви |
<p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на ври |
ником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем |
а као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој нес |
добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје |
јмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта о |
от и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, |
Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гле |
ђе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај р |
ирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Ј |
погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекорава |
ито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са |
и пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којо |
раз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вриј |
ељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велик |
се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он |
ио је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком |
т из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у |
ашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеос |
</p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и |
намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење |
нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику |
се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се |
о од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А |
ебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па |
било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Н |
грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без |
{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — из |
за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали |
и сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и |
стадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћа |
пала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ни |
У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>От |
— на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — |
и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро в |
да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не |
јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> |
маш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља.. |
о, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росн |
да по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски |
} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p |
да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла |
оји мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не з |
кочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у с |
и, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу |
о чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, |
говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из |
ка.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} О |
дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран д |
о јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не биј |
наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се |
прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена љ |
ну очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а ра |
плота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вј |
гуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S |
стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја |
као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Так |
се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући |
ијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све прим |
, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који ј |
обље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом |
, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчеку |
ко се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево |
људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </ |
јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире |
.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p |
живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годин |
му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина јед |
дмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} |
ње; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јав |
лико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прам |
чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: |
пољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разгова |
>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја в |
очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће упра |
асмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших |
е клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњ |
животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њо |
бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да с |
сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче |
влаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија |
милаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Са |
тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош |
ше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваља |
те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дије |
е ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџб |
њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хт |
код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све т |
д је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије |
сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с |
обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осор |
</p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што |
ани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољу |
, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јур |
осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p |
p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</ |
е много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића |
жили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просја |
и је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је р |
ма до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С ј |
увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун харм |
натрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети за |
о и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Г |
се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато ш |
аче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. |
ло се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима |
одвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратит |
са. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави |
своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији |
и управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову до |
ијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана по |
едоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво |
а плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га с |
ђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ поша |
ктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихва |
ње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... |
убље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се так |
кане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред ц |
рхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржав |
осадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је в |
рње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га ган |
собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује о |
Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради стар |
бличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} О |
тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! |
, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим пос |
мисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— |
ите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и |
погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. |
агу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи |
а цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља ре |
шта; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си |
чих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвем |
о, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се ск |
у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, |
ни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретниј |
ће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p |
га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осје |
ом своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашт |
.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија |
Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стран |
љиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресј |
ој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p |
ор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p |
есмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при овак |
тор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али |
’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на |
јстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред |
утовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодал |
се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога |
авнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p> |
енкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, |
га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Ам |
стали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио. |
Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће |
— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је пот |
S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га пл |
вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — |
е пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у кр |
ади, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> |
звонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сус |
ац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ни |
руком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и |
д ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Ка |
у: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пије |
>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... о |
</p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас ј |
ора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, |
па га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами м |
маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он ј |
а у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да |
а, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевој |
S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{ |
ско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред с |
цу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Мл |
морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње д |
Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не |
е помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну |
дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сј |
у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоћ |
ија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је д |
ић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S |
ији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претек |
и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако |
а обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој |
ари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Н |
ладости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У |
сте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод |
ад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност |
ла се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло |
на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили |
ва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи п |
ћ.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, |
задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море биј |
е и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А |
простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио к |
њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, пола |
<p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: |
ично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш |
че јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, |
ега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој |
це на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије |
у то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као |
ва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Ди |
ије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати. |
часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к зем |
днако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њ |
као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је |
— Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. < |
посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> |
а жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и ба |
днако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушку |
Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пр |
И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док |
ћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам р |
одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p> |
о. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чи |
продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и |
е Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С у |
облачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} |
неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, |
ед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учин |
то се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек к |
је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори |
тару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече |
му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва |
мирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико |
преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можеб |
во је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{ |
, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку |
ни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком |
уго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p |
— пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ вино |
— очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чо |
петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— |
та видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p> |
усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и поглед |
у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим |
ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте зб |
и човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се сн |
оста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да |
од судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.< |
ема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, за |
и се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — за |
> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се п |
сти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљ |
вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, м |
х да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјеж |
ачисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети с |
сле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Как |
а схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падо |
икола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за |
јести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони |
дило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p> |
и се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Не |
руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У |
маст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме |
и слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно из |
а, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из к |
ке, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање |
те.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегоре |
ијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом |
олијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их |
те се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али |
рави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је в |
p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његов |
мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone u |
.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на теж |
ек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири о |
каљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне. |
ихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пр |
мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнис |
се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отвор |
ко њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што ј |
{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, ш |
умијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и |
униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире |
ста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном |
леда свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од б |
асет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се и |
то сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутит |
ас посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволи |
тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обе |
Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота. |
а стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што н |
труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Бр |
естоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрест |
и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки плам |
ом; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господи |
о је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и б |
вати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, |
времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, ни |
те докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је ме |
му схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душ |
на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од |
бродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне |
едња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и с |
зији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кућ |
сних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је |
гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и |
асови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док |
боља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога |
надијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разг |
дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао |
тран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим биј |
то је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му |
пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </ |
ије ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америк |
, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у |
е послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; |
киде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављ |
их успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме просто |
трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; |
свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’ |
и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се |
ије требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друшт |
... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посмат |
— викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима ја |
</p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива |
аше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и ис |
ц му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. < |
19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — пот |
</p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте |
ру вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сј |
ела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </ |
ли око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао |
атрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простор |
> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, о |
ха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S |
</p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залел |
и се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... |
едном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га ниј |
има што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па |
Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевој |
одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> |
ћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристан |
е мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и |
шћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима |
е и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо |
е и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему с |
ха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њ |
јечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, ос |
о одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни рије |
у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> < |
ка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређ |
га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети и |
близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино |
и што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне |
уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци |
укобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} П |
ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> |
ушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу. |
а поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали ши |
} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио ј |
да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се го |
вац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се ј |
лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша |
Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Нај |
у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, неп |
подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око ку |
ај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе |
це јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када |
p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — |
абрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за свак |
<p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у |
силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да с |
не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, |
ах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред у |
исли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом к |
/p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега су |
задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он по |
усти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чвр |
џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје |
цем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао |
</p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на с |
ожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут пос |
p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се |
вот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> < |
>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће |
е јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред |
ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> < |
им се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и в |
асе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како |
отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљал |
шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјев |
Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће в |
заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и от |
ијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и поглед |
владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, |
свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа |
но лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламе |
га није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гл |
исједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говора |
же му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{ |
> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне |
} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у служб |
p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала |
а да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекид |
</p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сес |
јело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о |
и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у |
и гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски |
шком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо |
</p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и |
м очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу |
пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, п |
ца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице |
да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као пр |
уре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </ |
ошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат |
жак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље ку |
у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело м |
обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако зам |
га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и и |
може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и н |
<p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих дво |
на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како |
них дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Ре |
’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо |
сплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклони |
сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бри |
д новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које к |
има се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипа |
варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> |
ку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се |
јпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању п |
ерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне ж |
ле.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} |
/p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закре |
спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толи |
ичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S |
аравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели |
м, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p> |
смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаш |
душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је и |
.. </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било |
им испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјан |
недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у |
њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици |
де затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледа |
ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ак |
политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> |
да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто ти |
дмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар му |
— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је |
ити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, ј |
p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не сми |
>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без раз |
у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговар |
/p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци му |
и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за |
велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у сви |
Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад |
а је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задов |
првице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених го |
с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ни |
х јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> |
сли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из краји |
</p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — |
Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благ |
криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће |
ати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> < |
отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копа |
p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано засла |
нога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће д |
н! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног од |
н отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратор |
рама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, зас |
е свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема |
деш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије |
о наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и |
достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он |
аваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Сино |
на да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, н |
шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блеја |
даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.< |
силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} |
ћу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих ово |
тено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме.. |
е и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разгово |
ици, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, пр |
а јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави ис |
на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> < |
кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи но |
ца“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да |
године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали |
адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво |
е.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на |
{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори д |
. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерил |
е и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема прави |
? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Ц |
>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрад |
рео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесн |
жу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо т |
осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p |
у, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће |
> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их |
е ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, из |
и се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке д |
говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и |
рузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже с |
p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је |
адића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из |
мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник |
ари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од си |
за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме нанов |
еника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у гр |
исто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се б |
у да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му в |
о, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и о |
и, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит |
је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на с |
е, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху и |
вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит г |
леко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, |
господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} |
Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава при |
ак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет |
да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женски |
ши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико |
лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{ |
леме очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да |
м, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чи |
има — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на св |
, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор р |
рговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудн |
осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модр |
— настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсјед |
ебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не |
смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да |
ју по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политичк |
га одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходник |
рекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на влади |
сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору |
и неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као по |
ан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа |
то сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — за |
гурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче с |
е из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у п |
реди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини у |
унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо |
ака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом |
цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} О |
ишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ |
ега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих зауз |
ду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива в |
Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{ |
оз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одл |
} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увије |
угу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Мариј |
о долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци |
идите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мје |
д.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослоб |
а се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ |
. па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје |
Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћ |
ез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом |
и, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у ча |
њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису |
господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ст |
едоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да с |
село прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуц |
ас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, |
је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пре |
јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Л |
ао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу |
рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га |
шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> < |
етлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских |
му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресв |
и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Л |
краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштв |
у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до |
едина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадик |
наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах |
дне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише |
на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на |
ину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо |
а, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу |
ућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је ве |
синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија |
о нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, и |
Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затаја |
жешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се т |
у у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, н |
дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и |
подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио |
а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску н |
се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како |
зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте б |
кршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он н |
пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шт |
ети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па у |
вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да |
младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! |
у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слобо |
тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који |
! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — оп |
змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море и |
је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу |
а натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су |
...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја шт |
усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и прит |
оказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом поли |
е и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповје |
ћ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде |
<p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се |
најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. < |
пућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужас |
а рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и п |
утигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па п |
ота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим |
и живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— |
знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! |
те кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и пог |
p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> |
Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш во |
а.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу ника |
ш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас |
питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — без |
ђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ во |
S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гле |
није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага д |
талим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ |
p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љуб |
па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пуст |
тапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, |
ист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест |
ги ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитр |
безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само ка |
рујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> |
оворим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече ж |
е свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти |
пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске |
ше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педе |
лило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире |
уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> |
Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А |
што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — |
кви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да |
а, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма |
га у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се |
на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> < |
дљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p> |
ијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у п |
а уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је село |
кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} |
зно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могл |
Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима |
е мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче |
у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, |
... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљ |
а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи т |
оток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четвр |
ма, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с |
ца.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — |
ју; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отп |
ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{ |
— Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцви |
и и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац |
дим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руц |
јим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим т |
нимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и |
посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин г |
риге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{ |
стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да |
не; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука |
. — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на не |
их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист он |
загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. |
И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осје |
иба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ћ |
прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу |
, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изиј |
ва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах |
дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми ис |
— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Ли |
> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од |
е треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвиј |
/p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p |
удимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећни |
, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истин |
ку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — п |
..{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p |
оље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи ц |
овори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, |
..{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замиш |
шли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у |
сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— |
— Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> |
лађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, |
, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рек |
ти? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чист |
кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна! |
ну књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се за |
p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита суд |
ра, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо |
о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Ју |
и ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... |
} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар к |
екршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна с |
солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу |
раз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} П |
наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обр |
е их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановет |
егледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! |
ришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и |
<p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и |
криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> |
... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо |
ви јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разгов |
сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сун |
’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу |
и, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за п |
ум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјер |
хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога |
а и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, |
успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најр |
а, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, |
је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика |
је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим трен |
вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасе |
ече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита г |
их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за пре |
} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарен |
је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одгов |
не и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! |
усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћ |
е близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свиј |
мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му |
је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> < |
у, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погл |
тјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> |
— два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А т |
{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, |
азборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силн |
би.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као гос |
дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго пис |
ње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И |
иједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И |
.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све шт |
себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим ш |
ају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје при |
ује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа |
и, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступ |
пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уо |
а је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да жив |
све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева |
рену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Мл |
хова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је |
ку и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разго |
да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дј |
ичује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама |
кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих |
мао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидо |
, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — |
ина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — |
у ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Т |
авица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — ч |
е одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{ |
и.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако |
ти онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на |
ежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да ни |
све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... |
’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо |
— Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме |
</p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао су |
рокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, из |
ижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! |
пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Зан |
шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и зак |
венкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља г |
а постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и прев |
ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{ |
S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... |
стане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ра |
онетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{ |
ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Нанов |
едао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Ив |
им погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па |
њства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме с |
аслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење |
поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јурин |
јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уст |
А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат |
аново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се |
— село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху |
тајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се |
.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца |
у задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трг |
ло пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде гов |
и пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика |
ајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди |
да Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и |
а и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотик |
да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија |
је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више |
е подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Мариј |
акоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разг |
вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћа |
је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око се |
а је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјес |
Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређ |
рак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна |
одао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S |
паца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пр |
крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жало |
у краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали |
и пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до |
вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум ј |
засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих |
ше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и приј |
о блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га |
ио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... глед |
занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо г |
се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, посте |
дина падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто |
тио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се н |
главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фал |
радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћа |
о — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргн |
потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто |
"subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула |
e unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић |
да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се раз |
орни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се ди |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк |
Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говор |
е дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; |
} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика |
путила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире |
о ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови И |
с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор |
тац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела п |
то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може гор |
и гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се |
тељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу |
.. </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се н |
сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу |
Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он ј |
ђе к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурн |
посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у |
/p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте |
тао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — |
он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичај |
овори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и ли |
, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом |
ади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах о |
помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у |
{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим |
ежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p |
ине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише с |
егову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући |
и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред оч |
ећ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се |
свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — у |
<p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— В |
рне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и |
— уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нес |
<p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — з |
да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> |
<p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — ре |
е пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Не |
помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора |
ијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари |
.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне |
ћу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете.. |
ни остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете |
се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја |
p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа го |
а дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћућ |
<milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор |
ро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p |
робуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио |
отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се |
отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из |
оцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} |
</p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад с |
собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и с |
вани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он с |
p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да |
јаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{ |
н неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он ко |
едно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене |
one unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, |
списаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловаст |
киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она пре |
ом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запа |
ених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обичн |
у напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода н |
елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> |
рис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би |
а у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у д |
...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> < |
није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца |
> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, с |
учије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабл |
ала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p> |
а идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! </p> |
ичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвј |
воту у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на мах |
сам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћ |
нкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гд |
зишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, |
бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори |
друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуг |
еду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и |
у љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} |
estone unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јури |
изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Амери |
инили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини |
с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети ч |
. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— Т |
више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном суд |
живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве. |
осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цири |
а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетар |
боје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече б |
д којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и и |
гађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи |
атрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се п |
о, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и |
гледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечит |
пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не мог |
subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање |
Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј |
шће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Јед |
куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, |
у... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује о |
> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјет |
х стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када |
дним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је |
нули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђе |
друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све |
а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, |
утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље |
</p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже п |
арства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије с |
ије било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гле |
ори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било |
.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — |
угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те г |
ељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — пр |
је тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја цр |
е бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, сам |
Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма |
једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала |
јма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Вели |
сну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се д |
ло. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надни |
</p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши с |
тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На бр |
чезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му |
се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене г |
ви се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, ка |
е онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву |
— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо |
ењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} |
огледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта пита |
јери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи посту |
во се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутин |
једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако |
себице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво |
о ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим б |
ислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пус |
авит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по |
ар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја у |
сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Вид |
тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека |
— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледа |
враћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p |
оге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није п |
даје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти г |
p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} |
и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је та |
издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нар |
у објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је д |
е и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — про |
„Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у сел |
ти се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да |
јдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених |
т; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога жив |
вољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио ј |
иједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лаг |
туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше |
ава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морско |
еликој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа. |
а они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S |
и задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борав |
старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цир |
а хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А |
Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. |
стегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер |
т вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, |
остор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природ |
ешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њен |
а памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> |
p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, |
дам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{ |
уца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник држав |
едајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје |
ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — |
аља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га |
к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, |
ели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наш |
са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p> |
ки чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.< |
а добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакл |
о што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неи |
дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, |
тнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> < |
а владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — миса |
нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође је |
у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ п |
Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари |
</p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загора |
а улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у црк |
други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде |
равдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим |
...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да куп |
да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми |
веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вије |
/p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А в |
једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} |
да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: |
имо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! |
и ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то |
S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу |
ше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Ш |
нови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше |
глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скит |
јећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> |
и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Ив |
и састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Мариј |
/p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши |
цала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним зад |
уха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се |
стаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових |
, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки |
љем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити о |
ш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и |
наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар |
Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова с |
о би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} |
е тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — пр |
х не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — |
} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </ |
помену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка |
ак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет к |
четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити вел |
лико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му |
ијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом с |
свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима |
испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — р |
На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дош |
већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва |
у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p> |
ацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, нај |
{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, |
екиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат п |
рош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив |
е и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га зат |
ко дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред п |
е како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. |
из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овог |
с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека |
рама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била ка |
ешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а г |
Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају |
<p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign |
ете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у |
говори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мај |
о? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упи |
д јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, |
, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у |
Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно у |
да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се |
>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Ни |
} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Ив |
еника у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу по |
.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а с |
му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— |
ћи се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, ј |
Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; |
биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта |
шуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну трав |
не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—тр |
ну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навла |
падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиор |
’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! |
обра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Ив |
јеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — на |
нога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> |
ест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не |
нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим н |
ше да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} А |
туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпи |
, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се ус |
мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да тр |
уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишт |
била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — уп |
јепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледа |
р гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шут |
ђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> |
луга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцк |
ече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чи |
га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S |
вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> |
млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли |
<p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— |
д мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго |
ли нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад там |
а! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаш |
} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома. |
рећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они ве |
друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се... |
у људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи |
ћ — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} И |
по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; |
Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а |
/p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен сми |
бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина проди |
ије нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, при |
ачелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остал |
о сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите |
ладић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разгова |
аше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </ |
рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. |
, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега |
ослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} |
ауми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор |
неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> |
воље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим |
наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га |
дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворс |
савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, м |
но је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека с |
а одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпит |
вик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Жи |
едај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино сла |
p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не м |
p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p |
види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи |
посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана |
овјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, см |
и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино |
Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао |
а разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чул |
рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људ |
емена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазн |
зи господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вриј |
стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— |
новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По с |
цу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управите |
тра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам |
е проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. < |
за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћ |
обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако нав |
— поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. |
Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бе |
подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плоча |
јека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не об |
и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјети |
ћи по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко з |
азније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p |
зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је п |
Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду |
о дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ић |
се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушуј |
сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, бр |
</p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу јо |
смије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио |
p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. |
p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једн |
осподине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кр |
гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави |
и бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако не |
укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше |
рдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та |
наковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{ |
оваца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуг |
лник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа п |
агоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдн |
а, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећа |
</p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S |
се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете п |
а нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и са |
.{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши |
..{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и |
и момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му б |
<p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио с |
аном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија |
и, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у |
?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Пр |
ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га |
у вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упит |
вика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама ул |
е се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврат |
оких гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S |
д њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине |
се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдје |
главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>У |
е, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уж |
зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, |
себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој њ |
рачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада |
само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека |
Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, |
ога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од чов |
ез љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у ње |
ну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу. |
између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се не |
да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ови |
и.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала |
у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се бр |
ри свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к |
кама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.< |
> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом |
на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме присло |
ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад |
Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — пр |
о некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјев |
гњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио |
одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осј |
да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да |
никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда |
ци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— М |
p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему бр |
>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упи |
овање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — реч |
о живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, углед |
завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже |
S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ |
а за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му |
а што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа! |
ћу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се |
ан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до н |
оскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, |
p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она сто |
и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу |
, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> |
} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери |
узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у бијед |
ко дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p |
Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и |
а погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада |
војке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за гл |
држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве дру |
земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Ц |
тит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњ |
Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, |
сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Зат |
ћеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’ |
но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се за |
е набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати |
отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: |
шчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си ос |
уку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </ |
гаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око |
<p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад ј |
</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељ |
и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изи |
се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишч |
ате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, н |
веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци |
гу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетреними |
гледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју |
ији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, |
ице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заод |
p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш |
одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових |
л за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучи |
астави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпо |
роведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио. |
службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога |
опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S |
згрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да |
или већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне сил |
них врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вра |
киташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам |
је дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а |
{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зра |
сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече |
и живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за |
и.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прав |
гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник |
>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S |
S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје про |
главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећиц |
, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се ски |
ње пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и г |
уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гл |
рза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журн |
раво, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! |
, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвиј |
отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи |
аљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — |
„злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао с |
ре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гл |
/p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> |
ло на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој |
p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која в |
у звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p |
стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између г |
за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе |
опан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с па |
пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и п |
се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>М |
p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се ка |
<p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. < |
зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином мо |
у на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о млад |
водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође |
аху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </ |
едом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон у |
о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи заније |
ђе први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S |
орчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p |
ом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисл |
ада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина |
амим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, |
и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло д |
јех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке проту |
отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помо |
ави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p> |
а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред оч |
аву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак |
уја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, зал |
молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом моли |
да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људск |
разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше н |
ју се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ н |
; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </ |
умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду |
снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се п |
дит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам д |
’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају пр |
ви: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S |
S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смир |
. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фами |
у фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо |
уде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивну |
ља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће |
удете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена ж |
смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} |
живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче |
е; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу м |
лу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до |
у, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> < |
пцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се |
S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздра |
и му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада |
јних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му б |
објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и п |
{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{ |
еђеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...< |
них мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају |
теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете с |
ринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{ |
е. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он сх |
а, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим |
<p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. |
о бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама наст |
згу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљив |
пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но н |
те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. < |
осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Цр |
</p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се |
! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испо |
шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму |
рљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S |
p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо |
ји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — |
</p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна |
базире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње о |
>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упу |
{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упит |
а њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар |
већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожу |
о јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину |
</p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат ј |
у: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к |
во зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и И |
да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стар |
и ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздр |
гатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући |
— Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње |
p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му |
те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за |
Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S |
ђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он им |
ици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то |
ју врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и з |
идјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво с |
штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он |
с. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потај |
</p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, |
пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— |
/p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— |
шла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалил |
цу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> |
— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслони |
јих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да осл |
> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће м |
> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде к |
Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо |
p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p |
комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику држа |
! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рек |
А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи |
>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љ |
да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме |
пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу |
еда доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} О |
едва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у |
ве стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне.. |
p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завиј |
...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се |
негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива |
се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехн |
Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, пода |
дала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! |
шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више |
— и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јо |
часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — |
нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави ни |
.. — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољство |
ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије |
живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајде |
нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закрета |
баћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом |
што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се |
закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опрос |
шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, присту |
ко би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уд |
очео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> |
ишта толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љет |
или?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните |
затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрок |
дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо |
леда за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а д |
и се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи... |
, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад |
е за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се друго |
... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде сна |
А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући |
Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је |
! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, |
ика. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако |
ече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да с |
макла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако ст |
! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу |
лоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ве |
ј очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се пов |
. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и коли |
— поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>И |
е.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и на |
</p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна д |
него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он |
самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... |
Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило |
а снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чис |
S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој |
не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њ |
тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни |
се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрј |
.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске те |
да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мо |
и и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема сн |
тину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док |
и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано ли |
осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко |
жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених |
Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине пома |
хове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простор |
>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, н |
опли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их |
је ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски расп |
неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди д |
заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних к |
по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмј |
када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и уп |
е је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живов |
сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из проце |
уштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је п |
гледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом так |
ећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било ви |
форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко |
раја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сир |
/p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црве |
е, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше ч |
гу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони из |
<p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој |
ичини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда по |
у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путниц |
здражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли с |
с тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види |
е у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење зам |
мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад суз |
{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета. |
} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, |
јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним о |
С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да н |
ти се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразлож |
з оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало |
начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, |
то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер д |
га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећн |
е разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p> |
четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке |
чин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не см |
дајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама с |
ако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од т |
то стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну ли |
у она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти њег |
ошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели о |
.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић са |
о! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати |
та! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене |
.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен |
ла на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг |
чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се |
Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена |
и, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно |
ају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нари |
то брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о с |
нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотик |
дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозо |
стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Је |
е уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло |
те слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се ви |
челник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједн |
ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад с |
ката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена |
, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса |
едак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у гр |
звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живо |
} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељ |
а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним зв |
оњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски гла |
словити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што ни |
ле се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. |
пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> < |
вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто |
ред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фра |
о признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њи |
живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља к |
апрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је нем |
снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се |
код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне за |
о оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по ком |
} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше обју |
свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чуј |
равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од п |
<p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти |
ну прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низ |
ају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских |
м, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире |
с.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили |
е сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у с |
конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, |
кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо |
ак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво ча |
, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једно |
} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик |
ера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{ |
ема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркош |
маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоз |
мири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — реч |
била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико |
а их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен з |
лачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У в |
њиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте |
никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може под |
проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Зати |
нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза с |
рубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је |
</p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати |
дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га б |
Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, ни |
јаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана |
бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не п |
адна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж |
ња му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога ч |
гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач |
ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с нате |
топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов те |
звадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без кри |
<p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она |
} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чек |
жгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да ки |
ло камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор |
поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одго |
буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и |
спе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — |
и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, |
> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета |
оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврат |
гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и теш |
а, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијел |
јенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одми |
е дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна |
чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једни |
жина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хар |
а се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} |
</p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођош |
у? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> |
м и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из |
ик пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи |
! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p |
пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни љ |
кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а |
<p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осј |
асом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у мла |
ам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико ч |
к траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи с |
е се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са с |
харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у |
ер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није мо |
олесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му |
иеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у |
Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица з |
ито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјер |
ти?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако ј |
ио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак |
ј гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и |
али да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад |
е, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Бра |
ој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје з |
о је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас р |
оздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све |
овораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година пом |
жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дан |
а музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну |
му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној м |
S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учи |
Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— |
о дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, |
на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се нај |
ао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} |
јеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и ци |
главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пош |
суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у |
у, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по м |
овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, |
патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се пост |
учи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одг |
ве вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађ |
аћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако |
исли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се |
мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге |
от и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> |
уше, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне |
прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> |
ало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и те |
ивина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше |
Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људим |
разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и сао |
те? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили т |
p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до нед |
учешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није пр |
у собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати |
вору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, |
ше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— |
рави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предоми |
инка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазга |
ошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. |
</p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам н |
собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p |
</p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући. |
је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо с |
о се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они присту |
вак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у ц |
је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски пис |
уху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p |
добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им с |
оће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће т |
S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ч |
Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме |
ам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће п |
— смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на |
дљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, |
/p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је лист |
ве то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и |
— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам |
— То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да ни |
ам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрви |
— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! |
а блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сир |
инези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Нег |
није.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на пр |
труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи род |
ни су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за |
ља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литр |
у се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} |
у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје кућ |
</p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново на |
} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p |
уо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и ж |
отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари |
>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и |
братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрж |
те, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке год |
су почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите из |
земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се |
рагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, |
ави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за стол |
<milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и нада |
но хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше и |
Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чино |
лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је |
сматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бија |
чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била |
мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Купова |
да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — П |
ати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвор |
те поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, |
вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књиз |
е на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{ |
Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по надн |
! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме |
латит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је |
у, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и мол |
о дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит |
познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. |
ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће |
Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особ |
ачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носи |
ан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати м |
лас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш |
и, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ с |
есе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, |
ила је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да |
х га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетни |
сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Де |
дбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде |
во ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти пла |
окон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати |
и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Стари |
и на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се |
из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пут |
аг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га |
у и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p> |
да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле п |
аду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, |
/p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада |
зумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим |
нати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — р |
свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му с |
првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка |
ту? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај |
ешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се јо |
, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Мар |
сам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поп |
м бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да ос |
а сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . |
адићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — о |
се тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами |
а учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво |
о три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може |
Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> < |
му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к п |
од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> |
е окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забри |
е на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И |
ћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> |
чит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — оз |
есечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у ше |
егов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Мол |
/p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нар |
најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао |
аде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су |
ра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра буди |
ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А |
се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и |
старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа |
се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе н |
м мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивш |
науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p |
тат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{ |
р мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд |
у, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту н |
а позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p> |
а ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне. |
ао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио |
суде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га п |
о Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била ни |
кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{ |
њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које |
замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину |
узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана с |
погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дн |
рама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје |
иротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — по |
рецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не о |
осве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и |
ароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и |
е дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Г |
.{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким |
себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњи |
дахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио ц |
лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирн |
његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шет |
сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да св |
цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у о |
о, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакш |
и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у |
} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјеца |
аше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир |
ари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p |
штала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху |
е силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p |
д џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило |
ом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, пр |
јано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога |
што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегл |
таде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, о |
арени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свје |
— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су |
се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет к |
вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам |
у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!... |
<p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату |
А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, |
ете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди с |
и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се |
старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На |
. — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско |
ије, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешан |
исте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед н |
оме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— |
гоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село |
се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осје |
> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p |
пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> |
дно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче |
м списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је рас |
дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци |
исливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час |
једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједнач |
ури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебу |
књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господ |
пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — |
провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S |
и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том ми |
о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да |
о кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му |
натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за не |
рен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> |
урчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише л |
</p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену |
длазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљ |
ед живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за |
p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за мо |
када подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелни |
, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор |
збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој ку |
о погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја с |
, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к |
/p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p> |
дине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у |
немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјех |
Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјев |
етиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би |
гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче |
сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управите |
} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Ј |
о да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо по |
о од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик мож |
ржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространи |
јући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљ |
га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што ј |
Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{ |
шчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и ди |
и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће |
х грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да |
утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И |
чини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи нач |
p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу |
као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га |
, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала |
са се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот р |
уд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се |
/p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би |
{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ни |
тишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S |
ам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, до |
...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отпра |
Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старо |
за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме з |
о, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — |
ије друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се |
И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се пр |
а, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обас |
вакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво |
аједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих ва |
p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p |
а му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </ |
н Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и испр |
да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расви |
к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син пос |
љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се с |
ше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између тан |
, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S |
илике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па |
гаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p> |
ице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених годин |
а ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му |
тим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече с |
илост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова се |
е већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отид |
тизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше |
Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да |
чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечур |
вањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеш |
p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се д |
ље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека |
то су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свог |
редљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је |
/p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} |
и. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у |
јевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о |
гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушка |
ј уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— |
м је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољав |
ине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом по |
<p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да објед |
у, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је и |
ода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Амери |
м пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није би |
шњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се з |
униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </ |
стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене ру |
вао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба |
а сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p |
уши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом |
а на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> |
ба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни |
и је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — |
али смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се рази |
је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете |
нога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже |
рвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим је |
оли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути к |
пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! |
у.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p |
.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац пре |
а за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка |
се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и и |
лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и |
стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће |
гу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} |
вори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку н |
не, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељ |
ом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суд |
уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјес |
нских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захла |
ставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци ч |
се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— В |
колико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женс |
отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на врат |
вирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке ј |
/p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морн |
е; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у |
е Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакн |
одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија. |
ре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је |
, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у ист |
ије осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, |
е, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се и |
звања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких |
— не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је |
прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот |
о ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велик |
у о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у п |
заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к |
м потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — о |
ја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </ |
<p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојни |
прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ... |
ослала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је н |
а коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у њег |
осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је |
и хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се уг |
ок мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, |
окра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p> |
ш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не |
и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате |
ама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла д |
е замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемогли |
S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде пос |
у ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме о |
и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада |
жуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња д |
а осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде оз |
а добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упо |
што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо |
трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи за |
ба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим пово |
Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач ма |
Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и о |
вори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — |
“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— |
чини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како |
бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између |
чију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то! |
дицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облак |
аријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укоп |
а њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> |
поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они ра |
S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брз |
ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски ч |
и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за стол |
азлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се |
сма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилаг |
— свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би има |
ше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно |
му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при д |
м, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујућ |
лики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Д |
тупила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на |
сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. < |
ливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} На |
ква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, |
ту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, превр |
вде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник из |
сли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрча |
рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, п |
тави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> < |
ристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника |
леда се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, |
нита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио |
тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој |
</p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање ками |
набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> |
шно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; |
ности... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао п |
ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! |
тва, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук |
Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну огра |
ћи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјет |
на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама |
еко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. |
шав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, к |
па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кл |
<p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си |
смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и н |
или! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбр |
нути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступа |
ићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
<p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетло |
о хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И гор |
<p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха с |
бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кре |
н рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> |
бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">a |
</p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} О |
је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> < |
<p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге |
се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлу |
и нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> |
та Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и ка |
потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о |
> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — пред |
„десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себ |
, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој в |
> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} В |
...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво |
; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па м |
<p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али |
p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> < |
Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чи |
с... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га |
. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— На |
за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— З |
читим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, п |
ата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти |
! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души с |
, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни р |
а гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе |
</p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из |
вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о |
атко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи |
опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога рас |
уги крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарств |
ознати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друшт |
руга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже уза |
јуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти к |
во. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто шт |
>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множ |
упу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјешт |
жешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој |
сијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило с |
тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у огр |
ним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и до |
леда га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кре |
д првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица |
мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом пал |
видним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постељ |
екоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осј |
у јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод сл |
е ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" |
се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — ша |
има шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p |
изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљ |
сови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. < |
едну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћућ |
шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за из |
одору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду по |
’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окре |
а, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и |
љују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља |
али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Ча |
а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку |
рдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’о |
еодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њен |
новљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери ко |
и дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећ |
, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љу |
ога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама |
из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често д |
к он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да зн |
И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и закли |
е поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препира |
себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице. |
Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви д |
акојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако т |
, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако |
забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкост |
не му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалб |
е воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> |
Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила |
>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али од |
та.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниш |
леда се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} |
сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на раз |
наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не |
p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њем |
} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гле |
трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гл |
елом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. |
ијед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади |
е задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико |
а, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом |
ли смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче |
о се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућ |
и копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча р |
, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе |
траја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чији |
авши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узб |
ом, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — оч |
сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је |
исто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — реч |
идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам |
еколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласо |
чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра |
уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стиј |
ј кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> |
S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разуми |
шао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га |
убач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загон |
се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћ |
ше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави |
јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице |
вук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ |
и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ б |
да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило |
им крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} |
налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му к |
још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене обл |
.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита |
ан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би о |
разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажар |
р пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде нас |
зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, р |
из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућа |
ијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега |
чкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржав |
.. </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који |
физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насл |
о не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> |
ељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им |
питивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски |
а удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукош |
ика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донаша |
ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи |
ш и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. |
ак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те з |
а, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1904 |
ако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и |
</p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре по |
је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше ул |
ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трош |
и... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни влади |
оји изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, |
— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S |
уо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се |
е очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те б |
машише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црк |
, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако са |
животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, и |
ане дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјев |
е у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, т |
срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Амери |
јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</ |
вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце пола |
познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махов |
пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Ни |
>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! |
сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двори |
а велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p> |
он неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља |
их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело раз |
и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! |
ети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Ив |
ављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, си |
p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажми |
, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није о |
ад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> |
, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — |
ати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радо |
ме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијал |
новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних с |
</p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу |
их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба |
ито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши по |
а се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу |
олење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао д |
још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ај |
о се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним |
е, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, н |
већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, пром |
се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну п |
литица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран ме |
аве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави |
ишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} |
вјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, прест |
аше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, о |
Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваш |
уштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се в |
гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милоср |
х каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мр |
ију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је |
ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вј |
оћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. |
коло, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на извод |
еодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а до |
оји је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сј |
вједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поште |
више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хла |
Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Мле |
цом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дом |
о што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је |
{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу |
ше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их |
аше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше с |
е још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он кора |
е у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је |
p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љет |
пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори о |
а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испо |
млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметник |
ед црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у и |
га?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада |
мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напоко |
могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени.. |
токо Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изнен |
с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— |
и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују по |
корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... |
равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано по |
и. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваља |
ко! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом се |
ријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо |
ти Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће докт |
разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>И |
ључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Остани |
ст. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, |
. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила |
— и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њ |
ристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се док |
у оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље ос |
p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се |
гове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>З |
му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се |
лижњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички |
шио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас! |
а се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чел |
ста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју ду |
одне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{ |
{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замеке |
им очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, пл |
аједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то в |
надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондј |
а пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога |
арну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се |
да пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га |
њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напиј |
омирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и пок |
те ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи |
, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> |
у се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — је |
Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори исти |
и очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема |
је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој ту |
итра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни сам |
ного — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трж |
е мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли И |
и одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине |
а оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част из |
се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на о |
— опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је |
у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> |
да у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече ти |
</p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у |
селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и как |
а пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско |
ј вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу прип |
овито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом |
один са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а |
</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с ос |
ве зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод |
да је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима |
у руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>О |
је ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, |
е ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мо |
стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, би |
ренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> |
росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пл |
којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, п |
замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави с |
а.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p |
ој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима |
ецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— |
спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А |
је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије тра |
која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива |
Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дје |
ичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лије |
канац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође |
поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговор |
> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорс |
и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати |
а и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вир |
е цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — |
колико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутр |
могао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души ј |
оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Е |
p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> |
е му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ п |
о једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио |
утрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустил |
туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. < |
ј се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене г |
акорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу би |
еиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позла |
p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе лист |
p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p> |
потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском |
<p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је |
вље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа |
мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка јед |
а, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, б |
мљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На ла |
. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> |
. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — |
ма. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— |
омчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, |
њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гле |
или час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; |
, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би ј |
ашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће м |
же, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p> |
рав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зим |
некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се |
ети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} |
е, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и м |
мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весе |
и сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро |
бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да на |
изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрл |
ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Њего |
днако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут иска |
одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> < |
е нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пи |
— приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво ка |
лика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А по |
>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху |
плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао и |
авао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе п |
аћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изи |
жити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p> |
астима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, |
ладост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље |
S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Зво |
пет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу |
вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мо |
ља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожу |
во. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне п |
ам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја ва |
и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </ |
боди и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не д |
ре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Стар |
прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. |
и подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се |
> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи |
„Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и но |
а му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А |
аће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — за |
часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још ниј |
тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога ч |
— Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у си |
вди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет б |
и и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници из |
ити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром пораз |
</p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па |
кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа |
дине ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и д |
авјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете |
о прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> |
у се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! |
— понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви ј |
вотињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напр |
аљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог г |
ном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше и |
пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p> |
> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи ј |
трењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{ |
ући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пре |
/p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и |
сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о с |
о се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га с |
еде у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Е |
’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се |
/p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p |
опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем на |
ише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен о |
исли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у живо |
ти се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац |
поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Г |
ригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. |
исли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су докто |
у матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад с |
скрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, |
о се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она |
јешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У |
ругоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирн |
вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за р |
нио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с |
д! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p |
очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма |
ашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она с |
говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— |
дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од о |
е од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — С |
. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, реко |
ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— |
тргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и на |
и измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам |
. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе |
нда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко |
е је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто |
Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; |
а, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не |
м?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! |
јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, ол |
а наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ћ |
че удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да з |
Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому н |
кога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с |
ече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко |
, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у ма |
Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у И |
еди им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним г |
јте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад |
Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хт |
ио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило |
иска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не |
смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде |
претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свејед |
ућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ |
гма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на |
кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљеже |
о се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, пр |
љао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бо |
ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што |
ва лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхт |
каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је |
ћнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих и |
бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и и |
S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка ми |
нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћ |
ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче в |
ело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико |
ање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако |
/p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с |
— понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но д |
хати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујућ |
већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> |
ло у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад би |
с Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му г |
наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндањ |
њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љ |
е нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се см |
танке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије |
пћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов гл |
ија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече гос |
тароме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе про |
{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и |
е ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерил |
етар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за ти |
аган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава изби |
чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине пок |
ве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет. |
ља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озв |
осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> |
више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и п |
о, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке |
у влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски доче |
а села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провиј |
литички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и |
а досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем о |
сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — |
политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве |
е је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли |
ије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и се |
буђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи ње |
ана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне нао |
сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их г |
Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад... |
. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сун |
ако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сје |
уми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој |
! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> |
о ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој с |
<p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат |
ако намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи п |
/p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомј |
на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и за |
вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је уг |
о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би м |
ијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његов |
горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} |
е бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још не |
паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше |
, док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како г |
авише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају к |
ком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад |
ла би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S |
и је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већ |
</p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око |
обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, п |
ахове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над |
дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, |
вршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се |
ном, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриг |
зире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и |
да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у мор |
јовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме п |
д планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како с |
уче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није |
<p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у м |
из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, |
друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим |
пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједн |
вотом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, т |
лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа г |
рији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— |
етар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим |
а силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати |
не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и в |
јгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} |
аше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} |
жаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико за |
</p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ п |
— рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет |
да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> |
о они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Н |
далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и |
ећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао как |
који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други |
ник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да изв |
дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких твр |
је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе |
се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некој |
есто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној |
а се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, најед |
ну и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит |
ута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и |
амо вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нан |
базно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тад |
ла).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отпи |
осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о |
м.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њим |
мо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако с |
ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да |
атрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надо |
рле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од њ |
трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљал |
е од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу |
А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И ма |
о се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе |
р како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? |
е због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не |
емо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> |
не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S |
ски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде |
Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прих |
ари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано |
а настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добије |
...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Је |
ме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо |
крене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље д |
што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је т |
љане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћн |
огодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да |
ије се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што |
ник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Ју |
„Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у |
одао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ус |
а се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господи |
љезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не |
искоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Б |
ест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се |
S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за |
наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру м |
редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праш |
ин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о памет |
ани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јав |
и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— св |
у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?. |
смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у јед |
од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> |
p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. |
.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} И |
ори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога |
Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> < |
дгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <mil |
биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; би |
у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте коз |
</p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на |
р устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би в |
да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну докт |
зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани ч |
а ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда |
зну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми |
, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> < |
зирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник г |
и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, |
лије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p |
Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјени |
н усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </ |
јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Пок |
људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко нас |
очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Љ |
чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча |
са као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p |
јене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отвор |
и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или |
метао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под |
стратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p |
могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> |
— Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши |
господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Зна |
. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позив |
лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американ |
лаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једн |
латићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p |
ин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — ис |
за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнак |
роскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежак |
црњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргу |
ве их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знај |
{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском |
, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{ |
таријег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула таков |
дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између |
} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше д |
мицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјет |
повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник |
танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега ј |
стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућет |
јући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако |
се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много |
о му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим |
те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је н |
!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља |
иједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана |
ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише нов |
е! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, |
е посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, да |
ши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва доч |
а треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — |
ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један |
ад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дје |
ило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматин |
к...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину д |
дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори |
ко би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге |
</p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздра |
у нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стру |
ого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а љ |
свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што |
трибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А ме |
преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на ш |
у живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важ |
уту, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна |
дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке от |
се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат |
} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бој |
говори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </ |
го учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртву |
о. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој |
у да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мисли |
је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да |
аше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село |
ому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако |
велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на |
из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и каду |
он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати |
есједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе годин |
ло стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим в |
ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јем |
у руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Бра |
за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем уна |
јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомен |
о“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на |
оји иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијел |
зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да |
ека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. < |
на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишит |
ре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица зама |
оли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну о |
дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, |
Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку ч |
треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала |
из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа |
. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p |
S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагну |
овачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> |
ровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поп |
p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш ре |
.{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоћ |
час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојан |
ојој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и с |
послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу |
еко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује |
зговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколик |
е страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину |
} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начу |
он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да ј |
. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у |
<p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сје |
се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испре |
S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засв |
и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back |
је их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном |
p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— О |
и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Н |
и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господ |
Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече |
, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити |
} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стој |
и видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличј |
љује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су се |
> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, |
тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу |
лену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си |
шали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекош |
еднаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, |
м се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих |
му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Же |
, ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапа |
раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо да |
ји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав |
њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио виног |
S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но |
И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у осв |
па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика |
сто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе |
д срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хла |
.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у |
заврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати |
оше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мал |
ја свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потр |
а ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао н |
рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико |
е! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и |
ним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код прв |
</p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другариц |
ме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан |
мља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ |
> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и то |
се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упо |
а пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и у |
арија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, |
остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча о |
ошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбен |
огу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну раз |
ође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По б |
ети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> < |
{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да при |
е он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; |
— И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђе |
ги, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако жи |
мије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: |
себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на |
не и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто |
цом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и |
— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристокра |
што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесеч |
се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни |
е с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште њег |
да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан |
ао сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева |
лике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до |
е га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера |
ога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прат |
а на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> |
ли звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитељ |
вали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — позд |
откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Поми |
одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, па |
њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушк |
розд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетског |
У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам прича |
но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се |
а. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> |
е насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Д |
х дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста... |
ога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, ил |
ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао |
сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и пог |
зри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није |
дните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговар |
се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишља |
је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо |
ји истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и ос |
и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је |
и.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао с |
он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је ин |
сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио |
а бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу |
ских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је позна |
њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше обј |
рином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старије |
а причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стаја |
доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} |
е!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што с |
гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се |
е за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно |
је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Жив |
е диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далм |
ем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, |
у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути |
угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, з |
прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање |
огледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред |
ице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргњ |
зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је |
учно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к |
еве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о старо |
за брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кр |
код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син б |
вога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе |
цана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишар |
.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се |
горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, |
, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема р |
пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора |
а њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће ј |
лијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из само |
<p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјеш |
мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али |
е пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над море |
<p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је удар |
рвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гр |
ећ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залеп |
с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум бор |
часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над окол |
, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p |
сти дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, сел |
има мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи замета |
ју, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По о |
ико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запл |
ињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом |
у, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. |
тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало |
еч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и и |
к жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отплови |
рује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљив |
су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада с |
х брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи |
и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељи |
и о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на не |
оре.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на п |
</p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава |
у уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана |
рама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S |
ке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По п |
о узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а |
ослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази повр |
> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с х |
, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату |
.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти г |
“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам |
ко!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> |
па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаш |
нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавиц |
обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лу |
ошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и оста |
/p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећ |
док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни |
о! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама |
} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће ост |
ло се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то пра |
аце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преок |
тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, р |
еки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво кри |
маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би б |
е новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у ха |
уља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим до |
е боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> < |
, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му |
се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је |
е видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачн |
осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом |
во зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се |
а.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху ис |
по разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа |
и! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени |
еме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијел |
има стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топл |
у безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке |
м, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом |
није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао |
усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако в |
дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба н |
јемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не исп |
тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњиш |
убине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљен |
тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{ |
зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к св |
јаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко |
селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој |
намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собо |
нички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и уж |
диш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до поч |
букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјеху |
ни његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, |
о прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам п |
коше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом до |
ти, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сје |
а винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу |
држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </ |
образи себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја и |
еднога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Амери |
аније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{ |
себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не прист |
а и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега |
посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки |
е, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин |
и за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молит |
Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> |
могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— |
овјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито |
, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — |
и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И т |
о би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попуст |
је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? |
же га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опаз |
му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захва |
е доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души. |
познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите |
једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљуби |
рна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у го |
ли липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још н |
.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нота |
њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави влад |
овао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — |
товањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за |
исам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме п |
За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, |
у је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке |
вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хих |
мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p |
нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од к |
хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к ж |
утра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја |
иђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима ш |
ртије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите о |
бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара л |
се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше |
аље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одаг |
{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ч |
сијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири жив |
тима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, |
помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} |
зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p |
} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу |
једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је уша |
Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте |
вац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Би |
и живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже г |
адоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме ок |
и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим ота |
е дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; ид |
слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасн |
ије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кат |
из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, |
смије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрет |
а на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи |
<p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p> |
ниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима |
дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем |
отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А х |
и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошени |
, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди ра |
уда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, син |
упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га |
у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе |
ема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хра |
Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљ |
пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори |
а су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva |
с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишч |
раву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању |
ло и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све |
аде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној слас |
љивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче |
зумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље. |
и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову не |
p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао |
сао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p |
ешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрос |
мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очим |
ића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љу |
страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се |
еже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопи |
је загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га сав |
е осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; |
их мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало пом |
же се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{ |
{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, д |
ожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће |
а села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дје |
аде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{ |
јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је |
е. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и о |
p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{ |
У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаш |
па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу |
{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао |
јаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Т |
— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се |
ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури |
а се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово |
дњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели орган |
како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} |
измаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по за |
ница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пр |
Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи |
заху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да с |
и ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срча |
лимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових о |
силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се сва |
астирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је ос |
у придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вир |
ише бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисе |
{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанств |
ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не з |
ту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше свак |
рашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку |
ијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново су |
оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослу |
Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хв |
мицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови за |
јев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој душ |
ца.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе г |
ада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му |
сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земљ |
Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да |
м, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с |
би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу к |
“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сес |
пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хо |
стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да на |
продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратим |
покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{ |
алне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава |
хтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружен |
из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред оч |
де, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше |
ло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, по |
ства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни |
че пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за |
<p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме |
иљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> |
се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватал |
уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће |
Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бет |
— Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаж |
је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све н |
сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо |
ен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук ње |
.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу же |
маглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада т |
што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пу |
чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S |
на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни |
о.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је св |
ва мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије |
ишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени м |
кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти ст |
и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у н |
здуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са мо |
женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко г |
аца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и |
и.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, |
ва.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је нас |
аше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ују |
иеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристав |
илан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година п |
у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из |
харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланц |
пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели |
ека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневнича |
е на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — п |
ла старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога пра |
а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, п |
</p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> |
те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни нед |
цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена |
ет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је мла |
Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу |
емо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. < |
Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговара |
</p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат |
, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије |
кло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — За |
рестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и |
ристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала јо |
p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо |
ицу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговор |
су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђ |
е; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут изл |
спикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угл |
<p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње |
а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде г |
а криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — |
е је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет ф |
! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су ред |
>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ћ |
ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори |
ти она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже уза |
ука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га |
ке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи. |
и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p |
тњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнут |
— Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, в |
приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледа |
он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и |
у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и |
сто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к |
ака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би |
тлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p> |
а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говор |
о ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице |
друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банк |
једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућ |
јем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ј |
е главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000 |
и! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Т |
И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома? |
се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однес |
. — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. < |
иво помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем на |
а ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може ж |
на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И |
поље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разг |
Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. < |
ти да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би |
дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узм |
љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} Н |
евољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... д |
а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за |
остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било |
ли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </ |
а кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур |
шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћем |
— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у |
сти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S |
га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и о |
<p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја пит |
да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичи |
, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво п |
ој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p> |
то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’ |
амирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни кор |
ља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</ |
— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни привр |
вак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти ње |
ри. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а |
ваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу поди |
— понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од |
чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} |
ине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — У |
’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} |
ми и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма с |
ије рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повр |
се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Ст |
му је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку |
— јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам... |
говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и |
же прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам бо |
хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите |
ет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — р |
ачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројн |
ке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— |
слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец |
ни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном |
опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фа |
одзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непозн |
одаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у неп |
S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори |
саве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се ск |
сто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам |
ико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искр |
днако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хук |
накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Гла |
ује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на |
их допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и ст |
вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену с |
амоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су |
аде да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опа |
осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} П |
м застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Т |
ођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половиц |
а дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијеса |
нцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри |
Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће суз |
нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око |
} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји |
запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице |
д су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће |
се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно з |
е. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пар |
са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле |
јетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много |
<p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код |
ме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о |
ме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да ми |
рата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунч |
прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу ус |
у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико |
авају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвен |
<p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи. |
угу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и ча |
столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га |
ница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пје |
њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стиго |
ге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински луга |
и могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вр |
весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре |
чери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — гово |
пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с |
ета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опи |
p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави |
{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љуба |
е, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрага |
је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} |
раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече |
овори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долази |
љ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што |
младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет п |
кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њихов |
, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони гла |
је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и ниј |
овараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старче |
кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао у |
алеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговор |
— зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би |
здражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И ка |
сјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и |
живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час |
птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чи |
освема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђ |
труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило нег |
и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — |
егова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих |
..?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не мож |
нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчез |
њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и и |
ете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Најед |
к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча |
здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мис |
њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весел |
пираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жар |
ло, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не |
рвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се н |
мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина |
имит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну о |
десет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога ро |
ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до |
{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила. |
о како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака |
које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори м |
још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Год |
мицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> |
Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље попл |
дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мир |
н жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би |
ети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, |
зиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се игра |
пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху иша |
нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи |
какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се ско |
— Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам |
узела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; ве |
м цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграв |
ивој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — |
ње; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога |
ече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и |
толи и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, прос |
и каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што ст |
у се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништ |
а нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом ос |
вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенк |
занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> < |
лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} |
хајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ће |
огла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биј |
тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, на |
у је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, би |
ујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак |
рени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо ос |
у се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пођ |
инској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села. |
зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља |
задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући н |
у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њ |
а га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засј |
оду размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бр |
ило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кора |
а, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишоб |
прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у ч |
и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада |
путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, |
рнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијет |
сат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбе |
н једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на в |
њим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство. |
S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се |
разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи ос |
лени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевој |
e unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дан |
а је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а |
е је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну |
озна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit= |
већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се |
налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <m |
ртије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благовао |
>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде м |
на заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њо |
ју му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој |
можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— П |
о за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне м |
не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра с |
а маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво и |
у, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пр |
— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не м |
е само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> < |
p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени |
о овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита |
S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. |
о чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а с |
код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на |
тавит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну |
је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље ј |
е патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу |
о моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти |
</p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још веч |
рговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето в |
измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше тргов |
си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p> |
<p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... |
ишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо. |
о је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па |
p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Ср |
— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Лу |
бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, |
<p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је с |
Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је |
ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} |
И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред др |
нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше |
на и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинс |
овод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.< |
ла, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прожди |
и.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она |
и, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима |
своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу |
јетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме |
залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истрг |
амо да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> |
ћеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад |
м рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно и |
— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> |
асмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— П |
рава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко с |
на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га |
је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро |
p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и пр |
великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем |
— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— |
p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнаша |
га није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога |
p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. |
кну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараш |
еш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригла |
есно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за соб |
вима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У м |
таде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји пл |
еђу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} |
, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистин |
чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су |
ло да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мниј |
у оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на |
е се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозби |
<p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ип |
до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни |
етлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} |
облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско ч |
мише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђ |
ао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попа |
м мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто |
о се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе биј |
— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p |
ут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — наре |
/p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид. |
бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам |
о долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лаган |
адвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, наст |
еодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очим |
о преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му неп |
нио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књ |
ут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> < |
ја, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило |
евучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од по |
аше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Ј |
ери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, в |
мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше теж |
вуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавку |
пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и т |
кле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало је |
ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не мож |
<p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он з |
ран, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простор |
ухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа |
дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, о |
’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња |
уде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се |
своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лак |
ст. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи |
га — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као |
је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од |
зика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио |
ко!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше м |
одили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјев |
>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и на |
у Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се п |
оме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају пот |
ојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све ј |
ела пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором ра |
насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би |
тање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мо |
ио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У с |
му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијеп |
дно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута |
упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он |
и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако.. |
а зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући д |
ећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља п |
очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам те |
..</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеж |
, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте да |
а! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми |
и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— |
ћи се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби |
погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, рашире |
:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </ |
одине саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите |
о весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да |
одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила |
не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога мла |
редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице |
его да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — |
да стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!< |
разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњ |
ело.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади |
Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац што |
и их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прих |
а и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — р |
ала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} |
и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{ |
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу |
рташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујућ |
{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечер |
} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} |
да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удо |
да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... |
То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрен |
зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао |
поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} |
> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па с |
руштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у п |
авље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше о |
р.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> < |
себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад са |
е више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзи |
пази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи с |
а покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављају |
и се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку |
на пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише су |
Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника б |
асели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато нам |
што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по ду |
вори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p> |
стока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, п |
е и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! |
ена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштв |
скога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у п |
вих грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту |
ас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско |
и! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> < |
ље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали зе |
ви.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога б |
цу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу |
. </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бах |
.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за |
е и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би с |
е он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него н |
поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све |
о да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лаг |
ако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте |
могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас. |
бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младос |
благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега |
леду је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гла |
о би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде |
сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ши |
јетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по |
ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим б |
апа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубина |
пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из |
. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </ |
очине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пас |
’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који |
гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим |
љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се жи |
ике.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом п |
нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима ре |
лижње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и |
ц, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ г |
мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови с |
<p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлаче |
у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њи |
домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, по |
магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сло |
из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p |
и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без |
.. </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а |
окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p |
> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, |
поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља |
.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и |
пољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности шт |
у сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у |
му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне |
тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далек |
етнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вр |
/p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јаши |
ад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру |
јешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи н |
сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, тре |
ваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. < |
та у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на |
је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, у |
а, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничк |
сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... |
рази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чеж |
— а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће |
S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала |
е му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да |
њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у по |
че стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — |
S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успа |
ло конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младо |
а вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже с |
му што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћ |
е улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} И |
бире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с |
од топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених ми |
јевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чи |
оција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти н |
дје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем |
напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — За |
о замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; |
о, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушки |
борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да |
{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цвр |
ако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се |
поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи |
S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањ |
то даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи |
аше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело ни |
између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути п |
ом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше м |
све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </ |
учна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њ |
S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу д |
гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p |
понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А |
епродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да |
ини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпи |
прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо |
то!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— |
емљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га |
њаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуд |
“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсниц |
је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се стр |
енскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, |
е у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе |
данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим зајед |
..{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојк |
м пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p |
не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у саб |
тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим оч |
драви у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташ |
.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није мог |
у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се |
о животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти ж |
нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му в |
код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица |
.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </ |
ћу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до |
и се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што |
љана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његов |
преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чеж |
а се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колик |
ваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схв |
аше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, д |
створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашни |
сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану |
и не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, |
.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети обј |
ана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тад |
ајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају с |
ки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука |
езбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} |
олишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев см |
тајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у ње |
— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S |
или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек прати |
глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што н |
аше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња |
ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и жур |
оје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бје |
..{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и п |
ах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врх |
а; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљава |
се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили почин |
ути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала добро |
ло и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Г |
то живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </ |
о никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каков |
Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као б |
и ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама |
, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</ |
јао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром оби |
лаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, |
ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу |
читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме за |
чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што |
ру да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, |
вост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чис |
ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом од |
ли и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p> |
ито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и |
у са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љу |
а села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{ |
<p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушк |
ао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p |
селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p |
S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се |
ори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— |
морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, |
исто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, ил |
рхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и |
it="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осје |
ији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то так |
се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче |
А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и |
ашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно ус |
ко није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дј |
како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило |
ом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке |
ивезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људ |
ља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то ја |
p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сиг |
че старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с нао |
кону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, ј |
а га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирн |
ни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часови |
бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлад |
лад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} |
разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем о |
евице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господ |
зан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— В |
али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мен |
регледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, |
ивања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и |
ке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а о |
осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опа |
} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће |
ему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа |
лио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш |
ечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ П |
мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста шт |
лике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> < |
новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку |
и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} |
.. — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га |
да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Б |
</p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на н |
сило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, |
е исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан |
у младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је |
ова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их пове |
и вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку |
а главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те.. |
лазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје с |
и и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије |
<p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је |
ору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови л |
љом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Пад |
ка само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло |
и? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говори |
огли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо пол |
ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што |
тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за по |
а ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је |
иш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — |
Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво нами |
олили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе при |
Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак ст |
и платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му. |
се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше с |
су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст |
во га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво |
дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма види |
p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! |
рави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све ур |
ама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да |
.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жуп |
на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима |
и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много |
че да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази на |
ући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је |
Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио м |
ше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с ув |
ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, |
је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, на |
</p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и так |
м разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — на |
ед гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим с |
баци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупник |
, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, је |
а у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из в |
е лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло |
ан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору не |
озна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камењ |
дјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво с |
е Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу |
плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> |
дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо н |
и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком |
вирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није |
село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Пут |
ећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, |
који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бес |
х није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>По |
чије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим |
се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, у |
на што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> |
S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвес |
p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати |
угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама ш |
ицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлач |
равећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. |
непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се ок |
лесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p |
ом распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и |
!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваља |
надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дан |
м душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјета |
љање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну дру |
да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, |
љатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли б |
— гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, н |
е изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга |
> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу соб |
да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили ку |
се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као |
stone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Так |
очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у |
авлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу! |
етлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и друг |
у, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти н |
и незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако |
че на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико ч |
етиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. < |
а шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с |
а мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом пр |
стократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и из |
гова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђ |
, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га |
ора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пр |
невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога тугова |
, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И |
и им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и |
ли су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> |
Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цур |
н, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога ниј |
еше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо с |
итно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад |
ало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја с |
н и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија |
у у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. |
...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! |
вијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Бо |
ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах м |
<p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше зав |
трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p |
се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разила |
њером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред дв |
опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који |
ивоту; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. |
о лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у з |
о се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли |
јор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће г |
га измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и |
утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад |
е плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запиш |
, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схв |
о се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисл |
едном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи т |
а. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире с |
ре. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетс |
поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од |
Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће |
списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као |
и питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вар |
.. умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} С |
</p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи р |
јор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па |
јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — |
га дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — она |
помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенути |
оре вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за ме |
до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из |
му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по у |
тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, |
обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимат |
се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну |
сти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин досто |
својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно |
ала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порез |
е отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} |
узима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с |
ежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вин |
да и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} М |
} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се |
ебире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиор |
ена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту |
емиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у ис |
аса, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за ча |
дом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрен |
>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њ |
жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одгово |
и без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у |
а поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се об |
во, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се он |
самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, |
собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни |
о друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — пов |
мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратнош |
ући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> < |
/p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјо |
ари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што |
е, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, |
S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! |
к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутиг |
ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако ми |
е само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{ |
прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догле |
ку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се |
ога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, |
ета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — реч |
/p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, |
пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</ |
могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> |
узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих треп |
заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд с |
н навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се |
одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} С |
и жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S |
<p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, |
— Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно |
<p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село |
Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упути |
е бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе го |
и ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, п |
тупи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене |
уће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустит |
! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; |
евојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чи |
ила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> < |
гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвра |
једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији |
се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те |
су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! < |
орио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Н |
оке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. < |
збиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за |
агнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила |
>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Т |
ше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се |
вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> < |
о узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, к |
о, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши |
ажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и |
м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жр |
да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ће |
допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да љ |
p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и |
. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод гово |
сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, |
на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом |
невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигд |
ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — гово |
дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од све |
брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежал |
етака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} |
кне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и |
и, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у |
ом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина |
ратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту |
ознавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није |
ар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштр |
овољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша ј |
памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихо |
а мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева |
а га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соб |
тиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ риј |
, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укоп |
и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се п |
ени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мур |
тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опе |
ети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар |
м боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} |
гоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво сти |
а га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно ш |
у то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи. |
а. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је |
а опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — |
вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, п |
надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду по |
одољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште |
Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у |
евојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклон |
се. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} |
</p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми |
ем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> |
канац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг од |
ећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, |
нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени ш |
ђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није вр |
! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет |
, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у с |
>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он по |
од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му н |
иште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И |
p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из |
агло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни |
мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— |
траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи |
ћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао д |
остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сап |
че њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи |
годним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код |
опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви |
ну пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S |
{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти плам |
путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да |
животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све т |
сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам н |
е се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{ |
наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени дв |
је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но |
рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Љу |
и, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело |
а ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p> |
..{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтјед |
га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најже |
поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет о |
олико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није г |
<p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} |
е ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дво |
Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након ма |
до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити |
— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — |
оја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и |
на. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника |
рију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S |
е биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изаг |
ник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа з |
кује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријин |
путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> |
ecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже цари |
жацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао |
, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих |
<p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док нап |
се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто |
ов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уп |
м травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спро |
то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тра |
који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, |
аровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпи |
сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ни |
телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је |
а. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црков |
тер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А с |
Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то |
вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврн |
е зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у сл |
ни! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напи |
се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид |
руго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ак |
слушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши |
>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </ |
а — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Дола |
, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој |
{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива |
к тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му |
војка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не |
руги. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас |
ави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигур |
од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због |
</p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво по |
стајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се |
че се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} |
еде да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пр |
еће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За ве |
ом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових |
им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и рад |
у гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени о |
с, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ј |
ти град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаве |
говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у сви |
једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— З |
та дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе |
ди! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога |
чи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него п |
Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђи |
ђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p> |
ратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свир |
озове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не з |
ља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољск |
акова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако |
Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — |
рену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо |
пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, |
е, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. |
е. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бје |
Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се |
/p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако |
жни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке хо |
ави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — |
још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетив |
p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> |
</p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјел |
вши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно з |
зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјер |
себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита |
с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — нас |
— може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да |
вика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никак |
астави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> |
Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влад |
ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелников |
<p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог |
а одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе п |
!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снат |
жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се И |
> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничк |
, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрен |
p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце о |
ви се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан |
што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На ог |
њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он зан |
којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ |
рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с |
нограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} |
а. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи |
.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Н |
ечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њим |
у крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога в |
иједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одго |
епавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на п |
упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега |
трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се пре |
данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— |
жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у за |
p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико |
рике пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно зна |
p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли плати |
ок гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваш |
> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха. |
а мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш |
се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас |
д нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после |
т. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук |
ну.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на |
примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ва |
у је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољава |
жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, трес |
а шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из р |
и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и |
се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху нек |
дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци с |
ад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га |
це се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На |
</p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, п |
ауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на к |
ође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двор |
сти, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине |
аљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му ст |
оји су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, |
ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Ок |
ите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту м |
ав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Св |
.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, |
те. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, |
<p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од ч |
мој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе д |
спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — д |
ође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Мариј |
, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко |
не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер |
041" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ЗА КРУХОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19041_C |
— далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио оса |
рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду |
на на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, |
е од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укоч |
као би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази |
ота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до |
дао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарн |
аљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о пр |
S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учин |
знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је в |
По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио |
а ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од |
кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа заба |
о! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, |
већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног |
Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </ |
прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши д |
/p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> |
з конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, |
вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и |
о мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита |
Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; |
би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте |
стегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у |
што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице па |
кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промје |
све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— |
х посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је он |
>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дак |
описниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошк |
о свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мисли |
је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје |
и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и по |
а липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чак |
нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза |
би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне гово |
жебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна |
ћи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире |
— не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... < |
а је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознав |
младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјево |
росјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили |
стигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило ви |
ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују ре |
позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У пут |
е? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p |
S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код јед |
је се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на |
и и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} С |
/p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши ру |
..{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! |
старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у |
</p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како |
/p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све? |
и... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ |
х прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{ |
лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладал |
— једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита И |
аци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ва |
јући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се з |
Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима ка |
— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи гла |
одвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га испла |
е остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих м |
изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широко |
ицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Свет |
скрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његови |
уче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у |
устош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај дал |
ела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се |
ме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућ |
осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на ба |
а породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре оч |
ицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па |
таше.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто п |
е одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред |
да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи гово |
ска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он |
о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искре |
ца што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога и |
осматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице |
</p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поск |
у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога |
али. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... |
необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дод |
о би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, б |
начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте на |
е политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за |
да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала |
устише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крај |
би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило |
е љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива ка |
ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на |
се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не |
јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакар |
икад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — |
ђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не мари |
опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. |
е шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо ру |
! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по |
стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — |
е могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се |
а нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па н |
рућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} |
рно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова с |
ући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа |
е сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно |
ких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза објед |
ни му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изража |
драве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцим |
ице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичаст |
ти као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се |
постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, |
утито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекл |
да. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је.. |
па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где с |
и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Б |
д стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући пов |
се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво |
{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не ч |
ајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке изб |
замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, |
покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врл |
огледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих с |
трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори он |
са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{ |
p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, бо |
на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што с |
ња мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око |
што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум |
е к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> |
му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по п |
<p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто |
на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане п |
а поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу |
грми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’н |
је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно |
е не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се |
да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није ди |
рави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све же |
е учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима о |
мљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њи |
рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> < |
.{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде глав |
у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако |
а стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући |
озна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> |
е на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало |
Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво По |
це два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p |
овори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учини |
твари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p> |
акрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до |
ође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узро |
ријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{ |
т и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И |
ло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво |
и мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадиј |
ир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдиц |
рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом и |
а: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше |
ј се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> |
ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — |
</p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, |
p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ |
је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту |
вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разг |
га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за о |
потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугод |
х на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште |
.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевој |
у и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и |
игдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из о |
цао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њ |
есвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се по |
млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше ша |
не вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гле |
ка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{ |
} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p> |
хтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мир |
морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се на |
мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јошт |
сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се |
оћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси |
} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до са |
тивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви |
што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим |
вари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{ |
гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво пос |
смија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицах |
{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже |
стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је |
ади јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жен |
разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Ст |
хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? |
; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлос |
ју на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продо |
а сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невин |
олазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога |
ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта |
ека би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} |
мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућ |
ајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, |
агло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше |
јечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани ошт |
S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и п |
жа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи |
д говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао р |
у чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун д |
старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори |
>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка |
што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </ |
једник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се д |
— а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озби |
који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пре |
тари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњи |
поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи |
приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела кој |
се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заје |
Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше |
прекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трг |
увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколик |
у.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове |
а удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их |
одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дом |
ја би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча р |
мерику... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада н |
аго насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад |
ла, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и г |
ста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих б |
мо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави. |
опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</ |
н се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је о |
да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак св |
полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова |
ојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — |
природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме живот |
аве оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По |
ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да напл |
је стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ства |
У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би |
ачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио |
апљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, |
тарац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих |
стави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из |
дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија. |
тренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано о |
о соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> |
одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до |
аде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раство |
ош горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мај |
успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваш |
е к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је к |
агледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани |
ледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне |
; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћи |
ломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, присло |
о у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што |
Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка |
мен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика |
да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошљ |
вијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики |
и.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих у |
јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу |
интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук п |
! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све |
жило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} П |
е и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и |
егову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу ос |
е у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изглед |
да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разгов |
ти, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега |
наки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И ни |
сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и друго |
сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и ум |
се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече |
удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин д |
орскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем уд |
пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива р |
с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане |
е уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p> |
ипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, з |
је, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— В |
ја ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића |
за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју |
сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пр |
чима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу ме |
— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему к |
е као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен |
негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли би |
дух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу |
д му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у |
ну душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у |
мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе |
ише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави |
ута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након некол |
е и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута |
ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо |
ош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупн |
да? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са |
се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p |
љади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чеља |
љали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! |
Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гри |
е: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну диц |
</p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истр |
ице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска |
ури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутр |
и, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини |
не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили |
а. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би |
ку сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био св |
ило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> |
А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — |
рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се н |
лавару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради ва |
аткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по |
се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час |
— упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. < |
је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке рук |
нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зел |
нути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показ |
вјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у оч |
све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно х |
једном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, |
авши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први |
, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих б |
кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гл |
<p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међ |
ажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, ис |
д се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; |
и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучил |
ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледа |
арац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово око |
се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија пр |
о користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброј |
ва, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друшт |
по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник из |
ије чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча! |
а ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село и |
лник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с |
мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему |
све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — |
можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— |
разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и н |
мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари |
ат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше. |
о треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да глед |
закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, б |
ну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф ч |
ричања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цири |
нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> < |
авнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни п |
њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнак |
к! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће |
ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А |
је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча |
нако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— За |
>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... |
правитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и п |
Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са сто |
турао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опом |
Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> |
>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти је |
оредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. |
ромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људс |
у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у г |
</p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеном |
у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све ври |
чно туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебух |
село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца |
га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друг |
</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлиј |
егао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, г |
да и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{ |
а, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </ |
очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ |
ледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздра |
рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је |
слим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не |
} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p |
то, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем д |
брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите |
слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — |
гао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „ |
} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да пог |
гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата ш |
а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљеску |
аше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала. |
само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, д |
и се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су мор |
ју лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и |
ан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум |
/p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их |
кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху ка |
а мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; |
избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, |
на. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стој |
зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Зд |
њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери |
>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Н |
амагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Пра |
на се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су |
уне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило |
ва, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p> |
а их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се п |
свема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ |
ко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво |
ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} У |
не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за р |
Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену |
а зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је так |
асом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собо |
ш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га |
т’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је |
га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subS |
Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> |
За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на ок |
рук дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво |
ежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дј |
уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у |
ргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у |
се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај сам |
авим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, |
у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p> |
Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси |
о се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </ |
ум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их |
ростора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне |
ру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 ма |
вече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} |
наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> < |
ушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће. |
оштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом. |
о, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! |
<p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад |
после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије |
оле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; |
ед њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се ис |
покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше |
нинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на |
рних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Пота |
у, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице к |
и бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} |
у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се |
то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних к |
о чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међ |
ељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па |
знину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут |
најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— |
е Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p> |
е на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јав |
лавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему |
дје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек н |
</p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази госпо |
у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на мах |
врати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора |
ећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би |
Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче на |
овац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћ |
а...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик |
апије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <mi |
и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мор |
ката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нис |
е у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му |
ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на |
ући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте |
Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
те, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се ник |
чарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на док |
аћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и б |
> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прил |
орити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, оли |
p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се к |
/p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да гре |
неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и отку |
, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S |
је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до |
> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села.. |
етлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде |
оји никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме |
ав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор |
</p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте јо |
беник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасн |
ао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво сви |
p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и по |
ватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво си |
јетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђо |
зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе |
Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> < |
p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, п |
их прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја |
судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закон |
урно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— |
<p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, |
сник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобра |
јевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже гла |
јаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше с |
сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p |
ни повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... < |
оводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у |
сподине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан н |
мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p> |
ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — у |
само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} |
Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао остав |
разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> |
иповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди |
ђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по |
отом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— |
га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели д |
се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прам |
зиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави |
же, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задрж |
јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралов |
лики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није би |
во!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме х |
е миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га |
и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и |
. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена |
рете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, |
/p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се |
</p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што м |
друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође друг |
поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је |
роз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. |
љано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да |
а изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите! |
Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над кој |
опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пр |
— одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли д |
е у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и на |
p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да |
жати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгуб |
искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види |
даше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији |
а низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби |
су.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из к |
/p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, прим |
онили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, о |
двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда п |
им врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по по |
, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и ко |
си кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја |
вјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатк |
допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнол |
да се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: |
<p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хо |
еси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Сам |
тајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве |
ти ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се |
и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S |
ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, |
коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну |
успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покој |
S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама |
а. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из |
/p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадн |
до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдина |
дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одозд |
сјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, н |
онику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збо |
дња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљин |
дајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели |
А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовит |
> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у |
с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном н |
по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави |
болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу з |
.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застр |
глу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и |
, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и нато |
ик бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Вал |
грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смр |
р ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарам |
ј и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S |
ављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га |
p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујућ |
ота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки |
рош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у |
е да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и |
ред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздрага |
ма извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, |
.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковн |
видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам госпо |
љује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуц |
улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: ве |
/p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је |
пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника д |
е. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро |
р Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— |
p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је |
ући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше по |
ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш др |
’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе |
ћи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта |
ише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе сел |
младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се в |
епо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примј |
љака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћ |
стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, |
остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, |
хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с н |
спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини н |
уку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p |
ему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди |
да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако ум |
се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не мого |
се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несло |
мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа |
видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. < |
у засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је |
јесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живи |
и негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели паро |
луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тај |
S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лаган |
а, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани плам |
она не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </ |
свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужи |
рно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз про |
ште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћ |
Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишл |
ке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снаг |
них ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Ив |
p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што ј |
ладост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. |
<p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново |
е одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и ду |
.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпо |
елник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против |
еће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им |
ника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. |
роши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскала |
ка је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син |
ла недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три п |
им, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за |
ијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиља |
о сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи |
шно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао |
ће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву |
/p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p> |
и ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједн |
крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметн |
ље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, |
код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву прав |
; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипн |
, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по |
д, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесв |
на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се |
та се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у |
p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте да |
и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... |
се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом |
се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p> |
сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — |
утро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто |
мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите? |
стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми с |
о бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пус |
даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> |
вљам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше |
м послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да в |
кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута |
е говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Ф |
чне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад |
подин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> |
се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </ |
ћи преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд... |
вољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </ |
је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа.. |
блажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фал |
сним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиж |
а је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови |
л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо ма |
али...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити н |
себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у с |
врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Б |
какове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, глед |
</p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има |
не далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одг |
каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схват |
нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово наг |
дну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . < |
и у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмо |
раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове |
> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међут |
м свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, |
ла, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p> |
вијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у паме |
исто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштен |
>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не |
вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њ |
вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози пог |
њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, н |
.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и |
први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дв |
и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да |
на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко пре |
т.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа |
спред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађ |
стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код |
на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је |
{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош јо |
грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољ |
јпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије |
и изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, п |
тници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће |
плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду |
озајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест д |
јесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу гово |
лна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се |
ој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећ |
ћи уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} За |
жаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу |
и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о |
но осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише |
ек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколи |
таје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друш |
се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник д |
а одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружи |
е и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S |
оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблист |
сли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и см |
ори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже |
о, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше н |
над села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо пр |
кове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> < |
иже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође прек |
родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше |
куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S |
застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује п |
сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве |
ла. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, м |
чини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем |
тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почел |
дно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво п |
цу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај погле |
е у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остав |
мало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што |
коморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, |
елео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланх |
погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец преск |
звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико пранг |
им кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдиц |
а сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к |
удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, |
распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, И |
вши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу |
ру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије |
Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старч |
е и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало |
чи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, |
х вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и |
у. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и |
гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>.. |
сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и те |
јећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине |
ло, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </ |
ена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се на |
у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким |
о чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Им |
сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{ |
то тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером ран |
прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S |
е.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше суче |
м и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљино |
ас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети сил |
већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, л |
ријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — |
о и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше м |
који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдј |
ренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> |
е полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао |
стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загле |
е живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не |
се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се јо |
аном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз |
грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обр |
пета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} |
а на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три |
амо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. < |
ачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад |
гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. < |
боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајан |
ите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p |
на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуње |
у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к |
> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није |
коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! |
>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p> |
бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вел |
мјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома |
и, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Зам |
чне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху |
ођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очиц |
на попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора за |
е и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра позд |
p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и |
р што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође |
и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило |
а се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: |
рко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена |
ране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, |
једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, |
вером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и неб |
тлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође н |
бе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си |
х и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S |
— гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и мл |
пуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о |
логом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа о |
ненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у |
ве даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, |
> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па |
д комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Н |
ипи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека |
; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана |
:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. < |
брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат з |
рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао ј |
гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и мо |
а људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’ |
етлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњ |
S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном докто |
<p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. |
а се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жаморе |
кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос |
стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} |
ој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит |
зиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није зна |
о стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход |
Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на |
а вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми |
ље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, госпо |
уче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево св |
>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — реч |
subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се с |
пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, |
омили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p |
у се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође |
р, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о ло |
ијеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, |
} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p> |
а њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му |
е часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цви |
</p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је н |
на му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек |
вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. < |
p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у |
ицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и за |
је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — |
ркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{ |
препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезек |
неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и до |
пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је цијед |
док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољет |
ијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} |
p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до |
аху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, |
моћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се |
шљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, оставља |
и једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је ч |
тало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и кро |
љи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. |
ијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупни |
зна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је |
ем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је |
ених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p> |
тор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мо |
во, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија миса |
и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем |
повида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом |
љи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају |
е, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој ч |
на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! |
кад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолич |
је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену |
откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође м |
почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још |
шеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна |
ек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио |
хо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиб |
довито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоки |
никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте. |
дје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави |
помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихов |
Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаш |
ше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко |
да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико кр |
и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам |
но, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се |
бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S |
} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на у |
не облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у на |
ше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из |
љезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је |
у.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће |
биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним кли |
сјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} |
јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у |
рљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му прије |
остора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и че |
ијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свиј |
Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> < |
троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма п |
елниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме |
/p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... < |
} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија ко |
од руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту пр |
упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су к |
што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога |
из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над за |
p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе |
азила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људ |
ичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} |
ио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу ниј |
плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели с |
сто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прила |
гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{ |
правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему |
p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, ис |
јевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S |
е и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући с |
осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноли |
а у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуња |
мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се ута |
ава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом |
Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </ |
над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p> |
ба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво |
p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је д |
есвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се н |
е тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} М |
„Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за н |
тину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике |
духу залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабал |
ари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко ј |
</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, |
ском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Сто |
помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опаз |
иционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани сми |
— тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога |
p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га поглед |
р је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> |
Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам н |
и Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на ста |
.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су о |
— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> |
чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она и |
ао жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, д |
и...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на |
е у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој н |
х се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам ва |
Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> |
му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бог |
очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног о |
н учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у таков |
гуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па наст |
главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? |
р слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се |
те се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико |
.{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, д |
ити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> |
честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како |
зговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. < |
а га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p |
ј јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је неми |
а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће ко |
р се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ч |
и! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љут |
вако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— |
и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на м |
као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p> |
ели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се |
S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите |
но бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише |
е то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема дост |
опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државн |
...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — |
врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} |
прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други |
! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега кра |
о, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Пл |
и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настав |
боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати |
говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с |
— сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Поч |
бје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p |
/p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} |
бро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p> |
ли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођ |
вала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, д |
сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су |
бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} |
се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на |
ао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</ |
и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смиј |
Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може |
прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ |
</p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло ј |
поменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвез |
алегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљив |
судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако |
сту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи теж |
ти у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој ми |
зимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упит |
етнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на |
у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили п |
не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочи |
Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Д |
или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз неха |
ило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи |
пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразба |
м, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод но |
равила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном на |
мо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> |
з града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље |
ељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену |
етлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S |
приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из ј |
еквестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо з |
дуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече нај |
ри мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и |
ајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворк |
јевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво глед |
ту поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових риј |
је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет |
сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — |
> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да и |
о наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за |
римјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једна |
, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у |
вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто |
има поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели |
ша, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p |
е староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво |
ароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пр |
рачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мј |
а чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом с |
лед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве |
ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> < |
заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p |
ву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете с |
авите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p |
ор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле |
огледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве же |
ву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — гово |
па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, |
ном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговор |
да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се |
а га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре |
е и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута |
прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> |
— одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у су |
се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били ни |
нилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </ |
ва пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на |
е к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone u |
се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништ |
светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушал |
даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> |
ари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачн |
ри... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, бр |
аквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум |
ужина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљ |
ишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к |
лу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је с |
снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица |
послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега д |
отиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи уп |
е дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се он |
од, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На об |
на свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала уза |
рми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује |
...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене њег |
т јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Докто |
мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и п |
<p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као |
е господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за |
<p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.< |
ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене о |
</p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковина |
ала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури к |
м; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а |
ови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане д |
зразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се |
и лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се за |
миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш |
му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би |
S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као |
вонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба зв |
{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, зару |
прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, |
га, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, п |
дао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних вели |
радан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Пос |
ући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се би |
од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? |
рија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У |
Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од |
е да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На |
у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? < |
рета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S |
зљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад |
Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— |
— понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом заст |
ати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед |
кује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И |
и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да |
равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си |
исом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и по |
орскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, |
а слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које т |
их шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно г |
звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање но |
— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други |
те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> |
е узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска ј |
у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом |
морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, |
p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осје |
<p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А м |
ије овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри |
јој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} |
угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим п |
>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и |
си ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p> |
је заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Коко |
прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одув |
— Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим |
нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. |
осподару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! |
S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави д |
би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p> |
<p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p> |
о.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, |
јелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, ко |
његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама влас |
љаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од вел |
ући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. < |
итро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </ |
пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао т |
ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачн |
исли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрв |
бри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лиј |
апушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} |
што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су |
ражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно ј |
груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвени |
но јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно |
е шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео |
теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и |
етлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као |
ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча |
да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице до |
орњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукуј |
натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго ш |
немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, о |
рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покро |
а: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и в |
он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се п |
... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује |
} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Сил |
бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, при |
те, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и с |
се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, |
зо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим |
p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се |
и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а |
само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде ниј |
к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се ниј |
видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пу |
рат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допира |
. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде |
/> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не сл |
мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке |
речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуљ |
ђе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим |
њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упи |
.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ак |
рчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље нани |
жури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са не |
г весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на веч |
далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равниц |
вим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загле |
ше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињски |
ати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно |
.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази д |
лићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p |
вац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина.. |
едлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Т |
тиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пр |
о је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама |
други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блат |
собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} |
— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! — |
најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причи |
и уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и |
би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непо |
бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше |
непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа |
ли обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, з |
ар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Може |
радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Јо |
— и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до ду |
е и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и |
и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заје |
во задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је |
мо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће |
губећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваљ |
мали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, |
сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем |
њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаро |
; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остав |
ине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да |
тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синов |
аца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовит |
ујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јач |
на стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу стара |
ато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах |
непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, д |
рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сирома |
почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе |
х њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој |
и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На о |
к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима оста |
им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва ш |
и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S |
ије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— |
бе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши |
гањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не |
них ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво |
ијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажд |
о се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гр |
зање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> |
је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху оброс |
гов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, по |
уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Н |
, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку |
олази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну кој |
е засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к |
на лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре |
раш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто д |
Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједи |
глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: < |
</p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде |
оже се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је |
се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лије |
а пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући |
ма сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као |
ложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} |
мад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо ос |
да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— |
осподара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Ам |
цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви уп |
г шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, |
и сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говор |
а ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми |
да кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошл |
племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана |
зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше ок |
ади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздиса |
а — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду циј |
хују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује |
гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш |
ликих непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња |
ижи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху |
ује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијан |
и су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — |
рестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што с |
по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није |
лом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке |
дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенк |
од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вје |
ру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру |
е јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле |
диже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— П |
криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он |
веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма |
заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> |
шена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S |
орена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери |
е, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног пр |
у земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о ру |
чеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чу |
ођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да с |
раћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учин |
ло ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, к |
а су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту шт |
но нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слу |
{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> < |
паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чаг |
бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном. |
и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> |
дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним |
е стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док |
јелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће ниг |
— око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од |
рига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не |
и и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га |
о обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мо |
д свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на пре |
стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојк |
ије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјемен |
на, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот мла |
већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога |
но. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, неп |
уру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — |
<milestone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{ |
/p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — |
рестало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између |
и...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је у |
љно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... |
рати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтје |
леда у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута |
гоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — з |
рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p |
о на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом з |
ке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> |
крсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{ |
едице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све гриј |
— Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и |
аћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У за |
, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његови |
тарога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз проз |
м ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да с |
а сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубоп |
бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука |
.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а |
нога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао с |
ста обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, зах |
Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе |
у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћ |
мади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, д |
орист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један |
не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. |
журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, |
рама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говор |
Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све |
јамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’ |
ази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — В |
на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама |
штру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је |
се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац приста |
мати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се р |
вити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p |
азјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равн |
ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p> |
Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, за |
орасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? |
и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша |
овршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше |
му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај |
је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија к |
. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „П |
рида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да |
ија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкроп |
ај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У ч |
адницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, |
Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Н |
акле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и по |
потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} В |
ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p |
рата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста м |
ам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово нас |
оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити на |
а што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све |
и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта с |
е довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на п |
ић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и н |
је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине |
подине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, |
>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај |
т. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригиб |
се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошл |
мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све са |
одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{ |
а вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми з |
ете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу в |
опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи о |
ш недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љуба |
гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мај |
— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћат |
Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не узда |
ачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> < |
S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искрено |
<p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> < |
— истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћај |
о окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p> |
јечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену |
обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жив |
</p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p |
пећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му |
дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња |
, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић оч |
} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и |
жња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга |
рња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. |
бели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том ј |
претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој ве |
док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се |
трешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима зат |
зе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца кој |
кон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга че |
танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, ис |
поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник |
о стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка |
и, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче ста |
Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет н |
љама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, |
г хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигура |
главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— |
си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а по |
и шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар |
у! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— |
ја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво |
— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Е |
за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се |
главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио са |
изи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што др |
Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и освр |
му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чи |
{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, д |
пази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — |
ат’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив сл |
потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма |
етар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо |
</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене |
/p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам |
љи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма |
ат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p> |
— понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је про |
кле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознам |
/p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат |
<p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече. |
...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова мит |
<p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није |
А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не |
S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Ч |
овод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да |
. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чин |
е данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те |
обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је |
слио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прила |
не доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! |
рво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупн |
крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане |
ви је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га до |
му клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили ч |
p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намј |
— на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју ф |
, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога полити |
е, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади преглед |
познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с прија |
, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се |
на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе |
е“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што в |
м.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењ |
у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живо |
рила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— По |
иховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду |
е њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже как |
че?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што ј |
шчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уста |
S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} К |
другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник |
.. </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнув |
на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. < |
а.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} |
отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече |
ол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се |
рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно |
— јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврн |
јке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјес |
ја. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— |
p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, |
ога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједел |
јано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек изб |
— ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон п |
у је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одгово |
а, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још гр |
стављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> |
а чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{ |
е и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — зак |
љем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као ко |
аклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Ј |
неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиор |
ова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четвр |
са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се |
. </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако |
јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију |
— обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдоб |
} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Ме |
И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на г |
оља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог по |
ан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијеста |
, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесн |
и шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да ј |
ити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, му |
е.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не |
да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на г |
естрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изиш |
урино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корис |
ад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој о |
о, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се |
<p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрца |
ив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народ |
ш отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети |
себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Ст |
А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест |
/p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како |
у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па з |
, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се |
во. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се х |
а...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се присели |
свијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му с |
свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к |
е и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Бра |
ободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! |
знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи |
S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Пр |
је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А |
/p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. |
</p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњиж |
главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се |
ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућут |
воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу |
и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја против |
е дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бит |
богу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него т |
рим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p |
и се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, |
и исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака с |
/p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши |
ну к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом |
сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{ |
знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекив |
исару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан ста |
раде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је же |
то дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опа |
нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Ив |
аљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— |
обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и др |
ку. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први |
што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} |
p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре |
а слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене в |
омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабр |
адића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цири |
казати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће |
ло, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом ис |
ком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка п |
и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{ |
свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уокол |
Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна св |
је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у виногр |
овори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А |
тоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— |
д овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе |
билижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: < |
е учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брин |
е отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и о |
ед вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; пра |
з ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уред |
ене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао ј |
{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је уч |
јући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, |
а само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никог |
овика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац |
нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — о |
убињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива |
} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост |
Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршил |
срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о кр |
вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпос |
они уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допирах |
прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова |
чно, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, пада |
лед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не |
S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери |
алази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и |
изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и пров |
ему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој |
ади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и з |
пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову у |
ако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мо |
ише не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом |
час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попођ |
ружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допи |
ине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о |
и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок |
ља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ћ |
.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, |
ијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </ |
показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не мо |
о узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге |
а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и |
p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој г |
љске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — |
е, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило |
нашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над р |
трал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И |
ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шј |
радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјес |
ло — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу |
д вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се з |
карију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? |
— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли не |
напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој |
прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислони |
ивотом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p> |
расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али |
надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се до |
јеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном |
ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти |
његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој ун |
ораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти |
{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи |
ије долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се |
рквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и |
nt</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мен |
е се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима п |
астрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> < |
оварао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пу |
се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну до |
апљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас г |
пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћ |
ост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ |
а лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусрета |
уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} |
ан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро |
ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p> |
тлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешин |
шке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело с |
егових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из |
је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите т |
жаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше |
ри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљ |
а:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротив |
раше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренаш |
љат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој умо |
гнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елемент |
ју му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она до |
нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признај |
ица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле м |
разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на |
разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше с |
јесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прил |
p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од т |
} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причес |
казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога ж |
трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. < |
уше печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво |
} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако |
ад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагиња |
. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење.. |
>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, |
ч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га сти |
се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразуј |
S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед |
аново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако |
аћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? |
<p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, |
ише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из св |
оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој ре |
и вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, сми |
ојим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да |
боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шуш |
. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њен |
/p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка ост |
иже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапн |
из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, о |
. </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзн |
ијатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} |
слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У |
у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеу |
, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала |
руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно м |
по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке п |
је се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у пам |
ажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више |
о је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу |
и одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јавља |
и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на њего |
чини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мре |
.. </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лиц |
еду и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. |
иђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p |
мао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — пон |
р Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме з |
} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако д |
днако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; |
ствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше |
њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармон |
превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледају |
даје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увл |
аре сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. |
но магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба с |
остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царин |
ему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте |
ош тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгин |
е разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насм |
/p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махов |
д. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{ |
изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, и |
нови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви |
моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа |
лико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми |
он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је заг |
ђе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми |
риш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја |
д: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет |
.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наок |
м силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — ш |
p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се |
не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како т |
наким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто |
е — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би и |
е једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се |
она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, т |
оби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасе |
се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче г |
це, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} И |
догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих |
</p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали |
S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. |
кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам жд |
ка друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече п |
буха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; |
а те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча м |
за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је до |
ором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије |
етли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваљ |
.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом с |
о из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. < |
а од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави с |
и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго. |
н слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и рас |
овратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, |
!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено |
ју над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећа |
нолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p> |
есе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> |
крих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте |
упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone uni |
S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми |
p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови |
дном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чвр |
Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом прист |
ледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно |
а, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бес |
ату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређ |
едам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде |
ој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас |
букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде г |
ло; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црк |
рило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе над |
мо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вра |
ти село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> < |
ти него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах |
Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— О |
е.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пл |
енути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упо |
ини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је |
фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлије |
ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, |
рлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сун |
а погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стра |
мо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не от |
ростите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из |
.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави |
оможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на зем |
а.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена |
Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи мор |
година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она бл |
, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињств |
сто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са ст |
— трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори |
амо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту |
тници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на у |
ошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош |
ав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — |
што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву |
к би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је б |
!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он |
p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија р |
име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра в |
у природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме жив |
лно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оже |
уну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуц |
ни дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мисли |
у да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корис |
једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руко |
е живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи |
p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме см |
ски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит м |
тићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриб |
као је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ ја |
е она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса |
нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — |
— ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са |
коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће ма |
свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да с |
и, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа ни |
ј вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им на |
пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске |
саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није |
што хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохва |
} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се по |
} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчеку |
ду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлет |
езаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој с |
на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понавља |
ка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћ |
ту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути заже |
, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утј |
ако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен гл |
крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> |
пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни |
те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} П |
иља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p |
се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча пе |
ијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — при |
ојурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отвор |
е поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и п |
не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> |
</p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да |
ј пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Ко |
рив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијел |
е га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друшт |
о: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће труди |
а службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвено |
ан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам |
чији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> < |
/p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави цар |
у да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то |
е тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, |
, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови |
ауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му слас |
љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, |
ође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке. |
ијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p |
..{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјену |
мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и |
тинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигу |
ef target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> |
нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишље |
ај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго |
х за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се П |
и на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. |
вори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се |
мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом пог |
рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о б |
ар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, п |
харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће |
колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посе |
се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се с |
шла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здрави |
зим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је н |
осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом |
— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње |
дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећ |
м дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, |
<p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, |
ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери И |
а су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шеш |
> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. < |
ај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гла |
p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гле |
/p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у |
је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не пове |
сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани ст |
па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно |
и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист в |
тро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлос |
ј појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина |
, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека |
{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилиј |
p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се |
оћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред суд |
и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </ |
ећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S |
стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из в |
— Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дј |
о... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! |
м, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p |
Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога |
њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној |
p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па о |
задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада уч |
нте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца |
<p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже с |
је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дај |
чему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{ |
вима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да г |
/p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и |
ора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању. |
иву? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и |
хваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати |
и би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, н |
чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку ј |
— упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </ |
и одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} |
оде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је |
стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и к |
као се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они прис |
ље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам |
дијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голет |
би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, |
бра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожа |
авни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво |
стопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама |
души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSecti |
</p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако па |
љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај |
Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађ |
Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе |
бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора |
га учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетло |
је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се по |
овори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра |
ем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се |
стише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у и |
ужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да |
, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старче |
на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А |
ну.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се |
смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! |
ко вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у пол |
уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни р |
е каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан изра |
ц гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јах |
и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:la |
p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па м |
шћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјет |
и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p> |
> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама |
е насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румен |
у посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цин |
Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља |
а око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мисли |
<p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S |
ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се пома |
’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било |
м о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Б |
ек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да ва |
да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, п |
е платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан |
пћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење |
} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да |
е сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње ко |
</p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца |
то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролаз |
це дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно |
помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакост |
анац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} |
о зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани |
а вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај |
унце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом д |
јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. |
спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, зави |
а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш |
винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; |
у је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је |
ети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па |
>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пр |
рце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко |
је се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и |
рити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби посл |
нције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше |
сто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не заним |
оле лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота нова |
исам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, |
} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне |
ју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, |
и други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог тако |
ло главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p |
Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао! |
ко како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ра |
А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други |
рироде нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог |
дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио |
и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним труд |
човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао |
у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча |
д је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам |
на гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега |
на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на в |
јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> < |
арњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијет |
ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини |
ги шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <mile |
лаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу |
и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Ш |
блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји ја |
растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили сл |
одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то |
та Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> |
први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао м |
м; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустит |
у руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живот |
е није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Припо |
звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би |
тна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и сву |
че, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се |
у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би |
а под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самилова |
влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њи |
м селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно ј |
ње, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојо |
сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма |
је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и ка |
вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раска |
и да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доб |
се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у |
ну горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице |
у му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — |
друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му с |
е путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се п |
и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједови |
о стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молит |
к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у оч |
о, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи игра |
иснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружн |
и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој |
вљују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи |
уке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их |
али, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходал |
у маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакл |
ога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и глед |
ме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уоб |
ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погле |
ху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново п |
па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој пл |
је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он |
ђе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је |
у је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој |
сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> |
пет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, |
и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко п |
кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{ |
ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу да |
има ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село |
говори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо |
ажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и |
и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се изме |
гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p |
да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни о |
шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи |
постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S |
им животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све |
олицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} |
ише, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ни |
а, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа п |
гао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог ро |
одавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: |
помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танк |
ћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p |
из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А к |
очило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни |
да и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвла |
собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице |
{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њен |
ако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; |
ћу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} |
“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, се |
> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ло |
порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу |
тароме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за и |
ћаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужн |
има, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебух |
а купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ |
— Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам |
остором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих |
узе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, |
и се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а ро |
ратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре |
а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посјед |
латит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на ра |
ље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равн |
Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа |
ши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прс |
че: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је |
еда своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољ |
у, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе |
, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђе |
>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти с |
S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? |
је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар |
вали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу... |
уђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па |
ицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се уп |
’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на |
Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да |
ом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са с |
е једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — |
Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти |
к. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело гро |
ори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет |
танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Ч |
— Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио н |
шта остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прис |
ећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p> |
гарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесн |
: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко |
нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке и |
ори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка н |
амирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиори |
Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази |
како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико ври |
да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвор |
ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док с |
p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче |
ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје заг |
це и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обој |
/p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре |
га сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она м |
имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: не |
патљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она |
дговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те н |
прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њи |
узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живит |
платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се доније |
чати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст из |
како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће |
о зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове |
огу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Ви |
оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова с |
— вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је |
тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му |
p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p |
S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он |
о; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> |
вар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и |
>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боб |
вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека |
ов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одма |
азбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, |
Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде |
сна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом р |
аћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од |
.. — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су прот |
е Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Н |
љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну |
полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да |
ко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш полож |
могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се н |
че, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устад |
Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се н |
{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчку |
<p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на пр |
е. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишњ |
... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели. |
укчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — |
е се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се |
ву карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није п |
скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — |
сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се ц |
а, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не мо |
мо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога з |
</p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пун |
ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не же |
м погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навал |
иви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако |
} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — |
Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — |
и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упут |
Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и |
ртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и |
окуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упит |
што га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{ |
ти“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет ф |
, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се |
х годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од св |
аочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неуго |
матници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они |
{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође |
га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га |
хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би |
ју листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осј |
о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и в |
е уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјен |
м.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему б |
о се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друш |
> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не уч |
ли да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они т |
ј оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу |
сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <fo |
— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је оста |
неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> |
ене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликар |
говори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста |
о ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је о |
нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљ |
те по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Б |
биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда |
их си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А нис |
узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S |
да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам |
право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и јед |
ије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да |
арање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво |
посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задр |
камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да и |
{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и пр |
авци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учи |
ивота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. |
о долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће ври |
есет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} |
честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си |
праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да |
> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Б |
Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши |
да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се М |
е чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, п |
селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и на |
p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, |
Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде |
трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, м |
мена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марк |
а нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презав |
а си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма к |
достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у |
чи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код |
о је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена |
о је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофи |
једном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази. |
За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, ни |
арски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да вод |
, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. |
тргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Се |
се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> |
њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна маг |
изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте |
p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, |
ћеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ дв |
е издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, |
у дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких т |
рен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравит |
.. </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанст |
ћ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до |
га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купал |
p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. |
на, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа |
, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго |
ргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено м |
е да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити. |
ују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведр |
ијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.< |
засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p |
>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не |
а поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра |
лицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у |
крипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослиј |
S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цр |
! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их та |
опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док |
ота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и њего |
нце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи |
“ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га освај |
е мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста |
мало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} |
.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрс |
уком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани ка |
леду труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све |
е јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би |
p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у гр |
ти.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презају |
ој чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаш |
ворило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> |
други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка с |
и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринут |
/p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем г |
ка...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; |
у жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="sub |
е помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути |
биђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра |
низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долаз |
брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и |
авши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone uni |
да са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру |
хе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, н |
с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сје |
p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Ут |
Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, о |
дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му |
ко новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних |
оме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старог |
. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учин |
есница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не |
зило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили |
одише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану м |
благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само |
мало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. |
/p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сје |
и су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те |
хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде |
Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И |
стинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и нанов |
оме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена |
цима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> |
ека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p> |
ослу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку ко |
могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет |
ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> |
није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У т |
а овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајат |
то тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, инт |
а ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ог |
р жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси |
, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <ba |
...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је дана |
е далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. < |
предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p |
није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очеш |
ице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба |
и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи |
тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче |
лазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар ком |
прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, с |
ла сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим тре |
...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврн |
иде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на п |
Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што |
нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро |
p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он с |
} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи |
вјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар в |
p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли |
>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац |
о и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају |
ећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p> |
емља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути |
вири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за изд |
очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте л |
по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и |
тегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи коз |
што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. |
јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, к |
ијегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек |
<p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит |
какова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он |
кова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времен |
ије и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада лип |
а је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се вес |
и удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин |
Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе у |
трови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато |
па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, |
> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и с |
у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала |
а дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окрет |
јку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли прав |
S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и б |
обније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, д |
леду поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по зем |
ед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туг |
, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{ |
лиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јес |
р Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> < |
естоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изн |
липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати |
ти, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> |
и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога м |
ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први мећ |
ако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у па |
ела засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пр |
иво зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је |
даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи п |
ова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те |
емо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p |
ирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ |
они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрк |
е се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало |
Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој стран |
јетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај своји |
а.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродов |
рћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су г |
мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на ш |
ече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Ци |
се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се н |
а старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослобо |
p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљег |
Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам |
рат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођ |
и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну |
тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Због |
а?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! |
га рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> |
а сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у |
а, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све |
и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попус |
.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе |
.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека |
од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилеће |
иједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјен |
оло бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Аме |
ше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учи |
црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је голе |
еби маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Њ |
ма и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Вр |
о одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да нару |
докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе |
ђе му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трн |
ли би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> < |
ћа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно |
молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p |
</p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љ |
> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у по |
бијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек прим |
се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и д |
} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> |
еса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по заго |
се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне ви |
у да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи |
се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце |
ичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијај |
вина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руш |
ало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички |
се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и ода |
дговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш т |
увство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила |
а задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада |
бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачк |
осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину |
е у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} |
банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест сто |
: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на сл |
дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, п |
ци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узима |
и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате пој |
сно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А |
рца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се киш |
у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу |
раст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти г |
— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али ш |
рекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос |
Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p |
елико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— За |
вим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} |
Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му б |
оје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћи |
како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала |
себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао |
ла околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, |
м и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... |
о је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може |
прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом свет |
га часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је мно |
лачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро |
ерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>И |
зи се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, г |
о сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И |
хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољс |
ком.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом п |
{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. < |
глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се |
јере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живи |
н’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шк |
жно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљени |
ећ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћут |
</p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, |
ина повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац |
>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пре |
ишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затр |
Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Л |
војака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому |
јетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате |
стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаш |
у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове о |
ав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не зн |
рског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде |
, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. |
p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења |
ка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони |
ње ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недог |
здржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пођ |
д невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта |
у, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p |
ета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној стран |
ега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекам |
свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се |
издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љет |
помени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. ко |
не ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сј |
и га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, г |
, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на |
и и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гд |
се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево |
рудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не |
би се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А |
провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенк |
е, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје род |
устих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> |
оморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сун |
мије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре н |
јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упал |
p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за |
{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> |
уго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} |
и ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући ж |
! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у ре |
цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бес |
а бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштве |
ко ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не |
ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ће |
ом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене обра |
/> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и |
> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрок |
ести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна |
посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поз |
и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — р |
} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од |
дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а |
пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако |
.. — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлоје |
Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мањ |
говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намир |
лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у по |
а и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обоји |
раво рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> |
е јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, |
се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену сл |
луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се сн |
шешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. |
н, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Ч |
— Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо |
пивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за на |
к наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени |
дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одврат |
јест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S |
га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелени |
з поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда |
</p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохват |
едне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој |
<p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с крај |
краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вре |
азмеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи |
да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну око |
ти се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто |
му на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се ју |
и; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу. |
и уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога. |
мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он |
ним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у п |
јетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хр |
рвим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бија |
осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, |
поље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, си |
и се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме |
на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар те |
.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуп |
човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, |
поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај |
: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} За |
изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше |
иче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчеки |
што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном ка |
p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </ |
еме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисл |
суђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што н |
као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетр |
стила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у ч |
тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уо |
рштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави |
а дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и о |
ли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукл |
ру. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кри |
аном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању т |
осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да свој |
ушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, ниј |
шавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у |
а ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одреч |
ви се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. |
да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је св |
дну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун |
енски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера |
што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесе |
пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем |
и знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на |
— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, в |
са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше с |
...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде гл |
ио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није |
ак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце би |
амо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечи |
ном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесције |
уга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. |
<p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> |
натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула |
отом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони |
шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига |
умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила |
едњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p> |
који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И циј |
Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђи |
шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дак |
жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше моти |
као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали ш |
а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, |
рати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини с |
p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна д |
оше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се сн |
ти ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се |
ве стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако о |
а снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних ли |
едном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у живот |
ве је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, н |
а устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их |
ве што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо |
</p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочек |
у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед с |
чеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И |
— Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте п |
на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>П |
су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, |
оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међут |
и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они |
ило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно |
е рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лиц |
њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује... |
шчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат |
. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гла |
роз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чул |
и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у на |
ремену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и |
„Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се |
. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. |
раму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скр |
простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остал |
гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Дево |
и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је с |
аздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чуј |
осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, |
наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој сла |
поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p |
е да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка н |
дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, за |
} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Нас |
у ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам бољ |
ада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градск |
хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задово |
се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> |
пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да н |
у старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговор |
S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред г |
стајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, |
ло дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им И |
к други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p |
.. </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага |
хов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Ухо |
гне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, |
ијатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, |
— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му по |
цом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше но |
и је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо |
же сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду. |
до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што |
сења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му о |
е да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени она |
Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесн |
у путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет би |
а земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>Н |
који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не |
стрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ. |
д је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гној |
поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то т |
ручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </ |
— Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и пр |
ивота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лах |
<p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Ив |
? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, |
а и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мис |
дио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред |
</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је срк |
во је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гон |
се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p |
— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{ |
ицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и сам |
ма претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничк |
о пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљив |
тих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратни |
е с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не мога |
затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њем |
у стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, заг |
а из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да насту |
ође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попост |
ву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене. |
, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме |
а што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа |
траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> |
о зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне |
шљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и |
адит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас |
јек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с п |
досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додија |
о мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике вр |
у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаш |
не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се раст |
леда у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после. |
уди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Ма |
се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде на |
ова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Пр |
ти се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Ни |
ер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је мук |
безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{ |
у се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отсту |
н пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се |
балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уст |
добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне биј |
а да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p> |
арац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему преми |
њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од |
, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио оч |
p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко |
пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и с |
зилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје |
јеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступ |
ених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покр |
<p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена ста |
ко буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, |
и.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву |
ју још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели |
са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, |
макоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, |
’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућ |
сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу љу |
а се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и |
твореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима |
во су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну |
аје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну |
у не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </ |
ничарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на д |
мке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад |
p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у |
јети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву |
ече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њи |
га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да д |
друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога |
о о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га иск |
и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу |
о није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из |
полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогач |
извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они |
новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам |
мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достоја |
Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти |
пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, нек |
арена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се |
пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а он |
н. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изн |
стаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаш |
смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик |
мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смију |
</p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у |
из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега |
} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га |
! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе мол |
и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подр |
и код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p |
них осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да |
бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна |
начне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина |
вини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве д |
мо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — поми |
“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му мо |
шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто с |
, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — д |
сјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред о |
учника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну |
уци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под |
осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али н |
ори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац |
{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони |
о осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дв |
да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. < |
рно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> |
з прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и прост |
по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда |
е иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво зап |
ед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснам |
врати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о |
е. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши |
и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> |
и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, поср |
ило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и |
се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“ |
а вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! < |
је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога сили |
љу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, п |
и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленко |
.. </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— |
о редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућиц |
тскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у |
се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиј |
ворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаш |
прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p |
.{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и |
их стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p> |
и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво |
} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присје |
да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђ |
ој држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, о |
најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одр |
а кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике |
— и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на |
иновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе с |
дни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклони |
p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! |
дазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем |
<p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море |
скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се п |
се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да с |
S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p |
у је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трсти |
икање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек |
јепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска ронд |
из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жам |
и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао |
и лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овлад |
та и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он |
о у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путн |
Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изв |
ачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! < |
>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни |
отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више |
а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехава |
унцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; |
у љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у ва |
у.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љу |
м — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у |
да сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се |
жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доб |
ући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чис |
т, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> |
у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, ве |
у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених склени |
а захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бр |
истало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној душ |
стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је о |
еше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва доч |
ки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко |
<p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти |
1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не |
ик.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попа |
море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају |
, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњо |
простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано |
Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крил |
мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — |
ца, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонил |
досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицо |
а, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врсн |
Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, |
е својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њ |
се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широ |
, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми |
затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштам |
они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми |
ило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме |
ећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је |
одаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у бла |
..{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви з |
, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, н |
у очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да изд |
p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли |
циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што |
ставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговор |
воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијо |
те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не |
ого чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дуг |
сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>О |
, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шу |
а згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и же |
него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељен |
спода се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, гос |
е досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се |
: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p> |
али се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно |
зносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, |
укама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видит |
у говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити и |
Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није |
том.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца п |
лака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сања |
а који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра п |
ше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека ра |
се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин |
и, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је |
{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} П |
њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шес |
таде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угл |
змишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фију |
дном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — на |
ло друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули |
дскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> |
едном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одгов |
ко иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком т |
е може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А т |
љиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђ |
е.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, |
дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S |
споредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и |
у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена бол |
ом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, |
киваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, |
це чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјеч |
хе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави с |
море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потај |
на; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране |
то дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно |
ато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвем |
ло; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>П |
ли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причи |
е да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њ |
лави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осј |
адници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим ниј |
и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он с |
и посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{ |
е му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била |
дне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је |
к државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме |
жавнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, |
ова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме |
вика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} |
собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће |
ној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здрави |
Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими м |
илиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље |
плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће ж |
езни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, ч |
и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Х |
шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зи |
а у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; |
чноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их |
заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, |
у уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје |
. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше ис |
ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми и |
сели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породиц |
вуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и |
воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подруби |
вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о |
вјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не раз |
подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </ |
>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из по |
Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Ј |
и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно |
то пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да зн |
за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с |
ву и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је д |
рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> < |
и оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>И |
И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућен |
S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрд |
ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весел |
> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — |
Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> < |
е проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлош |
на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек о |
ико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без просто |
илима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} |
м цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних го |
p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Ник |
едну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, |
ванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, |
вац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, |
ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они |
вом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у |
е партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана п |
</p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на ж |
онија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упит |
узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и |
{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесе |
и она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети неми |
уде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не бр |
... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p |
, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не вид |
лу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Ка |
велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре |
се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} |
наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши |
p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> |
ве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкај |
и, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловасто |
олачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задово |
службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невј |
о на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би с |
гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази |
есечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непр |
.. </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мок |
е.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: |
једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угле |
слушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње |
ико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене от |
ктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је |
одица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глад |
.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом |
а...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтј |
јка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, |
што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу с |
у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше истав |
мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. |
</p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама з |
осматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— |
муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} |
ра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Ту |
до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило шт |
ије могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и прија |
оше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њ |
. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> |
рга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада л |
и за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, т |
и.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учи |
ко тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве теж |
сити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока у |
га поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{ |
огађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена |
лио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст н |
ад понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје |
<p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња |
ин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, |
у.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздра |
низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на |
>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и т |
њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — |
сма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и и |
и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се опту |
енка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она |
етак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шал |
ло.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> < |
ога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се |
гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док |
е! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а |
плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по ње |
је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се |
а је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и |
је Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </ |
а ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам с |
свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљен |
ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. |
ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу |
су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и |
еће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. |
S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Ц |
<p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјера |
в и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у |
и у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што в |
зе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога с |
им повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених |
и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} |
па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диж |
ају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> < |
лажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и |
ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} |
у и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетк |
моран, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се |
пну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> |
их брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S |
езе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>С |
врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на ли |
ајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док |
ело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p |
акло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим пр |
ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком |
амо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац |
свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему о |
дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше |
радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и је |
>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене |
алачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, |
воје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димња |
{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива к |
апавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ |
наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} |
јима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити |
и, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </ |
а већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </ |
ивиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Н |
гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и прибл |
а: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спом |
ало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза ње |
гу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по јед |
з којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се нај |
> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Ма |
ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог |
се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу с |
p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три |
во гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прс |
асипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, |
Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да ради |
ала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога н |
лио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— |
аху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, т |
ама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је су |
а га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије нај |
н се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стр |
е тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На |
, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; теш |
давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. < |
затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све |
се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја зви |
а се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треб |
о — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње р |
али нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{ |
ад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адв |
Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриб |
плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. < |
ога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим у |
се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га |
е, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека в |
у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине п |
у пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мор |
по. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} |
ено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му н |
му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се |
море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину н |
је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и др |
д нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шу |
шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе ја |
с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да к |
у.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој |
<p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л т |
још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} |
.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p |
Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> < |
раја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она п |
ред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да |
гова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се |
у и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно |
стионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезн |
одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Так |
ване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси н |
дила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик |
{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је |
ко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{ |
тину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо ми |
ти без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је |
опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради! |
уго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је |
а у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стого |
и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њи |
у на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено |
и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љу |
те да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; |
од очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> |
веника; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, п |
вар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте н |
и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран |
обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену нав |
т млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је |
ој и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="su |
заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није тр |
е заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њ |
сјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине |
пусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и дав |
е ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од он |
зумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне к |
базирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник |
и се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а нек |
у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у о |
гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} |
х исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато |
није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у соб |
p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше шир |
к младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставност |
је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује |
ога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале |
ову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, |
дио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније млад |
њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађари |
е да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар |
!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклон |
атима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— |
змази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова |
е дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је |
} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво не |
мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушен |
Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удара |
чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испо |
јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их пре |
{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и |
ело јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не б |
га и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако |
шта! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} |
о га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о |
о што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети |
е му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио мах |
и помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати у |
љаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој и |
и, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— |
е већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, пр |
био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други по |
усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа св |
си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти дра |
м се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да са |
идио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица |
боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и |
е му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и ст |
а.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једн |
м рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед. |
Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана разм |
ђарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишља |
} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала ва |
хар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да м |
о књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а |
у у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешки |
трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p |
тима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У х |
Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јо |
за себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа |
што што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић ни |
је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто |
своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По виногра |
али би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у |
кршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано з |
етресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и са |
не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотиц |
јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом |
стиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, |
у и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— от |
Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита |
ро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </ |
челник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу |
кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздр |
озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бј |
рнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и реч |
и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у |
погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се |
сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вућ |
погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбу |
о наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући с |
те лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а м |
е нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке. |
ја.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с друж |
етника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о |
тору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и |
јек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па г |
право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуг |
велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства |
а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управи |
руге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часо |
тио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и и |
сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио м |
дљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="i |
S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао |
азгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше.. |
p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обоји |
ува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћу |
лан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.< |
о се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на паме |
и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе |
и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворен |
растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину |
својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p |
више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго |
уди.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и |
и у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; до |
ај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозор |
а и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чека |
с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу в |
. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се |
и се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да |
ређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити с |
га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је |
ало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље н |
им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи п |
е; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све ли |
ру, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљив |
ром... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се |
, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо |
то се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем |
х богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали |
мо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено |
ље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> < |
p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мир |
лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, н |
и и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је не |
ите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p> |
у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с о |
и и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима |
о да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у |
главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради |
ављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне |
уше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи с |
, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике |
ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче |
>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к ог |
атких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обј |
ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху |
етњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p |
то и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што дол |
а се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке |
ражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} |
три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не зна |
чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone u |
окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли |
на он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а пос |
ко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе |
раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у др |
се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај! |
ат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а |
.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху |
гао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде сам |
у може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлуч |
ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе |
спрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А |
</p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо уви |
о главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и |
себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весе |
Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младо |
задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се с |
комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мј |
главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата до |
ада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: |
ени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} З |
сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ства |
ла отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па п |
..{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и п |
ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, с |
и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла |
а и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично ко |
е пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева |
ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Ив |
каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јамат |
рио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мје |
јморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је п |
ако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што с |
камо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боро |
м опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње |
иљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што до |
ра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе |
/p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац по |
лати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срц |
у сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одз |
ошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одл |
му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена |
у, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, |
ћану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а |
вши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и те |
ашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани |
лачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздрж |
ва, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовну |
мајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господ |
ри ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође |
о ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — о |
Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љ |
ро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се |
о зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада с |
има као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се |
нте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и п |
амисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижи |
отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клим |
p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p |
братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p |
Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и н |
ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, у |
топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи |
обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је сп |
! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад биј |
услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> |
и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја с |
онио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешур |
нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онд |
уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари |
јен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би |
у је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом |
, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> |
— Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чис |
страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блаже |
сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта. |
о се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна ф |
Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; |
а низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зуј |
осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у ти |
еља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе час |
ако му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа ј |
S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, к |
разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у |
ва, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре |
ју лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, конст |
„Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита г |
ољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли |
е мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без кори |
мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. |
—u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са рук |
жаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пођ |
ослужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигош |
државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних ц |
вораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође с |
жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а |
рим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... |
ватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здрав |
слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, |
ушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не с |
везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим с |
се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сак |
ло студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мра |
p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мо |
стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирн |
а више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна д |
козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што |
старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула так |
е, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко |
на помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: сам |
.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми теж |
p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. < |
м, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... < |
оловником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, пову |
словених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху з |
је ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit=" |
>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једн |
потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и н |
иво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим |
>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту дру |
. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе а |
. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју мал |
јеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се к |
одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смје |
ве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше |
униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, може |
с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио варош |
собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замиш |
млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из ц |
сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам со |
>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо |
> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— З |
д је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови гла |
да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, нај |
е погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец пре |
ативши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угл |
а претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, ч |
{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, с |
рио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— |
се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубо |
. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, з |
ша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш |
ростора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као |
Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се |
ну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би |
ио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био д |
олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво |
аест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздан |
> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговор |
} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрн |
вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше |
оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше с |
, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кућ |
е се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пу |
рата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> |
одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхта |
>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младић |
а њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од |
ао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој |
дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљ |
е добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — у |
е узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати |
му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес |
младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по пр |
љице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи цр |
на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — м |
е бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену? |
грао; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> |
ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док нај |
и га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако некол |
оти, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је л |
о ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— н |
а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора |
вати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! < |
S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— |
рио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p> |
на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за о |
мијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није прашта |
{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у п |
су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто гов |
ошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш со |
ирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо |
оф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ј |
Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук |
ако је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити сво |
двјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изи |
е начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опија |
судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p> |
нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас |
чити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И |
ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задо |
е.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми д |
</p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има |
су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић |
се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И |
својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред |
дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана раз |
у као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Т |
ојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А |
бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник кр |
отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивиче |
бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Ј |
ешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога г |
глед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуш |
но корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и |
.{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, |
, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам н |
јци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стуб |
у. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени но |
борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљес |
усрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли |
храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кро |
а сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им |
{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p |
ијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролаз |
звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у |
рино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјер |
ослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. < |
рочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја д |
аде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем у |
ога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} |
омало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се |
слије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку остави |
морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне веч |
ти труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи р |
узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједн |
једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, |
стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раст |
очио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказива |
е, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета. |
ши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> < |
нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с |
Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима исти |
кла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бациш |
.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије |
.{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! < |
p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прис |
едничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — |
евојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше |
вијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и |
сте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жал |
игнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. |
се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дру |
ма.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа у |
гих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао |
им пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— |
ца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет |
во познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испи |
е, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно |
на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и |
играну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, мла |
едва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа |
огом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну |
о)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — уп |
вници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он т |
. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, |
н; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа т |
х година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било н |
а се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се ку |
p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити. |
о се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погд |
ас застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличу |
сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошл |
цао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У |
се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ко |
не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде |
— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече п |
е дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што при |
ави био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је |
твари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестан |
је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" |
ога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviv |
и копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно |
стога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио |
слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, д |
, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> |
он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни р |
та!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и пока |
мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. |
не се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукав |
а дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њен |
тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи |
ући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} |
љу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих не |
ника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу со |
мо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... < |
за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће |
аручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— |
</p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и св |
ага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у |
Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— |
жите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба уби |
— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection |
додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па х |
/p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе |
у се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, |
к се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} |
и као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — |
ју му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју оставља |
</p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради |
рим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветни |
— Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зје |
азвика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ј |
он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. |
о јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} П |
срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихов |
е, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита |
омогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући б |
веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново ј |
дило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и и |
} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео |
пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу |
ћ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима |
атили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне с |
уре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку |
у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у сел |
о с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p |
— настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га про |
</p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте у |
ем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија с |
зо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но |
неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво к |
а, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и |
збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше |
пуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — |
сет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макне |
у собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} До |
се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> < |
. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не с |
толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није |
дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погд |
јети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим |
Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака о |
о је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер |
тљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхта |
во и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </ |
да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америц |
види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p> |
јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! |
<p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац по |
>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се |
и. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! |
ражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је |
Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунц |
ић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре уни |
да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго |
.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Млади |
гом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо |
а осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по н |
з виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ход |
о лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече |
ко посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем |
рне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p |
че стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тог |
акон киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења тра |
јед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и ст |
ијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никако |
х труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, |
иже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им к |
— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застриг |
и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над со |
уше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и |
закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча на |
зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види |
о доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилаз |
ка, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто |
осле све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код беш |
му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњи |
Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не |
а уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац. |
ом сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на |
за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, ист |
лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају |
чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија дале |
едаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмиц |
м из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За |
снике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је |
лако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама |
истаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони |
<p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p> |
олио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће на |
село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде г |
S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године но |
потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле виноград |
— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ч |
ју браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази госп |
буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зив |
а сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— З |
<p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи н |
лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вје |
увство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу |
Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио |
и о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. |
не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једв |
д жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} |
величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену |
ислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјет |
<p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, |
одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... < |
к су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучни |
} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смут |
ава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замриј |
ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу ти |
правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спуће |
е сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим пов |
сматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Об |
је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{ |
јеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} За |
свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће с |
е се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не |
изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујт |
овим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетло |
разложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздружи |
ко мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нар |
ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S |
ственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свје |
во насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зград |
га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он |
нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху усп |
при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засј |
варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на поз |
— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно к |
отику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљи |
ђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, |
га чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод ње |
сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље |
м чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, з |
сак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута д |
право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате и |
со и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав но |
у ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </ |
противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак и |
знула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас насла |
да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и т |
о вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча |
Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио друг |
а! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} О |
с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себ |
! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> |
адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имал |
Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове |
јаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надале |
е и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, прот |
у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му |
свијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све пр |
блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед с |
а се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, бр |
авар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%... |
ор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и |
ескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашт |
зу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="sub |
мљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снаг |
е... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Ко |
е могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли |
фске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простот |
и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сј |
старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састан |
доше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му с |
у се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми |
и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њом |
чело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драго |
ршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута у |
’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — п |
ма у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све в |
вијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите од |
<p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна |
вене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и |
о је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше д |
ли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које те |
ао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто |
вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз |
видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврд |
би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и |
се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који |
вако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе |
м о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — изм |
ти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А |
ресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела |
ем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па |
чину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гул |
рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља |
По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и |
опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари |
/p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присуш |
јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слут |
а га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по |
те сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље |
о да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — |
као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће |
облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом п |
рушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудн |
.{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум |
замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се |
емљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Заду |
учи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замри |
пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се |
а родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, бла |
вори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не про |
ла првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мај |
задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објаво |
девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; |
варао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећај |
очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не |
S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о |
тавите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> |
жен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када б |
S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у |
и је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, |
у је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом |
етлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави |
х појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше ника |
идиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте |
пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p> |
и.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај |
махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође на |
т му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по |
А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили б |
е видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она н |
идружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на пр |
е напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> |
p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чист |
своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зар |
>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не ми |
Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Ив |
годишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то ј |
</p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи сто |
промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека с |
! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{ |
бави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило м |
нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијм |
је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и м |
у нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, с |
погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пр |
двјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— |
една је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада |
простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи |
ђе још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>О |
— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњишт |
стор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јур |
{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} В |
.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да |
даше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца |
а ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке с |
ад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове |
Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет |
Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљу |
ваца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет |
одина служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ пом |
ет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи не |
оту ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и по |
ца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост нећ |
е и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјер |
, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се устав |
смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према м |
ваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је пе |
ед њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио вин |
цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слат |
аше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и дв |
не села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; |
.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји м |
ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром с |
ожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе |
авио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу н |
су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико |
што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћ |
вјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је к |
јаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} |
ли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Ж |
Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожут |
, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога до |
о постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сут |
и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S |
јерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од ср |
<p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто им |
<p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попођ |
ебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заб |
— очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се |
те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уокол |
тићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говори |
p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети с |
авиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се тру |
те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га |
нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шу |
> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је |
ти му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази |
у тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите го |
данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... |
у.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мор |
одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чул |
рује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. |
е на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламе |
замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај |
гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се имено |
p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{ |
запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени |
одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у по |
> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупни |
} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на о |
тегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а |
е се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде |
мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила |
сцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закљ |
су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — |
, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> |
маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, кот |
жи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи |
жи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву |
дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мј |
> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њено |
ка свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца т |
анких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледај |
ени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{ |
то весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корача |
ик, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташ |
а је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина |
након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми о |
Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све |
м рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже |
дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — тр |
о октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци заглед |
ву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиља |
е изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; нанов |
е у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p |
оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му дои |
о блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини |
гавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — р |
шају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом |
рећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому не |
ш блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац с |
ске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у д |
творена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепе |
и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра |
би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе |
<p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец |
ијед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> < |
вијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весе |
{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} |
—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, х |
пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздра |
гла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. |
ази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђ |
их голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу |
Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом п |
то ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: пом |
; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно нав |
оље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се нанов |
како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије кав |
е са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвије |
паца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} О |
ијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на прома |
мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, |
сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши о |
у спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у су |
р Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Ниј |
же да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво с |
их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло г |
p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{ |
уче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој |
х глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жа |
а савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби |
ена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица |
мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> |
ик Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто з |
има му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} У |
Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њ |
>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p |
јпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. |
е у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријем |
хвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало об |
стави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Г |
} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи ос |
ала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Fl |
шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо |
наваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на |
<p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се |
говаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање шт |
S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи |
? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — |
е на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане |
ем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} |
ка нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишч |
му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не |
нка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну |
ше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде з |
те зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачк |
нут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се |
у за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни проце |
танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка |
ладе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаш |
/p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — р |
ном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — |
боли њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, |
<p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана пот |
е, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутр |
начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакн |
а спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код |
вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, по |
упаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога |
еро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двоји |
друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— |
је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... < |
је потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумск |
Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених же |
у. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; р |
душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред |
p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га |
ућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбу |
ваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела |
. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи осл |
земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дје |
подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} На |
и.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није вид |
</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у в |
тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надв |
ја. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Доб |
ијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишче |
је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење з |
p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати ма |
двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунц |
лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не |
ново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надо |
старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово о |
е разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана |
ац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као |
благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинил |
на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — н |
трча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом з |
обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јем |
а му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се бран |
унити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким окол |
никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, |
дала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, ј |
орових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела не |
иће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Зб |
обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. |
з његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови |
</p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... |
, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. < |
и пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; |
<p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> < |
и...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште |
лаву. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга ч |
>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкив |
постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу биј |
ело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и о |
>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, |
ове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном |
а узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се он |
о.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мј |
тарца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу |
зовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живе |
зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква св |
ј и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замука |
</p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку сво |
јестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} |
у даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мј |
p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p> |
њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате меден |
бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро ва |
све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, с |
знутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлос |
>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. |
гар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уок |
м глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор |
де и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују |
падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зач |
ти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господ |
о ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угуши |
дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, с |
е и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна |
ила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претрг |
ко миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и |
{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} С |
ше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше |
у“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравиц |
јешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пусти |
} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом т |
сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у ко |
осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угле |
м ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се за |
е виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран по |
гласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа н |
гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по под |
ћне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... |
љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером р |
е, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и т |
нога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекин |
посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих |
есе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у б |
меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена |
јански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху |
у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад з |
и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјет |
но но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се |
хове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову с |
/p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече |
ом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након |
/p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међ |
да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, |
ини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избиј |
о над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред |
што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра ун |
ичицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, |
свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу |
е млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада млад |
<p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа |
мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену н |
маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки |
Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а |
ирокоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек р |
љаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, |
де.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, |
и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увиј |
По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плох |
смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад у |
шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му о |
војке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— |
лу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се |
ијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад |
Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова п |
јене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и |
бразе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — |
таче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим жи |
авали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S |
аче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једн |
м или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни |
љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји сила |
иде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се |
Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и |
а смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се |
клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима ст |
а проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули с |
? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут ш |
већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро вид |
/p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зн |
а. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за |
у и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на драж |
родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада ви |
<p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове |
а док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је т |
е... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове к |
ед њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад сти |
одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан ста |
p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> |
чинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је |
на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче |
ујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам |
ма, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишче |
азнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено глав |
на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их остав |
p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора |
ике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га з |
по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </ |
S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што |
а за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да |
арија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одиј |
моран?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво |
о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило |
ст даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не б |
о?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом до |
убиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љет |
> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тј |
з далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и п |
— цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час |
онит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p |
овољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници |
им часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећа |
него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, |
во намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање |
потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довеч |
а се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бија |
ирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначу |
аве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> |
{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво |
људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим |
ора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натушт |
тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напу |
буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао и |
тим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум |
— прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и сами |
<p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога м |
ило проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се п |
а се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од |
и као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му |
пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом |
Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, |
ти се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{ |
намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешће |
ожић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије |
друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако |
тише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут |
ћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна |
</p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, |
освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из |
</p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијев |
ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговара |
дају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме |
<p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му ј |
огом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно |
нски чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собо |
рошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преост |
м страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну |
иковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главар |
траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до |
ада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема среди |
ује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> |
огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају |
амилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова |
ђу физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове на |
анити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се с |
бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао |
ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад м |
ије било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су са |
не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пош |
је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у за |
е гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одм |
о се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене |
, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне кап |
реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовањ |
што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јес |
стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падај |
рвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијез |
глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара |
— Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза обл |
з ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади ш |
<p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, п |
жете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па и |
— прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао |
мо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разглед |
вако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала св |
неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријеч |
енио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о |
ра им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба д |
брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџб |
па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору |
суде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом зглед |
да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, за |
е у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По вин |
Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’ |
руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве дру |
рољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с |
рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога п |
пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади пр |
<p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згле |
p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им |
ио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и |
ити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да |
вини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ћ |
си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сир |
ропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{ |
најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослијед |
ћ с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не зна |
ћи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза ког |
лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић и |
итим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нек |
— То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи ка |
ен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе нег |
и, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза в |
шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, |
bSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} |
! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустав |
tion" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Кат |
е одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата |
е нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, |
т, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к с |
гледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред само |
забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовн |
> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори. |
ху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подн |
есвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико рије |
ше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни |
наш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је |
ушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаш |
Section" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрест |
е!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које |
грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио |
аву, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, |
кога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да п |
е сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједно |
испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је з |
— рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} То |
земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињств |
, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божић |
осачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замол |
ји га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p |
} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива |
ло уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој |
е с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на мах |
оши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски |
на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини м |
иђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно пр |
орним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких на |
ци, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: мл |
ежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p> |
примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече злов |
> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очит |
с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’м |
карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutsche |
и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице |
да тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земљ |
за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашл |
ронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, |
говори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то с |
! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново |
Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на |
у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд |
остору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном глас |
ладић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гони |
} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, |
то, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је кр |
еда у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к |
син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у |
е и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђ |
p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окр |
естра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто ш |
азишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> < |
овору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догл |
уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! |
дно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се ције |
<p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на |
о напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи госп |
{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, |
јевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се о |
којаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сун |
.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат погле |
свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазо |
од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор пор |
опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећни |
> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекомо |
шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа уви |
као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху пода |
шала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мис |
а њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме посл |
проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сад |
и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— |
рими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мје |
а. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика |
p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад |
вједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како |
чекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> |
и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, ум |
се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са бла |
остор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће |
сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да |
лаву. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо |
јте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћин |
<p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — пре |
ашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испрат |
/p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град з |
/p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме остав |
сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и пр |
</p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, |
/p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице с |
</p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља |
шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десе |
ре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дј |
foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу? |
мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти ј |
</p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је ота |
гледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме п |
а пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнак |
било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, к |
или...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и |
— упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{ |
Section" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих стр |
жина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га исп |
државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове г |
смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће. |
из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се |
колико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пр |
> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се да |
х људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене |
атиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Ма |
>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — пл |
емојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а м |
е ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — ја |
евојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну п |
сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци с |
Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад |
жно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта |
>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. |
ој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највиш |
</p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p |
— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ов |
штаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевој |
линик навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се о |
p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ов |
> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и |
ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго т |
С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми с |
а фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Иво |
</p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето х |
се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио |
> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је |
А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто |
> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру |
авлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p> |
! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас шт |
а! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreig |
вано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а бил |
> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p |
урина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правн |
и! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, |
руги пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S |
другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа |
х не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече г |
без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Мож |
адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али в |
Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По веч |
адиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Ј |
ади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, по |
... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво |
к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мал |
>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; гово |
p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како зна |
е дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, је |
купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у по |
/p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте см |
. </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да |
трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видит |
. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} |
и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча и |
ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, к |
кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вр |
. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одгов |
рат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дје |
евуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гл |
тији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо |
стави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} |
а нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Мар |
мени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. кота |
<p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> < |
амјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се ч |
припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошље |
. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p> |
не вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа |
.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а |
јело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је ж |
а стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово |
е... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва |
а љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у |
у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за |
го на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — ва |
себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је л |
</p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о |
борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и |
p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државн |
> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите |
пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> |
ви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част. |
младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нис |
же. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — |
Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које со |
на... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога пот |
а! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p |
отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! < |
граф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то |
>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајм |
иди на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> |
ијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пре |
p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио |
ћима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се раст |
ића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљ |
/p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>П |
тора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред цркво |
у укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код |
младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре |
ити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млад |
је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А м |
мо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако п |
Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit |
е отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. < |
јед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупник |
да уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бес |
? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењ |
p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрен |
оворите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се |
ужи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> |
паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толик |
, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се ст |
а, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се |
о ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме. |
ко! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му |
ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>М |
едока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и н |
ела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га опи |
<p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се |
Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда |
/p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви же |
ску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— |
сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дје |
а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоња |
прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је ч |
" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме |
јеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога од |
поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писм |
p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по |
> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече |
а ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p> |
х га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост |
ика), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изуст |
ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари |
unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће |
р: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га ку |
<p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о |
удбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак за |
роз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође |
јор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> |
ва под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Т |
ив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамц |
Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата |
Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зград |
<p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а пра |
што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао о |
оћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, п |
дје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро |
коше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се из |
<p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} С |
остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Ма |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој о |
оме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави |
ш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино ста |
аве на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође |
>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} У |
„ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори вр |
риповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чу |
а није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у |
љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на р |
ивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о |
ју се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане зе |
— упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко |
се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди |
ца платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога |
аљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањај |
аву на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице. |
латио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; |
ркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмичк |
ац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у |
пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјен |
је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; |
још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; с |
... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> |
о радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био у |
апустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} |
њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеш |
еваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше |
! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмиц |
и се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад |
јдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корач |
а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро |
че нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци |
ћи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је |
изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти |
ити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и |
по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук с |
ме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још с |
S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад к |
, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p |
новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди ра |
во дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} |
придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разгово |
они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости |
ве тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећ |
иној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p |
е се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на м |
аду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по с |
у, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, |
онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. |
мене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну |
заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми ј |
сцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа с |
а облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза з |
} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздр |
се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од сво |
хај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, |
виту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртв |
о и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако |
, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бија |
, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се |
подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да |
свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно х |
} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и рас |
оћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега се |
рцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјер |
огама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужи |
стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу до |
чајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узви |
> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељ |
наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу |
што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива да |
свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, |
о се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Ан |
ек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао |
упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! |
младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S |
зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} |
а, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} |
, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих |
дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао изм |
Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му |
десеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу |
о пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакл |
живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим ви |
поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима |
ат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> |
и, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— |
он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> |
Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко прек |
? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли |
ога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане из |
бразу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бија |
им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к |
е боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што |
закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше |
казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама свој |
м! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде п |
лоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим |
— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да |
на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у т |
/p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, |
во ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му св |
>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне |
мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекл |
/p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и л |
лико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пун |
своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, |
де с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, |
ам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога гос |
вакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на дог |
ubSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па рад |
говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да |
бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавал |
села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Млад |
ћану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При в |
едом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова же |
а рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам о |
ије жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на |
и се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће |
чима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да м |
еда уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из с |
ек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гл |
вратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада су |
во у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа |
плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је зак |
намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p |
наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— П |
зила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у ч |
— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље |
/p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> |
p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо |
жа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе |
/p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, врати |
p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да убла |
ре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго сто |
t="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијеш |
ођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам |
да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати |
} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих с |
гова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њим |
и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да |
/p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и из |
ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све |
ко корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} |
себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља из |
p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Н |
танку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту |
мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђ |
Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с |
<p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p> |
ити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто |
Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У с |
како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, |
сам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго. |
чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто ко |
— А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само з |
састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема н |
зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два |
} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бија |
ренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за |
једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тиј |
плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каж |
, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у |
— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p |
што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новац |
— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — |
дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштркан |
>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене |
сти људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то он |
Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} |
очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагив |
е смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у |
ред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, и |
му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Оп |
<p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешт |
и, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је |
јеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди по |
што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редови |
па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво с |
м. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му г |
д није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о |
Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са |
у ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — п |
p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њ |
се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се |
угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док оби |
на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега ст |
Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима је |
ољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да |
а чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу |
номе стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих |
е, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киш |
а се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на мор |
овори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се |
примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наје |
н све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућан |
љада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. |
мија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — |
ије могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. < |
једу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, |
сли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих |
аково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и |
икама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто— |
ређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше |
она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу. |
<p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје |
!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign |
рто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, |
е наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> |
чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p |
а.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Х |
има њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те п |
о могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не |
ах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза к |
едљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! |
ужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. |
и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и |
ши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи сл |
оре и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видје |
рже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Бр |
уши досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежак |
ђе један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог |
веучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, |
да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па |
собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} |
утро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана |
{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни |
к хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађо |
вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па |
пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју |
а дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу |
већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} |
ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше каз |
ло им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не пр |
неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипа |
шкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једн |
допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, |
њега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан про |
тано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни но |
ћа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића.. |
оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, |
већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — |
д њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду пол |
Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродиц |
асјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене |
а, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и |
ене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима на |
ном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, |
жи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не |
и се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења |
нице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње |
вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испре |
сјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безраз |
сјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повла |
врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, |
је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и |
в зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбу |
попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје |
ењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно удар |
p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, |
дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше |
} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови.. |
.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим краје |
беломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је до |
иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачи |
м подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава |
епа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трг |
к наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појав |
гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је цр |
штанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> < |
је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када |
е... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао. |
{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осје |
што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му |
внало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то |
де црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа глед |
о ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — д |
јетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Ча |
ен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— |
ед његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У со |
зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </ |
под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стад |
рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ход |
а.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је п |
а њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне. |
мах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. < |
ше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећ |
а Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у ур |
ихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у г |
S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао |
та.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Мари |
се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовит |
остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с д |
ети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јур |
ијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p |
говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен |
о би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и |
и каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —пр |
дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићк |
њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би |
им и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим |
ред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, п |
жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакш |
а предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на пу |
е велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је |
адић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S |
рене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; |
треба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше ш |
не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се обј |
опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима |
ослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа |
е за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пр |
енку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске |
<p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га св |
к трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше с |
као, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у |
зима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једв |
улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они у |
и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно игра |
и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински |
свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... ко |
ога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће |
а часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај |
Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — уб |
ржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — ре |
адахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међ |
ада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче ист |
асом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У |
више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празни |
преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> |
мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје та |
водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад |
поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} С |
у, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му те |
тава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осј |
у нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, оп |
ијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Ње |
а, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клин |
Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људ |
{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и п |
ла ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе |
„Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Ка |
, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пил |
ље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разаб |
} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и н |
де.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осје |
аокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато |
р, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му |
S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до г |
ве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{ |
е од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба |
му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врући |
да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се време |
памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било |
љубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. < |
p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије |
а живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закре |
лазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... г |
Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S |
остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста. |
ије, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, |
младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је |
ила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра сви |
љускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гле |
> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове |
а из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га м |
о зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и |
дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти |
S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да |
е у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га с |
га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколик |
спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунч |
ових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешт |
ше се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут мн |
p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац |
тремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бриш |
авим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни г |
вади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шиб |
челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се И |
ивога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст |
, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе пе |
ко времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао |
год! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али ме |
тересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и в |
ту падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује |
ајбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p |
свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца |
и силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједн |
Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити |
нице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по |
овара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Ив |
крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свако |
} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код |
p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нано |
а! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу |
— јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опо |
у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редо |
мјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће д |
Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p> |
амисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{ |
ће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку |
е! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опа |
дно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мо |
ламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— |
зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. |
икад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно шт |
еки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадов |
црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и за |
тва, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се |
то их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигле |
ушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу ст |
о осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућу |
ана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно с |
о подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласк |
ада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положи |
ђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли |
ено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се от |
да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p |
медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила |
во проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и |
естан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </ |
{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и б |
олично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, п |
ознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну ум |
попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — |
не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну не |
аван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори |
атегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне |
уо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у |
узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанци |
сак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела ј |
мети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо нам |
<p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо |
је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на ру |
и час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна |
ежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг |
ећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да |
их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са ж |
му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му донос |
ђе по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не д |
а ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> |
се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p |
} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима п |
но нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{ |
пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ |
ој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Ј |
<p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!.. |
сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не пр |
оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки ч |
е, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је он |
те, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хват |
шаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго |
ће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друш |
ника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у |
к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто |
ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе |
м понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смок |
ине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, |
лизу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли чита |
ада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, рије |
ам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> < |
има непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина |
нећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури |
вну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шу |
цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окам |
јених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљ |
тљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би |
оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наок |
.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири |
ead> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Ив |
је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се |
огу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује |
долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош |
еда Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов жив |
о се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сео |
ас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад |
e unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним д |
о из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S |
за своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу да |
> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и об |
прашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Њ |
дишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — |
е како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи тр |
оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац мич |
е ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставн |
челника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Т |
се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође об |
атопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што з |
посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и |
као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучи |
сине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини |
ху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше |
нцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше |
— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> < |
ача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у ру |
ав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче уза |
...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, к |
о мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко |
тао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И |
ла залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губ |
евине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде д |
<p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — поно |
ртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е |
ладићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе |
уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; |
и се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, о |
во изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} О |
се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вин |
. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њем |
ске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} П |
но.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се |
, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} |
<p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, |
траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хт |
тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и с |
лије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га |
<p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему |
ни је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе |
право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску |
озајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му дра |
а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва |
</p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроз |
е дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} |
матрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у гра |
ирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посј |
е је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с ки |
аше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што |
за пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сун |
жиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и у |
а засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, |
зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратим |
Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом сн |
дах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попођ |
јаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се |
за, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се |
бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу си |
ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш л |
ростираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјес |
е је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа м |
чери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало сви |
женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дј |
че.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвем |
утом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге |
тарцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједен |
азумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и поч |
а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живо |
гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говор |
ућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану та |
Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбу |
о му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше п |
ију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лу |
акле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шез |
старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. |
евјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — |
, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде |
карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није пот |
с поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о то |
} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кут |
е извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к |
нанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада |
љену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — го |
но вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле јо |
што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код |
и чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} У |
ладић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! |
у...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} |
оже ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, |
била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више |
ри дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> |
ки чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, |
сти провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује док |
величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за ин |
ељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима ш |
ру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p |
се се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вод |
аја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{ |
до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да |
есеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрон |
Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од ви |
очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно так |
се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па с |
ате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S |
изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледин |
у људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од друг |
агло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с уд |
Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути |
ре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и став |
на Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на |
.{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А в |
и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничност |
а пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> |
{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки. |
рас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на с |
ше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створо |
их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, |
о тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} |
.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу |
видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и |
је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — на |
а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи д |
!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} |
ха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњ |
пник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и дом |
це и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјес |
ј, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојк |
враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора ч |
помињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна |
вуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам |
м.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше сам |
S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! |
неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућут |
аки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} |
носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових гла |
е, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он п |
сних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани |
пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетра |
на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигента |
/p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— |
е; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, |
— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику. |
опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пус |
простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водо |
се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и |
же преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменито |
из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима. |
За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— |
ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти м |
дувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, |
младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако |
на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећ |
тија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија |
гледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини д |
још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над |
син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S |
измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љуб |
земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и |
одило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... |
/p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... |
{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сва |
— досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све с |
сом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи. |
и... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{ |
ашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити |
дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога |
породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се з |
, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу |
и! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом |
не од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду |
журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао |
ослове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пра |
пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у који |
> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто |
твори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код |
> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше |
пусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио с |
броји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па он |
јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама друго |
ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави |
са. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијет |
— одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањи |
ошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми |
ажарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате |
се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ |
и. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увиј |
ече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз с |
</p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, |
јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима на |
рогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затв |
ван на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми |
, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се с |
се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа з |
о га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} |
/p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељ |
ије потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размиш |
говац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> |
и син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој |
о што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није |
</p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — |
ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p |
и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозо |
де га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на |
ваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи |
— најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, у |
еди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече И |
повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S |
пиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата. |
му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у на |
се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>У |
е камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се |
у она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се вр |
присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз |
. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној |
ид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново нато |
кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело сви |
а поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајк |
ад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, углед |
доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} |
лазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p |
брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њ |
многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше |
е. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча |
ржавнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— |
{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око |
ари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — реч |
е се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С |
са довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посм |
часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растат |
је.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су |
е и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кор |
лане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} |
мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте |
осве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали нов |
своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у р |
сти! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} |
поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем ни |
е, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} М |
ирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми |
га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли |
му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздр |
.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ч |
.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му |
је каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијет |
е наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина |
и се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p> |
је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p |
бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва |
ћен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} |
о не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — На |
ка и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучи |
.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </ |
јесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је |
се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. |
ршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија |
> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећај |
рати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! < |
за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому |
гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њег |
ског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни |
ло му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају |
до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као уз |
вала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом на |
За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крош |
на и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види мо |
— одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца н |
грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Оста |
ј комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S |
не...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати с |
одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра |
тари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — По |
к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у |
нако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не мог |
Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — |
ојега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала |
удство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и др |
ти велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упе |
>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још навра |
лна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врс |
спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог з |
ти блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S |
слије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p |
?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му |
итам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и |
. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадил |
главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали с |
пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог прови |
агледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крсто |
боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стој |
} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посмат |
валио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцав |
е као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен |
е живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаш |
и се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} |
дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, |
е времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из д |
оки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и |
е поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у р |
лоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из варош |
степенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца |
.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше н |
ио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико г |
души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли м |
ника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </ |
се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по |
Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало др |
слом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође |
д кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сј |
дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад жив |
рати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" |
лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим |
ти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о мо |
магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да |
у, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, |
у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ |
етињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсниц |
крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; |
мире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прст |
воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре п |
ед Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра |
ли!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— |
тељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му |
носили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То |
с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове о |
е ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре |
н и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим |
ло се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и |
аше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за веч |
смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, буд |
азује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајућ |
испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>Н |
чурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунц |
да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} За |
оду и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Бра |
о размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрк |
обоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико сам |
а. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве |
гурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана |
иве међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није |
— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; |
дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте |
је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{ |
шла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А |
— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин сврш |
јев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се за |
око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Н |
</p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а г |
таше, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и ја |
у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не д |
му сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто |
утрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијет |
теља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ и |
одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одв |
ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... |
потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом |
оточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогин |
ћ је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: < |
у је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управит |
и.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шт |
наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{ |
м, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, м |
и је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној дво |
не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром ре |
се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао |
уже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — у |
/p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То ни |
ета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— |
стош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>... |
њивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и бо |
вар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господ |
ођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слут |
>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и пока |
мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би бил |
из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио |
екиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то м |
ас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од ч |
е и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што |
у у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређен |
, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинар |
— у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ |
ове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, ста |
тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— |
миривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслуж |
рномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како ј |
у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одо |
ри, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се |
мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из |
очарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо |
вив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од сел |
нствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу |
тајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа |
p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге |
е досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме ј |
</p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуца |
S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништ |
малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— |
<p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она пр |
животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? |
> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво из |
пијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Ан |
S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. |
то им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раск |
је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — |
прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори |
p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле |
вљене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ... |
а, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пош |
жеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукоби |
! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Жив |
Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак там |
> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— |
<p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја ка |
да, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија |
</p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће |
отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави с |
богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мис |
е и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Ист |
ро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву по |
одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њ |
.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је |
обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на |
је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, |
осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовит |
ију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а |
<p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплиј |
Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од сво |
ду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, ил |
ћ што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. |
лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети |
с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, ст |
есу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није б |
противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао |
јом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу |
ужио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно за |
ија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p |
тајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и |
био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он |
по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антон |
новник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових |
<p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <qu |
еника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога |
се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да с |
ак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено |
ијом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе |
рече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио. |
е године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо |
едно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, |
и се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! |
а свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брат |
p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте ок |
p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и стр |
новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер |
нам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја са |
ле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик запо |
или дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким |
<p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — за |
ућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах вл |
о, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још |
њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од д |
ду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након нек |
не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови |
Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — |
естом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена ј |
могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама с |
<p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си доша |
им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пр |
чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p> |
су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су |
подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође п |
</p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ч |
опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> |
рују младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину |
у и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. < |
рење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисл |
ова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро |
кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, заса |
јем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>Н |
ника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
раган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине |
отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; |
ђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој да |
ристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих |
носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да с |
мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза с |
ебне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторос |
зломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше |
ама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један |
ше између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </ |
проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод в |
соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си д |
о лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но пр |
ам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не по |
њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу |
имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било |
ма бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свије |
боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— |
ше, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их са |
се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури |
на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двоји |
е, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, |
сти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им |
ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахну |
дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испун |
а ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — |
ге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну |
.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и с |
а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде |
њаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отет |
„Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће мол |
зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кре |
аху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево д |
, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала |
ни су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме си |
да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ва |
узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се пор |
ај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрап |
би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </ |
ападу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, ши |
те се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њ |
рце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморн |
S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је |
ђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у |
дно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— |
и.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А п |
</p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледа |
е у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачу |
се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к зем |
не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили |
то нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „М |
гнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продира |
дају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ св |
бала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, ка |
p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше |
јеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе |
оловини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао д |
да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски п |
нио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, тр |
авитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! |
</p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} |
, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> |
бито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта |
из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка |
не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} М |
Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убил |
ди? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> |
да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу |
воме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чи |
јехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! |
</p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разгово |
Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили |
ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да је |
крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га |
ит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. |
и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исе |
о мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино бл |
бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети ср |
вик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и у |
мио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трго |
шне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га по |
ућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима нико |
еоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разг |
Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: |
ђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Шт |
цу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талија |
нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеров |
ни се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако |
их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Ив |
му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу н |
урин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима иско |
волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— |
њижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде |
твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — |
пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво |
за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му пла |
осила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена з |
авати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није стави |
квестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мје |
ијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и |
му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пр |
Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично |
нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га |
јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити |
асом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему |
нка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зач |
<p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успу |
ге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале |
а никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није |
} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, |
Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти |
дна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте |
S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој напис |
тва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па |
и не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече |
за своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесе |
<p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу бож |
Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најз |
ставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одв |
еда се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да зн |
не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су тво |
ристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? < |
се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да |
.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди |
— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рск |
говаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе |
/p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га по |
вјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра |
продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p> |
ца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковина |
орили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? < |
, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свј |
којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет ста |
у, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему н |
А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Е |
о иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се |
арија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме виногр |
е.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, ве |
је. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену. |
обама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелник |
љуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зо |
нагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се |
ни му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шап |
Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоња |
.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> |
ен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве ко |
ени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ у |
примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се |
/p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А |
срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јо |
проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из њ |
p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осј |
о, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом |
ји се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се |
јетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи с |
му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чи |
а да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и п |
</p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се |
и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби |
гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> |
овараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни б |
јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога с |
то сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p |
а у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — |
етра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. |
а угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже др |
ет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу |
ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња |
их тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што |
зе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут |
и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни |
<p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво По |
Section" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је |
ева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у је |
<p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Ју |
{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу |
дговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито |
сар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p |
ави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старје |
налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на п |
ољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се о |
к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра пок |
Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... |
проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче кр |
се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море ми |
ји дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, |
к заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с пра |
. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо |
бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и тр |
прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и дана |
>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чи |
ада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер |
бом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше риј |
:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тр |
ађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — т |
...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ в |
огавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?... |
е бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га у |
тио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да п |
да је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пр |
му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Пог |
арчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијес |
посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примир |
цају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и |
како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивој |
евете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао би |
свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је |
/p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гле |
су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну ук |
е грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> |
ним соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку же |
прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му |
о прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца д |
p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} И |
Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— У |
е гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Ив |
.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} |
јаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у |
да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за |
си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> < |
т Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дв |
идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији |
љену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не |
есеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и прев |
погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се |
атру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало |
е обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресв |
н. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p> |
<p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, |
цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добиће |
ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, |
ели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са пл |
обу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо на |
</p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад |
та прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца |
ојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилаз |
чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S |
гне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јур |
зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из |
усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њ |
у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве од |
чи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу |
вјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>И |
и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, ве |
придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча х |
ед рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’ |
!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> |
и што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слаб |
од, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјес |
анкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по |
о по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S |
о прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам |
ијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и |
рекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунц |
арка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, с |
идјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{ |
.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— И |
гова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он |
вор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Мо |
плину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки |
<p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега н |
.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво ми |
— промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она јед |
ети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> < |
млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га |
е прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p> |
пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне т |
И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као |
скрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а |
у ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, |
о добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p |
иди.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина |
јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да |
и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и |
иће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— |
стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он |
самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гд |
евојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се |
номе сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застад |
ма дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких |
астави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, б |
. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! |
су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и ур |
а пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком |
оду, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једно |
{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне рије |
му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјет |
е густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мј |
сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до но |
ре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино час |
лине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире |
брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило |
одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче |
ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом |
Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом т |
чкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећ |
— Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми нем |
ује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је |
еђена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копч |
лом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су |
како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варн |
задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најп |
нако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквам |
аблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочног |
ду поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи |
} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и по |
осо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Ц |
осо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога ле |
буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га н |
упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у ад |
рани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говори |
довољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, до |
поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То |
мају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p |
ати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дак |
вених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уок |
је у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозо |
ву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И в |
јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јо |
сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, |
жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одгов |
рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, м |
ало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с кој |
ед села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када |
дина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак |
даше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> |
в Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што |
е у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олт |
м одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као об |
ругамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено |
— да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме ј |
>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — а |
омоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p |
ма, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњас |
обом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— |
о? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — |
— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а ни |
и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично п |
чи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагл |
м се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Ј |
— понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> |
p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми |
и, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и |
соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се нано |
је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је |
колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — |
е срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је |
море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађај |
аше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му д |
сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава |
е црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаш |
стора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као н |
ој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутиј |
ла и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи со |
вугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о |
у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пр |
ду мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађ |
е, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака |
овјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажн |
гледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обор |
говори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи д |
вани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже глав |
сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије не |
вала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} |
а пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше |
А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су поси |
се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, |
и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.< |
>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец ј |
казујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних вр |
ао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљи |
, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно ц |
из бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше |
убило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше |
јеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, ври |
миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиори |
болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше ве |
ет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много љ |
је! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у |
ха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очи |
опану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, мол |
/p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — |
.{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> |
пет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеу |
> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — на |
ри из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи иск |
ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката. |
у други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разб |
навао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше |
елу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадо |
и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прст |
алић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p> |
Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот |
и поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлос |
ма журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу. |
ао да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у |
нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — |
ржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.< |
S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, п |
етом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза |
погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо |
ва обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко прије |
ма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ |
ијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљ |
ду силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се |
апустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча сте |
о... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насм |
рнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене |
су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше |
<p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — за |
латим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело |
на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! |
{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, |
љад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носи |
утра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука |
еди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залога |
.. </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се |
</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљав |
ори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав |
се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако буд |
</p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по к |
дје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми |
аде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но н |
за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и би |
сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} |
му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист и |
и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p |
о му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили сви |
и.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава ло |
Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платић |
дговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је ж |
>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, |
да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако у |
фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Глед |
с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што |
чјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отад |
свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па |
ом траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ |
. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова |
, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе с |
њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је п |
наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу |
ака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трг |
осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час к |
арош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до си |
е ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га |
лашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито |
ма се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, ук |
јећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не п |
ко подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми |
м очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Н |
вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте |
руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђа |
тима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечи |
— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино |
жбене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина |
p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво прис |
плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, |
чио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћ |
ет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка м |
а.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им |
уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част |
муте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу |
а издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритег |
S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! |
оказује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. |
прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакл |
! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их пра |
у се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш нен |
скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено наприј |
пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз |
очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли |
. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} |
ом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћ |
и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозор |
и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </ |
о му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обл |
ад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Нај |
љ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени |
га чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике |
сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему жи |
рироди ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до |
ерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву нај |
уштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа |
ије их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потр |
еда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лу |
Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то сл |
стаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, д |
о сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је |
помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриб |
ао собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— |
њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — |
азе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њи |
застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљ |
е гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, |
што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Ут |
јењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и раси |
е да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење |
ло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лага |
ко.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше |
аћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихва |
ића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А дош |
нца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. |
у једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котар |
вори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништ |
p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво н |
вори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је |
бринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори И |
а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како |
<p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку |
на када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га |
штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </ |
де!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја |
у свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на |
и сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће |
дне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере гр |
дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвиј |
рига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина |
а попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њи |
ућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господа |
</p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњу |
двјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Сви |
вјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... |
уре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима |
ега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, |
мет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: < |
да у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, |
, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га |
зиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима |
упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} М |
пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о |
и и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да |
ијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило в |
низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармон |
е!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p |
жина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — ја |
ју како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{ |
смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар с |
— опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте |
м би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="su |
исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука до |
сле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни се |
и бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избав |
стаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се |
е чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да |
њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти з |
аћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Б |
а памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис |
Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залаг |
бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. < |
/p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, |
атке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шал |
њу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> |
угестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису |
у суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим |
ином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; д |
дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> < |
љи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да |
и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме |
и потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обич |
ја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално |
бијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше |
је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по |
ба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. |
ита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намје |
опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у |
’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћ |
. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја |
имирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале |
рже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између р |
Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан |
њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји |
е испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле |
у.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека до |
ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате |
ахаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му |
ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га забора |
/quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} И |
/p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру пот |
овједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и правља |
окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху |
е времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике бл |
егово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упа |
, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и |
одити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те г |
е клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по |
најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> |
и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно г |
танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... |
наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе |
чне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина д |
ула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађу |
му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, |
} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање по |
о се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост она |
ше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назрије |
Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше вр |
рак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш |
="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уруч |
оље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, по |
p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће |
{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега |
ко пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоња |
и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, п |
агаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане п |
— преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави |
ере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се че |
ростор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да |
оти се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, |
се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у р |
агани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара с |
фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milesto |
м је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетс |
, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с к |
Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече К |
и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сиров |
уди!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А |
и могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не |
у брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код |
познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја |
ајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; |
Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се. |
е у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну жд |
рли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — |
топијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи нос |
потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фа |
>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да |
е и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> < |
опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Зад |
ро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник п |
<p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем о |
отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута п |
оље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивин |
ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} За |
и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако з |
Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгор |
Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и н |
воката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и по |
еди судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох д |
ијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, та |
, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и ник |
бало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помо |
е се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њ |
увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко |
и дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p |
нам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво пр |
<p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слуш |
нови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор |
ју се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — и |
ратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали |
кове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{ |
— рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> |
им цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, јо |
ца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — |
ам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч су |
платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од |
/p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код тв |
етан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... |
е осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца... |
о око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није |
ачелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао |
а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да б |
<p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не |
закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Ти |
ги. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’... |
о. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада че |
ате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Пр |
вац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи |
у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрч |
лена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ва |
ате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без |
ротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави |
Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор |
м ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} П |
и.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —ре |
по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде |
јехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи |
читељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао |
ата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Позн |
с у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А |
! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> |
о...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— |
их овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлуч |
и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било на |
Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у |
о од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и тр |
тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У |
и постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} |
а друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам |
— шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сј |
вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да н |
дават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив |
вога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме з |
>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђ |
</p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и с |
.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође |
твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> |
а два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихва |
пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Но |
жеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!.. |
Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам шт |
ам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цил |
“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фио |
ити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <fore |
А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати |
прилике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p |
по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Беп |
е крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} |
аштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је |
издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — |
а ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће |
виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, о |
у то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, |
p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради че |
натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи |
емојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају |
е се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут |
е се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, госпо |
ри стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му |
рпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, тр |
макли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фра |
а схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му |
њу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, |
ктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Су |
стаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете |
је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете |
дан дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога |
р Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради |
шу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S |
Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча |
<p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гони |
о живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле |
очан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да са |
<p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p |
опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> |
... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћ |
</p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се у |
кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове с |
ист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежа |
роси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И |
и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што |
вног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљ |
ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикн |
се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар |
— нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пож |
е Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало с |
„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писм |
њали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутит |
— смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у |
: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у с |
оштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И |
итала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка |
отрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се о |
ли.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да |
е и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну д |
{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владин |
ачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се |
о викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси |
брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </ |
врну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За |
, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободн |
путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем |
<p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ни |
ини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — в |
ј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— |
чека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>К |
S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки п |
>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слав |
то навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> < |
кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p> |
Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути кам |
ни живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори |
утра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, |
у ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он к |
> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Н |
ама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lan |
ао у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— С |
дговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} |
то на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори |
есно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> < |
— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А |
мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити |
и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својо |
ње, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трж |
куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама ј |
удбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— К |
лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није |
разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. |
</p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђош |
и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — |
смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и д |
а вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка |
аше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говор |
амена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не |
ре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, |
ц се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! |
да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се |
рац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је |
па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си |
у не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни |
p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује с |
нуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! |
женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда |
ше радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са сп |
ија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он |
/p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто с |
<p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење пото |
азгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш ота |
н се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погл |
е. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други |
.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на |
нту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си |
{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — |
<p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш |
из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, к |
аг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је |
по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како н |
е код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. |
ладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> |
код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p |
ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику п |
се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази |
тени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и |
наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и посл |
ворити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — |
жива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа |
е?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div t |
у.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пр |
хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он з |
рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређ |
у.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, |
ико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се д |
р свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достој |
неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме |
тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра га |
p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} |
да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако м |
се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није |
одник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпо |
тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите гово |
јетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као б |
је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </ |
јио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пиј |
Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да |
данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p |
и нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... |
— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! |
} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како |
</p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до |
тучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећ |
ст, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобрав |
Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво |
је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада |
јеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор н |
пне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са ла |
растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови |
{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога |
чкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена |
ј редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, с |
. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изнена |
шу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује г |
ије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, |
на природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко сило |
{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чиња |
сти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим |
сном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Иви |
тио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу п |
шу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику |
ељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас та |
.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се |
шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, |
во упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини. |
ито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку |
о часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек |
тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна нео |
јечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглоб |
пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> |
о и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета |
носио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове |
озора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио |
} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попу |
саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се |
ди што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} |
вите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, че |
а досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску |
упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан |
p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> |
море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се сми |
града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те |
ијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад ули |
их.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја иде |
а свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад |
з даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не о |
около осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слатк |
једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не |
} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се друго |
ли за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} |
аменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим сел |
па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом |
живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице |
о иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забри |
само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{ |
дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да сп |
} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у г |
а сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањаст |
оглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане |
о, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст над |
lestone unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје тур |
њим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није |
аги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном |
чећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се |
слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стр |
деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио |
их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледиц |
сјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте. |
ему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота |
м поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један |
и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора дол |
ијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наје |
осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућ |
е узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чем |
жавнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да крив |
<p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим прим |
али, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко м |
кочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах |
не у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и по |
S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум жи |
м, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се |
љен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се пр |
нке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљи |
рла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док |
, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијо |
и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад |
Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био п |
ено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на ње |
сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва с |
у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> |
базирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} |
ио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера ма |
<p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе |
је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успо |
тај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишч |
бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачк |
упљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гл |
о се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и с |
ог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што |
ас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> |
шу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врат |
.{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми |
ха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе нап |
наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено |
до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немо |
заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док најед |
ило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> |
мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у су |
Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с |
дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бија |
избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани т |
мо истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми с |
од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} |
живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а д |
здржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живо |
А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p |
и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су т |
им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда |
ине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, |
ојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа с |
} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдј |
заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутн |
и к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријема |
ена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Н |
p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу ма |
p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве |
лиже приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватају |
аво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу |
{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином. |
трљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше нагол |
.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, |
починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајућ |
со јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> |
стио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ как |
не долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— |
ају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не з |
уда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма н |
у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? |
ју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у |
чке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти |
ајружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Поми |
ремишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!? |
тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — от |
ачелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш ка |
навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — од |
Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одув |
/p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p> |
усти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама шир |
<p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ч |
дин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас |
невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа |
и странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, |
рили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита су |
рата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши с |
ре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обран |
ушеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу. |
тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Ј |
уће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све |
тила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој |
p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнен |
д велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, |
епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам |
аосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени |
ан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! |
>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци |
изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S |
ка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка |
био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши |
вали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опази |
че му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чи |
и му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, б |
ре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} |
, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава к |
на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} |
предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта |
ега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинск |
намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и |
љала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је по |
и силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна с |
д мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је |
продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црв |
живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А |
гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је ос |
у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа д |
нутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдач |
а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погиб |
јетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој |
о чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво го |
је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на |
је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се |
рике, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њ |
мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше слад |
бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге |
риврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично на |
да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велик |
и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене |
х наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти |
се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истин |
ати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити. |
дао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и |
а старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изје |
путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који |
уст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није мо |
а, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетл |
рат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу в |
е, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљ |
ице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а |
лачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шу |
да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} |
, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након |
асмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправ |
{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, бол |
ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори |
мља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео у |
л! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одго |
осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и об |
санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом |
иво намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и |
у, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага по |
p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губ |
се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с |
дао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило |
ет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> < |
— рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. < |
ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упит |
дере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све |
ата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Х |
те... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p> |
— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко |
уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, |
то мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му см |
ти да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А и |
их и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они с |
омјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре |
, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... |
петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p |
о. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А |
мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, |
ехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да |
а за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? . |
роговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на |
бава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази |
ему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. < |
корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Ник |
.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како |
шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— |
е му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, д |
пази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Зна |
м новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у х |
Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> |
} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— |
а једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек на |
вих разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје |
} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он |
рно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се ј |
ићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под |
жних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да с |
ично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се |
ед кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лиј |
ну му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} Н |
о понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, н |
и.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што т |
је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јо |
и, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може |
коју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стаја |
рим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје ни |
ориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом ј |
својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђа |
д је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики т |
је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: и |
Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измач |
храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваља |
та; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетр |
тлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примије |
тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави с |
ади.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{ |
це из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чиј |
p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се |
ного људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „ |
</p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави гос |
р. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати |
е.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у |
дно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјет |
ериканац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће ни |
мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриб |
роши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пођ |
да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад |
омоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љеп |
евојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетн |
нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полаган |
ко их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима |
Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> |
ачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све |
олико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, раз |
чито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, |
так? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дак |
ла? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!. |
ати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} |
докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени |
а бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све |
успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. |
у. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> |
свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} С |
овори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p |
.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да |
изу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино ли |
оред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљас |
...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у су |
нова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје ни |
их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и к |
врши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац |
<p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, о |
и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му |
литичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p |
во заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! |
погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу. |
/p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цири |
настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник |
идано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин п |
но? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам |
е је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ за |
није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се |
ор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— |
јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвије |
, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: < |
ћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче |
ја.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишче |
ен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно |
Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p> |
е хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да с |
родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките |
сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бур |
ани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску са |
ко се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живин |
subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих |
Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га |
ани и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природн |
да заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим |
њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им |
којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је |
лом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Мари |
да наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p |
и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> |
е је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху из |
вима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да |
нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе |
чезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо |
ма, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако п |
риповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и |
тави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> |
е! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И о |
н. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} |
насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетни |
} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, |
е зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, за |
удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу велико |
иче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма |
у, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушају |
овика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до |
упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! < |
осија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њ |
уре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одм |
ијиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја |
обран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да б |
Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прос |
се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет |
Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће |
тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p |
дно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућ |
је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут |
јевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећ |
је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> |
та новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће треба |
на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом стр |
мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглад |
ишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} |
о је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком ок |
рави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода п |
а јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p> |
ци. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, |
њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе |
жну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и сумо |
но слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а |
И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио |
је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа |
сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила |
ци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са со |
ађена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, |
елу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дуг |
омора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p |
кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма |
"subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи вин |
није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у на |
</p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, |
сконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њез |
упљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начи |
мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела |
јешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, ка |
није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у |
, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна же |
знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је ова |
/p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гро |
Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала |
олема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек |
се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољи |
ге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, |
estone unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајев |
када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодре |
ишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Д |
о. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем |
и пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се |
доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} По |
је ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао |
гом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа |
ога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили свој |
шаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{ |
нике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздр |
рговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засв |
да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} У |
зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијет |
јаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гуд |
ве понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и |
адић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за о |
Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади |
ушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! |
т се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од не |
дода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши |
раћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто за |
отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души те |
рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки д |
на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једно |
Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није на |
ен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Х |
досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — |
ашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње с |
око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начел |
амјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједо |
ћа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> |
{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени п |
ови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Ст |
S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, ра |
це и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— З |
њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је п |
<p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p> |
ала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p |
се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Б |
онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — п |
стало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, |
х кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ла |
то ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују |
> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окасн |
а себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, п |
е и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је |
стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује |
гу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p> |
загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду |
ти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони |
стаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! |
и, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на |
их се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, |
ошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хи |
ки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> |
а она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјев |
постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Ј |
једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђош |
олазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи |
бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше стара |
дмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриш |
ц. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и |
немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли |
а је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} |
<p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се |
се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних брк |
аструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијеса |
оћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S |
} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је о |
е, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се |
ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> |
и ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у |
Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу |
тарога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А остав |
нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p |
учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, ве |
</p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, |
ли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на |
нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; |
је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у дв |
} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милита |
них година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити н |
у. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини |
— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на ка |
аше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се вид |
с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управи |
, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њим |
да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; од |
рушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији љ |
у још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да |
с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цир |
пак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> |
> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и п |
, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле |
оћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије иш |
ник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздра |
во борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{ |
ешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јури |
ише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p |
благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не зн |
смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође |
га, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, п |
оњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> |
се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа |
ојем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од |
вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласк |
које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његово |
судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замје |
није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакш |
> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашил |
} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; |
удњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да т |
же.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на |
Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби ост |
га. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухва |
тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угле |
ца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му |
<p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муц |
иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> < |
ик државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихов |
нтересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље з |
господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и |
дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> |
/p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо са |
, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празн |
, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене ку |
ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашт |
се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се надније |
ућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан |
. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и |
ина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} |
љно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може |
да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је веч |
другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и |
љубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прис |
ав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита ј |
рпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Ид |
чи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и о |
> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могл |
о и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није |
.. крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни... |
ане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! |
тима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте |
ла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди |
о да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њен |
ошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га |
уком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} |
ројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује гла |
Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прс |
/p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} У |
о се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S |
а није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године |
За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тад |
господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелни |
ом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћ |
ди... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Пог |
лади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, п |
ко границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, |
на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворе |
своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја |
</p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. < |
н осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пре |
ње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном харти |
Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи |
— Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. |
му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — гов |
у висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> < |
S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаш |
Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— |
ните! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надни |
на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре |
ву обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Т |
о одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим |
Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двад |
ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одма |
а у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна |
ога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помо |
ма: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? |
<p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ |
хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слијед |
т се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, о |
леда на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо прв |
Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </ |
Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се се |
елка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили |
двири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} |
да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журим |
забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди стара |
пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољ |
</p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а |
јен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала н |
мерике.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у велико |
е и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала прво |
сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да |
овор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка |
вора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} |
бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио.. |
ке из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Р |
} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште |
дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио оч |
лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену |
рин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> |
Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p |
ц. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни св |
зели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ак |
би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја ни |
млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети |
а. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, |
ан ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из |
се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти г |
тљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разгов |
, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених |
ве село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дј |
ате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим |
а!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— У |
изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом вод |
и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде и |
а жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подве |
ли. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше по |
се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p> |
unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољ |
оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души |
јет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше ули |
воља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из |
ваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{ |
у се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од |
>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог |
оници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора. |
утра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допи |
ренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу |
е меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој че |
упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније ка |
у круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часо |
без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову ш |
а и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу има |
ше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да |
није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> |
допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или пр |
</p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, би |
могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да оч |
пицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у |
ј!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљен |
</p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зн |
Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једа |
.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а д |
/p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о на |
же проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и он |
пио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— |
кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S |
ин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу |
т златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мор |
ћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио |
о тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаш |
зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од |
е поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање |
рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам он |
исао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже р |
а док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, п |
знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате |
> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетни |
с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се с |
им му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „ |
и лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. |
дапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. |
сната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> |
<p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити.. |
мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан |
а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју |
главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре мало |
Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад |
е дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се |
ше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помог |
оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S |
/p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа с |
заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у |
е, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена |
станак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у ов |
>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први |
ет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Бо |
овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? |
>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Уп |
емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А т |
осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако |
ерику...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: |
киде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе |
ни од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозор |
пусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ход |
; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго |
у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе п |
дим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго не |
S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и пок |
м хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је |
’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у со |
S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протр |
а, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици |
{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — |
ше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хи |
овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењ |
ко заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странц |
ости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за н |
жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Ви |
о дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост оч |
а је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос |
ријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од сво |
ни пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити |
амцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио |
успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас |
да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгори |
тпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна |
е могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како с |
авцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за р |
а и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа |
и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{ |
„Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А т |
</p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци под |
Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и |
дите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојк |
Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> < |
!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Муж |
о изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, с |
ако је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{ |
ухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај д |
не. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћ |
ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити сел |
ку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, ал |
њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах п |
! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади.. |
ар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац |
озбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труд |
че и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилил |
јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сј |
тна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор |
сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. < |
ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута. |
расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да м |
сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење... |
— понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне |
говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американ |
од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако |
} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све |
а код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их криј |
ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} По |
ече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада сврши |
шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали п |
инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лак |
да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама ми |
— дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођ |
ац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упит |
љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} |
ено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; |
и!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако мил |
низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се |
иж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, го |
.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча |
учно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је о |
ло ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— |
е живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад |
>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори и |
и у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — ре |
диру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље |
не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... < |
о узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својо |
к. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже |
еднаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и |
ивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посв |
да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја из |
о Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод мож |
у преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам |
аше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— |
т’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава. |
и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнеб |
и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </ |
вљајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, к |
овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема... |
е упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке проди |
у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и |
вња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учин |
Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А си |
суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар с |
ти?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегл |
сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава |
/p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{ |
трже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> |
ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушн |
/p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Остави |
ло. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — |
е блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но |
Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се глав |
— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ дол |
Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p> |
пи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у |
а ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... < |
несе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ет |
вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајун |
о заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање |
сли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> |
аш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали на |
чини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану |
дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} |
риступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се пр |
е куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пус |
се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живот |
— Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он ј |
орача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без ње |
и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ва |
ехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама |
појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она |
>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и |
Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубав |
ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девој |
зга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свит |
јеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућ |
} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упит |
— рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђа |
у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, |
, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америк |
уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? < |
трогост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се н |
S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А не |
на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву ваш |
вијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након нек |
оздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен о |
еле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири |
простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, не |
</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа завол |
ивио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова |
з душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје заус |
изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би |
ђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> < |
гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и т |
река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па |
смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилази |
рена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, |
он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики да |
ла чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на ма |
ада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне н |
јети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљн |
тите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу |
о је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле |
, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} |
кратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну л |
тиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> |
ло до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао |
..{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво |
артију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући |
ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади |
, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, прија |
их и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире |
поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по |
?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на д |
блажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Ка |
— осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж |
ас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчиће |
апокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком д |
p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод! |
сина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попе |
то не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и изв |
ечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено |
ља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија. |
е могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> < |
јепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не ку |
су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </ |
екорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </ |
} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ |
иже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам н |
а прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се г |
од тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено по |
е све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, |
јех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао |
боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’ |
и кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, зам |
друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповид |
дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким пр |
> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча ј |
рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их |
су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиром |
изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка |
једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> |
Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њим |
> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше |
одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су |
p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник ди |
ед свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што |
еби сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине бо |
се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, |
длучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њ |
ридржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — |
па за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече |
ја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} На |
јежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све т |
аху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и за |
љу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети св |
другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дј |
иљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезиј |
оја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце бр |
очишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим ча |
љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук ха |
eptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. < |
гу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пусти |
а мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </ |
ква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа тр |
ша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} У |
кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и пр |
ца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаш |
ат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из су |
— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво |
та што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, корак |
>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> |
> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; |
ући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се ка |
ши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му |
том вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд заглед |
есе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде. |
зједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за ср |
оглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на ус |
репавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! |
ри и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио |
тсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себ |
...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак х |
иту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и по |
цајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њи |
аса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слу |
баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, |
собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао |
— Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли |
, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и |
исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? < |
дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не |
универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> |
ма и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником. |
роговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао дал |
</p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од |
да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видј |
већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и ос |
е залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је пи |
ва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разаб |
Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетл |
га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се |
нак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки |
Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше |
је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у |
души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенути |
за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни б |
лужила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Би |
до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у ње |
вијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао |
из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље |
, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште |
ахватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије и |
пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку праши |
чишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно |
је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок |
ра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> < |
ледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му с |
три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетло |
. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом соб |
послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, п |
прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се по |
те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих |
чекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево н |
здрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен |
једе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Ј |
ни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га |
вао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио с |
не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе по |
м. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Ј |
знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} |
и ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при ми |
одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао ко |
на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао прип |
носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили с |
а и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужи |
дније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдин |
еру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, |
м и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздр |
ћу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде |
ањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје с |
одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори |
ниђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. < |
и порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да поку |
то из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави |
с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се |
алажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором зв |
одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, |
Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега |
јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што |
сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се д |
p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу пос |
е.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} О |
Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је дана |
прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет х |
" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом б |
</p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да |
ру.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно з |
у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к про |
Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, з |
њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубан |
м се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, |
унђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом |
прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, је |
<milestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјет |
је брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући |
о нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а ве |
рагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се ви |
ен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваки |
? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{ |
а, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, |
пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А т |
торостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јури |
у, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше м |
— Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали |
и га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — ја |
и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — |
ваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — о |
издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од на |
разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири год |
ан глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! |
ело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“. |
ну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p |
немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбр |
. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, |
присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетур |
се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Ка |
шћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што |
bSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исп |
<p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му с |
н богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.< |
/p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали |
вим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У |
како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ва |
странији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтје |
>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, |
форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред ку |
е у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину |
p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који |
и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од оста |
море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрну |
дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о к |
аве. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка |
онедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му |
етвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш |
је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући ми |
јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једн |
свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово |
ојој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Дома |
, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад при |
а ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са |
чеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопав |
од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаш |
гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако д |
на опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од о |
ке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је дру |
адинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони |
личноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и |
и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом од |
у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </ |
силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради |
добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек ж |
е на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глод |
ла.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S |
г времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У сво |
ужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом р |
касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} |
о очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неко |
село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завј |
пита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пу |
снуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију ни |
стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и не |
добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један |
ене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима |
ољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам |
своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Уп |
друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догн |
’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — |
узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дош |
а им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја |
— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви к |
Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста |
во се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нис |
кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти.. |
сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме у |
но!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах |
авимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обика |
ко стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади уку |
ц се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{ |
рибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Пла |
имо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </ |
они. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А ш |
</p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац с |
ашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар |
и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} |
к пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се |
липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, бра |
вља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, су |
Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво у |
вали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија |
смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав з |
</p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p |
а уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Об |
истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је кори |
— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте ј |
славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Про |
на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, |
зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли |
ушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, м |
да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи |
цу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, п |
и. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је |
ну Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Би |
итали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући с |
Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, б |
же утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прех |
А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им |
е. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозри |
жи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и |
виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисл |
ије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиро |
</p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка п |
, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се |
ом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док стар |
уши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за |
што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио |
оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> < |
великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка |
одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не б |
пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, пол |
и кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и |
и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се |
тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична ц |
ила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се о |
— мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луд |
Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, б |
каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мис |
нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то |
говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну |
Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, |
се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p> |
се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда п |
оћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, би |
е на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затво |
— испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га луга |
е је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па |
моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између мо |
уни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану |
ећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Д |
како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не ид |
} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на |
и?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало ду |
и колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, |
ка нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљив |
лати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема |
и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле |
едом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога |
а Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Мариј |
ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и вазду |
оњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина |
ну дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише |
.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p> |
ло.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо |
Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пу |
Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није |
д бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а д |
из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би ш |
носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да |
.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете |
добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, |
е у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као |
равља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, п |
чело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје |
људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужи |
стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла н |
хвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? |
ога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио б |
су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} Н |
А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије |
ко је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога с |
једоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор |
ју? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> |
/p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низб |
зору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се нео |
љак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p |
овод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући на |
дићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале |
досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p |
, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрин |
згледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и о |
посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна |
и шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, |
љене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ћ |
свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишт |
пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле |
мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито |
.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, |
итељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте |
сом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, |
ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице мо |
иде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар |
навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — |
е озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се |
це је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће |
лим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху |
описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S |
чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестај |
ри да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ |
ке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А љу |
а. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост |
аново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз |
/p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} |
бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И пр |
новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја ва |
но... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — |
к и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите м |
није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, |
p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаш |
оји нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушк |
} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур |
: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит |
драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— |
вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> |
.{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’А |
ено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Го |
> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Моли |
атници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једно |
упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати гло |
ар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте |
вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемаре |
особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начел |
одио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли ма |
им вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службе |
ујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече |
већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године |
ому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p |
олазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није |
— чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се љу |
шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто |
ти не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину |
се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су |
х намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити.. |
часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p |
} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! |
је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, |
ио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју |
е подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у |
. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом гото |
стани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> |
рње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И |
је не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сје |
промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и |
{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лије |
тва и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутраш |
зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријан |
ога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне |
косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли м |
> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за ма |
засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и |
ући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — р |
ира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом |
долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу ј |
не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено |
ајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова |
ински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету д |
p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лиш |
е лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то би |
ан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говор |
неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми т |
— к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога по |
а вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјо |
млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче |
еселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи те |
дом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће ни |
лозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све т |
скврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несре |
<p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— |
дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате краје |
а.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол |
{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је с |
ј вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десе |
жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушк |
. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у |
ош нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима |
пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у гл |
>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме |
ду села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к |
ко мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Нап |
ећ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све виш |
њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, т |
гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И ми |
очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатр |
растима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, |
ети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере.. |
разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци |
е часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> < |
тању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас |
да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је с |
воту није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се |
огледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек |
Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико |
</p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци |
се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговор |
ељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове мале |
ази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — |
ах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у ша |
ти! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјере |
на голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се |
снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равниц |
дајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p> |
е што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин упр |
е могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовоља |
о нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве с |
итити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла |
а дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — |
о, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — |
анке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити |
рдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле |
— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигд |
стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сва |
ше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у без |
ом поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И за |
чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па |
дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S |
и. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вр |
е видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — реч |
а звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест |
чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим |
допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи |
<p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S |
и срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код кр |
Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и |
ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да |
аме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с н |
на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се же |
естра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава |
роб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се рази |
> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини |
о рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо |
се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не ло |
p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, |
“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — |
ло лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа сва |
А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} |
} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p |
проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шез |
ге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и |
своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво ни |
ије то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њено |
зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом п |
ем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благосло |
ту у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. < |
ц, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застад |
у мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвје |
ру подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је с |
ношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца |
ubSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе |
нуше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, п |
Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш д |
злаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одо |
к изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу. |
едоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па |
ли се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше |
</p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на ј |
акога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом прис |
проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић |
плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, шт |
сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се |
отсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И м |
а земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не |
дахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним ра |
хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Х |
здравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, |
његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> < |
блачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, ра |
јевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и |
{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у вели |
зјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењу |
собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док |
Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом |
бав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мј |
езије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице |
це, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је од |
му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио |
пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на ута |
је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака |
онавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздрага |
чаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, с |
Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакл |
оћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и мил |
и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S |
но рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака о |
ас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке тро |
стила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих |
апријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхл |
а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче за |
{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико ш |
осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— |
лој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјет |
ма.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скруш |
не тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика в |
шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и |
ве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S |
еокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Д |
>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони |
врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија |
у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и по |
а магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни с |
куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се сп |
, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај |
нанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, п |
у, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, |
А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом из |
ци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељск |
ко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мор |
ва и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — ре |
је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у т |
а настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха |
и, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испу |
ати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер |
друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С |
не списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина ис |
. </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу т |
нут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво |
аху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима зас |
су ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина |
S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— |
а. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави |
латите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохва |
га из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуц |
амет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у |
кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> |
стија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му |
аху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше ша |
Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рук |
рише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S |
о и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. |
њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придруж |
отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их |
и рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прили |
, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да |
о, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он |
ла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p |
реба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, |
, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p |
рајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се прибли |
Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини |
и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате |
> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари |
>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од ни |
е посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу |
ла ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад в |
ло му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, |
а сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — |
из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окова |
ездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. |
стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, поз |
е на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! |
ему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени прист |
на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се |
пет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упи |
новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлач |
жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж |
рви изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча |
је звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар т |
оји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда |
пом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први ма |
е дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише |
> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стар |
ону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните |
ор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p> |
ма. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње! |
безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам |
није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из п |
нако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па е |
ас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p |
ја, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене зе |
су и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Мариј |
да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах из |
у.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> |
риђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — |
и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — |
ало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио б |
се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повл |
главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а |
... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви |
p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диж |
} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не |
ијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијат |
низно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај |
криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, к |
њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспиј |
јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике |
не.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по во |
су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви по |
ина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисм |
ха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к |
упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога в |
се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше за |
трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњ |
хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва |
зноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним о |
. </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Кр |
а око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захват |
је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком |
заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече |
ата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме с |
мам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p |
им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко вољ |
зиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им |
пита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице |
ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и п |
о женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> |
и од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп по |
рне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових да |
х људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смиј |
</p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и с |
ути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове |
<p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене |
аслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. < |
јехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више |
га је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина д |
ијечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме |
мом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свако |
е угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задње |
ашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, наш |
>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> |
</p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Уви |
у, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена вр |
ко утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p |
осподо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могл |
преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод |
ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пуч |
јатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се ве |
ну живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића гра |
спуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза |
јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не го |
Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку сп |
ка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све св |
га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Н |
ша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{ |
а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин |
о нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, |
се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу |
е.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје |
p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за |
есели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни пра |
о је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је |
већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао |
{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо ли |
о су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сад |
и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара с |
да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика |
и погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могућ |
— чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако |
зе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто |
а се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> < |
а.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи |
а сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки с |
/p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја |
новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано |
силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон св |
м околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S |
у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања |
Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се ста |
ијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак |
е ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинкти |
ни прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиром |
тоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику |
ати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сје |
ом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у |
јед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко |
сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отвореног |
, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њо |
змиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се |
његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћа |
дно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, з |
егово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. |
да се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају пред |
дају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи цијед |
/p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком трену |
инак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{ |
{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хват |
> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од сво |
ли дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закр |
о по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Та |
ави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страв |
ли се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребе |
, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стр |
има живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате. |
ало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних стр |
адам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се докт |
ећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајет |
о набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са стар |
ни, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је |
уратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита |
уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјениц |
тене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави го |
о риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора |
стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу стр |
ворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима |
ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нар |
е позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одг |
а, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, она |
а од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не |
беломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше |
с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што и |
>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То |
јка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — |
иљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не |
ућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{ |
т сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочи |
жете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напо |
у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, |
мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у ра |
и преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} |
би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане |
и је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве |
долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога жив |
p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смислив |
.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Ов |
проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трп |
у блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да из |
{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ре |
е лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати п |
ли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.< |
исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у |
је се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичај |
е каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људств |
слиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— До |
јевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зје |
розору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је |
шта, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољ |
олико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се ра |
цаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из |
им гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би п |
рка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што ј |
уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> |
{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша |
а изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гле |
пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, |
кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свиј |
ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — о |
тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад |
вуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</ |
рно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се |
ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде |
тајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало |
закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам д |
не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптуже |
ину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S |
тадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је ста |
обра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тад |
и их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана |
</p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се |
успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни |
главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица |
е, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; |
и пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га |
о ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира |
доше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом на |
/p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучили |
оре, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десе |
ронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добр |
. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, свр |
ом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки т |
ви нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је |
ивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ |
с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалиц |
и пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежа |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корача |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у со |
стано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упут |
сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у ш |
иромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, |
ири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи |
је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се |
сти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога А |
четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће |
оредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху |
.{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} |
p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и |
м. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље |
се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— |
е даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се сам |
а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколик |
престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе мла |
ту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи |
ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, |
ад њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и |
{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу по |
а.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти |
ањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета |
, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на боле |
ти, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бија |
ва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како |
ајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико |
ла Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је |
и вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Ка |
и о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама |
полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жу |
ei Conceptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у вино |
алуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко пољ |
и.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из |
у дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсм |
Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подз |
алуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; про |
> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво зак |
и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза гол |
скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; |
долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења |
ли да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живи |
</p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спок |
враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који |
> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацај |
нски чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној стр |
е. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повр |
дазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. |
ћена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински ча |
<p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је |
дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајц |
кусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица ко |
Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећ |
здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од |
аша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођо |
добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене |
ушу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мрак |
змимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спуш |
римјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну |
мора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из |
алови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза обл |
ови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ж |
врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази |
не, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе живо |
</p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од грозд |
на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и |
Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се з |
ши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се миса |
жећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примј |
јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} О |
а: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одах |
рико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни |
амјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. |
тлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хран |
иста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по м |
/p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{ |
мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да |
ерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пр |
амеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао |
гу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за |
во се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и |
а, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p |
, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Д |
старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи |
еку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разго |
а шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека |
ијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и за |
небуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> |
и се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече с |
маше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спус |
застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. |
се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? |
го узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И ма |
нам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млак |
не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солда |
може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па наст |
ћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу |
Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кре |
вамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запуш |
— одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из г |
ли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је с |
једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало |
} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p> |
осподин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада ф |
брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана |
ик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам до |
чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметниј |
</p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, п |
ипо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голин |
а поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’ |
p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала |
ебирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и |
/p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се |
без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пут |
а озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! |
озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова с |
им проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет |
Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте при |
памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па |
о? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно и |
/p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подру |
пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти пе |
им лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не да |
код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му |
пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће о |
неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета |
те (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво |
{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе |
аваром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} |
аше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се ниј |
стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била |
{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што ник |
е и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Гово |
ке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху |
штву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, |
сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћ |
јетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „н |
ђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, н |
на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко |
воју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака гриј |
ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрав |
ано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> |
и обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да ј |
хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута |
— сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору |
ијечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се н |
није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — |
земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како |
ј приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма д |
ојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан |
у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{ |
драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада по |
задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућн |
који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није нау |
уди говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по ком |
бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је |
карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — п |
е гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се |
Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно |
и неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? |
закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова |
о се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} |
ни за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање ш |
ћа, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмир |
/p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло |
га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се ч |
мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину наче |
ћам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> |
— рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то гово |
е; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да пришт |
хове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у с |
} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи |
дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали |
> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па ни |
кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, |
p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјен |
ела... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да с |
ин му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурн |
Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; |
ad>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, поврат |
чиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мух |
напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се |
е скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на |
отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замир |
морна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је. |
хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, ник |
пита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га бр |
ега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио |
“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше за |
њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, |
— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало |
бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он с |
сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</ |
пет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа |
дазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. |
оме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички упра |
обе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разгов |
брало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ћ |
ње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари ш |
, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p> |
те, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{ |
даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговор |
е од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се |
је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам. |
ио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас |
на мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити? |
м, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекида |
ата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре ј |
ре кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше |
ло икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењ |
— рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу |
уци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лиј |
ркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољем |
и дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди |
е звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> |
ће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде |
и, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагл |
га сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа |
</p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над |
из образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому |
вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у |
глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жало |
изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи |
Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек ка |
а испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда |
rget="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Ма |
Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — |
з мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — п |
адићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да |
а.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако п |
ге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада и |
сподујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја |
успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста да |
што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се |
ћана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјет |
ом марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајућ |
но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову |
Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не св |
жње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{ |
ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дје |
оваца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша |
</p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тје |
повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресад |
ла над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу |
, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвр |
те дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће ј |
а га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно п |
де! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — |
се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће нова |
е да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} |
{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи |
— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар |
истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> < |
и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устр |
еданаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поу |
ма прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жа |
у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и пог |
је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву |
S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све ш |
грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— |
, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља |
е шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. |
p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — |
к. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво п |
су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, |
мети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада |
ви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој |
S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; ч |
све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је ц |
та Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— |
ђи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, |
сови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чу |
кше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци м |
же се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну |
очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми |
ођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а |
/p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове |
— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чу |
S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Н |
јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} |
ј пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p |
на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према |
знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што ј |
! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајн |
</p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одг |
сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> < |
само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се |
ако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће на |
а лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њ |
ст што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахћ |
молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази. |
би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилос |
крене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Иона |
о.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — |
ренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> |
p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим |
е брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за |
је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након |
чаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збо |
једе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Зг |
<p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрош |
Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље |
ар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да |
својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки |
ли поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјер |
точко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и |
дно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су вис |
исом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови И |
дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и за |
чаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага исп |
оћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто |
овори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не |
емо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>О |
<p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p |
, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у м |
одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освој |
дицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно |
ини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и |
> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти |
зумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну м |
тештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче |
е бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи л |
кчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о т |
<p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило |
напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли |
— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закон |
јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунц |
ибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи в |
Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да с |
, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита |
мо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ |
е примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове |
владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водиц |
горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је о |
рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац глед |
>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака |
, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре в |
емо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи рук |
их шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај ж |
аше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном до |
оворит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплат |
> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! < |
гледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу |
lterei Conceptspraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у |
, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи за |
дили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пу |
ка те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — |
ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хти |
својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док д |
/p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</for |
ваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружи |
.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ст |
>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је врат |
га? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини |
и! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда |
</p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца т |
њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта |
одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави |
Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{ |
и пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко р |
о узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко |
м! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли |
рости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркв |
упник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци |
ада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нана |
емљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздравља |
све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајућ |
е у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а |
— примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, ј |
агим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом ду |
> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а о |
љежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића |
де само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник |
ику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Ц |
у мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново |
— заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не |
ражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диж |
е на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је |
и и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Ив |
ијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем |
буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише |
, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, |
рженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насми |
кају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у |
кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепо |
bSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногр |
> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна л |
А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!... |
А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: |
, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да из |
че онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори не |
рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па как |
оји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као д |
о: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу рук |
тимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фа |
Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испу |
p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отр |
длучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Нико |
ош није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Млади |
е даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње о |
м руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрн |
до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли |
шљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе |
. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китиц |
. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и поглед |
увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, д |
Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па наста |
рчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши |
внога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Вид |
се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Мол |
ћ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је о |
дић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме |
хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, |
вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S |
у не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виши |
и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника |
лико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— |
ри су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се п |
ним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће |
а кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А з |
аново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пи |
ивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га |
{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а |
Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене из |
— одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — ов |
че се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала! |
за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није жу |
егорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове |
иједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. |
и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </ |
е најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У х |
све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? < |
се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се |
ет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине.. |
ко да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, |
писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му |
ијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне п |
пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гле |
пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјеж |
, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— |
ше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли о |
— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — ј |
ше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућ |
заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше |
е на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у |
родарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме к |
од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница |
>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим в |
такала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} К |
и њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде |
е да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. .. |
лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?. |
<p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— П |
избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци ст |
ст, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћем |
ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи |
а им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, с |
p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је н |
из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раск |
те се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацил |
, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} П |
му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђ |
и његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морски |
и.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеро |
ли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио |
скога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове у |
литва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Т |
а... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: |
ави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она св |
да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји ка |
свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом п |
, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је |
што завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, |
— Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — |
е полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене |
> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, |
еде путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућ |
.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и |
гано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких м |
в подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и |
, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум от |
реног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај вр |
је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угле |
о тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова |
се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељад |
ена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Пок |
S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, ма |
е изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> |
помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— З |
ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} |
син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p> |
дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{ |
нога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво |
тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нис |
</p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је |
је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, |
насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Би |
ва стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стр |
ељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и ску |
к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— |
сјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у |
ску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре под |
мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је |
разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави с |
јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на |
>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p |
задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришеша |
и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне |
од својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застад |
је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„ |
p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљуб |
докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се н |
кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечв |
дрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{ |
„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој униште |
— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Р |
рнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бија |
је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и |
и по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сус |
<p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврд |
учио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milesto |
м од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да |
ртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и с |
напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није |
ion" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Ант |
х. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p> |
S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа |
е брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно |
се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине по |
, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа уми |
— опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од м |
’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} По |
с да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој |
му човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и н |
се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прсте |
помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{ |
сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га |
жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — |
Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> |
</p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињ |
љи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго |
ора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даљ |
<p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље зна |
свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће |
ада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И но |
нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам |
још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке кр |
д дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад о |
попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додија |
хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљ |
.. </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дје |
е лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини.. |
дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна |
њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да н |
да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — |
лаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— |
динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу |
— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, |
p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се |
попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад |
p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </ |
леда Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> < |
враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није |
ви: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подм |
а. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам |
знуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинк |
настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p |
еђени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове н |
т да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и д |
овање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горњ |
гом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му по |
ску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу |
пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошт |
ли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, |
бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из |
/p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже |
на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио к |
тпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који |
е године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у св |
о, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њ |
е никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече |
н. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одг |
Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је р |
окојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва ч |
е одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, |
Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесц |
а ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Биј |
га, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — |
е посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — проду |
азило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не |
<p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а |
да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је |
аху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама |
оворе у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам |
стити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{ |
и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} П |
иже, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки |
старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p |
</p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, миг |
збуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне |
м.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти |
јех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упит |
утем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва зво |
>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и |
полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се |
има. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за рук |
се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи |
крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, |
<p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоња |
{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младић |
Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце |
ише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p |
— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутј |
их ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши |
хов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Жи |
чки животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново с |
срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и |
уће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно |
а да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зарас |
lestone unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управ |
ндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њ |
се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразум |
Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрц |
научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе |
ок ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и п |
са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко |
рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљеж |
вља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли |
т што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утанач |
им путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Вар |
>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијеша |
окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и д |
ви се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше |
се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уље |
/p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се н |
моли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и |
на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наок |
на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дију |
м, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са |
се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечер |
пиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије о |
родора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролије |
ав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се р |
и сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плав |
слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се врати |
меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} |
ка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих ку |
>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица ш |
а махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем про |
вот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга жива |
разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За н |
е и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима преб |
трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фио |
си јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — пре |
е шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запраше |
упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому |
јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не |
би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде ч |
а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је |
сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља |
загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило |
ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љ |
ли час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} О |
кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из |
наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге |
p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! |
ади тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су |
Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин с |
{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна жив |
су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по п |
ем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губ |
је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узр |
га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене |
лама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — реч |
слина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стије |
ко је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучи |
усти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... |
а како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па д |
ју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим |
дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам |
аји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву |
бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој да |
њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, ш |
ени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S |
он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјеш |
лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто |
слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> |
а одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекн |
ече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да н |
<p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он |
си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p |
м, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима неп |
, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше |
p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала |
једном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — |
син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друг |
од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пре |
p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>М |
ше се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није |
окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ив |
ом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, |
ци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Он |
се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку |
њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, |
, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јел |
меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама пр |
раву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти ма |
Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ни |
одне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати |
ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама! |
, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не ски |
ови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође д |
ну робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, до |
мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} |
код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод |
а. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду не |
јку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као |
рнијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p |
ећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што |
дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, |
ћ одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њед |
га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред оч |
енути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајућ |
ме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је су |
а лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на креве |
да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће ов |
алека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} |
ако се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене |
руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите |
т, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— |
к и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћ |
о одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и |
твори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{ |
А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, |
два након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ |
p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, |
тљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца |
езе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По в |
у.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми р |
ац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, про |
дизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p |
ристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче |
мамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и |
/p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју |
се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки |
и се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соб |
о да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре |
оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи |
атшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси |
— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Му |
и, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војни |
е овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и уну |
о у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и |
даше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз п |
— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на к |
ућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, гос |
лико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S |
к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља |
.. </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна |
даше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с |
н, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претило |
ном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку бр |
оже у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опе |
е одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достој |
ц. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Да |
родор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му |
} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p> |
боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и ма |
јес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави н |
лој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу. |
јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо |
вио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло |
е платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је во |
{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ |
ио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обр |
, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину |
вој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена |
м дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутк |
прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самило |
е да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазо |
ромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњело |
д грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, |
вим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — од |
долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакл |
трљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва |
> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. |
ише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! |
ли Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — |
Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} |
еваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукам |
његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, |
е косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </ |
— развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар ко |
. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи |
во него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; о |
ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга |
да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код |
а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз си |
, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— |
<p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив |
стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — |
омами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкр |
— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића |
е нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Ок |
} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори |
а се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчи |
уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад |
жена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо |
о! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори |
ion" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлач |
дврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога |
и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да ј |
<p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкуј |
он дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане |
љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит |
утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душ |
је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му |
Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{ |
Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем |
p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</ |
ну, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешк |
ежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p |
да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повра |
<p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — |
се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако голог |
одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијанс |
дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом он |
.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напиј |
а сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити |
} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање |
и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли |
.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо |
ираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И |
тњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би |
га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се то |
хтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа |
>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну к |
о што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а |
ими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и рад |
и и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожу |
— Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јо |
нијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у |
воју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стран |
е, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра |
о самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста.. |
сјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе о |
р.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада |
вима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба мла |
ивлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плитко |
сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провири |
ице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе |
астанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину кар |
— И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољава |
к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га |
удем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах прев |
јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у |
јте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда би |
сам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао д |
е ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижи |
о писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је љу |
и с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S |
ругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ |
е је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра об |
ече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна пр |
ке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — преки |
у пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, |
ме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о |
— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви гл |
рити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено л |
да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи |
! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видит |
е вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да ј |
и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје |
велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— |
времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а |
нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи |
<p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже гла |
рпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, |
напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали |
— ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дом |
ја је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему |
Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p |
би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— |
и жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се |
ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врц |
!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им |
, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке нев |
сјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из се |
прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? < |
гледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изнена |
ала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Ив |
сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p |
ненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те зад |
н, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселог |
е, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема? |
Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први |
и му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су |
вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Д |
, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, |
некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутр |
мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посврша |
се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко з |
на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетље |
да!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се |
готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, д |
етљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута |
на, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. < |
/p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>П |
захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крен |
се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним |
петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се |
ну.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши |
.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је |
д прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањ |
. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{ |
ху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, |
злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </ |
ајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма |
ти су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети с |
у се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му |
.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S |
и је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу ви |
— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> < |
ћ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико |
/p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— |
о, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати. |
н. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше да |
се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Про |
— Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакв |
слађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким д |
се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча гово |
Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте |
и себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво |
стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави |
причава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Кр |
</p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне |
би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би |
га рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије прими |
и се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, от |
помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послиј |
боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје |
</p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја о |
ака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. < |
едан жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац у |
жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} По |
тири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, за |
његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насми |
сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја |
{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзи |
е смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ с |
оду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене пр |
авијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод |
> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— |
чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами |
а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете п |
ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећ |
и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знат |
а једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и прије |
ури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паме |
ше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се |
навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: |
’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он |
хање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија ок |
Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљи |
— рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси ис |
ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, |
p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић с |
упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти с |
ам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродош |
х Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви умо |
де радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече ста |
и струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву ис |
цима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погле |
’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вр |
е му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, н |
и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита |
воје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се И |
га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трош |
тргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — |
свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> < |
оступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, про |
показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жест |
>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на |
а не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — д |
јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије покле |
ра на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашт |
а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор |
ао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се |
кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их |
емена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сест |
ала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва у |
никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село вод |
</p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, поку |
дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му п |
апаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свј |
— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p |
на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. < |
уштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу наш |
кне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави г |
.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p> |
у пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се |
а сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка |
<p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима поглед |
p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </ |
ко сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А не |
а вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и б |
творено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — у |
ија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и пог |
ини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и |
о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прст |
као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама р |
оцесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и |
ца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се ос |
бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници |
љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и уви |
— једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? |
ој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се и |
не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на од |
унцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати ње |
ред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно з |
у.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, |
ла, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му |
ма фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи исп |
а је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; |
, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, бр |
за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то та |
и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изил |
.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је пр |
ко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, |
?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак.. |
е.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у ов |
оме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у |
вале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. |
е.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и пр |
</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати |
..</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча |
ћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... < |
у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили |
ји, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ал |
ећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p> |
и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда |
накове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго |
, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетрен |
други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну |
полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се уста |
но и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак д |
и сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> |
еле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му |
ало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? |
блаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> < |
ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен |
ћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спав |
капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што |
и сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Ив |
о је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га пок |
еке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрн |
дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем! |
ви господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиља |
дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду! |
p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби |
<p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p |
исли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек од |
прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац од |
се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, с |
з њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, |
арао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута |
е у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S |
вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{ |
p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу |
јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} |
— Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се с |
иповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше |
ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распн |
ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> < |
а, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост |
отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си ј |
мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па к |
штедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем п |
а да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво |
ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило |
строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти |
н, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напа |
замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе г |
ова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога |
сове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Мар |
је намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му риј |
ву и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда |
а није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој |
ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} |
новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали |
мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и ко |
дом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше |
</p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти п |
а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да |
скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом |
ше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленил |
</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — |
боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </ |
откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмј |
мјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њ |
је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести бо |
оси господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашиц |
пољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прам |
ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. |
е. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокис |
о је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима п |
вају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада |
рече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њен |
ешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукам |
, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и за |
ру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и глед |
p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка |
ти у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу |
истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и вес |
, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изи |
шлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се о |
искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је кра |
прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нист |
атне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчи |
ала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз |
се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, |
не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Ј |
им висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, |
е у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} |
} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братс |
, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и |
nit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са |
лозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он |
илат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Би |
>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим |
родрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се д |
> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаш |
азиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли пр |
S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{ |
а дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао |
е нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред |
/p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори |
вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им нави |
роде нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог жи |
природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се |
ла од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер |
е и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упит |
ћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да |
овац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Плат |
ојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да ј |
је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде ко |
ћа. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с |
м, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се д |
у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћ |
ко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици |
слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли |
исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} |
натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је от |
сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и |
оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увије |
њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиј |
о, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У |
ама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносил |
ажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А п |
цаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се |
јежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крст |
</p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— |
S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на рас |
— Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— Н |
ише досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му |
аш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у |
арнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи |
плака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слу |
и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обра |
</p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећ |
> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о |
Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон ди |
Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} |
— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> < |
да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — |
ичам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Пре |
је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека |
онизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика |
че. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осуд |
е не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хо |
ашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени прист |
туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје н |
е, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мор |
одник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у |
а. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са |
Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар та |
када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхт |
ку зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њи |
ту у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови н |
ма мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — из |
римјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори |
бисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би биј |
едне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин |
у, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је до |
а.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S |
смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, |
има што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је |
пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путо |
>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господ |
лиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узб |
дврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати о |
ину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице |
р обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жи |
о дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже |
да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем д |
у на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она з |
је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, и |
брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво ст |
и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> |
у оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— |
једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извад |
демо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — |
и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </ |
рговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’ |
језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобраз |
ам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! |
и се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по |
ве, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуг |
а туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите |
</p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као |
но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, |
вијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као д |
о његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници н |
чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових |
дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а |
жава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — |
трпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим |
ајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!. |
а је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго |
кле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо |
боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се си |
наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S |
кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао |
ићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће |
вори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их |
м импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело. |
ату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече су |
аскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Л |
а другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да |
ћивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану.. |
— звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјет |
ирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвј |
хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, |
ораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Н |
> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по |
ир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </ |
ољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p |
замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнак |
к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> |
се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? |
} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си |
авит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а зна |
и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунц |
тон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазил |
ике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су годи |
<p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p> |
од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико ј |
би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> < |
поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> |
да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, |
Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и н |
{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимај |
и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши |
на тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бје |
ука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и |
остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није п |
гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни |
} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Ј |
рпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Пр |
ори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начис |
.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос ура |
Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнак |
; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} В |
души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени прис |
бујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У к |
је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо сво |
а му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети |
лим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На пос |
је говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p |
Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија.. |
испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље пр |
га.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док |
осли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и је |
селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и шт |
м држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: по |
равим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик |
домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се |
т, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. |
И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{ |
иво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адв |
>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је |
> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Пита |
— примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрају |
. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе из |
<p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво поглед |
рућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да с |
то сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> |
неш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се |
одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ра |
ова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило |
ноћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> < |
скрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p |
дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у с |
пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали |
ника; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, поч |
упникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а д |
гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљ |
показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — |
, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села |
о! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— О |
да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па |
и звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому уго |
ку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно |
вијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док |
...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми |
с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се п |
рдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— |
ија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као д |
ивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, |
ојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле вин |
<p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо б |
лаго теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на |
— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да |
ну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу ва |
ше се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље н |
е знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе |
говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе |
рена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онак |
даше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у гра |
пити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више они |
ба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мрт |
игу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погле |
тиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети |
ла који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па |
весело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих и |
у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу |
ружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, д |
ац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p |
— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смиј |
јере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су с |
у.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, |
<p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије до |
а се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелни |
з мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се |
таде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљено |
<p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, |
љивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар |
положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ган |
ећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим си |
— зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи |
гледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса |
је иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита су |
пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да |
, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке |
, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </ |
ом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађуј |
огост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> |
а памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повра |
резни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глу |
ед очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце |
роблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозо |
..{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одго |
при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. |
ише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мај |
ујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узим |
од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није |
исле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први чов |
игурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпо |
оди родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хекто |
ливању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иро |
вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим р |
амо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, |
тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежац |
..{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај |
су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. |
виних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ос |
д, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да |
один управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога |
а, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са |
да, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она |
жемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у п |
уташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим |
у ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Гово |
у, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече |
ижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пи |
еђу којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, к |
угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика у |
говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{ |
штање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала |
а стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, н |
о се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен |
о плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве з |
нце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жесто |
ује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p |
емо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — гов |
p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... |
lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се |
кавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} |
о ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту в |
19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међу |
лећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Ив |
прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама п |
се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} |
ан враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div |
ашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прил |
рошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме пр |
упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и оч |
есељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше к |
х, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневесели |
њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Ј |
ир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи |
чино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p> |
уђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго |
ља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмиц |
пред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> |
и...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага п |
ћи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чуј |
S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Д |
и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „ |
криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пу |
штво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице по |
та! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људим |
ије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа к |
ени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице до |
стано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p |
гледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде |
ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p |
отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кућ |
часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, |
е Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није |
рата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p |
#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — |
> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговор |
тац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари |
удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине |
жутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину |
овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако ст |
а снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме про |
разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче ст |
им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се т |
сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — и |
</p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутил |
јечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milesto |
сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!. |
јка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање з |
посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећ |
А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крен |
наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га |
јетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јав |
у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља |
{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дј |
! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. |
>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У при |
С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S |
је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га |
гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабл |
слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше |
себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лиј |
S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија |
пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, |
изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по које |
/p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p |
ражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за |
небуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер |
рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испу |
љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И п |
>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Ј |
те. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Ан |
м ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други |
њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено |
ђу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљу |
е прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевој |
а живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом го |
{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша |
и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајк |
јесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни |
ло поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над мо |
убав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ |
еда у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </ |
на. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди |
ојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, не |
/p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p |
и каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као д |
једном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p |
речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насми |
пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаж |
Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осје |
ике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло св |
не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што с |
аука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти ње |
н брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих |
сују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} И |
це.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се зан |
је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче. |
тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Ју |
не, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери суд |
е махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клањ |
} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човј |
ише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадо |
ервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких ра |
ску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичи |
е очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке о |
у! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су теж |
чи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{ |
Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одво |
ји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... |
у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој са |
и дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и б |
и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од хар |
рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури но |
ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у д |
глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мал |
а.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Прат |
Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чеж |
нимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осј |
p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. |
ром. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи ви |
лијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевно |
Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он с |
<p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и лово |
тором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих ос |
огу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се нам |
Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто |
сли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он сл |
ом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, |
му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази г |
<p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} |
једно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви |
>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање |
го није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> < |
, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио |
ара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, |
се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све та |
вно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком ок |
те: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче д |
ни припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о |
сјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна |
ломице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p> |
S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> |
ледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити о |
. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је |
у са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима ст |
оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим с |
ко ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и нај |
ицима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућ |
>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна |
а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за |
/p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погле |
пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод к |
иче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на |
олико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— |
, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ћ |
се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздиј |
о се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се л |
— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, по |
ку Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани п |
</p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начи |
душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи |
ре; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претст |
тњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке |
, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те |
ји старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз |
де нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклони |
је, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} |
одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше наср |
наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам о |
помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, сил |
енце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као бл |
мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док |
којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S |
</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани про |
реко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{ |
о. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењег |
о се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>О |
, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је |
нке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Ни |
амдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се м |
се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} |
ачелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му |
м Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је м |
мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече п |
тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде с |
слио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, рас |
ко пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на |
ш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, к |
а себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу |
нотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога |
јељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примје |
мало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отв |
с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце |
што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} От |
> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ |
љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изјед |
м почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи једа |
.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за друг |
се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не ј |
з варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на |
о. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, |
ти, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу |
ној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стака |
гу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијет |
ворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажм |
Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Насло |
им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре |
ени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе |
свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу со |
рипали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиори |
нијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога |
рилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Т |
ас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао |
, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекрша |
уљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час |
/p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џеп |
ички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин до |
ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њ |
ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувс |
ом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а |
estone unit="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор |
— и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, |
сму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти г |
аћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се |
л! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осор |
в слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Н |
јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговор |
ароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћ |
на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем и |
још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти |
који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја |
а крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. |
у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> |
улима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Д |
уг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вече |
у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У |
иђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{ |
ље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча |
овор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! |
наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је б |
де и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њен |
адње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваш |
куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} До |
га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове бој |
а тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би |
и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза об |
ружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на прет |
ше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да убла |
никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићко |
ко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема пр |
м.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{ |
<p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође |
У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, |
</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетл |
остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ују |
едном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p |
вече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наље |
сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка |
е у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, к |
ислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то |
аде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> < |
шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа м |
у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод нач |
вали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Ив |
у, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојц |
ају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Раза |
номе жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{ |
ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући |
олан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, |
/p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То н |
а нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> < |
подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека с |
ема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш с |
— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до ње |
е! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући |
} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га д |
расли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у |
сима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи |
сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па нећ |
у да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} |
ајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се ди |
ословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ |
ворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело |
сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и |
ама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна |
чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напрти |
еним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и заста |
и к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка |
ином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, ду |
зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, ча |
ем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су |
p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се |
д цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да п |
а преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају |
и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи |
ки склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се |
не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући |
емљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни с |
м!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком |
разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио д |
и и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода поље |
гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети |
, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићет |
И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плод |
: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се закл |
окрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{ |
бо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ че |
ка гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао ш |
Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље |
ме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пут |
, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није ч |
ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења |
? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, |
ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјет |
а. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — оп |
стора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно |
а се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из слу |
ne unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако с |
и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p> |
е много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана |
ким путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда |
азапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, п |
</p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачк |
га села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све |
вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меден |
</p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом |
се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала |
као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо м |
сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога вид |
тајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање |
на; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од госпо |
е гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпоч |
ке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Из |
дређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у |
х се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да |
е могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд |
p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу |
/p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се суд |
наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу |
рекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом |
а у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клеко |
оњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жу |
огледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено |
е самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с из |
а и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге ж |
њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећ |
погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће гр |
ле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповијед |
устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, пот |
уха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама ње |
дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опа |
иближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински ча |
е он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S |
де на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и |
з које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И оп |
живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински жи |
подареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код |
p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко х |
дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кр |
ло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце прж |
p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле че |
о укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јав |
уштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха |
р Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чол |
ма, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе |
</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су ст |
ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Та |
>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и з |
узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Ив |
</p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! |
, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар м |
> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка прест |
мо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински |
и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини в |
топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очиј |
је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове з |
етнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку. |
окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међ |
ди, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија |
ема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — |
а смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заи |
сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћ |
а. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! |
исмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гор |
ио друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; д |
још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љ |
прости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— нас |
пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тади |
јде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе |
<p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвра |
’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко |
дат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је |
>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не у |
Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p |
у.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искр |
/p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p |
мо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се вра |
бе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— |
м, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; оваков |
а сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га |
А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли с |
ајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с кр |
мисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и |
тао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> < |
— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагл |
; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барил |
не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> < |
било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> |
— И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и |
ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен кре |
највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} |
м зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац |
— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. |
је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док |
граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а |
и га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јем |
ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари |
<p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате в |
амо узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом гл |
копају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О ка |
од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани в |
позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и |
својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — р |
евољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се |
p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из у |
аново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви |
иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хар |
..</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада |
! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собо |
да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви |
по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Т |
... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. |
д је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, в |
ђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових пр |
p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А к |
га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се |
с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Б |
.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова |
још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице ч |
а, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престал |
шао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па |
стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навл |
е нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га за |
{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује бла |
м листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се |
{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Н |
.. </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А ка |
си, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се |
се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и |
у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у порт |
..{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на не |
мате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара зем |
, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, оста |
сом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори |
пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесе |
ди! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> |
—рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А |
но бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелник |
етњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао. |
говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто |
, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} У |
. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, сми |
е, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те приста |
во буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, |
држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: свако |
братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цири |
аздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо д |
и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онак |
о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом |
Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек уш |
по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP190 |
. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{ |
оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се |
вих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема дру |
зљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас |
то вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и от |
кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...< |
а, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што т |
труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} |
ећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и |
на. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојк |
ction" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана испови |
колико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толи |
будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јем |
ача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? |
дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рук |
избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да забор |
еле гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби |
ом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и ост |
<p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа |
<p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И |
ти.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђ |
љећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајућ |
} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше мн |
елу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и наве |
октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаш |
рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато |
јећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена |
м да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: < |
е сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно с |
о дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, пос |
е то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем шт |
мљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздрага |
према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док ј |
и како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — н |
кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели |
носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писат |
<p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, к |
еда га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачу |
p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати ј |
</p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас |
асом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма н |
и искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда забо |
да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвје |
игда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ с |
овољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора |
а музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке п |
н подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто |
по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S |
а, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> |
атити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој род |
родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова с |
кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то |
м је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још |
но надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њим |
да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и з |
ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по стари |
н је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p> |
ад, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он |
тавио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по |
а се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па просл |
ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутје |
дне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било |
жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.< |
осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима |
су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечера |
</p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> |
је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада |
зи кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се ми |
убоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и м |
у. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену |
, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху |
ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех |
.. — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. < |
попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се |
говори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? |
е.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јав |
/p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он глед |
.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под м |
19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </ |
страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлуч |
.{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од теб |
куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети не |
чи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове заст |
асовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја |
м, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но |
, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад |
Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и |
>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунц |
ајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је |
кога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у |
</p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло ср |
— упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече п |
, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Ж |
мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се рас |
ко не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. < |
да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> < |
тво и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане |
! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде по |
надни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његов |
— ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при др |
глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А к |
еном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> |
ваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, |
нуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, о |
зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на приклад |
гоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на о |
напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> |
и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је |
свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије па |
твари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворан |
о књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше |
поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим с |
њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живи |
ак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попо |
о њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се |
егледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ |
гло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше с |
ећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа |
ојим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи |
{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S |
стала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На т |
вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу |
ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних |
тим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни |
ивота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале с |
ц за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи м |
> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се с |
— упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p |
љу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше з |
кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном |
што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, |
.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он |
руштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим |
им плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осам |
, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се. |
задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако |
т гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву |
ни прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку |
јећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима |
бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шк |
устом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у оча |
во подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по |
е.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју нера |
могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је |
мице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па |
у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада м |
бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали |
еном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А |
ли су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља |
чему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! |
штву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, би |
>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, |
т.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и |
, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки у |
пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и |
аху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као д |
толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој с |
рти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућ |
и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на |
За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на о |
ле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} |
ане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. |
једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини м |
ости мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто |
и лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно |
гледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p |
естоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетло |
тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у вино |
ацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући |
никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље |
цнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше |
— И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по сви |
то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини |
естра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник држав |
у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују о |
— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио ју |
узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p |
о униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрав |
о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно |
то вријеме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко о |
отписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и р |
ећ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрд |
судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их ул |
ма сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два госпо |
у к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циј |
И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља |
редаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и |
надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходал |
ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. |
стом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блијед |
ати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу л |
ари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами |
м вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S |
ризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље з |
ретстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјер |
ло се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи и |
би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S |
ло да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и за |
дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте |
уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети ње |
е господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте |
„братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и ј |
данаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— |
, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових бла |
ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“ |
црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смије |
м милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови |
чне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђива |
ан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну к |
уштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Ко |
ној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјек |
а к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се |
о што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у к |
— како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно пон |
пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи ма |
сни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му циј |
какве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; |
јеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црко |
реко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, ве |
ви правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма |
чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер уг |
едну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздра |
судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштан |
едити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и |
очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколик |
сли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?! |
но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњ |
нство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... |
ти у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколиц |
де да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред |
ама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у ва |
ружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, п |
ири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Г |
рад, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима раз |
јенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио |
{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих |
за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао т |
</p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко |
о од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборави |
прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душ |
и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна жив |
симице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивај |
низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме г |
прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непоз |
е исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њим |
{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се п |
а гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, сла |
ћ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и |
има, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полага |
у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по |
p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад |
се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} |
к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би неста |
д пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице. |
жио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... |
ини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврч |
допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се н |
ако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у |
м! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме |
поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? |
евојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црн |
говори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схв |
и свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и |
о се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Т |
овлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може д |
е погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> < |
се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и с |
о, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама се |
ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити п |
јаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камењ |
колико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече б |
е добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним вла |
} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељк |
опло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му д |
по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан по |
? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она |
ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, из |
се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђа |
о.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним крт |
и добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би |
и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лиц |
тарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен тако |
вели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча |
авице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у р |
дин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и за |
е давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно |
асно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око |
а му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испос |
</p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегл |
се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. < |
!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А |
ује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет д |
буха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све двана |
да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор |
p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, |
ни, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... |
ин му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> < |
ас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма би |
оно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања |
на ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу |
ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шес |
знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити о |
биља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и пок |
треба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, |
ије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он |
ли: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за |
шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече |
ио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац д |
.{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо |
за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу |
ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у |
нао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућиц |
...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га |
ије разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди |
к. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу |
у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупа |
сним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе |
користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало |
д што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах жив |
да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </ |
ко пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</ |
бема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече |
S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта ни |
љало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С |
кон мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућ |
</p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде |
а му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, |
се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу ка |
ћици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја н |
а дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати |
ин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, м |
покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зн |
оље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уокол |
ца свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа |
д очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге див |
.. </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и жив |
а, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— |
амор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид ј |
се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му з |
ања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин |
де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опаз |
у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одг |
епа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш д |
рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> < |
подар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешћ |
чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киш |
ина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. |
"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, |
премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — |
иједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мј |
утим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски |
ахове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{ |
е бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога п |
и. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљ |
еба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сја |
чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало и |
му — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, ут |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у н |
ко!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, |
их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није закло |
е ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над запис |
<p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, пол |
чеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар |
али тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах о |
у наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задиј |
у седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у |
и се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} И |
е се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио |
шта не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора нек |
ашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У оч |
стила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Во |
у ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да осл |
то се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на оп |
у.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И дом |
дном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из њег |
<p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у |
ижње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор— |
— и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас |
ри озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред |
<p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и |
дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и за |
<p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сје |
аду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана |
одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> |
а.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у |
; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што |
— јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изу |
јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек |
на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узг |
— говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш |
е заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану |
зи.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, ми |
— Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Ник |
ују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник |
о дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека |
љском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њез |
уша.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат на |
утра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве |
S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у ј |
посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромашт |
та за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нек |
а гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— |
родужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим. |
е прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми |
и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Од |
ога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко |
о барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје |
е вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црн |
Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ |
— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме |
ш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је к |
} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p> |
...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дв |
ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сир |
а, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, |
остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, н |
ежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље |
емља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... |
јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштањ |
врнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, |
о се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} |
сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука |
радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражб |
на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, д |
чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, неп |
обом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њ |
вено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} |
ле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво |
оре наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепер |
се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини |
што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградиц |
азлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гле |
<p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, |
у поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти |
ехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, п |
завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, |
е судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. |
путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица |
именован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге вољ |
мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, |
ца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти |
раже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га ва |
ају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу |
>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — |
је одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у масли |
ве до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и |
ркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачк |
ако се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спа |
ље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на м |
кле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на |
р тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом по |
прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, |
преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави бра |
Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојк |
ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер д |
а се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. |
ци исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће д |
крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да |
>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца о |
мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши |
дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога кот |
застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим |
и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао |
и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само мо |
и. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се п |
росуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке вал |
ам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене т |
л врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања ху |
о. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су им |
не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се |
та.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љ |
гаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, м |
свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи јед |
од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетло |
бличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству дру |
ше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зе |
заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше |
ко брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Ма |
ислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.< |
S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засј |
екао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, реч |
е га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Д |
а се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Једнога |
е бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} По |
блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магл |
ово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још у |
е као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изнен |
о? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас нано |
арбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њ |
свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долаз |
ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> |
а, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и л |
весели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на мах |
чу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер с |
дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или |
ијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </ |
, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је т |
е некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше м |
ну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> |
коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{ |
проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свј |
"subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале |
их цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакида |
ти.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заоку |
х убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се с |
ире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док |
се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисм |
о проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а |
Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, ка |
ази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у |
лника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред |
ла судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке |
ву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак т |
Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови о |
д и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од про |
кањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и ј |
го него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида.. |
ашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем |
је како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. < |
ричињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова ба |
> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и п |
, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако |
исине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути |
сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каж |
сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх |
бити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим |
о савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да |
тке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се И |
Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској |
Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека вла |
спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код з |
ио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких |
едно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој |
<p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Л |
есно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му |
n" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, |
ици и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у |
и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве |
о вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> |
но, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На |
! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим |
Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља |
и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subS |
Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отв |
акон неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову |
ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли |
јим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући |
д маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахо |
ру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому мо |
Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: < |
а и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те |
е солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p> |
хове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обр |
да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката |
ла је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока. |
у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ни |
Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне |
да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се дру |
о би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пр |
од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господин |
остојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе. |
— Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> < |
нца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад |
женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модруш |
и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете. |
еда на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора |
и отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац уми |
, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви коли |
омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се |
и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Оста |
ољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво |
и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали |
м: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да на |
и, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </ |
ике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна о |
/p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да |
де га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио |
хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита |
Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија |
унце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе закони |
p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, в |
е човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му |
</p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није н |
. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова |
<p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. |
ар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени |
ик државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Ч |
</p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и |
са, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њих |
тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се зан |
оног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред ње |
избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испр |
на оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} |
покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјел |
том враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Ј |
одне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Из |
се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на паме |
огледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу |
за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајде |
а!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина јед |
опусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих д |
<p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издан |
.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређе |
. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у нар |
.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвам |
баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би с |
n" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за црк |
</p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, ује |
од крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече |
не, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, нади |
Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао |
им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних гр |
прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше зе |
о осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, поди |
но главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек |
ти дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим в |
ако би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз |
ких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце б |
да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље о |
поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Ма |
му: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братск |
јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упи |
Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и |
огледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се н |
аднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих с |
а као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се од |
зумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу |
по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о на |
. </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа |
<p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као |
ати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о се |
ш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли и |
еној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази |
а у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} |
е код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче |
ше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко |
нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му би |
и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомис |
оћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан уни |
оли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, |
едим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке |
утња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао к |
ља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи шт |
ути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што |
ђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда |
несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је |
ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор |
кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надв |
р звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на нев |
д.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дј |
одзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нага |
се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија |
ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало |
е мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; ч |
стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и ту |
д, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце |
ца. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се П |
чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> < |
и: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништ |
агла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студ |
} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовим |
двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у х |
едају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, ка |
јетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве по |
а га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{ |
ином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и да |
рачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. |
ијину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуца |
здух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је |
часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много |
хтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу ул |
пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га |
ити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао ста |
и ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија |
не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро |
S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе |
м разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећа |
рену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се |
јет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете |
бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све д |
и; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворе |
а умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и |
у осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погр |
ућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену |
апајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће |
.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сва |
е тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице |
аску. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмј |
остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>С |
. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Исп |
настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бија |
пао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, ви |
ла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што |
е је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не |
м прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће с |
p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мај |
му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три |
их складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која поз |
кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му |
нда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знад |
осто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљи |
>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи |
шчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пођ |
већу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњат |
Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пре |
пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева пр |
Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отан |
се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, |
а једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда |
и...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, |
драво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са с |
рало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> |
а сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је кр |
твором који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} |
им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, з |
" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ЗА КРУХОМ</head> <div type="chapter" xml:id="SRP19041_C1"> |
коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих |
ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући у њен |
а! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет н |
Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му |
тију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтје |
, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се |
исјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвени |
говој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с |
пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је н |
господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси |
о! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чаш |
. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гув |
учних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а д |
њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још |
чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиж |
у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо |
Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила на |
оран, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Ан |
мо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјер |
} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, |
ним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну о |
него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не |
ази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је |
ге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу |
јући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— |
ви. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све д |
илишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ион |
ремда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме |
ре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него ус |
тор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> < |
треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити |
очекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> < |
А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’А |
двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунц |
унчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвеча |
заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ва |
Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће плати |
дам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провид |
дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други |
ех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјево |
показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p> |
бује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камен |
а.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће |
ац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Ж |
> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на у |
и оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одиј |
заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насм |
ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да |
леним, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу ј |
“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате |
динама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи жи |
ло од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— |
Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до глав |
једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибиц |
— упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и у |
/p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трг |
?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше |
Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђ |
ате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш г |
женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> < |
етлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Мла |
онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. < |
огдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало јед |
p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељад |
, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута млади |
љем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испо |
аше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек д |
нијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у |
асно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није м |
уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у свој |
к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесв |
е мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и |
олики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, |
елом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јам |
раше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; поди |
су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зеле |
рава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјетар н |
им врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се с |
е одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињ |
к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамље |
ије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S |
а низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију в |
ре.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са ж |
а буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако |
ачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се |
јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљ |
те.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде |
</p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растат |
т живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За |
рослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чуј |
врати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засје |
n" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! |
бра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се |
годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мај |
а да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпу |
/p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила с |
ћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> |
ршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а ота |
ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирниј |
нешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их поглед |
е се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} |
ј озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекн |
из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гле |
е у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај |
акрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. |
подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, прич |
а. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, |
ба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што |
а собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У прист |
ице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђош |
ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на |
, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, мл |
одаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка д |
ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад зас |
јпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} |
рви.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У |
вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да |
иња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, |
огода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} |
Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; ред |
господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан |
— завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младић |
<p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем |
.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крца |
устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— |
ога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се д |
убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, ба |
ишта везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са сво |
о стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само д |
ше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажга |
лучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао с |
училиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једно |
жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи |
она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — |
пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жељ |
А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш ода |
</p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, са |
иже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи к |
атуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection |
и на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даље |
упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и ј |
а се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем поср |
астави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p |
} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека |
му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а |
ошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задо |
</p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе |
пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри је |
гом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду |
оре!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у гр |
суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја |
ц за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с ко |
тише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њег |
ко већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио р |
вину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви б |
у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчад |
поље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је у |
Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите |
роди...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
је било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, |
и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— М |
азговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру ме |
ад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и |
га!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га |
азговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ри |
ке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најп |
к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад |
— моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се он |
стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њи |
сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. |
избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и |
а, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао |
се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, |
и...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У п |
озивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна вре |
покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да |
у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, н |
замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долије |
p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети см |
Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили с |
атнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво про |
p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је |
разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на п |
</p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Н |
иште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни риј |
рза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређ |
ане, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост |
уђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је туж |
устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљ |
веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S |
инти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне |
онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколи |
} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако б |
на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но пре |
стом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — оп |
бар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а |
</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати |
предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чеља |
ћан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирен |
емо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копар |
рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било |
утра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна в |
на ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погле |
као се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену риб |
иваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лов |
вик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе у |
Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне ј |
ита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу |
! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ни |
е тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их за |
часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат п |
сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња ј |
друшаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесј |
пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p |
божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назира |
а је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред неве |
при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је на |
Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! |
је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ |
ви га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Ма |
тјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред с |
p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју |
вио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује |
брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — |
, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела |
ри молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> |
ћ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару слу |
ионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни |
агиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака с |
се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не мог |
давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопија |
аврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је в |
зу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад |
еда у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} Statthalterei Conceptspraktikant</ |
ишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} |
Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? < |
ј кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдј |
оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи |
апат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао |
се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те |
едавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесн |
ет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борови |
страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осван |
.. </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи |
} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис там |
изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смиреност |
ладићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSection" /> |
повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> |
о је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понављ |
два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави вало |
. </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи |
Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у лу |
нула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, по |
неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме |
суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. |
них тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномиц |
лој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection |
пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се |
..{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча |
ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за си |
ше тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, |
оље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> < |
рање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p> |
е отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: |
те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљив |
разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се ук |
и и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвој |
а је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с |
ирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у |
саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат |
ко ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док бла |
његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тад |
сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу |
дошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана с |
ана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучи |
поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да ј |
ја њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите ваше |
оја суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га гло |
ијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи |
унчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема н |
ко двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, |
ника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјево |
хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, |
грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало та |
} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Ста |
— не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па н |
а шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док |
и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би она |
је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и |
>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно заби |
е Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... < |
ире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо |
ве! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога |
уми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ д |
е љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши |
ој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он |
</p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћут |
ти младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — |
раке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима ви |
, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисл |
вом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отвор |
ка јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах |
навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, г |
нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — |
> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац |
екиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она |
маже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба м |
окрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </ |
другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас |
још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> < |
га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет с |
— говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, к |
— успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка |
између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> |
ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с |
се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и |
јио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом |
Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост шт |
овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што вод |
ати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче |
но се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегн |
и пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који |
?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љути |
цњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. < |
помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} |
да му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је п |
S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и |
ек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> < |
м.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, |
а ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне но |
се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зр |
ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно д |
тати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоће |
жи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени кол |
вори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто |
није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, |
ово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк п |
а дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се |
Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом |
У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потр |
зумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он дру |
пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> |
да онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се извр |
овори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори |
овори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од подне |
ужина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и у |
ечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви |
S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није бил |
p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> |
у на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је п |
њим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако буди |
да се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Ју |
о је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињал |
друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да с |
... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{ |
ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из в |
то би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није н |
жално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S |
/p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих ламп |
ој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у |
му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одма |
му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; |
{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, |
на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У њег |
за обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице |
</p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше з |
ечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрес |
им зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа |
га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И повор |
јаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевоја |
осног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунц |
е звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и |
вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушк |
спред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> < |
да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С ј |
, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежац |
.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толи |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих г |
се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас су |
пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да |
а смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбу |
вља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} |
— и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све ис |
<p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Гос |
е преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је |
ло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} |
ао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња нати |
ер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године н |
вара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је ст |
} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, нер |
јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p> |
долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Та |
га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знат |
у гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} |
му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дв |
. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти доб |
ужнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли |
ко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже |
лником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како |
и она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широко |
, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас гла |
вишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и |
транац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, про |
и, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац |
га часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још |
а, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се. |
истола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам св |
јећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је |
даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — п |
ненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И |
{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. < |
у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је |
м је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми |
е мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невољ |
ни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. |
{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи |
Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже |
се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једн |
жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Нос |
примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш м |
ер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> |
се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> |
гурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, |
иђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно |
и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам |
задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што руж |
есе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младић |
д је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пош |
а, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, јед |
х преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? |
а сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не |
и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p |
а исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. |
кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ић |
</p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! < |
ни ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицо |
Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А но |
им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга |
— запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Ј |
сти на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црк |
о је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ |
Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјев |
илазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и |
ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори |
о би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ч |
јетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А |
јаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{ |
{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре |
он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљив |
амахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер |
ли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјени |
воје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, закло |
ило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’ |
</p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте.. |
Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје н |
и! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па н |
ање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... |
дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим |
сао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом п |
мо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати |
да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти б |
настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвеч |
ушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратит |
е нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </ |
уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Н |
е било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брат |
— рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ч |
врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — |
S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насм |
пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} |
сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му |
лађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подај |
S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да г |
уковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{ |
е вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена |
стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> |
вим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: |
, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину |
Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се |
ма и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S |
аја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чу |
да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; по |
та, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, |
блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт н |
А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; н |
неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S |
ву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар |
и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S |
ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли. |
вако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p> |
дајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} |
, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш |
о се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из кит |
онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљеск |
господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу ос |
о заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опи |
Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овак |
нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дака |
у у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пу |
потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једн |
морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се нас |
</p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама |
да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво |
<p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не б |
Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први ма |
уше.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје заустав |
ући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближав |
прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што |
у дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дје |
простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљен |
сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепа |
ре.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине |
се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. |
пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало |
могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука |
сјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, |
ретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да ви |
ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p |
{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудил |
аш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, нема |
први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у вар |
а вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не ос |
но, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до у |
ам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Про |
вјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурл |
ћа што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Јед |
љом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана из |
да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити надн |
ило би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шј |
смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче |
естанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га |
} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече м |
.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да |
те...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. |
га плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </ |
ћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајд |
шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази |
да на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у в |
а у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако |
> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. < |
се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу.. |
/p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је ж |
ље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно м |
и нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави ту |
— презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! |
орити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; |
е један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи |
> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас |
љиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито ве |
тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не |
..{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Т |
а уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима |
на! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћ |
вјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује |
у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је жив |
еди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој |
> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (он |
тим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> < |
тигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, |
ијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прам |
>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе |
ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. < |
је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} |
напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло |
о два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопи |
ава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа д |
— И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} |
акне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља ми |
</p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска |
з снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца |
млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p |
о гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим |
Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, ка |
и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога |
Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Ч |
авце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај |
..{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је се |
— дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пец |
е подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благ |
ија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га |
а врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбен |
особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлост |
јежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему оја |
ја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она поп |
и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице уч |
ом и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред сво |
це: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> |
тка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било |
ка, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, т |
у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а о |
се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и т |
надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога час |
тари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да при |
еш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. |
овори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се зап |
м.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у |
тице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, бл |
глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи |
аобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу |
ј сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајућ |
и да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, н |
ађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S |
погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— |
ане посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га |
олазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказивах |
понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом |
срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> |
рче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </ |
свјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, |
м у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуш |
идам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљан |
} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше |
и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S |
</p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Ј |
спод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оста |
ојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — ди |
му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, ос |
вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изра |
Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вид |
з земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаш |
господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином по |
огледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне пов |
јехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их |
бљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоц |
ешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућан |
ри очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрест |
застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— |
а свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — од |
туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети сил |
чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно |
е сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не за |
гу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондј |
} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како |
а би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично |
м гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова |
знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невје |
му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> < |
римаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакл |
сите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> |
погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху јед |
ту смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, месн |
с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И под |
грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода |
ва им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их |
, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд |
<p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно оби |
киваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни доса |
ути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући |
S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи м |
де сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и св |
отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разил |
тресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше из |
се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу |
да Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Пом |
! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и за |
ка јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањала |
{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је к |
вору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штај |
омила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Дома |
аних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке мас |
атишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све х |
а немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто |
к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дје |
инар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — при |
ћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му |
море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежин |
а среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, ј |
и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што |
ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкро |
оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућ |
де ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само ш |
а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може |
брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} |
а обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сј |
</p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе |
розорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гон |
На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Д |
о, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одб |
јанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! |
уч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; |
јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељад |
говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоћ |
и добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не |
у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пр |
у! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загле |
> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима |
анице преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око |
поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и пре |
— питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, |
, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић |
еко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на |
а, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести н |
смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу |
вића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи |
и се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Мар |
адњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си друго |
сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Вид |
а се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта |
није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје |
тавник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито бли |
х, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да |
tes"> <note xml:id="SRP19041_N1">Црвени лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се с |
и како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на врим |
оришта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје надниц |
, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцију |
у редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху |
дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране |
окојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, |
о. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкро |
— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, |
</p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у |
евне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, д |
Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, |
сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива р |
/p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, з |
, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити к |
p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надни |
дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је |
чили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте |
ва фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрав |
/p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе |
лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констат |
ано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељ |
аху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке |
<p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно |
им, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — уст |
ање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи |
, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади и |
<p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе сви |
, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мор |
е.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча ј |
Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је об |
а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зо |
аси се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не |
удио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше |
да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у д |
ре, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> |
ни иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили |
ство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу с |
>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко |
д вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бје |
у пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте коноп |
китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар |
з казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бро |
, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из варо |
ромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукоб |
пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дис |
ко чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху |
би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Мар |
Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче |
милошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да |
</p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво. |
у младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично |
ни дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у в |
p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и |
гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га |
тац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да на |
а.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, |
брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им с |
лично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој |
и.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и |
беноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна че |
ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави |
оре, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њем |
ијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући |
а жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи |
ге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, с |
а се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и поље |
и? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га г |
сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} С |
е води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога |
твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени |
ћи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да ј |
јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S |
p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} |
су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те п |
оредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и ци |
она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром стр |
будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба |
, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одв |
то ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би д |
а, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: |
миловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у |
лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вам |
било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског |
одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојк |
’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући |
ам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узм |
е ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се оженит |
е пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме |
ена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин и |
У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости родно |
говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и трен |
стапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неиз |
ву душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада ос |
— Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— |
ка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — |
буха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то |
што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не |
н дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што |
дно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иво је |
ам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хти |
ко му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он |
ар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли |
агу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима циј |
сјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околи |
дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у |
у, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић |
У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја с |
ази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — |
, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не мож |
крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око |
оварамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — о |
И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави до |
ати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обор |
кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, глед |
— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох |
бушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће |
до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! |
о, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица |
p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо руку |
S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она т |
кер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подост |
ешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но ј |
а у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради |
{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос |
иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чији |
пази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку з |
чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> < |
е у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Аме |
>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху |
рину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и |
и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p |
оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није мо |
жише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су нако |
ова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на км |
> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и |
мјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу. |
>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! |
се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу |
нско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више ним |
ли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништ |
га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На с |
етака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод |
rget="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти |
смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора |
> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама н |
ге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се |
„нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду њ |
оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињ |
немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје тру |
по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђе |
обро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а |
стит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као о |
а се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили с |
весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... |
: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих |
.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очим |
ело је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају |
ма је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бух |
нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и |
астаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се |
.{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> |
гледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target=" |
еже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господ |
зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један |
подин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Ла |
, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, к |
ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у с |
јепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Ив |
е живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, иске |
ј како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближ |
ше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прођ |
же и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити н |
изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да поки |
мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу |
н се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими н |
видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођен |
начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узима |
ут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није мо |
ори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њи |
ад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и пр |
<p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чез |
вљаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му д |
S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку |
празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли |
нте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о сваче |
есном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њ |
} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у |
анцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око |
новника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјен |
и у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, |
ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше с |
— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегош |
го у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну о |
поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни ж |
смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о том |
нако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говор |
о мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма д |
то га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... |
га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако т |
никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула |
да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба |
је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што |
а сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, |
р се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била с |
справе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима |
p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити вино |
била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете |
дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овог |
> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се |
ела... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде п |
олицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се |
ет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да |
а се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ посл |
о вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне |
с у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз по |
а прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ |
ши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што |
пита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! |
му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе |
што гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — |
стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, |
дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гла |
н. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне |
ћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехоти |
измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на је |
настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи му |
који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му |
тегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, д |
— јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху |
доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} |
учи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на |
главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се |
у. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча |
иште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто |
. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! |
кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и |
ала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као |
— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча ни |
чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити |
на, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу |
S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло |
огледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па превр |
а сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мра |
— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> |
јор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац |
ато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати |
ља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради |
вори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти. |
сам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! < |
прва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је доша |
ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред |
ћи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо дош |
пријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да с |
је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p |
Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се разди |
ења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати |
одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, з |
у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, |
се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде |
ам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје о |
ући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије |
е?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме |
а...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? < |
иде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> |
вости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си |
Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито |
живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио он |
и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих |
трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! |
Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! |
А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и п |
<p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни пр |
т! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — |
—рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето |
</p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутр |
.{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још |
Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за к |
ине свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће |
и приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо к |
; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти |
...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви м |
се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не |
може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напо |
Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља д |
вих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице дв |
дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — |
је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собо |
вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и |
нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p |
</p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од |
— има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Дец |
говци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац уз |
стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, |
, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, И |
Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> |
аше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— |
пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа по |
а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам. |
/p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} |
а је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповје |
би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p> |
ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му |
ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone |
зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си |
поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> |
ојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио ви |
ги посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Марији |
заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на обје |
ли...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па |
спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу п |
уца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, изва |
о! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад |
умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду |
је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била нев |
знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на |
{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка. |
кле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и |
однит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} П |
е гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> |
чан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, |
К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. |
а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; ниј |
мо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди с |
плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку.. |
Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате |
рошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад ј |
главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— |
посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — П |
ијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — |
апјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из |
на сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за паш |
ије, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па |
ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета! |
на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико об |
се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће до |
рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он ј |
а бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p> |
S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијел |
/p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала н |
ше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина би |
грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима п |
непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревал |
је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говори |
ко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Мо |
{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — |
аше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање |
огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу |
м сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сме |
ће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиј |
до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће пост |
њаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је |
ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокр |
море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни м |
Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сија |
нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од кућ |
ладост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по проз |
це и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну |
зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ тра |
обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— |
</p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, |
{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом |
. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и |
, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господ |
зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред с |
д пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата |
на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се ст |
у.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, |
о јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> |
е да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А |
оредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима ј |
лике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се но |
на.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непреста |
Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лин |
} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </ |
сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је ос |
ваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осје |
ше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> |
и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати |
ће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих уш |
што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се м |
поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стај |
ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави ве |
м, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видит |
м рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвије |
јеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, ни |
њу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили |
соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио |
се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не ре |
“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} |
</p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао |
морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак |
ану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши |
ва сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се |
а, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попоста |
а осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. |
<p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори с |
римирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио с |
<p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се н |
>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и |
њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брс |
одбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видј |
а у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио |
ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијет |
малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се њег |
>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?< |
еш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Д |
. </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја н |
о, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела |
ужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници на |
умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисл |
ше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{ |
им крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p |
у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к |
морна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоског |
А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога |
уче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му |
би глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љу |
оши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њени |
вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добр |
да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он |
ви се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки страна |
затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, ув |
> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слат |
није, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С м |
из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци у |
више. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, |
ље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је |
уле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се сла |
љаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио |
исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју |
у лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> < |
/p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—чет |
селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је пита |
ори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} |
вијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори д |
дом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак из |
оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одла |
биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ћ |
ху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо |
рхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно |
прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </ |
p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — |
смо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља гл |
етника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лиц |
до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ н |
мериканац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не |
к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан ун |
, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право р |
} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог |
блиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{ |
ика. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић |
> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да |
по се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондар |
ном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, |
{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно иг |
преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му |
о! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се ома |
{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— |
ика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мо |
> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ак |
војена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерн |
га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, |
Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчеки |
— продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје |
ицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и |
гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раде |
навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора ви |
же да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћ |
один сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учите |
аоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим |
пки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И о |
</p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли |
је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је п |
ш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док п |
и си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. |
утке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире зву |
јављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза |
— прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! |
е бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз т |
га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом нов |
му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, јо |
<p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене гор |
астајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њим |
стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском |
! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше дру |
<p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван |
чи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је |
а зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Ив |
разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским живото |
је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна кр |
до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас |
без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да с |
> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе |
партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана пох |
тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код |
дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчи |
...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>С |
напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — реч |
и у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. |
S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{ |
једе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p> |
јепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци и |
них руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврш |
а, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и глед |
у се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омје |
су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при пол |
ројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња.. |
а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде |
опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и оп |
{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: |
е није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а н |
кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље |
тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали как |
ке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори док |
кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклониц |
а оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> |
краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одгово |
око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина д |
е да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} |
стриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Пород |
у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— У |
и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не зна |
ђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре |
Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу п |
ита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рач |
аријих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Зас |
мути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро |
<p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је |
ола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све р |
ригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји |
>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Доб |
да, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, |
их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљени |
— рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се д |
адовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некак |
година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон |
о море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> |
е, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река на |
досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели с |
звао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — |
/p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.< |
х.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и р |
анцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> < |
јеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но за |
то све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упут |
иш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте о |
едаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице |
, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се уст |
. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаћ |
<p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти |
н добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине |
</p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се |
хвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у в |
<p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да ј |
еда у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет |
ушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се ја |
ко огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза |
о под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, |
у.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} |
све близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> < |
и.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у в |
S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је |
т’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да |
</p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се п |
руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и |
<p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу |
исушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљ |
очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Сму |
равда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви |
о; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре |
ачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога час |
ли у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице |
да допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и п |
рину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је |
погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно у |
ран, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и |
, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених о |
се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нек |
— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у ду |
</p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да |
<p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре о |
</p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> < |
ле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенин |
се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се ниж |
пођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника |
Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену поја |
рило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S |
свјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли |
козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински |
под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно |
и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и погл |
али се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокој |
још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, |
ме папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши доб |
дмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгу |
болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мир |
да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила |
а у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била дале |
нуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „ |
мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничк |
пци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато поглед |
ју веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорч |
ра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније |
ац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кро |
ва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и |
вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар |
их кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замиш |
ао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није река |
е у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита пу |
е и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа |
p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје |
алазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне прос |
ела.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, н |
са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобиш |
нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом кот |
добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к пр |
ачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до |
ђу друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекивах |
p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свј |
> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} |
S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— |
ве се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им |
твори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одм |
ро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше о |
</p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао к |
ка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Ив |
био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— |
е Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било |
лас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им м |
ску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очим |
ље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неко |
кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили |
ћани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао ју |
се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, |
усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. |
аду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} |
, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија |
Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на |
котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, |
гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ос |
ок тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напоко |
амаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом |
— онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у д |
ину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сун |
у.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, |
та га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Не |
се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гоми |
>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију |
ао што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи |
, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, |
и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је |
одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље... |
ко звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека |
е каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се и |
вјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки ч |
о се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, |
Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, |
рњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S |
још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља д |
иорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Ам |
уке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и |
е?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се ч |
јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Н |
је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ ч |
рићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није |
ми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога |
. </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподи |
а си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Ре |
ече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли |
Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све к |
и кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и |
!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Позд |
здрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — од |
о, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, би |
о се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне |
све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>И |
а је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>С |
ра. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се |
<p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестај |
на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Т |
им; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њ |
и на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, |
може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</ |
и шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађа |
зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре п |
и свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — та |
Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кро |
а није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ |
ткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, |
ик Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— |
м се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и п |
е! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би |
ене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, |
чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И до |
еру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Веч |
се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, |
јила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље к |
ака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би |
, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у ру |
ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кр |
к примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, заси |
, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, д |
јесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико |
опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, |
ја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана м |
њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажел |
ком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, |
капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у |
е часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио |
ва. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучи |
е, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецај |
мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора |
, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у не |
киваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављ |
одати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражил |
љком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенц |
врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена |
и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао |
д ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; ни |
— рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и |
Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли л |
да га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно |
аше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичност |
до би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра |
му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. |
<p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када с |
е.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут |
је онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава ис |
ретргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бје |
како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога |
ст очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самар |
орина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и о |
једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И м |
ше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашај |
гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмич |
на на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! |
аврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе. |
самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да н |
дите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p> |
{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јач |
и, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше вирен |
<p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музик |
а нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје ст |
кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и поглед |
лушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише |
м ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам ника |
у сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p> |
о му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће |
ор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега д |
а младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко |
му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а ма |
> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; д |
га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— За |
ћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зо |
тле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му прида |
р за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жа |
давши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— |
— упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно |
суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праш |
знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о |
се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о госпо |
...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се зами |
од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да |
човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама |
> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине б |
</p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога |
а јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако. |
дило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.< |
д свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њим |
и вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све сел |
осада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво |
</p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћем |
ако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од |
е мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како к |
рим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики |
— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјет |
е ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Пе |
кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> |
ову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{ |
м нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас |
хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па наст |
и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, |
ом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је про |
ставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се п |
ело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} |
м рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он |
<p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш |
. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха реч |
тара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и п |
оја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти н |
гу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!.. |
сто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Ост |
младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол |
му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Види |
ј! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестан |
ича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод г |
за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чи |
е, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> < |
то је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А им |
ата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — од |
лушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говор |
— рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене |
могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплак |
помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у |
то ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака о |
Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> |
нут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће |
ље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — |
p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво с |
/p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да с |
ре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао |
дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лије |
ави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} |
згледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо с |
ивши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам з |
заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поре |
аше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у зна |
о издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је |
носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да |
</p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита |
/p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, к |
те тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар |
— повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој о |
/p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече |
смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, расп |
о се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да |
уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог ј |
је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пу |
ц шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, |
т фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам з |
ружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се |
сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све в |
далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се |
је разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин упра |
е тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаш |
а жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује |
у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рек |
проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. |
емо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, |
етнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од |
<p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом |
вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натис |
ови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озло |
вако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик |
ије га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се |
тви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Теж |
де на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а у |
ц.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне |
година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одг |
S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> |
а су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, |
ој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија |
д више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дру |
лени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко зала |
он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с пра |
лима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су бил |
<p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали мла |
, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се д |
стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је уви |
> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшив |
у у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први |
>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ с |
трању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и би |
ека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним с |
у.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гле |
штва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној |
мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледај |
е се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову |
х увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница |
аде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у |
и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми см |
> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидил |
двратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те р |
ш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говори |
таћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено п |
о изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже про |
ипо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се |
ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све |
нако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — |
трже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разг |
— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — сми |
а. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћине |
ам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац у |
а. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам с |
га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунава |
потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два |
је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај |
га мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и |
<p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу |
мутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали |
изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио |
ли сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— |
к, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одгов |
и и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћ |
диже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру |
створивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час |
раго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А |
гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер кого |
етницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Глада |
рштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> |
пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и убла |
p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, |
иге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао |
А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут |
јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p> |
ија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И |
емљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Ам |
ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— |
</p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се |
иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дје |
на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раз |
рабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух |
, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај |
м је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи. |
раво...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једна |
ектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољн |
ледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближ |
. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} З |
о за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратић |
} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављ |
— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Ним |
— Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево нос |
би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </ |
лушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p |
олази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла. |
ем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврн |
<p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали виног |
p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он |
живих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас не |
гу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да ос |
е ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а суз |
— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема св |
Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Пита |
хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— |
ле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио |
диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— |
а вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насми |
је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но |
гу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и с |
далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, госпо |
стопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним б |
олда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је ра |
уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет |
ма и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, зна |
и онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја |
и. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијов |
излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света М |
нате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пу |
а нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} |
отриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и неп |
— рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p |
же главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — |
вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко |
, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па |
гу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све |
и их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И |
ирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје |
ик. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном |
чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети в |
ац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, и |
>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p |
се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— |
еднога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморил |
другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца |
кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, |
ири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p |
лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надод |
три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Н |
е се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца стариј |
ли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: |
раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је |
а нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Г |
ет дан...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — о |
ани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млад |
— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој но |
, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши т |
јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас оди |
, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да |
ућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> |
итњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетниц |
из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била |
вратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се док |
се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац |
ли ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућу |
је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затр |
/p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло јед |
Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам |
ама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, д |
се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари А |
Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за там |
ога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим |
ма; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење |
ас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је друг |
— смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> < |
ожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виногра |
д зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац |
о се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’ |
гу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па прев |
тиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — |
— опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође д |
ворите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ |
е завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говор |
<p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на |
се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Амери |
па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p> |
е се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути |
. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да |
аћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи ник |
ој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудит |
ат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— |
!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, |
ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пла |
била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их к |
ило ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} |
ого.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти кра |
— рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада св |
уди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мал |
ичекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуд |
латио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрп |
и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и |
/p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућен |
се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо уп |
јме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо |
</p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли ва |
гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> |
изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали |
удбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. < |
к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је |
у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — |
ала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, д |
ас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А к |
пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се |
Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p> |
Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава |
рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не даро |
!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S |
би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба |
имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} |
на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} |
у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на ст |
е ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировал |
00%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бе |
угога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло |
Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Пат |
Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се пола |
ање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. |
ститају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си л |
те, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> < |
је! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то |
а?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зо |
, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао |
то, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} До |
вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча мл |
анима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другог |
агајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила. |
тискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи п |
Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме |
њи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико |
И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и |
тјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је т |
p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Ника |
монију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— |
т поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се |
на!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти |
доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите |
у падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> < |
није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да раз |
— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p |
ћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p |
видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да |
се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запа |
подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> |
имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисл |
ладић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S |
е не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за |
она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p> |
а ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, |
сам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> < |
<p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — ре |
авали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре |
>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито |
њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. |
њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита. |
се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.< |
з џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у |
— Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика |
га да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама |
ла! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога |
тинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и у |
се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом. |
сиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачк |
м, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син м |
Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим |
, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, |
а нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не б |
усти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако |
ју низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо |
а биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, |
равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад |
њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} |
м замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, |
одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме ј |
Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> < |
! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Да |
би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није т |
све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је к |
<p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говор |
а тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Он |
нији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — |
ијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а у |
огледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узм |
мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Л |
иво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — пла |
рождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш под |
њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем |
т кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажур |
/p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим |
и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласк |
прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, на |
војка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> |
шега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља |
путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — од |
— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, с |
Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи. |
сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— |
ао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен под |
киде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Кат |
околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гл |
з даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор |
, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не |
јих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и бра |
овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за ку |
когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а ма |
ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће |
судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! |
етивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} |
е, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} О |
лом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — |
, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећ |
је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — реч |
ога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што |
ури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе ха |
д...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стаб |
кује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој д |
илишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко прек |
ици.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погоди |
јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... |
.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво рав |
p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти |
кати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{ |
гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, |
рно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тро |
хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, |
сјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили |
оћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и в |
ијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презир |
ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се |
а је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и п |
језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су |
знаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се |
а село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, |
ажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди за |
есе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више |
е, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone |
. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушај |
ање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обр |
свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше |
у.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи |
и једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се на |
ди се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се |
ном.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посу |
боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи |
јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посма |
ликим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама н |
па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Ко |
угога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, |
издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опаз |
<p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозов |
нику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре |
о нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— |
одних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше |
вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њем |
дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. |
настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} |
у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У |
S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи з |
ћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> |
равдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{ |
питом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем т |
орских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек |
и миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже |
се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице зали |
ког продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде п |
сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S |
из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За н |
протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се кл |
е зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> |
ле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радос |
чањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све |
а и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} |
ростога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано о |
лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дот |
ши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркв |
} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Ми |
и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С мук |
олно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима |
а их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашт |
знебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши ру |
а туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку шт |
оче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видј |
главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за огл |
. </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод |
То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Так |
p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на у |
о крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, |
кој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубав |
Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се |
ачупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од трав |
ена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> |
с поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најд |
у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпосли |
у да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби |
S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда |
ка лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млит |
е негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчиј |
ихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се заг |
ке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено пос |
p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила |
нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, |
на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на п |
е. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, |
...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну |
p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </ |
p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши п |
<p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...: |
и не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{ |
чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пије |
<p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код м |
а радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се |
/p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га ви |
е.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} |
е говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’... |
довољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражи |
на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" |
странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно прија |
ираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, ка |
амет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је |
ди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — |
ори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, ист |
се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога |
</p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се н |
аде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у |
ко женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разила |
ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цр |
на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заб |
рвој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка црк |
аше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морск |
“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола |
леда и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно с |
тро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому весел |
да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да |
е задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине |
лаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна нав |
редјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаш |
се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући |
вало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не |
асила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да |
а, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумј |
т о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Мари |
војом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— |
Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као |
његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се и |
га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга др |
је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са |
за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини |
вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече |
е и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико |
т мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пу |
и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сад |
и Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукл |
и? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, |
је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на ј |
огорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље к |
де винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треб |
ају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S |
твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — |
ом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови прет |
не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе. |
роту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на стро |
је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде |
Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговар |
и дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуц |
ти, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа |
рће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док ј |
свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске |
сати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све |
казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухвати |
ом крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек ње |
та.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да |
и га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изва |
илије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распируј |
а душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и б |
ште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојк |
заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слијед |
p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љет |
ам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, |
ети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он ниј |
јешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече о |
жио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пус |
ље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, оз |
е...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} |
адоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би |
се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраг |
} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и се |
боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се |
квирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гл |
а вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа |
е прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли |
их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком |
.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не под |
угим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву. |
</p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си |
му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трж |
само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је позна |
вако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{ |
ита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — |
пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељ |
ти чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика ш |
апаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на |
оли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени п |
.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— |
а не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на дру |
едње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто |
.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: |
.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун мл |
уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирн |
хове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разгово |
егових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим о |
.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам т |
! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија |
шила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не |
витова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се |
... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: |
у са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно |
довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече |
јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар по |
ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? |
ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он поче |
ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбе |
>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не бр |
ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, в |
ја сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око |
но упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећем |
р Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уокол |
одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете |
тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> < |
ију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џеп |
и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да р |
Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајн |
то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних |
између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља |
ти. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматра |
му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — |
р потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и |
ш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац св |
бјаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника |
љине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се уп |
ове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђош |
У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак н |
развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити |
ној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и |
и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почет |
и! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за н |
младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем |
би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} |
а лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да ње |
се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу |
чека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подн |
у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Мар |
људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а |
та! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подиг |
ицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако жив |
и се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... |
</p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па |
{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега с |
</p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса |
ини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч зам |
а их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво |
и ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на с |
И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се |
астужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше он |
на насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а |
х и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави |
осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић |
на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по душ |
, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ног |
даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осје |
двирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећ |
а јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, |
е на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе |
де и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало |
ким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лиц |
е било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за |
овукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђа |
чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стар |
</p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што и |
е разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p> |
читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обил |
Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остав |
ем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изјед |
ку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је ц |
једе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега п |
“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, |
ђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекид |
ида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, ми |
е постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од то |
јети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А |
оји је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поп |
остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, |
тио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „ |
бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађе |
јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јеч |
ишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освје |
иркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се пр |
времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Дале |
јесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брд |
во изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се д |
ј несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало |
љиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају н |
S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвем |
за стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кр |
а хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак д |
разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се |
јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на |
S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код њ |
о толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга |
е долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и |
I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по м |
рски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да с |
з прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли |
ворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у |
арију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и |
/p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, |
крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави |
је се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно дру |
иваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави |
као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упо |
о...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебе |
су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути |
опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села |
и он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драг |
а мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида в |
Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш ка |
ица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади |
е напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода |
куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу |
али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на |
авна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је т |
најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморн |
е кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога ча |
зумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза д |
рзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p |
јесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И но |
писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа о |
} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам |
је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, |
атаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази суда |
метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови св |
преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да |
кон мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама |
ку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те с |
} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме приј |
дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању д |
>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа |
ћала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, |
је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. |
лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</n |
аше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па |
јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му с |
р, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире |
азговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — пон |
сти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрља |
ида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вј |
приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он са |
за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p> |
пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је |
ворити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти до |
тише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од |
се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, ко |
јем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој |
ају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднес |
па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гр |
исао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче |
а одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјеће |
и, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од |
аше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избија |
Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво |
нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало о |
ве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко |
ој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дођ |
ене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — |
била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало |
ијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утоли |
бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду |
м се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љу |
шно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустит |
ору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи м |
ијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубав |
пској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну к |
е прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни к |
>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измиј |
ар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа |
и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Д |
души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослу |
“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, |
г га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. |
улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже |
нца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљед |
јанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеуч |
сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па |
, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље |
риж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче из |
уђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и |
ре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан ост |
Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни |
ђу зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако в |
ења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{ |
у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безгра |
он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ћ |
ела? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану |
рпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка |
лет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам |
твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право |
их усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову |
</p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја |
</p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о |
к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на у |
ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како |
ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> < |
p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p |
ђох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије за |
како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда остави |
о, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p |
е. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> |
} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкују |
акрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас |
рикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: |
старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не мог |
Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И |
боравили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали друг |
дости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! |
p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод |
ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља поч |
сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, уч |
</p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— |
— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, |
о сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А |
д свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако |
араху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два |
— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам |
си била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам.. |
ајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко б |
ли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе |
од. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек |
p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао није |
ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насм |
и задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани |
и још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне |
ара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно пону |
ле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по |
та, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Н |
би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи |
по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони |
и живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише г |
га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на кома |
ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину |
и срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздра |
нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да |
е.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац |
<p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p |
дио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда |
</p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, раз |
и љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; о |
те, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој со |
ачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се |
бише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто |
— одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву |
с нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћ |
јегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући |
че, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач с |
д рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од ње |
весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ч |
топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом |
трању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од би |
је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на сми |
ђим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња |
е пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у |
покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и |
о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> |
је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, |
радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и |
упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан |
из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано |
је, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кри |
адна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји |
S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно вели |
едаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго |
{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и пре |
о старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопа |
ше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота |
ни уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не |
руштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи |
то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дје |
Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан поса |
, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој та |
е цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само до |
свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз д |
љедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Жи |
и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по ду |
ло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како жи |
Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога се |
Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S |
етком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, од |
ијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада |
мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарце |
и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се ја |
говор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— пог |
већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, |
ом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњ |
ћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{ |
уше ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући вр |
н осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p |
као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрав |
варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу |
.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да м |
ранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се |
<p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши бољ |
једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, |
иноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднији |
нити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; гов |
та жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље |
живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, |
ала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Бри |
уцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена |
једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну п |
{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се |
пираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио |
има, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он |
аволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобо |
. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио с |
се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како |
аго овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило у |
у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се |
адаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде исп |
већем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о које |
ешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — ј |
ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте |
ена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . |
његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Са |
/p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, |
асвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али н |
ћ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; |
с он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала. |
не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми чови |
гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По |
е полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око м |
а су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свак |
а нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике, ме |
крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих |
, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; |
сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави |
Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} |
оста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху п |
у очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и |
запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост |
рама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетр |
Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце бољ |
е, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помо |
мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет |
јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} |
мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукам |
ас препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, м |
за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уве |
у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће. |
на је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— |
/p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом ст |
ли нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оп |
у. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду |
олдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да је |
итљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, |
ају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на р |
љи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве |
ресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. < |
пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави |
сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде ра |
о некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична ције |
ребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге |
е, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њом |
не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— |
ури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И изв |
ста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан са |
својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем |
ик, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Л |
Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема |
ање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану гла |
мишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к |
к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих |
е ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Св |
мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> < |
ом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се |
S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови |
>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — н |
— рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази |
рећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о |
p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми с |
помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђа |
, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буд |
и ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово п |
ем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; |
{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме у |
или сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Заб |
да и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обо |
оштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone |
че њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилн |
бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојн |
нога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{ |
о пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтава |
ше се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p |
фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожу |
воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној |
е болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокоје |
од мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да |
пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се ом |
су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стаја |
костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Је |
е не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, |
ијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне |
е се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, ч |
Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је |
врсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних пр |
ишта што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило доб |
бави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припом |
нам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће |
труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S |
срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не заним |
руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво по |
Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А ш |
присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш |
оглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу |
м се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размиш |
е имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p |
ладић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућ |
улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ход |
све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... < |
м благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њих |
и живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошт |
а да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу. |
во. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </ |
кидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у |
— једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњ |
је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Н |
а и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> < |
о, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи |
себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази |
ен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, |
чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља |
и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Н |
а га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обог |
ако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи |
лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га |
кове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах за |
изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке |
кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам! |
. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варо |
ругога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одон |
Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се |
мили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро |
> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p |
ису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци з |
Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се |
о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И |
икати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли |
да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињ |
е, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако к |
мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче |
ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — |
и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> |
га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен |
радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова ра |
једоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи |
p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се дог |
ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њ |
им... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> < |
забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Тр |
к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— |
е мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући в |
е му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плак |
но узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене |
главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што |
ије могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — П |
смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за ди |
p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати |
заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и |
. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; |
> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, |
прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам |
p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе. |
е догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас ним |
ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јав |
атно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! |
о ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча на |
га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: |
стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгор |
шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жа |
</p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се н |
нога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитељ |
и године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на |
</p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак час |
Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, ра |
и крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а н |
аве; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробуд |
зи...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уоб |
о упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p |
ли како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља д |
{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по з |
ламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам |
ледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко |
ијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, о |
ком — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се |
равка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. |
Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p> |
полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се |
ожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили ло |
иноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право |
у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часко |
пи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> < |
покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе на |
за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, план |
рави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада |
г те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, ка |
ј отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и зем |
да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} |
е уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Да |
} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири |
идити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пр |
ека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Ви |
грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што |
а глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узал |
јећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треб |
облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају п |
еприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па |
љало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит |
ио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нис |
ћу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у вр |
оглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, |
и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" / |
>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! |
а једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уре |
мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и наси |
> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкуј |
да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени з |
досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред |
ву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраће |
, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебел |
вљају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може д |
ко? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, |
и, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рук |
рчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} О |
горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све |
да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилат |
рани...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за |
ва! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац сил |
авити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с гл |
ље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба |
е и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, виру |
ку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чи |
ази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме с |
њу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори |
и! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати |
разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она |
ислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И |
е, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; д |
а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети с |
сити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих |
</p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се |
к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче |
ломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши |
и смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се |
de">Flottenrock—u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, |
p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — |
м к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко |
боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да мог |
само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки ча |
а није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; ниј |
латко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. < |
— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ив |
господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замиш |
си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно |
одне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пие |
ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше |
е ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— М |
p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надст |
— одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </ |
p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> < |
ин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Те |
спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ |
знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду фор |
се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— |
да у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидн |
едаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана д |
лучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свито |
те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. |
вци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S |
, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћа |
показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, т |
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и |
видит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јема |
а мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој дла |
м у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си |
} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А ка |
се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побр |
!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, |
љиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на стол |
ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу |
ло, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте |
ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узро |
го туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Ка |
земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> < |
} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их |
за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор |
здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријат |
пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав |
м море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесм |
е; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — |
чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме |
њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљени |
</p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други |
ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири |
— Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим.. |
их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лу |
да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, м |
пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било |
ђу високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује м |
н.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите |
ишта! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит са |
ија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда |
шави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце и |
.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуш |
море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима |
тих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снаж |
.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјај |
је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гл |
поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљ |
а дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, мла |
рати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> < |
е његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва |
а крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Р |
преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пуст |
p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, ко |
и старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираш |
а њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није |
! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> |
дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена |
>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па |
ним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, |
Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намј |
олазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ј |
p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијућ |
ху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола д |
> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетреми |
но тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече |
посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазив |
службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предл |
ад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш го |
— и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго не |
еста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко |
наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избор |
ију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он |
орист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову |
ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се |
имена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Б |
вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од пр |
прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја |
лих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјер |
ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кр |
ђе да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се пра |
у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен ул |
ини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — |
пио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и с |
емљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада |
љиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздрж |
да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гр |
немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p> |
та, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе же |
на спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињств |
њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео |
твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала |
до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапај |
пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар д |
јеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у |
не душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака |
ло задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, |
тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике |
</p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у п |
пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се ј |
>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, |
иш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне |
<p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом вр |
удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком |
удили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и нев |
е за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, |
кањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — од |
данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати |
.{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће ж |
отиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечер |
је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити |
у.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде |
е се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да с |
он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Ц |
а цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. |
јаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и ди |
ену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у се |
у само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се |
ђај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов по |
рошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на сто |
{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, пр |
> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с |
ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У њег |
и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући |
застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и |
опратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче |
} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је |
што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави |
у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, |
</p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с |
свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, |
/p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели о |
ром размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дје |
е је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довр |
јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље |
тим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих преком |
и годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмин |
у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се |
ибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га |
једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Устав |
из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — пр |
о.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама |
ио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. < |
пази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— |
па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се |
ојем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се ције |
и устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше |
као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврн |
мисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови |
оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачим |
е гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Ва |
ротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не прого |
ство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила ј |
прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма |
; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па |
уцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се |
ијетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо |
вао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и с |
ше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. < |
ло се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. |
ло топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје |
о му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма д |
амисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га |
ном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да с |
ро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу ж |
урно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједно |
којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> < |
алеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надод |
— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> |
ма њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће |
{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му |
нтонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад п |
, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— П |
а цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пу |
јем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота. |
погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То м |
p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у го |
к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега ј |
уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа |
станци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину |
по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему на |
а два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изло |
а друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код бо |
! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очи |
у ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти |
здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљеп |
повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прич |
о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна чест |
одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога примор |
ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен |
ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се |
Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди |
/p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на ж |
да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је |
ед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па |
а је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с на |
а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад рад |
свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и не |
ивога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и |
ама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. |
.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Ју |
но тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако |
вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. |
одаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{ |
есташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади |
па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врсник |
} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је с |
атра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обој |
недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели п |
дини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову д |
једа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице проси |
обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није |
ла запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Ив |
оље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем |
природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили б |
виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили |
ћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјек |
је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно |
у.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве |
ако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} |
изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво |
вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{ |
еж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке |
да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истин |
ша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му г |
у пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не |
јор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и |
— закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— |
колу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води |
и порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновн |
> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би ј |
к дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предају |
смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао. |
другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана |
бене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени у |
гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пуч |
во пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и |
пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с к |
ј је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јас |
ше ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. < |
јех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашч |
У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у ко |
ље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу |
д су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће бо |
е живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижно |
{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; |
када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „мо |
је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, ос |
и: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и н |
, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ |
екала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп м |
сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p> |
ленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих |
.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше у |
сти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. |
> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изме |
здо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осје |
сање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају |
учини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву врем |
и у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два |
{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме вазду |
ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у ш |
на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родн |
Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p |
е рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; |
лост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој.. |
ире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свј |
допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад |
ико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећа |
и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билин |
е на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о н |
и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је п |
тлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ва |
зију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се нај |
да своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и |
оћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> |
је, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, |
ше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> |
а махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у ја |
ху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави |
м оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом |
ост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво |
и се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са |
неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га |
анке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка и |
} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone un |
ли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је |
ора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Не |
косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> |
чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код с |
ами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрап |
е у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад би |
n" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећ |
рати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Истога то |
а туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи |
И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше |
постао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{ |
е преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборењ |
да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће |
али старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову |
, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сур |
е котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли ш |
е, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њ |
ма, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколик |
аше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, ш |
е. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{ |
у, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући мо |
луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ |
о их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа |
јеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... < |
дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво ис |
иру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али ј |
рену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> < |
!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> < |
ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеш |
ј страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, на |
одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и бр |
још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју |
а нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерен |
Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одго |
опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Ан |
Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изр |
их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа |
миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То н |
едаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и гово |
ине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјерова |
ате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она |
S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај |
<p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само |
већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака ју |
евојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега |
пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора и |
здрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако |
о стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догле |
аријему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу |
иже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жеља |
и животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} |
вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуњ |
прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је |
жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђ |
S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у не |
Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немира |
по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала не |
и црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и |
ке тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, |
да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се |
се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — ш |
рострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затр |
ље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> < |
ка слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг два |
?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки. |
уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> |
господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до |
би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши |
еједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад |
! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. |
на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљи |
као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и |
а њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих |
ји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му |
елазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зел |
алазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи |
ћи се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи |
тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као |
има, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ом изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се |
</p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у |
мијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p |
, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи |
инички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни рије |
ма гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза бал |
ац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близ |
ајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај н |
а ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, |
нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пу |
а жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> |
Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је д |
непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечи |
га са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> |
е мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, |
е вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: < |
заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди |
некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> |
} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target |
<p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено и |
шћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма |
о. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“. |
гдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лиц |
Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим уни |
на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу |
ота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. < |
арњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и |
ао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се д |
о одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час о |
руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода |
није ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се ј |
кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за др |
е за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као |
у. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се |
> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесе |
рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек у |
даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридић |
ивина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној з |
нцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је |
је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к |
ећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице |
зе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S |
га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује |
, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз у |
љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјет |
!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави |
је жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к з |
е ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је |
се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би пр |
, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>И |
се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му погле |
е тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор |
„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриб |
леду оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући |
е да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће |
ти ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те в |
ао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагања |
и шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. < |
да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други кр |
— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и с |
’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — р |
ња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} |
итавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, |
ицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p |
а одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа с |
е, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете |
о облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, |
њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што |
! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти |
га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже |
>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријем |
а га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну нијед |
ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не мо |
тио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> < |
се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва |
воту видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — |
лашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се д |
одушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву |
ости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко |
и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка |
ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод се |
дају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и сре |
и дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види |
ђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у в |
е ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </ |
пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређено |
<p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — пот |
и главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто |
ше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше |
се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању. |
а нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застај |
стојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још |
и узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измиј |
аги спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући |
рдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</ |
главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с |
магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, |
.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лоп |
<p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем ви |
е угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке шт |
, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! < |
еквестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну |
.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а |
е... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — о |
е у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, д |
о.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, |
лу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наум |
<p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље |
премао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накупова |
из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча |
<p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за соб |
леда у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте |
ега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави пра |
едва дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напо |
љубав. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, |
ијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, ми |
тнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена п |
; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дуб |
абље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, |
сјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјег |
јурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пре |
заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно |
шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни о |
е кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад |
а с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласов |
њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к |
пет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча |
.. </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча ј |
једном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло |
а листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{ |
поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засеб |
бично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црн |
иће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ст |
> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је |
ују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} |
ргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили |
— заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о т |
анице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је |
p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— |
.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гла |
итру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Он |
туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону жив |
ије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села |
} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — О |
јаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљев |
ић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога. |
ојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га не |
три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане |
му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да |
а дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?.. |
н служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добив |
да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што |
.{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, |
S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепер |
ене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </ |
ује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом |
че му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси испови |
пак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просије |
урнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му погле |
покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјех |
тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би |
о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом |
са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да |
Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповјед |
одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрч |
заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њи |
догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разил |
зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас К |
и и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтј |
ја гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борам |
пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} |
из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се им |
, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је |
одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за |
ши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневе |
на, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p |
јети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка |
доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се о |
ајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како |
му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S |
на, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми ј |
к мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?.. |
коштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p |
чи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи сви |
ра га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се је |
но што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и д |
ико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — |
/p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми |
/p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана |
лагим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне м |
рта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је па |
ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку. |
{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него |
ике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бу |
штање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака |
игурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној |
де силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже |
цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с |
p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се приј |
јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, |
или кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљ |
p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако г |
гује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега ј |
кује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели д |
пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од проз |
е у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а маг |
лачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, |
му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се ж |
еко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанц |
пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један ди |
{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Чи |
е да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази |
, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња |
лико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене глав |
подин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} |
свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих з |
оћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, |
а обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући |
о кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјест |
дно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој д |
улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и |
руго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p |
S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жуп |
на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на |
но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на нога |
симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос |
Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини |
од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</ |
авио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а и |
огу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјо |
да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога обла |
</p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је пове |
био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с то |
оту спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи ка |
у учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи |
ао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаш |
Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјо |
уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без пригов |
ле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је стар |
Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву |
p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма |
вом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по во |
инко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу дониј |
ст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма д |
стељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се на |
е осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> |
ко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо је |
граду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плив |
{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама |
ед Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мрта |
гом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну ни |
укама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово м |
— И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо! |
<p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада |
о идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних п |
> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се то |
е.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће с |
тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, |
ваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је |
Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он д |
ни се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и о |
чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху приј |
х заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и |
Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па |
огледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младић |
лски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесе |
х доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога |
има; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио. |
а сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили д |
застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијеп |
у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када |
море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој |
ији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожур |
стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на |
д села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију з |
з сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче |
>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше м |
а оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицам |
н и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаш |
одређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека к |
кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо |
А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио свој |
у природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осј |
а њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му ни |
ру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко |
а и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S |
по.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно |
о и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на д |
другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваш |
ђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, нови |
тепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као |
е уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар |
>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Ми |
земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињств |
својио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очит |
руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи ча |
ечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли |
ике, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања ниј |
p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и ос |
блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучи |
<p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на |
ан мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се т |
су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове |
е Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и |
к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас |
едаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кућ |
Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред св |
— понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздр |
вом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. |
ан погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће |
не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p |
оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме |
.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Ув |
јет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети |
јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитиват |
што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује ла |
и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. |
наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p |
га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p |
цијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала |
у корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заоку |
ц к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} И |
поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио |
с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му |
ији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> |
у тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Ма |
ом погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се |
ом покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежин |
ека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвок |
икоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређе |
/p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије |
ом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — |
брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо прод |
оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> < |
Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди |
е му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа сн |
осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљи |
се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а др |
ти у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се ра |
сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љ |
м младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Так |
ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му |
прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сук |
њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! |
> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... |
аустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тиј |
снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живот |
ну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати прев |
пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здрав |
му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи |
смијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити спи |
а.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух |
>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима ка |
напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с бого |
наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не ид |
можете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снужди |
грачима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма |
.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, би |
м га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу |
— Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Д |
за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети др |
ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове |
ећега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ с |
орачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи |
исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се.. |
ијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му |
пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и |
се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p |
јанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осј |
сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и |
не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у |
Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Сна |
рт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво уз |
продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе |
— дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевај |
> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне до |
пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којим |
поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, |
де свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе |
за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло би |
има се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — ре |
етио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на ч |
>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше |
.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p> |
био је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна |
> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Ра |
о јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. |
тија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} |
рад...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} |
. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А за |
“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викат |
е ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео |
авао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, |
Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну |
у.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе |
аде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSect |
расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и |
ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше |
ету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када о |
и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и |
— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да је |
{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Д |
} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана рад |
ри Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, д |
жно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пр |
екао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг |
Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем |
опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни м |
ако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни |
А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и |
до и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли |
ило мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и |
<p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме д |
тко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. < |
да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и чо |
оплој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрн |
јесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељак |
и нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке |
сјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак д |
опустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из кој |
у вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себ |
му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </ |
азњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и |
за му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле |
длучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га |
е напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се ра |
Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети п |
а, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче |
је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се п |
потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и је |
ни!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прик |
аше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: |
застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све |
рдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова те |
и му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком |
обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непр |
не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> < |
амрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и д |
о се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи |
шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далек |
да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкују |
едима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и ск |
S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ |
ица, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога |
чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима ст |
ли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њ |
.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради |
о изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; г |
ијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музик |
на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи |
есређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и см |
да се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретн |
S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол. |
авао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би по |
ачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вриј |
маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S |
ши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуж |
оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си. |
е и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> < |
{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост |
> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бр |
уђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између дви |
>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави |
али шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијел |
а да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од св |
засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли |
т, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирал |
С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{ |
окојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једн |
ући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли |
озор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и св |
ља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живо |
ре и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у зати |
од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све |
ак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаш |
јом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из |
—преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p> |
аједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености |
кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њи |
ине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џе |
около, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Бу |
<p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, присл |
има помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! |
е још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у |
сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испо |
на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатни |
Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао |
ви се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у паш |
је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вин |
/p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, |
ограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад. |
рад, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Мар |
очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, |
а, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова |
та начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дот |
ше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сј |
заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази ника |
да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чис |
а, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док |
преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слуша |
говору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за ч |
гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође |
их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео д |
и се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} И |
олети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и |
е тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по т |
тивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себ |
м валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну |
дилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам слас |
чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо ча |
... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једи |
змеђу друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очеки |
</p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој |
ружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву |
на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’ |
ка му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују |
иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искип |
ши велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао |
најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопстве |
свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махов |
м! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека ид |
али: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли |
у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у м |
дашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове ка |
кога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз |
нска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом си |
} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха с |
ути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изн |
асве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p |
и дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — с |
ајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, |
ву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучи |
се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од |
за балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом р |
ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори н |
Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ пр |
д другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово д |
{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} |
! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други п |
p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да с |
кви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод |
и се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда своји |
ки ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... |
; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше |
..{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и |
успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жесток |
елене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га п |
га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности п |
овјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> |
ега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} |
и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе н |
нажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај |
дје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри просто |
одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас к |
</p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва з |
и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> |
кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим |
збуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустав |
А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ ј |
утњи дубоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло |
ко да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешк |
а ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по пост |
>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да |
о, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновн |
јеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац гл |
ре разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом н |
, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам пл |
{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А |
х је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки |
те, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — о |
па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецн |
себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— |
ије ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима |
ељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тр |
ко знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша о |
из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну |
ангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не с |
се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ств |
још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што з |
да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је |
рска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући |
тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се и |
— уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе г |
ше, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. < |
опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— Н |
минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> |
Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам |
м у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ос |
. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке с |
е, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — на |
и — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогун |
тлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обли |
гост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напи |
токо дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче |
а, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново з |
оз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво м |
Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје |
јевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат |
узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча |
о их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут с |
осли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхт |
.{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне |
м жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у з |
p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао л |
— окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. < |
га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати |
</p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте |
да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни |
живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њ |
а их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити |
сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је |
се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одгов |
— Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног п |
.. </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — |
едне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начи |
ти да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разгова |
к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања |
у. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у |
губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је |
>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... < |
руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} |
мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим |
ђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Та |
а? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лук |
посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха |
дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код св |
аљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— |
иеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може ј |
уљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим ц |
ах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их оставља |
...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ |
асе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} И |
а, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога жив |
збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца к |
!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута |
ћ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу т |
} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, д |
тупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истр |
идјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чу |
сница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине б |
и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p |
разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто за |
ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И |
ше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрав |
аслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} |
У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони |
о разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде раз |
за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — и |
о на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, |
ући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допи |
у. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и п |
лост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друш |
вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} |
S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога |
а жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум |
Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> |
е би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме пор |
о толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске в |
чета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто |
круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевој |
аћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић |
учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и изва |
S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једн |
а је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> < |
ат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио |
ј...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широ |
одина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме сти |
во, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали |
А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам ко |
Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како |
ре. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступн |
е и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у |
рквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: прво |
ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу |
lestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао н |
м маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима |
ћи наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто |
м душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж |
узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили с |
без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјев |
и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успо |
а.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене и |
оја се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше да |
двојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даљ |
асом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p> |
о је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> |
и; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, ког |
обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он |
нском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> |
ва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га поче |
упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци биј |
и дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до поло |
Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога |
, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се сва |
нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио |
једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се госп |
е јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло |
су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над |
х угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења. |
да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакида |
жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко |
распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. < |
нци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у |
.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуц |
и, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармони |
го услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњац |
м одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је води |
ри над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним п |
S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаш |
p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у |
уре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се |
Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажга |
ли, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> |
тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, з |
а слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ра |
ају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне |
како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! |
идили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћ |
<p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од т |
буњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе |
ане. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </ |
ледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је |
ора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да |
, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више пр |
ришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар |
и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p |
рама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој |
<p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе |
ову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </ |
за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — |
града онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се и |
ла...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на днев |
д гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, д |
форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба |
еднако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад |
С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; |
не дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети с |
с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досад |
о у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; |
а и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из соб |
јет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахи |
— А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! < |
<p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново пр |
ирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се |
, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— |
о, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину |
, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабе |
ор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свиј |
иков син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврат |
— предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пр |
подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p> |
ој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> |
мнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осор |
а мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је вел |
га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у прист |
ц среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у ра |
p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред |
— Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </ |
олагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилиш |
јем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и не |
а својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у оп |
му досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из |
одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику п |
ећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражив |
— одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— |
збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мније |
пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује ж |
есређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано. |
као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним |
ш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе |
иш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и за |
е! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а с |
је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се |
јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно |
срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама св |
селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> < |
а се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се др |
како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кат |
оту... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде |
није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тј |
наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} |
и очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би д |
опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушк |
купило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли с |
га у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоња |
S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга напе |
судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да |
} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће д |
р није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиљ |
оље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!< |
пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Ста |
ла, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору |
пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гл |
пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом с |
је шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примир |
се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. |
збрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасву |
и се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат |
ојем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним пароброд |
ају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава дар |
војио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи |
Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ч |
о главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, н |
на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје |
излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, с |
аља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се |
уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се |
аше његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, вру |
за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дуг |
а је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, |
и се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, от |
оду к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p |
крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прим |
се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваш |
ада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зије |
за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послуж |
разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море у |
уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата д |
о и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између |
враћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупил |
ери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, нем |
тишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених гран |
у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше у |
...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, з |
м знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се ку |
у.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова ј |
— и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дј |
падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S |
вило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</foreign>“. </ |
говори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајућ |
него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се тргов |
и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — ви |
корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета |
ј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромаш |
роброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" |
адило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари А |
ти.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је |
не и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци |
и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубин |
прјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, |
о лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из |
напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежуран |
. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеуч |
марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше |
но у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се те |
ад очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак с |
ицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S |
ви, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; б |
огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу и |
равдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од прир |
а, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>Н |
сађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> |
<p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона |
се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија ј |
ије му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отв |
се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. |
себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима п |
о...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон. |
— рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Амери |
ите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један н |
мо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе ње |
, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамо |
ће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути |
исарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, |
а! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећи |
>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну о |
<p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добац |
чака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјет |
подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сје |
а хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је н |
ке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека |
орећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се св |
иротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите |
сли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са све |
ли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза з |
ђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће с |
управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жуп |
, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и за |
<p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се пр |
, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим |
, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> < |
онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да |
крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} |
прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узба |
то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали |
у, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га |
обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} |
тко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну лист |
ораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљ |
инти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом |
жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше д |
разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштв |
номе шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и бо |
ијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непре |
удио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људим |
авите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, бић |
ако се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захва |
ви, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно |
мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом сви |
ху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, сми |
лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — об |
се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто реч |
ти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у виј |
начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не |
бе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се жив |
е отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић |
S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесн |
прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобрази |
Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, м |
ају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нис |
мити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, п |
жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и д |
таше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> |
иси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало |
ђу загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, |
е уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И |
ива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша ли |
она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с |
ући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на |
трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка |
и се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заси |
ече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ра |
путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, камат |
јецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи ос |
у земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у |
ало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p |
а суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — о |
ћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао бл |
обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се к |
пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; |
капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окисниће |
љни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако зам |
вши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим ис |
ворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му |
све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу |
це и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора |
p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка с |
/p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као |
у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — на |
љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистот |
од зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се сми |
још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно нап |
си морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, |
да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— |
се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља |
мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари |
; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор и |
ице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под |
зиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче в |
знаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ |
ној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да |
Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му пр |
н састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне к |
обар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на |
о, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад |
асцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише |
>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде ви |
мо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарц |
ом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се |
, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се |
вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пре |
чна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено |
амовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружил |
ца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено ру |
ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је |
... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, д |
p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и |
тари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ј |
загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже |
уградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се г |
} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу |
ца. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њем |
ко одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, |
ико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за з |
ду, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поп |
Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван |
диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишље |
воре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови живот |
— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњ |
о и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у мо |
на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрц |
ери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер |
плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели л |
етлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза п |
S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са зап |
цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника ни |
ано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим |
е за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих из |
о. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поз |
о мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафа |
гледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p |
ш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, кас |
у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налаз |
осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, |
овима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи! |
блачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво од |
д Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, п |
ц пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво |
ко дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини му |
ах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила ш |
привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му |
боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште.. |
, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он м |
А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сиг |
ам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако |
— пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{ |
радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у да |
га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме п |
а не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених маслина. </p> <p>Наср |
еколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече |
кву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и д |
љно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се |
оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </ |
од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застад |
е благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из ка |
у Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољ |
дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и |
ридржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себ |
ало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се |
он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо |
ску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, шт |
е га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи ко |
е на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — |
ркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је |
.{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше |
х и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета з |
Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагну |
авом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетл |
је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше п |
анку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре ч |
јаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспа |
ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дози |
рује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p> |
ћству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас |
то и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор в |
толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, и |
хе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једног |
ни и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа |
здржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни риј |
атао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде л |
и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </ |
оворили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намирив |
меће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи је |
стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осо |
тало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души |
ре и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и |
атвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо! |
ум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарб |
млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је г |
ише, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у |
да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у кр |
жина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пиј |
} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ух |
ао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није |
е јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; |
сли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дан |
ој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. |
жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледај |
испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја |
</p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. |
било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </ |
оћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не |
ође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море |
.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод поква |
погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбен |
ледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не ч |
аче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе л |
челника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није тр |
/p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти |
лих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се д |
теже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори |
тац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене г |
стор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допи |
! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека |
..{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш |
одина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени |
лушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, ј |
у.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право каж |
а није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — пону |
оше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шал |
сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— П |
Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, |
кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свје |
лоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се |
су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p |
прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода в |
<p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе |
, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже п |
градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко |
аним листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати |
ам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S |
У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњи |
ужим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на некол |
сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситн |
гова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукују |
ло њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Ник |
пуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па |
ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико к |
имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, он |
се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мал |
ра, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што |
што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако њег |
, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзим |
е каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице гово |
то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— |
чи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну |
адушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у п |
говори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, к |
аде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не п |
, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева р |
мјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвје |
ове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му с |
ку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свиј |
поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Н |
раше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча |
ачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Гос |
у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Иво |
аска, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завј |
но, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </ |
о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </ |
вши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, др |
</p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред |
>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{ |
састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долаз |
, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене |
зумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </ |
то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред |
едаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. < |
рно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме прија |
уће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно |
не простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи |
ча.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га |
ампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у в |
них лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и н |
свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несре |
иком у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се |
у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и п |
зговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p |
сте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори |
ознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала |
о...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше рази |
{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S |
> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш |
ко по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— |
изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели и |
клопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи ч |
аних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтј |
цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве није |
аше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џепо |
гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико г |
сушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићем |
роју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печат |
јетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, и |
лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из ре |
.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— З |
им идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавај |
, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — |
изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и кот |
чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, моли |
з вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици |
доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи су |
ем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{ |
n" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање |
рестало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У поне |
неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навик |
знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но н |
ечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на р |
о, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда |
Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијет |
и кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се |
и ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кут |
вијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости. |
шних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе к |
! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јос |
апољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је |
журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз |
том чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone u |
на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и |
х је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} |
али што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу |
ећ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би с |
а дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности просто |
је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих ла |
ш, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— |
већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још пог |
јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљени |
утра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних град |
журимо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му |
ра, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао к |
ећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пре |
га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши с |
узе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само |
једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} |
усти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим с |
не свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, |
м просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке |
се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје |
. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг |
огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рук |
о се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жуп |
ихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је |
адоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријех |
дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, |
није и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова ду |
било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену мл |
>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је |
и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова |
ћу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као |
вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човј |
за њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати. |
а, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана |
<p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон п |
сен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S |
.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресј |
тро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} |
о који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежац |
обродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си |
— „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли вид |
бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се |
во жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Ук |
елу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га |
гледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога диже се. |
е од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока н |
— завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након |
милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе |
е река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли ва |
једоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво ј |
ажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу |
адић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упи |
е — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који |
арима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља |
омад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сах |
овјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — |
у живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром |
високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњ |
е подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дра |
— знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они |
} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, |
сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> |
је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и са |
сим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале ста |
иједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — |
окторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му д |
е забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јо |
каснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не |
ерак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ... |
други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да в |
е почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим пог |
роју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да с |
оре и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи.. |
едноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} |
е, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, исп |
и ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарај |
„Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је |
м прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом |
— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја мла |
ароме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као |
његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерски |
— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p> |
о своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породиц |
у по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гд |
Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу |
ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у мо |
егови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му |
у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — |
да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу |
он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов |
додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако с |
> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наруч |
ао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог б |
та суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Би |
вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало |
ве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Ју |
дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догл |
угим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше с |
тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинар |
почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући |
гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не |
писујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у |
ору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час. |
азе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти |
о је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног |
да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да се |
уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда |
уре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњ |
и виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када |
ше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још с |
Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако буде |
>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има л |
у само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да |
p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} П |
гледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p> |
ву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих к |
<p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прож |
стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. |
Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћа |
утељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сј |
у с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по |
ебо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и н |
х и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S |
мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем |
јен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у |
/p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љу |
Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетл |
оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> |
е са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их |
<p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p |
х ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> |
муца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </ |
их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је |
и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p |
да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о го |
е у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отвор |
нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут пр |
имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> |
непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз дру |
већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако |
дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека |
код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскоч |
це и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осје |
промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у свој |
и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и поз |
е надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у вал |
клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно на |
маду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о |
дицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала суха поточина, |
о и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус м |
а одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђе |
онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два |
живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к |
<p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни пос |
! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих |
басјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинск |
емена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало з |
и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над посте |
вести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита |
нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим |
ћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних љ |
од његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић с |
у на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво п |
епљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у |
и и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цир |
еку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се род |
<p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учин |
осједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је у |
е и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајк |
вину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар |
ила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у ко |
! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарс |
их.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули |
наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, тр |
као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и ук |
ак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </ |
омоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити бољ |
ника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о о |
и кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се |
евесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да т |
ишта! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме б |
е сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се |
безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у |
и под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на п |
ако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није |
е осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није |
ида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пр |
Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> < |
е брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну ба |
ше они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки |
јелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњач |
увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи |
p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе о |
и. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— |
моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложит |
досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и |
! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p |
а јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још нек |
робудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутри |
ли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту |
у Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, баца |
прости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте |
у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на |
крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазир |
} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена врем |
а, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је з |
аду.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дје |
И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широк |
е из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда |
се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао диза |
другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збо |
ваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце по |
е. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла н |
Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад с |
, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизн |
а, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у |
новали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угри |
ну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није |
јој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при мол |
це. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто |
е нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цири |
д нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу |
гуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплати |
икако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне з |
у ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и |
тив опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске |
p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цв |
ла је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> |
— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо |
и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и |
ута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељад |
ај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну |
е— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> |
свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом об |
а морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као |
а силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна |
> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се |
<p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{ |
залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно л |
море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају з |
на два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друшт |
облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, заст |
облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде ни |
нао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењав |
села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; н |
м, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; друг |
да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни |
ко. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, |
у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунч |
бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тај |
вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, |
Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље |
сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна |
шта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} |
ишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p |
ије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговарах |
> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, |
, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, |
арац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о прокле |
, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: |
најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледав |
шку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене |
азметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су не |
о соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавив |
сјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточиш |
ање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако дос |
S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се о |
а поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбу |
ека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све |
с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази поре |
p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже |
</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се ж |
ли. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наоч |
тац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријеч |
и се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> |
е. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мир |
..{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бри |
да тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега су |
дивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учит |
пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang |
рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> < |
ружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда |
код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>М |
и се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно н |
, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада треба |
S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. |
<p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако |
а ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад |
нки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљен |
А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи с |
час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој о |
ожебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа мис |
>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је |
погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p |
челник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, п |
уку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, |
сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у |
ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свј |
} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — |
на што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитив |
а спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једн |
то се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би |
о у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожа |
ас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаш |
ам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. |
ха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо |
а ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједо |
је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили |
>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори ста |
како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсол |
се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у д |
а мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е б |
ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога ж |
да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од мла |
ако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојм |
се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у |
јенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и неха |
љу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p |
давши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за |
, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора ваља пр |
есташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фију |
се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} |
ала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања |
осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, |
се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљани |
атјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје ваздух, док вјет |
поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле см |
у, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, жи |
оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S |
очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како |
Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде н |
својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети |
ћи га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом заста |
руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ |
м прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу |
тима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чек |
говој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан во |
штар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе |
тра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, |
ина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз мас |
стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та |
јевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пр |
њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дје |
јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — |
е. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Так |
урана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне ка |
м почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб |
ила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је ла |
камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да |
ано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају |
лавара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, п |
није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се р |
{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, |
, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава |
и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклон |
ледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— |
оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка |
ује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{ |
хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p> |
д тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како |
се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се |
с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састај |
је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом кра |
ше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по |
<p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А как |
.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причини |
Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здр |
ци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учите |
..{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се пот |
отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из |
ће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вел |
ене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од в |
неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Исп |
ви: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се |
кључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиште |
свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлет |
осуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за т |
— опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И над |
слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу пре |
све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хрид |
S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, |
и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове ст |
кање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом |
чку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близ |
. копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> |
> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — реч |
</p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} |
ети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од се |
порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјев |
ојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{ |
е селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље |
рем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим |
ан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p |
он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у в |
бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} |
ешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећ |
аси Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> |
куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} |
а жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не |
души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њен |
а свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —реч |
не од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сум |
не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подр |
говори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездес |
јете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави |
тиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p> <p>— Видите га |
говараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака |
о бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до |
о се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... < |
ве. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чи |
ошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље з |
омињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? |
оша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Ч |
их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је |
за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити ба |
звади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: јед |
нувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— |
де сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја |
ри дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чи |
све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Ц |
Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се |
ране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лоз |
младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никаков |
погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p |
ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се з |
гу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, |
<p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сут |
с оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{ |
јем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао |
друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p |
жу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ва |
спод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматра |
с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар |
и осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што г |
, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој |
ке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и |
у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићим |
ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне кап |
чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жу |
ар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкам |
ира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно |
ади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руко |
ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </ |
сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу сврши |
у отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу |
р не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па |
у пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и за |
А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — ј |
хов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају |
ече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави с |
ко га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> |
..</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором |
се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у т |
је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им |
ти за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даљ |
му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Уск |
то му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одго |
му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико |
разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сва |
наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} |
е у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долаж |
то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији ра |
а како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што |
ах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија см |
ије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успа |
атајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом |
осао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздр |
и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај! |
, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше |
твори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено |
а је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Он |
исана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p> |
Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ |
жник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби |
д. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише |
посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe |
<p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} |
же и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кр |
попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за |
ина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— |
ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што |
владала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже |
згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женс |
, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренул |
кла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лиј |
трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звон |
роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, |
чину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И |
езде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке |
з прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, |
ше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрх |
ежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одм |
раја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, |
Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају лист |
о, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Др |
<p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога су |
ати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше мо |
<p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други |
</p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ход |
мен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у усти |
мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању |
ињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — |
а и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га |
оворите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а м |
к, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толи |
никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме |
е намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Так |
бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и ли |
е. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стар |
моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати |
ош слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу |
ео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они б |
>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, |
</p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} |
т’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— пр |
јвеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; |
<p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви |
ошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су м |
ти. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, труди |
настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на ниш |
невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде |
S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љ |
удија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо шти |
е обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ гл |
а хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит |
<p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Ша |
ек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазил |
<p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, к |
ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Би |
кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита о |
стави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подн |
д, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крил |
; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} |
даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то |
потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор |
p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, из |
есело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, |
>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> |
цу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А чита |
јте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх п |
>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћ |
сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ |
а мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S |
Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Н |
p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. |
аза на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко |
, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Госпо |
прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу |
атвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјет |
ете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p |
— и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни |
и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— |
је ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— |
о је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти ј |
ет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у стар |
а се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сје |
који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку |
, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S |
онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га |
дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угл |
, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше |
се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Си |
ло, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. |
а на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Пр |
чекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицам |
д очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијело |
оју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; |
"subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио орг |
дићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њ |
ад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искоре |
Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово |
овање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код |
Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипа |
</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> |
кру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једн |
рђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије |
и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— У |
он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се |
ом Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</ |
е бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; |
...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво |
томачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога крај |
да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села |
он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други |
да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се |
от, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у нео |
ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — по |
сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Н |
га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потр |
рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по гр |
а агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два |
дговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају |
ијеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед. |
адић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жал |
о јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Ку |
. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. |
е. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> < |
бу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана нека |
</p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} |
ко подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их |
ати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" /> |
и. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p |
Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причести |
који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p |
.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p> |
студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку |
влу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш к |
причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отра |
Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас о |
оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз |
с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} |
једе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с глава |
да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ |
дан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државног |
говор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> |
лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </ |
адесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитост |
уће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила ту |
} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и |
у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће д |
у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа н |
алека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке |
олично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по мор |
ни.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није мог |
но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S |
лио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа гу |
далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне |
очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се прим |
ружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Го |
у се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — |
<p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње |
ика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> |
што је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозб |
то је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} П |
ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из М |
не и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S |
ше; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти |
, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из |
на пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику |
уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — С |
о се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је т |
јун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло |
тила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> < |
селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, |
ебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам време |
дно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву |
а дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дра |
ли да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ п |
попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. < |
д?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше из |
Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, |
д стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним |
им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? . |
арош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се теж |
рављаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобр |
а пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати ста |
језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Сил |
крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарл |
ође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и г |
ној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићен |
по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако на |
ју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није |
ово наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, п |
апи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепе |
ре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им |
охода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао |
subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило |
дном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надуш |
у.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p> |
не стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, о |
извјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, |
ожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, |
ад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! |
слух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се |
памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи н |
е пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила б |
у кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је умо |
да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове |
tion" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Једа |
рању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше |
е, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, |
о илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, |
итице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чи |
без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњен |
лата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — |
с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице с |
ијешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — нас |
Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сад |
ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели шт |
, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је присп |
ху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био |
p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је в |
ово једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа |
ад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </ |
} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али н |
е пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари. |
азбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча ви |
рами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се реч |
{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, |
вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— |
жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се |
владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада |
иво да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган |
имо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављуј |
> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> < |
ој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Ив |
и.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стој |
ете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, в |
а Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{ |
аш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако |
зговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пру |
кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу |
маче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па ника |
пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’ |
научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> |
средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до |
овик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате |
ду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор |
и негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p |
— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... |
S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, |
е ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — |
о најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — |
ести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — |
нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула |
ам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће ј |
.{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а? |
су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима |
једе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна |
а из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју св |
, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задах |
му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она дола |
ивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да |
е, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњ |
па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} |
матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју мате |
— Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — |
и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, иш |
S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојен |
ало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће |
Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику пл |
комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на д |
у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. |
тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да с |
закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло зам |
p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас н |
. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетник |
иже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p |
о мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, |
> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни |
реврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли ка |
свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо |
задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова |
ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, да |
колико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише с |
твари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, |
чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — пр |
. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p |
је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се |
рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. < |
цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће |
е на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне виси |
отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па пос |
, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелн |
јка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише |
о! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што |
све сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не п |
друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе в |
е: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек види |
душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше пр |
да у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S |
S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, |
у није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се на |
страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро он |
је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{ |
е у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво изва |
а незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо сви |
И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — зав |
дом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му |
мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} |
му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јур |
и се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним пр |
ледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче на |
ао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада г |
се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да в |
уштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити. |
ачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави пред |
исање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, води |
жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћ |
И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закоп |
ше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима раз |
омад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне ми |
угом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће на |
и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде |
>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, п |
животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљ |
ли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласо |
а и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, |
} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} |
пробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. |
ири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закре |
.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и |
да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па |
све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вр |
укаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} |
нким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чин |
осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути |
чење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> |
утијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, ко |
чи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја диц |
> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један ис |
сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар |
е и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на п |
</p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и |
— Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </ |
тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјета |
кон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко |
ожеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучн |
ажива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо |
</p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом в |
очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му оч |
— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мар |
— говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — |
полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају |
<p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља ста |
хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељ |
а зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало ч |
<p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетло |
уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов |
у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе б |
отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? |
ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се |
елу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу |
ник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и |
замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо |
вјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, |
слоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и т |
и и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блијед |
јеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Мол |
е он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убод |
<p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — п |
ађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми см |
лако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица |
Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{ |
</p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, |
м пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку стр |
пази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте кр |
лад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слат |
<p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа ј |
Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </ |
ако је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мо |
вуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави с |
<p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза с |
е проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо пад |
о, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза сту |
да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни г |
че наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази до |
ата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стад |
Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао ј |
— Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ . |
— завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица |
ојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мум |
домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу соб |
и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога п |
оваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрав |
} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему |
људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама с |
и кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да за |
што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би д |
смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Јед |
опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Н |
ишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац |
проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од киш |
испије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но н |
парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У |
тор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удоброво |
а се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се ст |
<p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{ |
ворит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно |
тонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S |
ко им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше |
екао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставив |
потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је |
ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p |
олица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у проч |
се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључ |
макао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покатк |
о ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјево |
<p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ. |
очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљи |
док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао |
животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио |
ако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом б |
времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити |
има му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допус |
а врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а |
ада је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{ |
оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, |
природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Не |
аху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама |
утра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вод |
криљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу с |
е навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.< |
д је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускр |
ду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обил |
ња — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва |
бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбрижно корачаш |
Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: |
к га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се ма |
дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну |
иновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> |
им тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићет |
се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега |
Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— |
молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да |
к се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туниц |
ли дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, |
види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито з |
— јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало че |
ешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме |
ха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и о |
лије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, |
ала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Њ |
о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дођ |
рмонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, инстинктивно нађоше з |
епоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} К |
по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до |
, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> |
у, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, к |
<p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— |
испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио жив |
, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм |
а мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поп |
} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, ни |
и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пун |
.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, |
завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекш |
акова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се жив |
гаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама |
се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду |
и, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа |
ћ, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени прист |
е Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог б |
лним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губ |
је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћем |
му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, к |
гради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила |
им сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но све |
у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> |
</p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSect |
јешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свеч |
ци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. |
це. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече ст |
ганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S |
се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у пам |
че, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бур |
о котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p |
е озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво н |
ежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p |
слим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу |
а...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва |
радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, |
е људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој нев |
ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту го |
господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена |
p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> < |
мо свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили |
држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се |
олико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко |
бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним зн |
лимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати досто |
ико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — по |
а, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле да су позван |
ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их нам |
вно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се по |
иво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образ |
ље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> |
има.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од ње |
а, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва п |
павао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити |
куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује ди |
</p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у о |
ижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади |
ени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не |
S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је г |
о дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му |
p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посу |
се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше с |
, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; |
им народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у |
ету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље |
ислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева бри |
на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто си |
дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплаш |
дио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговор |
буха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо кр |
учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— |
и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздр |
— равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво н |
а зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — |
би гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се |
ло, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Н |
</p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече у |
Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад ј |
не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и |
даде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рек |
ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ го |
>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није м |
е брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гле |
ли, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... < |
риси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намрг |
анка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за |
он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и у |
аво рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. |
давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље |
> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли |
ивље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист |
p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S |
а ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете д |
било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говор |
Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим н |
арчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима |
е не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно д |
лишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долаж |
ржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо ва |
гнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се |
душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; |
криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили |
ази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... н |
езбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> |
хће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’ |
ј да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не свр |
овора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>То |
знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа |
дајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим |
иговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године |
лико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... |
не да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој бл |
е је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{ |
е прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— |
је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се су |
а, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов |
ар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S |
и се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратим |
{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи с |
тво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега в |
ла у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ет |
дравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— |
. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновн |
у је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> < |
ди косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Ј |
>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима ј |
. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, |
увши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, |
матрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је от |
нима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да с |
х тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје ма |
даћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дје |
ри се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведр |
је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ би |
умом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S |
е ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разг |
о реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се |
</p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружи |
— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се |
<p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је |
ћи. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одо |
веш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и дру |
донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{ |
ежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто |
бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који |
и ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљ |
то. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свак |
суди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и |
ако му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико врије |
до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога зан |
ерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вам |
Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригну |
</p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ |
Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је |
другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога крај |
p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— |
суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан |
пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме |
аше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са |
тинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привла |
ужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјев |
кла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара |
н другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти с |
ица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и глед |
ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у су |
<p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма |
етио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у |
рилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} |
Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је ј |
> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе |
ирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини |
— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче н |
стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. |
p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тог |
се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него |
њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </ |
сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — |
чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркв |
о намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он |
шкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљено |
у кућа, између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} |
чи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су |
иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво запли |
исти...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>М |
</p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом |
да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мр |
за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да го |
p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мор |
руго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гл |
да, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток |
поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе с |
и би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме ч |
есно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем |
одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохва |
ру.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалц |
тору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што с |
по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, да |
ат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга |
</p> <p>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је |
о животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у |
то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено ве |
p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нист |
у!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже глав |
правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама не |
ма није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављал |
ђе да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једн |
ам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, |
не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p |
смијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте кол |
<p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те |
ље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, |
же! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А б |
м лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, |
а да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{ |
>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће ул |
и!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и |
у? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и г |
би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но |
вори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо са |
мали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека |
а ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — М |
а, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо |
се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме ни |
. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе |
У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисл |
? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна с |
ека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p |
а, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кро |
ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А |
вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико |
Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S |
ла богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Вид |
агну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека |
би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле о |
је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве |
<p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она п |
па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше пла |
неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет но |
ји је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго |
и’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пусти |
затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ч |
аво! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ћ |
да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрај |
јева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с ред |
верза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p |
еговој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он го |
уку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и |
ијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако с |
њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмир |
ма; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гле |
се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А б |
хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и мо |
е обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио |
, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у |
ваца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у ра |
свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му па |
бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоће |
е, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па дон |
асправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који по |
— опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, с |
е врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p> |
скога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој сн |
се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> < |
ице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до бли |
луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога |
ац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, |
/p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли |
о се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамо |
је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је проб |
ен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључен |
..{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори г |
>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одг |
попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама стар |
тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и |
утке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како |
разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p |
ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на |
е наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — |
/p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама зас |
н.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и разди |
се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не |
ран?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво н |
рани, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена |
уши смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и то |
— рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаш |
вори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и |
дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскрш |
у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити о |
{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не по |
ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, |
да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега |
о се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново прого |
овор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на |
бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљ |
ка га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p |
>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </ |
там и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ев |
ала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико г |
— бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} |
старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с нате |
да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај |
нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш |
вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам д |
ече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча с |
о се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у |
<p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} |
ићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му |
адићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се |
гу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбоље |
потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> < |
нога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила |
му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се цари |
м: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се |
ом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> |
мргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб ве |
ира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ет |
ије имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године до |
да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапш |
дно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни |
да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га |
ом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке |
ога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакуп |
ање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се |
звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога |
уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац... |
рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало сла |
о ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године |
дно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када н |
а ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у |
ина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви оси |
.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје н |
> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред.. |
елником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку |
и проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. |
о није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Остав |
Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише |
и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику |
уга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочин |
га тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на |
их у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покрив |
ар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S |
опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље |
То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не |
јају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пр |
и. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодиш |
да, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он ни |
е ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И |
<p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p> |
отсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро |
p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежац |
ијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управ |
нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим |
претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отп |
ити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада доп |
ћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ног |
антно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан |
његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам |
отужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не |
</p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно ст |
је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале стан |
то су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, к |
дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац |
з камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед. |
т’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче |
опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине дон |
ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њем |
говца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје доб |
ће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> |
ш, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила |
као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се н |
и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с н |
ан и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова во |
х ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{ |
кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? |
је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на ли |
аде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p |
оже још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари |
<p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свог |
их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаћ |
ку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре |
</p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са |
зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (гло |
Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду |
синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога |
у невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, сво |
. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, |
енових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста |
се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како не |
ало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гд |
трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и так |
љив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било з |
сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда н |
а бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погле |
p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и поглед |
Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме д |
није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе |
аматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — жи |
брће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје |
> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију |
руштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика |
гнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, н |
оја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову |
садно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаес |
, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не мож |
њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И о |
ћ ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вр |
ију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} |
ше распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио б |
наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, |
слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских |
дарио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се |
на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме п |
у на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високог |
ору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи |
ву к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна ш |
упником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима |
роз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да |
о, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мис |
се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! |
а њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих |
лучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу |
— поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пр |
ну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем |
овори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти |
ростога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. |
и модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> |
мршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу |
навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда мл |
онио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве! |
ва у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаћ |
је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на |
па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све |
еднога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мисле |
о би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји с |
а.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да |
лијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p |
о знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>У |
гу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог п |
ма.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну зе |
</p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се |
а занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вј |
">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
ћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тур |
њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стој |
сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друг |
уше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <miles |
кога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај |
„Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, ил |
д улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потреб |
по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за ка |
ице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} |
и ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, |
не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док |
гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али ниса |
ске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе |
то један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спават |
о немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако н |
с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати. |
е већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да |
чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије |
ао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спо |
црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнак |
ам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не |
ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови ј |
</p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванае |
ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} К |
мањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмо |
једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут и |
сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожур |
простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и |
ли сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надош |
да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — г |
сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева б |
Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’ |
лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца |
уту, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се пола |
ти.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се свом |
сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке |
} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли |
вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} |
варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири |
прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева |
туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све у |
ћај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када |
знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> |
че изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво |
— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Х |
> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилн |
сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, |
и тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што |
им присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се |
вега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот с |
гу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом |
они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, попл |
коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом |
о што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он |
чинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — |
Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ев |
... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држ |
стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој |
оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да |
не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докоље |
: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити... |
еш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! |
, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних п |
, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе т |
мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућ |
Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их |
у поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milesto |
о ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена |
алијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи сим |
ти, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </ |
онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је |
од облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињај |
зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови |
, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа нема |
већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — |
и. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? |
и стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ј |
се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} И |
о руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је |
ав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздра |
му: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су |
во просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p |
те, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, |
же главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— |
S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} В |
чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му тр |
ама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је |
розора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мј |
да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова |
свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бје |
> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се |
побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није нег |
Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши доз |
Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> |
господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужа |
сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бр |
тпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу |
то му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S |
посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> < |
о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети. |
е. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на сви |
. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> |
вршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћ |
сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се о |
. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада |
доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица пра |
и! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад |
господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! |
је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа с |
просто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио н |
ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, |
и, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управ |
док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када |
ановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к в |
бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p |
ди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљ |
Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу бил |
</p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао врем |
а га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не д |
Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се пр |
стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} |
и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и |
можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада |
ата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој |
ме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} |
! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, п |
а, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — |
, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> < |
јесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видје |
и се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љуба |
ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> < |
ните мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижућ |
а, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправ |
ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да |
се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као |
пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} |
сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти п |
ароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи |
умено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да кр |
и што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби |
ћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодб |
зносити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге |
еду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — |
е се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{ |
ездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! |
>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостиони |
жна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дје |
е гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се |
вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је |
/p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син ре |
ну главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — |
и могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота! |
емиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за рук |
о море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; ви |
Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, позна |
и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! |
Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за |
у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— |
<p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с то |
ада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова |
/p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Ни |
<p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте о |
>— А како живе друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па |
гу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, |
како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде |
а њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пук |
</p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихва |
..{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану |
ру, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте |
смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази суд |
и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно |
е пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слуш |
крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је на |
ете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младиће |
Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте та |
..{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> < |
је ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна |
з Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега има |
а! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </ |
аве.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора |
е моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то н |
пћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери |
догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети у |
>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима |
ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p |
покојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљ |
творим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> |
замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потв |
смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надо |
кажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S |
штву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили с |
ори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво из |
ди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— |
лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на м |
жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом наша |
је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевој |
ћа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> |
потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одгово |
еоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је њего |
перу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво по |
неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Н |
бринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — |
бе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашт |
ећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што прола |
те се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не м |
тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се |
S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државн |
на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча |
на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи прев |
41_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврд |
<p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретал |
ајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико |
дине дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бо |
вац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чуднова |
{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода |
ачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је |
беницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву исти |
оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућ |
p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брз |
Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му н |
ипоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто |
брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и |
ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу гово |
</p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекал |
} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по |
о му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише |
пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар п |
тар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p> |
икован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба |
упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ос |
ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа |
био у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже |
јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјев |
по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? |
Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет |
исте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p> |
обри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зије |
p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ћ |
сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу.. |
аху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји |
а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? |
ро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио |
ачелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну м |
упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — реч |
иром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бе |
спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш |
. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не п |
Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв |
да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с в |
боје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић с |
био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у вин |
крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да |
ности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. |
леде негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда |
ине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образим |
ницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козо |
и се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча |
м силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, ка |
природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — |
и скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете с |
м, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари |
друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би све |
рзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се |
сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су в |
</p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{ |
утарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздрж |
предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> |
све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитеље |
</p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изи |
де их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима ј |
зме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— |
ди Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори ст |
му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: |
друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У |
у му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га |
првице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три годин |
о се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас |
е!{S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, |
Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче б |
ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице |
нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто |
здржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је из |
војој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону ту |
редо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљ |
ди на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим ком |
е сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да |
е гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на |
се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За |
сједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека |
о да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ п |
во ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му |
ће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона |
се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најб |
..{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху зам |
и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> |
р — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрет |
и, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргн |
узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ног |
ладић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да |
у.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме с |
кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у |
и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се |
а порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне |
о девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао |
p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто гово |
вио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога кра |
ом је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако и |
у у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље |
ност, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избиј |
сто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опе |
е насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p> |
еља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што с |
голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и г |
те први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{ |
е као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над п |
је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети ја |
/p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> < |
и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима |
дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Прет |
рију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — |
т поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморн |
у те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — |
p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, на |
<p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се п |
ад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждри |
....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажели |
в, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели |
target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p |
појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина у |
ши, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection |
<p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па мож |
и очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и т |
зећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? |
Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не |
ви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и ц |
је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се за |
је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији |
господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго се |
> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га |
чима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли |
однева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти |
. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришо |
>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p |
атељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, к |
ота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор |
раву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p |
му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била ј |
ц подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и |
сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и по |
поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љути |
ијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навда |
еби, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео |
е га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, сву |
ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у |
.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да |
с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам нај |
а свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише |
пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— С |
о поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У х |
н им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни раз |
е у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и ос |
, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и н |
воју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарон |
а, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну о |
</p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослуш |
а се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне |
миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и ум |
сматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а м |
окоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек раз |
а, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштен |
ли... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову с |
још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сј |
под себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p |
а очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду на |
вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима пом |
риватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за |
раке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка |
о, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја |
>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близ |
се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе ус |
— сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвр |
вако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, сам |
господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо |
>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити ш |
јећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код м |
о не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> |
један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене ф |
ови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој |
е... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на |
... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогал |
.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна ту |
...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.< |
што је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надод |
> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (на |
ве је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </ |
м! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. |
ге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здр |
могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма |
ритрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — |
стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди заба |
омоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у м |
побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура |
Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од б |
тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хум |
ице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, де |
ече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за |
огледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други о |
{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом плам |
Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престад |
ко часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских |
собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вр |
ети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чаш |
драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, |
оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све |
е је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} |
вац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им |
по, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и |
нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми у |
то ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и си |
ђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се |
S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друг |
есак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуш |
су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сео |
стављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не мож |
!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> |
онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње даро |
далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори |
живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, |
у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му |
S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p |
асти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још |
дим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шј |
> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мен |
м се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на |
стадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је су |
огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S |
и, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој к |
е ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и мах |
за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупил |
ријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши |
>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним о |
је мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је |
селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— |
огодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме по |
</p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! |
за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше |
— Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да |
е то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча |
свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу |
еби искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га ви |
лаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, уб |
угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће |
<p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p |
кањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{S} Ме |
продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, к |
јетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирн |
е у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не доч |
аше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S |
чекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се о |
о мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће о |
у.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би н |
његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на |
емате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох |
у младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и у |
<p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} О |
е с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и |
тор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, |
</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из т |
ни биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи |
— обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао |
погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким |
то га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли |
> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> < |
је стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја нај |
да и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека |
пљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> |
казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече оз |
/p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море |
вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено |
ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — го |
ачелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заб |
био је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди ко |
с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајк |
.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, |
му нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође |
ца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети |
во шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се |
дођем, не дајте ми... </p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајт |
ш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, |
си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду |
густи дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, |
то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} С |
рекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво с |
шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са оч |
ци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки |
.. </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа с |
оће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се оби |
миловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> < |
свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина ст |
испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дан |
живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осје |
{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему |
се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушн |
ала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима.. |
мо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћем |
јота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. < |
мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда пр |
о би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што изви |
а, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз б |
гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хи |
, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то хода |
растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина |
е боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни просто |
Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Ма |
дић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <milestone unit="s |
мога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих |
аду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје пос |
растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима |
бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> < |
м. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и |
подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми ми |
Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па |
и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </ |
одне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нек |
а храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање |
ако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу |
лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, |
ље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње оград |
на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и но |
еним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе |
ас стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клоп |
дим и застаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.< |
мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати. |
Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Ти |
араху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... < |
а свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре преком |
го, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао |
Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до мо |
и да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p |
обраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјеши |
>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је да |
<p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју |
и са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а |
шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше |
ати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој с |
м, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило |
ко сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари |
Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе |
слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прс |
ек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се ок |
етли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мал |
бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној ст |
увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина |
се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског |
аде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим |
чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред со |
> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо жив |
је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јав |
атим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам |
дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од ње |
</p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шк |
уће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете |
па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспрет |
оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети |
а су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмит |
о да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Г |
тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, |
Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој |
ад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати ј |
е ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму |
нас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам по |
о село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </ |
труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, ч |
—одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па наст |
зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјево |
одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} |
ма, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, |
човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разго |
обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно |
идна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на |
збуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се у |
кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганц |
је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p> |
на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме ж |
претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чис |
ога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит |
— Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је па |
ст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти гла |
уду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој нек |
во окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — |
рно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, |
трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, |
еравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — О |
љам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан т |
аш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цр |
а рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућ |
ника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није треба |
он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца как |
хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p |
и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма с |
је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Н |
и. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: < |
иногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се |
</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Нем |
не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела |
да још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{ |
ванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да |
мјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени |
жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра ст |
собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице |
присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих |
аље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p |
хе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступ |
дух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, |
Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, |
ар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и за |
јвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обор |
е гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весал |
а корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је |
Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама свом |
оље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— |
о даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> |
с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућут |
е. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> < |
/p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће ни |
/p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече с |
идите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наје |
де и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.< |
мрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјев |
ој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сад |
ћ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној |
ричекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида њ |
ћ опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се п |
<p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат маз |
оме мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашур |
. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове не |
секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана. |
А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољи |
ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> < |
овидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и п |
дноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> < |
</p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p |
и код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p> |
е, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да |
p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> < |
он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јец |
} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, |
од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је |
ну.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у |
а. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше |
"#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и живина! </p> <p>Мајстор |
е и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још дви |
уци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад х |
тим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— |
Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо |
one unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — |
да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би л |
nit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца |
цвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара д |
е задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилуј |
дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове ст |
Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је ка |
х зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено |
аздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она ш |
укове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у пр |
роши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто нов |
> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! |
Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до |
S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио толико штет |
ригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи стар |
вот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините |
запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином те |
је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца |
момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се |
говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшава |
ављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му |
га мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... |
тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он и |
ијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилик |
музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага |
им, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, |
мо је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да з |
рскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају |
тлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате |
те оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се би |
ет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како |
</p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од је |
каза му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, |
е осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није зна |
<p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, |
p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни д |
на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч |
лио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни м |
зговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује |
Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је т |
ину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{ |
се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, |
ијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је |
} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио |
јор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен. |
, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу д |
р, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили |
ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још |
смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </ |
за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја |
кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нам |
А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми д |
> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надниц |
! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потешт |
тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у с |
Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! |
арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Нег |
анемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. |
рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гон |
м се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — о |
е сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . |
.. </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се су |
а ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p |
м изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у про |
је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} |
гама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и |
каза руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар |
ога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То |
желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: дв |
у њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не у |
ћ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. < |
смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — бл |
старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по ц |
и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— П |
најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. < |
ухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну |
са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пј |
м га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — реч |
се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако |
и стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави с |
то младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи д |
разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. < |
тра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој |
ораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S |
данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то уча |
очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p> |
свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој |
— и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је тра |
p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше н |
н ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први |
ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада |
аду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извик |
часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он п |
жњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, |
лости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране се |
одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p |
е, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове б |
ави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се о |
о му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој |
њих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкују |
лне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину |
им рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други |
>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли он |
аплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз с |
живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика |
е прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p |
рода видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S |
намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им |
питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не |
еучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да н |
је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и виш |
све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, |
Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’ |
а говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чу |
елена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња |
друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлог |
уду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити зат |
чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник наш |
ана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — за |
ене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже |
у.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право |
> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека |
аде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш пос |
слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Па |
римицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p |
је тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх гл |
л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаки |
оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти ту |
е он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач и |
се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. |
ним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наран |
е, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махов |
ше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пун |
, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахну |
чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, п |
че, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; до |
ма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{ |
ма.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носија |
њива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на ј |
ора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом прита |
ту иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ос |
нограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде |
не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док о |
е болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врат |
} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — |
а.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погле |
че и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине |
а се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде ра |
’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним |
разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. < |
е.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> < |
во, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисл |
>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак.. |
у ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко |
се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да ви |
идржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завиј |
сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У |
рких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и гол |
ст сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, |
ије задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену жив |
ове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапа |
д.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> < |
жи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, |
биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће д |
. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </ |
даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђ |
{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове пра |
да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при |
лишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шу |
и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад ули |
што необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим |
на киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и ло |
мо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — |
у до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не преста |
p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Због |
— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јо |
ње...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p> |
ти о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јо |
во похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јо |
м клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жуп |
ро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живо |
и су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно к |
гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу |
о лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање ја |
у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељск |
док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој |
аслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није треб |
сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на п |
е се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуља |
ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који н |
као руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи прод |
о приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у не |
атимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. |
ваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода |
љати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му |
јет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао |
и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опр |
цу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако |
p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза |
сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну |
рзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града |
па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо |
писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да |
онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> |
ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је |
аке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала ј |
порбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске |
аде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и п |
Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо з |
е све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с |
гову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шк |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака |
лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма |
у ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и н |
ху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху |
стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве риј |
тац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу с |
он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и об |
с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се |
<p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажа |
неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— В |
сно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто ш |
ни.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што за |
А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Ив |
; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажга |
ала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Св |
. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим б |
е, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече |
ом доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ |
гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом с |
сме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па з |
ија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би мо |
ло није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол г |
ја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </ |
дин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи |
ико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да |
откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се. |
ма ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! |
<p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на об |
подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одј |
; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао див |
леда у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једна |
горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у т |
ијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одгов |
је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је прол |
е све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо т |
— одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје |
и се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљат |
нуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — |
није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио са |
ам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p |
авали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за |
бени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окрив |
н неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све |
а се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас |
орили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ив |
осити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетло |
бар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише |
а у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у се |
и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако |
војка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигле |
бом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирил |
ве осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову сна |
<p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> |
обом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обуче |
н гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свије |
е буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p |
Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subS |
дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије |
около чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, у |
вољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати |
ивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој |
е, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су |
о више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и заки |
е отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови м |
свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, |
ри, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари |
нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Ко |
и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S |
их дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, |
могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — |
е Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p> |
н самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, пом |
— рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> |
вади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога |
илним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђа |
>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, |
младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{ |
ле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ |
ма. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је от |
Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани.. |
ка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — |
ивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— |
гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; |
а, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи |
у у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав мар |
p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— |
<p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. |
Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — |
Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S |
га...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? < |
н сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p> |
неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, |
шу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, |
постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост |
е хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Доб |
ући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гла |
, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио |
м да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цир |
ски пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се ст |
дан другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки ста |
њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико година так |
ени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер |
пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу |
м, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се час |
се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био дру |
у одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде пр |
Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад |
S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и за |
на. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи с |
одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да б |
>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље |
ође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к |
свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очи |
ко се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобр |
олни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако п |
S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило |
нио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није др |
расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и л |
разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— |
етра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и ку |
{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; |
прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себ |
а пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он |
иника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови |
сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са в |
душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догл |
њега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С |
.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше п |
— управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када |
мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И |
, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина гос |
е мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега п |
p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидј |
одушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американ |
аше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од он |
је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запушт |
с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети |
иви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло |
ага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па |
{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p |
н.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бија |
рка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не улови |
је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за |
ма бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити о |
части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се п |
дим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди |
није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мор |
е застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p |
о веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у паме |
е пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — |
ирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присо |
укама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваш |
ше бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеск |
е ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у ре |
одругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — |
p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и доса |
тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, |
в му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје |
, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога ју |
морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, кој |
нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. < |
иже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце је гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — |
усјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље иш |
то да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми |
сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му гов |
чи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показ |
о ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек |
јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то п |
му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{ |
аго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и поп |
ености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жи |
.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> |
туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога |
авају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из |
ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> |
и...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико |
раво сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ о |
а ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува |
а било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талиј |
де, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово |
та којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно прек |
и к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Погле |
А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и |
о његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> < |
о мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину |
вши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са |
јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов |
мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посмат |
о поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и |
и младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко |
и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова о |
помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је т |
> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да |
а те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на виноград |
ка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили вин |
е отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, |
дје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од в |
осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. < |
гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — завиче |
ави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и |
витова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све |
p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаш |
м... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би |
а поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши |
ко даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone un |
, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! |
и што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се |
p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, |
p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но |
скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је пот |
и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином |
!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па с |
ш увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А |
олија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. |
главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и ме |
а главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док о |
годбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p |
; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне р |
тујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не зна |
р се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто о |
: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разл |
вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихра |
ти, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и |
е света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча |
аши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче |
мо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он поп |
јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка д |
ако му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех |
војка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебух |
греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати ст |
мља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојк |
знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, |
ак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже же |
есети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — |
ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цес |
е вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску нево |
> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. |
усти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. |
ти.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну |
у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће ми |
ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је д |
че још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са с |
.{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас |
се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му |
ти. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! |
Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носи |
ких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте |
вац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — |
ли се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград.. |
све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </ |
руга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— |
љам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „ |
говори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се |
ће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p |
живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — од |
ћанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу |
внодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није |
рнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у ж |
о прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове |
поче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по |
<p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истр |
знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико да |
ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брат |
лети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази госп |
<p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад н |
рста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо |
<p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нап |
иротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну |
... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ч |
огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити д |
запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бо |
досадно! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} |
се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је |
ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји уже |
видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота бил |
се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјет |
</p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједн |
>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори |
нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посл |
нем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! |
— одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно |
у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шеш |
овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи с |
очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја |
у дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p |
ресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! |
х влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разли |
и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па |
их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам |
оје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог да |
брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </ |
ца очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор |
ом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако ка |
погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране |
болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио вид јет |
p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити ка |
рсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га |
е и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути с |
ору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање |
мишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и поп |
чепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци |
и мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка |
е; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свак |
када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи |
и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— о |
војио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p |
у ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих |
ли њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к |
е црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори с |
их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше н |
дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p> |
боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими покл |
утрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p |
остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад д |
да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прођ |
р.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да |
рислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се пов |
} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође ч |
ра долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета п |
ико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон |
страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љуб |
с море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапа |
ж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини |
мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Сто |
, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и о |
{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p |
нога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над |
ави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици и |
нствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у с |
говој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} |
а опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ |
видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти |
о! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмиј |
рљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском га |
ла га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га |
ка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</fo |
{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би |
и. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђ |
ешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се че |
Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлог |
пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ |
хвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се н |
хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиз |
редљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — пре |
! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — |
не даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га доче |
вљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа свој |
руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи |
ажи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> |
дајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неколико годи |
не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња |
за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — о |
стору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто |
дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на |
ше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха с |
би потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот |
биља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди о |
и смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка |
а, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те |
о корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отра |
ирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> < |
азива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари |
очне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не |
о обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вра |
“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке ш |
се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче у |
та на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подм |
ужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у ку |
Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје |
јећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала д |
куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одго |
Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не |
стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њ |
и? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, на |
овима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико |
изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{ |
и маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру г |
нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се за |
гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што н |
езину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што |
напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p |
} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} |
сподару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, |
знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму с |
и весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећ |
p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, |
вик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста про |
На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да ј |
Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра сван |
ом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе |
ки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све у |
не, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке го |
а слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Го |
а и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит |
орем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не |
са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} |
не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у жив |
ота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезиј |
<p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> |
зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица |
во изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд |
ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — |
ра ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ч |
рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, |
— једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; |
и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p> |
упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно! |
ју. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> |
исаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде |
ла богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p |
; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </ |
с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје ј |
ти Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови |
господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — |
мо за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га н |
унце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим у |
и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом про |
едао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: |
аше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше д |
рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да рече |
а син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на и |
ао утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећ |
њу, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и св |
е што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је |
лики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши с |
свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, ра |
а достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душ |
штеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на |
— Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча доб |
, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да т |
, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, ос |
Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, ка |
ши, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје с |
морни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окрет |
јела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у |
замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, |
јеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, за |
а фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисл |
враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У |
што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, |
м да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво? |
и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, |
Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? |
чимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили... |
Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Нај |
вима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља |
аз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? |
њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а |
кнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране |
лаваровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исц |
има га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је о |
и му блуде некамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да |
рованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и повр |
и и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, |
ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије |
<p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је |
се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивањ |
нога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да |
стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на |
друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала об |
ад собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом привржено |
ко не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и реч |
о се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а |
забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за при |
и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су |
а и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! |
ухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напри |
о; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вам |
емљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може |
иру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутр |
аре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослиј |
хови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега ра |
ело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна |
стави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да |
го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а |
ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, зама |
се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати |
тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му |
о усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се |
— лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућан |
ивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{ |
> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’ |
е. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим |
маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло |
но лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјерни |
је.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњег |
у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у н |
изу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте |
се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ств |
опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до н |
</p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p> |
о је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше д |
p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и |
а се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједо |
а се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да |
сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> |
S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p |
..{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, |
у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча |
опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је треб |
да сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив о |
а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осј |
, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једног |
дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га |
есме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... < |
за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А п |
сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио |
у трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, |
оодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум |
. тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p |
се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у љ |
ваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— З |
рага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Нап |
очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Мар |
е да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу |
шуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучил |
а, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, д |
{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све ст |
на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син П |
оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмич |
Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Позд |
адим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жед |
имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... |
раћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам |
или...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— |
о знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пине |
тац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућа |
лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљег |
земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пр |
ивину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање маз |
Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам |
. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука |
едом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку |
а, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тра |
не га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они |
овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели. |
октор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника! |
ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамн |
пић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> |
S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у млад |
д најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово м |
кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роко |
ева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из дос |
видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жуди |
моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па са |
дић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што |
кад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слуш |
ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — |
ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разгов |
сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и |
уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне |
тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам |
уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живо |
{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти |
ас, не би’ вам била невирна, а нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврн |
p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ч |
а.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесв |
пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна ж |
ти је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече к |
ашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим |
о и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопа |
покон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к на |
у к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p |
ељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену гр |
силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, |
же дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који |
јек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија |
низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима т |
аздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима |
један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Мар |
ати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жед |
бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, |
p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што |
есе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаки |
га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевоја |
е једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њен |
у мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников си |
му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изглед |
плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори |
/p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже |
прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> |
e> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво јо |
и... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаш |
задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиј |
јећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе њег |
ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, |
троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. < |
обити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други |
ри јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир |
ом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У х |
што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Ка |
трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плат |
у: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом |
утрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се п |
се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишћ |
ромјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се сли |
окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до бор |
се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу |
и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смј |
икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још с |
} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио |
1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како |
на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је |
га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њ |
стор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек |
— јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре пос |
а кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприл |
леда у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која |
великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и |
а зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из |
м наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу |
га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламна |
е му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме раст |
један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јав |
рије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би оп |
бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ |
ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је го |
армонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годи |
ојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдј |
ем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели з |
им великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рук |
се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке че |
— невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када |
.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одје |
јећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била дал |
ни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присј |
дане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S |
те воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је има |
<p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да п |
врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу |
Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјест |
и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као |
их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој пр |
очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сме |
ам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац |
{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подр |
аже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у |
убит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </ |
говоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у се |
ино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> |
’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. |
жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — п |
Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. |
знебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се уч |
но стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, |
подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми |
пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себ |
је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати кар |
вај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренув |
ко прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам |
о живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</ |
ру; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било |
га краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — бра |
ра, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се |
рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} |
лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чино |
Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје |
кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће запла |
— рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одгово |
е му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се |
глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p |
ном као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се |
ехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, м |
ла у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она об |
и Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> |
се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада |
ави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се |
ете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У пут |
чима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине т |
па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он |
е била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, |
ајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — |
— Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи |
оглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — |
} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише |
</p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>О |
, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.< |
огаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расу |
а свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступа |
</p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпос |
ко се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пунил |
о се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања |
иривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, в |
д једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваљ |
сто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ства |
се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али ње |
дахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дош |
<p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му пр |
свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао раз |
пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву че |
да. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — по |
ву и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја |
<p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p |
ао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга |
е са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободниј |
једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, |
{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшт |
никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подм |
ом, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци п |
ијом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и ниј |
се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к |
оши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стреса |
еба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом прив |
{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућ |
ј куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до ог |
влажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</ |
дише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринут |
<p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати гра |
азину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. |
урним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче б |
заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да |
е било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном |
>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, |
ози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шта |
p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита... |
ршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S |
рекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу мет |
еликог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је ос |
илишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они дога |
је су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелн |
то до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ |
дница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било и |
а што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јак |
у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише |
ула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: |
га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник |
{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} |
ким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да |
село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p> |
одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Ив |
} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прис |
жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси г |
е је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и доб |
а повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац ни |
таје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се |
исам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не брин |
овори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је м |
лијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и |
вема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча |
, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила? |
.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А к |
љаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са |
крте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за ве |
гова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвје |
— Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене |
погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита зам |
p>— Биће, ма не можеш занијекати да нам није било лијепо... </p> <p>— Мучите!{S} Данас је велик |
тумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — доса |
м и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе дал |
<p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрет |
гу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек нем |
тињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву и |
пет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чин |
дода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Б |
{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p> |
има је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и уп |
о ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. |
уга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврат |
Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена |
илу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из |
Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне рије |
... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у м |
дње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјер |
тит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он п |
му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На до |
у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетр |
И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и јо |
стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сј |
а ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— |
ке у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да |
ирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако |
Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. < |
Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киш |
љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> |
сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> |
Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се |
прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не |
а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — |
— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа |
сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p |
радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре пог |
ао да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито жи |
тајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гле |
мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и |
да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, з |
ини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, за |
тено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! |
} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и |
ају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли м |
засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — прод |
<p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По п |
бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена ст |
до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњ |
дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, |
оћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се |
Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> |
<p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си мир |
гов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих да |
често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали св |
уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима дру |
јећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше |
је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продад |
чи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се |
виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева ц |
потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди с |
намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити |
<p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да |
...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— |
оредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњ |
— окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гр |
чио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново жив |
ње сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних жив |
еђено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ко |
но и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мо |
о ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским |
њачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и ме |
и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! < |
гредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у |
латке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би |
раво није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда |
а.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна |
војка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море |
лагодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га |
— Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало раз |
ко си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ |
/p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво |
и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило |
.. — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{ |
Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које |
рени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој оби |
—прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ... |
есно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше м |
ви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S |
станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брз |
половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави |
лу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пирк |
елили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подоб |
д се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је |
и. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви ј |
душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје |
ор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао п |
</p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве припови |
еш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, |
трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p |
иба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади |
јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се н |
Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{ |
и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу в |
друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас нево |
азом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера н |
еђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим |
види, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко з |
ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била б |
четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пиш |
лаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p |
— пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — о |
анула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{ |
њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихв |
ио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјев |
Никада нијесам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није |
е ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и |
а, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није кр |
ако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па |
и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе |
би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу |
ћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и |
обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног о |
боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад о |
ла и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обу |
с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе |
им трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и обја |
“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чем |
ај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подн |
еће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што |
ичке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није имао.{S} Са велик |
ему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармониј |
о — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ |
су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, |
а, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да |
ема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— К |
е, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долаз |
како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цр |
спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха |
нуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу |
ом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с пост |
. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А |
раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за |
миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим с |
књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема |
те! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и пр |
ојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— |
осподар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и |
{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на ме |
е драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад к |
јевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ства |
лачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле приро |
мало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост |
о умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека |
оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна п |
што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправд |
еље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово |
и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p> |
ри: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и |
се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто ф |
у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом |
јице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p> |
никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и |
? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Гово |
колу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на с |
еостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> |
ад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и не |
љади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето шт |
опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — |
и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утама |
</p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио |
агријавао. </p> <p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и с |
о обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо |
биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников |
Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све ц |
ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни |
То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Р |
а.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сип |
м — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младићева брига.{ |
како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начел |
воје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засео |
као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво н |
ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио |
Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! |
а се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— |
— обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на д |
<p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу |
стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка |
<p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и ок |
у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако пр |
и, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} |
најем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видиће |
</p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> |
и да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојк |
има! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — |
о погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се ра |
се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане |
ли смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с дв |
ци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! |
та.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионак |
ре...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. |
куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у |
јели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво обор |
града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима |
на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена |
. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, |
ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру ви |
се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до г |
година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно |
и: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво |
а жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијен |
ећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раз |
з цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве |
, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, ш |
дару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у х |
брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и врто |
е смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, |
невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — |
ло.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, ви |
био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да м |
ави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрх |
ој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — оглас |
буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — |
а!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћ |
орно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— |
наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чини |
<p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— |
по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша к |
би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ как |
и подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо не |
нут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно! |
— мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, д |
’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци |
Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се нано |
биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. |
нодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом дв |
друге дивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго |
та. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни друго |
просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} |
а.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји |
ро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и се |
тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живит |
сјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекав |
. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Ни |
p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од он |
. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знат |
једном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча рад |
о им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегор |
чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади |
ако ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот |
, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— |
> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А д |
на, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишл |
све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод ради |
дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на |
спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, н |
било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би |
</p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чин |
не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим р |
почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста |
д су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опаз |
бројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако п |
пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Исти |
руштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усх |
своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам стар |
дмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мисл |
окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у |
нако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. |
а свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> < |
ед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде ј |
а рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништ |
љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду |
ијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма ист |
S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, |
хове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице |
ет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а с |
хњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} С |
д моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и труди |
авалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, и |
лија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} |
<p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти прост |
скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. |
Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што |
стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не |
Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— |
с, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живљ |
шта велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. |
и хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема |
ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се |
глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је с |
не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онол |
не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилаг |
ак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ј |
и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да |
таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p |
погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, тр |
е у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, бла |
и, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другом |
ече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић |
сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за ут |
е међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетн |
вор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране |
ићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А |
Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у |
Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочи |
њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених ста |
ишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама |
. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече мла |
ратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писа |
замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један гла |
p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече |
а нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и |
а... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И |
ћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...< |
гога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча |
адоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>П |
ник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма |
се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за |
, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш заниј |
астави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — |
јућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачат |
Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу |
мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> < |
ли смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво с |
ја ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— |
p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </ |
м се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p |
се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тр |
е видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за |
ао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на |
и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде |
</p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> < |
Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Шт |
нио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код кућ |
/p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори |
а ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбен |
цима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо |
у га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не г |
ка раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, оби |
тиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се с |
а се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је |
асом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно п |
и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој |
ину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На рас |
ар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма |
е изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви |
њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} |
старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не п |
, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њи |
„на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p> |
а, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{ |
ла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обл |
е на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме |
<p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио б |
ио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се н |
бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и м |
ву бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао т |
ико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мис |
ас и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А мл |
пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а оте |
у ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па |
не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се н |
упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру |
та си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — |
нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ |
> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </ |
Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, |
, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има не |
ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која |
градом, гдје је науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао |
воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому |
прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... < |
Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су |
љно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обр |
А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти н |
p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А с |
се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекал |
живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p |
о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори с |
еће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас ни |
приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни |
да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му приј |
епомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разг |
Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се |
. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад н |
даше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник |
под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро в |
.. — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина.. |
Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говор |
ољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Биће, ма не можеш занијекати |
гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у ту |
{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја др |
шу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође п |
исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ј |
ге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у |
се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером иш |
оје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из вин |
и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на о |
е вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се |
а другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се |
бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да |
ставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе |
еданпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашњ |
А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> < |
као сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете |
е...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаш |
марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не |
и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мис |
у. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала бо |
у?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше п |
и се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — |
прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају |
ит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки оби |
е изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и за |
очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас св |
у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи бо |
адлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма ос |
е доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најма |
— прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми |
> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца тужен |
ијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кат |
ерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Н |
м га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно |
стили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а с |
: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад |
и или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима ж |
<p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А |
не по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, пред |
нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу г |
ио тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се пре |
миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не б |
Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? |
бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се над |
ебу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена |
снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на во |
ису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао |
с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу |
и јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} До |
ислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке неср |
здрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} Н |
ни главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> |
исну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше |
у, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога |
е срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замиш |
ло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> |
/p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S |
вање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се |
Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увал |
риса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи с |
и...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </ |
младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас |
силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да |
ући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око |
чи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и и |
јерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чу |
} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му с |
У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га ос |
S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бо |
о на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Ив |
{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да ј |
Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све |
ицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад |
јући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и бр |
, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — нап |
иге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у пр |
болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p |
о другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, к |
, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис |
. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи с |
орини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, по |
S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{ |
стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p |
се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућ |
оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се |
p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и |
баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад |
вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} |
зи начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ј |
да би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао с |
лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом ко |
год, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе. |
очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га риј |
обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори к |
пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача стра |
?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили |
вараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши |
елника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из шк |
карију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из |
ајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра |
p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица прими |
штву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њем |
чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада др |
{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он |
а вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену |
S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богат |
на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу к |
а испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посма |
и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригну |
осјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође |
андарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о ка |
и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што н |
ше спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрат |
аше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и с |
аше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама р |
</p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пу |
ијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тр |
се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нек |
се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од он |
стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше |
> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњи |
Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из |
ади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио |
смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га љу |
олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбо |
ца откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници |
бу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори ст |
те? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути |
и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате к |
ета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова |
ите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> |
n" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури че |
— рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се |
е из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и н |
љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{ |
p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, не |
зили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих |
ор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то |
свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме |
слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе |
ина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да г |
на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Но |
ћи зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди |
ом дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гл |
лучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесе |
руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапн |
ш, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, |
авладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но |
сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да |
е ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостру |
лаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновни |
ито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, |
лико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Заш |
да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уру |
акључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића |
е подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана п |
ичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ћ |
е; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце г |
ранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, он |
одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне в |
ран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истом |
е. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњич |
има доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души |
нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њи |
ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бе |
ников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управ |
и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изи |
најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на о |
залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали п |
ћи се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пр |
ајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чека |
{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу.. |
ким очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, |
леде у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— М |
и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога г |
је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> |
м.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога др |
раху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помого |
и што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока мно |
оги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом. |
овјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је д |
<p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнав |
е је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за |
ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво |
мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађ |
би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, ка |
зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет |
ч имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима ј |
ична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло! |
тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је |
о је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </ |
’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе в |
у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, |
пић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им |
} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше ве |
и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видј |
му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га д |
ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!.. |
на управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пла |
оме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво |
.{S} Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла.</p> <p>— Здраво |
} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p |
ла главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је |
рчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полаган |
те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Госпо |
брдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и |
ође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син г |
му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; |
олази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њо |
х стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалек |
штање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је |
уца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако б |
.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их |
, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, |
е; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби с |
е лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце поп |
тељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегл |
отрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је јо |
p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S |
} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испо |
ена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Иде |
ричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у ва |
S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви п |
мешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се мла |
да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, |
обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} |
о Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, |
а до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или п |
p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле |
p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Та |
који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла заче |
реврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до ис |
ка јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звуков |
премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пу |
чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собо |
вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу |
љско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потп |
вица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сје |
Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!. |
и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се |
ри за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа н |
S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, она |
се лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и ли |
творенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и не |
ућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао |
за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: |
p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, |
онио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сад |
а да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у кр |
већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је и |
ик, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим хода |
паја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. |
је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјева |
ио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед |
галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз |
ту навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који про |
нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да |
ичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p |
е и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер сла |
ри дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од |
ш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S |
ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке |
упа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукав |
мо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дака |
ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учи |
пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стар |
ча; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у |
нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше |
S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ов |
к дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави. |
та и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини |
да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бе |
а сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће |
да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> |
узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачај |
ласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — н |
ећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — св |
ако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не |
једе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ет |
рак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља |
д те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма ре |
ћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — |
9041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље |
кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пр |
само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет ј |
ум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, |
заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њен |
е вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде ж |
Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече при |
равили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад |
гдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјест |
е бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p |
изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила п |
.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је |
залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угод |
се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно ст |
нде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у |
тан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осј |
/p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој г |
пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на дру |
мирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и |
уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљи |
и себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — |
замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је |
да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, |
даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче с |
мишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више |
шених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p> |
да рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, |
елку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S |
е мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је |
. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари |
е мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо |
варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би |
у је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је по |
таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с од |
ра, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и пос |
се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И и |
ори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристан |
руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговор |
хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобр |
да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатре |
знебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се |
штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска сл |
Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но зас |
затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе |
цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и глед |
Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче |
.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сва |
stone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој |
— Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се |
што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници |
га живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. < |
хте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком |
јесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и к |
у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме ж |
о је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{ |
гова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S |
ако се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да из |
ига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, |
то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и сми |
у тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик |
ује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек шт |
вити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није |
уге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго |
у то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, |
се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне |
! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? |
бе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пу |
подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила |
е у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјет |
сељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је |
ах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини и |
е морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу. |
из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогор |
хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, п |
<p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема |
грожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к ча |
шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не би |
ијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре |
двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога |
овјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — |
о ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећ |
>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, јед |
ет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за ј |
ори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </ |
има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сач |
у.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се у |
> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново ч |
Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кро |
на. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се нећ |
> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић |
врљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појав |
p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и |
чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутраш |
с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на |
дите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгор |
о кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>У |
е права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша сл |
.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена |
и, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине |
} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , гов |
хујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, |
о сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, |
p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. |
Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} |
њења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, |
л јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе |
шна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и |
лизу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p |
аше гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше с |
p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се оса |
ала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савлада |
р будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би с |
е да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, |
и што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цини |
ита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се н |
м... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно дв |
— он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шт |
уто дјевојци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије |
а поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p> |
у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и |
и: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио |
/p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си |
о да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати наче |
штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глав |
о Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S |
па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код |
’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пус |
дно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухват |
иком, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му с |
цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваш |
наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у по |
вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам мога |
Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта ун |
ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво док |
, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — |
у слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио |
ило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни ш |
ртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина ч |
ора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и в |
начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p |
има, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то х |
>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена вр |
одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајн |
киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, |
е спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у град |
или су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу сади |
тви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заред |
ојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над по |
даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засје |
наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша |
пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум борови |
ова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околише |
па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обор |
у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</ |
ац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислит |
во стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутр |
табло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око гол |
<p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p |
стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не г |
палит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! |
ас к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Мл |
ложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по реги |
нуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, |
S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприл |
обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! < |
о очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Наст |
у из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега |
вор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет |
му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом |
овори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. |
ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрв |
Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперил |
: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> |
лив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, смет |
поље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано л |
што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... |
има што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да ус |
<p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сут |
орску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже оч |
ма и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} |
ође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво из |
не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> |
ањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} |
ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она |
дговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младос |
је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се ј |
Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} |
наки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклони |
у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} |
тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде к |
он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, на |
навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно ос |
Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно П |
ц, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску |
епавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа |
/p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ м |
ник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{ |
ђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. < |
} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра стар |
али као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! |
руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — го |
о по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSection" |
>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на д |
еку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, |
е Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупи |
пне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окисн |
ост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p |
хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што |
је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему |
ода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала |
и и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни к |
и укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица |
це откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује |
, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпос |
на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зел |
ризнаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме |
живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у |
е свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, жив |
гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је |
по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, |
е загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укоп |
S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо ск |
лизу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам |
гућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говор |
, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А бра |
>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад |
и празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се прв |
влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки за |
<p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Раји |
разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути |
Једно дијете носило је висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири чов |
. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљ |
„Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио |
ње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје |
> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво зах |
} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад вед |
уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу сво |
S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Зву |
Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} П |
а неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ биј |
нђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погле |
/p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> |
о успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао |
р, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се т |
а тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи |
ла ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђ |
ировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref target="#SRP19041_N |
немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га |
мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбр |
игати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је он |
га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија |
мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних |
— Дакако! </p> <p>— А не би могли и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </ |
о у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му до |
е.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Због |
о он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — П |
ако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се |
метнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — |
је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви. |
имски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} К |
а и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стр |
го, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена шт |
ета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчи |
оји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер ј |
чима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{ |
>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјо |
камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор уг |
да у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко |
аше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијук |
маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири. |
ише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца |
раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава |
и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за |
мирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога |
е лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву |
расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе |
у, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Д |
ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у |
рне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице |
} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако |
јећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази |
ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе п |
ега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота |
уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од сво |
пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Тргова |
старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару ву |
ј, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све |
драви га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>За |
ше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенут |
, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла |
/p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му |
не очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p |
у гану болна младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, бу |
затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га |
о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у |
ситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, ције |
латите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. |
њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — |
вале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као |
/p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му нов |
и рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и |
је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесв |
ију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто |
ростирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаш |
да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се св |
се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су |
аји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он |
ве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе |
ељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме |
да се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређен |
S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво пр |
> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, |
љиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са |
ајутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>У |
{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. |
осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши |
о је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа |
на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен |
их од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу п |
> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и ње |
<p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја |
равак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лак |
ио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, з |
иком који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао са |
> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што |
о га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} |
рани. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и |
ресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p |
а да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У х |
којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </ |
селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нов |
акле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже ш |
х на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; з |
виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, |
а, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено рук |
хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужи |
етом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом |
ра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјет |
а у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} |
зјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни бла |
зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа ниј |
озове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{ |
ахом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да |
едо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се ка |
д његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба св |
она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— |
боје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прос |
Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако са |
ла толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо |
иже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво! |
пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у мо |
ио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаш |
заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веом |
је доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у |
аше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем |
а је лица зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да |
рвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па |
е да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што |
јеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислони |
ику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се пов |
с од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето |
еда на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Дв |
} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало |
издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и и |
глед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Суда |
ећ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозор |
како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се |
S} И не бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се ли |
и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у који |
поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима |
о први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се н |
је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто прим |
пи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чини |
вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели докт |
детска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успо |
није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је |
лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Ч |
сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзва |
и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби |
јетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне њего |
ави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо д |
овјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најп |
зам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у |
ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, |
поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио |
ри да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ћ |
ке увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се жур |
те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум н |
поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила. |
зи и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво |
зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантас |
да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваш |
, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада између њ |
учи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те м |
у да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што ниј |
е и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјет |
д га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемени |
асправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У г |
, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да прож |
са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу нач |
строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле |
сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази |
чење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је за |
>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечер |
рошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће ба |
сјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје |
влажи лишће маслине и ловорике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напу |
ници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није |
ше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још |
рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана |
погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — |
Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друг |
амори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сл |
бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила с |
м шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих |
динама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Дале |
граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благ |
господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, |
а висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, н |
, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли |
м.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриље |
кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из |
пи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гле |
ала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прил |
дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташ |
ешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} И |
<p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужив |
итни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота. |
тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауст |
ека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И п |
дан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крм |
иво се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, |
својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А И |
Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се |
па и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, ои |
попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом ру |
ахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав ј |
. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> |
>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приуп |
густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И |
ева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу г |
е, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уруче |
: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — о |
а од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад |
једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по по |
— котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше |
Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би в |
Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отво |
рође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их у |
сокоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу |
рез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, |
лу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који |
љала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вј |
јетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одго |
мља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца |
изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, н |
, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из дру |
на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим с |
ућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам ба |
за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјешта |
и...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>О |
ин Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга |
младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресв |
главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и |
и „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до |
ијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> |
лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету |
ком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ов |
одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и до |
аш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча |
биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничк |
Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на ког |
с, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни |
м гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одго |
>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у |
е из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологла |
и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра че |
ети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од |
у надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз |
— прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за ру |
? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још |
> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, |
из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да и |
е да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ |
ти код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предал |
је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника ж |
по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив |
м лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којим |
се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на |
Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га |
ече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих по |
} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачк |
. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, |
он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живац |
и час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да |
х сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} |
ма; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а заш |
дашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> |
м.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не о |
.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштен |
уша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињ |
е, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакид |
једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу п |
орја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дан |
е се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и глед |
ну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвиј |
ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу |
ваца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини п |
подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живот |
цама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака |
шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози |
усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај п |
врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати |
зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој оч |
и као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу |
Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не мож |
да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевој |
ом изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије з |
пат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па он |
њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома |
</p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ |
ариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жесто |
простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Аме |
— рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мис |
е чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p |
уку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и н |
нда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како |
м видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгубили! </p> <p>— Б |
се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И он |
{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом с |
зишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она ј |
тме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се просторо |
алу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у |
на се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, туж |
у.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самил |
ати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо |
јети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу! |
, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе |
аде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Исп |
да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту уму |
силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шап |
оздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулим |
очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; т |
га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како с |
се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила |
понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одол |
и зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својег |
ришту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она |
јевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чис |
сио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загас |
, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесн |
које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му |
е била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила прва |
ивот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема д |
{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас |
м, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? |
т надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило з |
ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p |
а то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној приро |
упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и |
благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и |
х грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто у |
далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натап |
и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто |
ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко т |
свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и з |
и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинил |
би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?“ |
аго.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— |
увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази г |
и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Н |
ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамн |
сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повје |
пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Исп |
њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај |
/p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала |
, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јо |
долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме |
јети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље |
ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људ |
ост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. |
на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часо |
кратски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу |
задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, прост |
су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p> |
ру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, |
— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завали |
најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазит |
</p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и |
покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће мо |
<p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а |
о потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу главице, испод које је лежала с |
</p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је та |
о изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ри |
едном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор< |
, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’ |
> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво поста |
им! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настав |
ас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пу |
чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним дворишт |
} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма |
да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да с |
е стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — |
да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, |
оја још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо з |
па са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа |
уће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони из |
з црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} |
му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдина |
е, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косим |
} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа м |
одиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, |
обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли т |
е несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душ |
а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара ки |
још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пр |
е ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чоб |
овори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина. |
воније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те п |
} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спа |
пу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то им |
којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} |
своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p> |
S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену ули |
уста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и |
лобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани |
има прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у све |
еширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фуч |
а рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше |
а га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пус |
говачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Он |
ом у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, |
ама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу |
лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сун |
оше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође |
е.{S} Иво застаде замишљен и гледаше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И он |
е на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Ка |
Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S |
дје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од ж |
ити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка |
адихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће око х |
рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, |
ао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајал |
д вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капк |
пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим |
собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њим |
оз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну |
жару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грл |
поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија |
ју.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — |
говори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје |
, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — |
један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit=" |
Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист |
т, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију ф |
дном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па |
се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није го |
; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они |
се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби |
ље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале |
} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, |
ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, |
е спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се |
дговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански |
S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. |
падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто с |
живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар њима ко мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже тр |
Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми |
тавно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем с |
који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p |
иштва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка. |
ељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Ј |
сти се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слоб |
> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа рас |
се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу |
рли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново с |
окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави г |
добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечер |
аци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану |
а су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да с |
лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакн |
је обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио |
Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, |
же да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у св |
потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. |
гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучен |
и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, го |
ом погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, |
, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме н |
ће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше у |
о што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне о |
злоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ |
ава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> |
он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} К |
а пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу у |
е и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве |
сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагр |
мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јес |
ма, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред |
ишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} П |
риђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био си |
на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којим |
ажи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из јед |
орне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пу |
м учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шап |
} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, |
истав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... < |
у да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам мл |
ађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупни |
не у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ |
пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто |
снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њ |
пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставит |
ено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора |
</p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> < |
ође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} |
шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једн |
! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар |
p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, гов |
удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да |
Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га з |
иде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље |
није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви |
ао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па |
иком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} На |
о мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су о |
и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње тра |
усти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им с |
же да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најм |
ао сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљен |
из образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље |
де се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квас |
м га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и пр |
е.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч |
ко читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га н |
ека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — заб |
тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет д |
ељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поре |
ије особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? |
, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучи |
; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачи |
ају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник држав |
у Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу |
Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— Доста је! — зав |
идодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је т |
тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у |
S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p |
то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у |
ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају |
</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрв |
Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је |
ије ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних |
ле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зије |
, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>По |
ну иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећ |
лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истица |
рину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву |
она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? |
у ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом |
е лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он г |
лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, |
росте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Гр |
еше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратија |
иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како |
ређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му |
досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не м |
то неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, |
з међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло вр |
ало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуко |
стош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— |
нодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучи |
у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских бор |
>Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се |
намо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше |
драва дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговор |
ровлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и |
а једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармон |
и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— |
аћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> < |
стале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да |
Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се зал |
умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздр |
е.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре д |
еугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља |
атељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Д |
рви мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ др |
од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и зас |
дића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Н |
изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу. |
став; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, |
а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају |
— рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше |
оје познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумск |
орем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се сми |
д самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његов |
лдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста |
ди да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се заба |
очивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и б |
дом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче св |
да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у |
.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упит |
погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих |
љиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> < |
.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива к |
p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим в |
о једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од сво |
тра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим |
стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— |
то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њ |
ељу, а љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху |
ла му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала |
е милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Ист |
> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац. |
за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар |
во га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. |
ијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, ни |
ја. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмј |
и Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} |
Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога с |
длази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се |
образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и осв |
скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што б |
о поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С пр |
господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеу |
а разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на старом |
ио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, ба |
од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и |
сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у гу |
једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи си |
вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постеп |
бљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатк |
тац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Св |
ти жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље оста |
ше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} П |
их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
гледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} |
озора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћ |
оји комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци и |
да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се н |
весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њихов |
ијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да |
ца...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине баца |
лагосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капел |
ска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи |
иловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи |
о узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, би |
о је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздрав |
крене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивиц |
не куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, п |
од врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! |
и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу |
мљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и д |
> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју мл |
дор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је |
љају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва са |
е да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу |
одну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би |
ли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и бац |
пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа |
ма у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је пр |
му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угл |
апријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живо |
де осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих |
јем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем |
?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да с |
што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и ра |
рапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једн |
је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео |
друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега д |
у, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као не |
обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није п |
е, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, |
ом рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога |
плашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од киш |
, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час с |
ед њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> |
е шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепави |
клонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Лет |
ети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у |
м себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни |
јешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје |
авао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није до |
оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у свој |
сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на п |
<p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из огр |
ве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, д |
— и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјев |
њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за |
пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Б |
е му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине с |
тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи |
тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и |
ка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не ре |
у натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се |
вица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача.{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу |
ру... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у закло |
на убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша |
S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка |
н бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире |
је се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и не могавши досећи стр |
и.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње п |
њена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће |
</p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долаз |
и у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратк |
Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околи |
ако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао |
лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је |
ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Госпо |
пављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају от |
војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми см |
та није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски |
, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!... |
предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом |
мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му |
његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих |
ла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чав |
д се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетио |
мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прос |
х борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела |
ма теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— Ако будете |
ј лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем |
глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојц |
ка је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ж |
<p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чи |
било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{S} Она га |
он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њ |
о је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> |
о биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— |
ице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђе |
не играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и с |
наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше м |
га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њо |
ди прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p |
цу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} |
ли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> |
ицу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечер |
смије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је |
к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се к |
ада стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше с |
село се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да о |
свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замир |
— рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— |
ој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она ч |
а из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихо |
а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све жи |
воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по |
</p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи ис |
љали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злостав |
вени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио ру |
о дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— |
е к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нес |
<p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало |
мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први ч |
е друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан |
мало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p |
ћ и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чу |
ви, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже с |
<p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, |
т, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за |
прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се п |
А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам |
у купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су ве |
но ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко |
} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: препис |
град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима р |
> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери |
а једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који мис |
p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потр |
вјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карт |
вику и затресене гране једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно раз |
ници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <miles |
спише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Т |
чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под к |
ављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан |
рно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим |
и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још и |
Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто |
ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — |
вота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрањ |
> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће т |
и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, кој |
прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као |
крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се д |
о падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто |
ађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> < |
<p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче |
јет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље |
разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих ра |
иродну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви |
ар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Ј |
епа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у пут |
први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је т |
ана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега т |
ски лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити о |
исли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и б |
уке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабљ |
ине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни |
Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу |
иво рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљи |
Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор |
а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} |
о се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело замета |
говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у шт |
ти. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране ни |
и се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметније |
на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — |
<p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p |
ва пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, |
>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Аме |
е веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} |
{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> < |
у њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осје |
Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив |
и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p |
за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S |
начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја с |
/p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина |
..{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу |
у својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А |
ди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазил |
њу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво в |
им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и бра |
љи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., д |
p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало |
</p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену раш |
сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надв |
иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p |
уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбрижно пр |
и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих ова |
укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегн |
> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на |
њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко |
а мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурн |
ру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отв |
дора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета |
. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се рад |
сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плавет |
луша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо |
ланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А |
и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа |
око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што |
махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем прост |
т.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, |
азумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас |
и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребир |
ибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиори |
јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — преки |
шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашено |
ита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому д |
ке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не ок |
и да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чев |
гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од |
ијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се |
гонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да |
што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љут |
час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Ово |
ажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из к |
— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — |
и тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су о |
о се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стр |
} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живот |
свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по пли |
неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрад |
а: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене з |
је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо |
како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да |
има стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што |
и труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} |
ице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто б |
одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, |
е му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на |
>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он с |
жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непре |
протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у |
замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очиј |
ути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући |
; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунц |
а није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдј |
а након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ к |
став. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче у |
е и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пл |
у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и ш |
аном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, госпо |
свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилост |
е у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет |
</p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дака |
платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља |
што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и |
ј ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мо |
дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке |
ихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост |
да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове |
машних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе |
грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, шт |
<p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — |
Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — в |
ене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Н |
развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога |
Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, |
се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије |
на времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, |
жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је |
убави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, |
толио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа |
дно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} |
с је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем п |
аку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> |
сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, |
Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и |
S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо в |
аше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И о |
астих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би сн |
и новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради |
јему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у д |
{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их |
о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га о |
ге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је |
иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суд |
...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно наш |
<p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> < |
врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из |
разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмиј |
кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас по |
ад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна |
тац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; |
е.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса. |
} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone un |
се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако л |
да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му |
вакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже |
} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи. |
; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке пр |
сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S |
росто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p> |
једе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> |
друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме |
е к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он пр |
у, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина |
} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у |
ом кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p |
а полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—тр |
>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посеби |
/p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријет |
каже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и заглед |
д, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брод |
а објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, |
м иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлост |
род звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурин |
висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расви |
јећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S |
ом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици про |
амири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго раз |
ушу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљед |
они се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређе |
лико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> |
омак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо уп |
С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с у |
под сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, к |
војачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе д |
и крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мор |
м на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! |
њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек шт |
утељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке |
пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну ч |
ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — ду |
јем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не бр |
љеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и |
боје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме |
живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природ |
ка, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што |
спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растад |
ње. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер |
ово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} П |
Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— С |
пита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> |
> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест |
Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мрш |
мљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, |
ће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје изла |
ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дво |
— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко |
Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата |
рви пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му |
кле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина |
ијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у |
гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да ст |
м.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, |
убе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} За |
ј трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих |
једном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и св |
што су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с п |
вирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се |
неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. |
ом, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гл |
цима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, п |
вљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме |
ли починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га тако |
} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, |
радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо |
иса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају с |
носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и п |
S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало с |
.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без |
е бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, |
. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, |
кање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би и |
е, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже |
загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад |
<p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није в |
лана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну |
ети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудб |
ћ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам д |
ама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина |
а радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавш |
ни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Љу |
— Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло. |
риној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и поглед |
е се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повр |
опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима п |
рад на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење уско |
ери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву |
p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Ка |
а је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налак |
говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — |
о људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма |
рипадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе |
зите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} |
има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбено |
је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког |
буни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше и |
рине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио |
од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, |
опође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, в |
и се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти |
ечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену за |
и к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах |
И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би |
ваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармо |
штених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вр |
сјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа |
погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али |
а догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му |
/p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче |
зговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на о |
в син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у |
амо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти |
.{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао |
имо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му ст |
жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућа |
ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко ус |
о ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она |
ашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио до |
и да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се ог |
ли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. |
ubSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако уз |
, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу |
се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на |
де са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, |
га не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. |
рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, |
аше нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина |
/p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дво |
ће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S |
ика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезав |
утњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће си |
је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито |
>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке |
покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мук |
испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјај |
пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једн |
сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док б |
о се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голет |
висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет |
е даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} |
дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се про |
ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на |
ивота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му |
, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрин |
затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у |
све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врући |
неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>З |
ападне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле |
е младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд жен |
а се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S |
или се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у тр |
на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом |
нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оста |
, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је ци |
пође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трв |
дање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У |
о, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако пра |
ио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлин |
увала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му бру |
свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак ј |
е ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} За |
ивоту, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушк |
живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p |
а поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала |
пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ход |
оду поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика л |
у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима г |
а засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ћ |
лицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље од |
и крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, сел |
</p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаш |
и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. < |
е.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p |
ни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не поход |
алост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена пр |
ш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— |
</p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и |
у. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. |
е скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима за |
</p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>До |
ијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине не |
трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи |
тити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ |
рисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима х |
а, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се |
државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. |
и је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене над |
сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодма |
застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијет |
их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин с |
— сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око вра |
на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се |
ума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада досада на |
почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се с |
нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, сам |
ерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег |
ц! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S |
— пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, |
он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну с |
ој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се |
ила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опр |
вијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с от |
ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарају |
смија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбу |
а Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Беп |
{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена за |
и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћ |
јевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да |
вар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док ј |
ишом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој |
у руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој |
тиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. |
очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам |
бјаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а г |
.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} |
гледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пл |
и поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што дола |
је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови глава |
у саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> < |
здржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну |
веном споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетл |
пита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Д |
, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотиц |
ска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови с |
нате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи. |
лати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти |
ода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поште |
, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о д |
</p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њи |
њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земљ |
не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и |
им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну з |
и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гл |
ћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{ |
е, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, |
p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. |
атим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојн |
захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано |
ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је годин |
смо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бија |
испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за |
.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и г |
мора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господ |
што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у п |
досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смет |
у и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо ка |
> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Ра |
— Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. |
с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, |
јече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господин п |
и један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! |
била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се |
Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на |
смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се о |
ети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стај |
очело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док |
е се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поз |
лости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но о |
ер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику |
жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Са |
ћаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у њего |
, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> < |
трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p |
сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} |
јте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шешир |
ршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори |
p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — од |
господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу |
то неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен пог |
макла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји к |
во раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се |
дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твој |
ој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит |
/p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека |
ради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати |
...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже |
а и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, |
часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се ст |
рно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отворени |
сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она муч |
часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, |
, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да м |
ј глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху |
/p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се о |
Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их ч |
Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку |
азила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устим |
</p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у м |
аваром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има |
ји наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, рев |
зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилуј |
екопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њ |
на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је уд |
а Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво и |
ијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше как |
ако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу. |
о се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земљ |
јатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора |
оврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то туж |
му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена ус |
ен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се |
ђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам |
ве на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала |
ачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак |
ави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармо |
и се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако пл |
е у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, |
сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone un |
ехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца. |
а, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројен |
} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочи |
а доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „ |
ко господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их н |
ћа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, |
и у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да |
он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко |
рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну |
јетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Ст |
</p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} |
о прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигн |
познаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво |
аспореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он |
ихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати докт |
ругих мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређе |
адесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на |
ја доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад |
о рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Го |
еколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из ку |
ати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као |
длучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје има |
ече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> |
>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p> |
<p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у л |
дно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше у |
то неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и са |
и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати пар |
м него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} От |
је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> |
во је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, пре |
и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, |
освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{ |
њи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, |
о. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p |
у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Ив |
прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим мла |
ти, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А |
и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, |
ко остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— |
и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, |
И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој узда |
другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећници |
е. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! |
Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре за |
па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси |
одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напоме |
ношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разуми |
е угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p> |
од и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о |
ји замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило |
а ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и |
драв моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, |
к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пу |
а слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p> |
како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говори |
о...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а мн |
аручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца ш |
лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и |
а. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> |
...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и уп |
Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<r |
се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велик |
набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако сто |
никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским |
{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се ж |
да? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одм |
А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко |
{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Т |
и? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је по |
га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— |
уре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p> |
убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} До |
жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу |
него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах к |
ти у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И о |
е дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Аме |
се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Н |
први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одл |
. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га бидн |
му. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће т |
’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас |
дом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је |
је морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, |
опође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, наста |
анина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p> |
ећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и прене |
се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика |
> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигн |
ласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јем |
е један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и катк |
сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећ |
.{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се д |
ни и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо од |
и. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија с |
јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћем |
о се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </ |
ма; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земљ |
чека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, на |
ло жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S |
код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак уј |
</p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш |
равицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчек |
р!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога с |
док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стаб |
ви и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p |
дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку |
да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из |
етно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни |
варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци |
ш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећ |
јетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? |
емља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље о |
луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири |
њем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече |
један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од в |
ић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на |
весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пе |
би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и |
воју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и |
ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сут |
нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повр |
.. да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Б |
— проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p |
а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p> |
оћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да |
е право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога...{S} А |
упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> |
сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необри |
ета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка |
т’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се по |
сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пр |
љега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не |
а. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дра |
падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали |
>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа |
ор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А п |
далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих |
је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осј |
ијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> < |
нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гл |
у не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стар |
осли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дак |
а. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, обучена по |
; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се |
ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер |
матници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве |
p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам |
а и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </ |
ну начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећни |
и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину заг |
ије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поште |
Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем н |
а...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте мор |
еби играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p> |
код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? |
упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо госпо |
ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада |
ку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се |
прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрје |
оше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је г |
а свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} |
ажно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S |
Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проно |
која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на |
погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би ли је по |
рошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А к |
ву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из |
— јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— |
це почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; |
је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа ј |
з очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју ос |
ежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сув |
приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену с |
{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на ис |
! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше врат |
ој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На |
е.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и пр |
с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођит |
/p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ |
својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па о |
м пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци зад |
трдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом |
под мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „о |
азни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу сам |
у, а ја никако не могу.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} |
{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Ма |
зговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се по |
ма потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је от |
> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домо |
униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила п |
, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </ |
, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупи |
наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као |
о и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над |
>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнак |
у студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све п |
на није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало зами |
ву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало |
бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S |
S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махн |
се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз бл |
ресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цв |
док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све т |
и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледа |
у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{ |
а што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усре |
еђене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смије |
е, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам |
вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра |
један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресв |
олико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас нам |
ме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полак |
уд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они п |
уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пут |
>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега |
у одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши |
грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> |
олац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебело |
ћи их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаг |
доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази |
Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога при |
>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем с |
ни да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; остављ |
ви.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови с |
адње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено б |
е наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се |
а Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљен |
ивим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа |
шено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он |
удивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се |
, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже ут |
њи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. |
се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! |
д начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на ма |
А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље п |
о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми |
ке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић |
ена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољ |
у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> < |
исли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што |
к се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкр |
насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узв |
атило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, |
ни... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А |
корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си д |
едном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, |
„Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио |
у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у шк |
у угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је |
кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не |
.. </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко рас |
у тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то би |
товима. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хо |
вот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодре |
да правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите |
<p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако |
— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљив |
и близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијес |
<p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше |
м дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добр |
— понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Бож |
опот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} |
не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу |
ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити с |
ит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали |
илине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху |
стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају |
к прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не |
оре и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Нај |
ом изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, ка |
етионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље |
ки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекид |
ебира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задово |
и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још |
овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ зад |
... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. |
ише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише |
вотом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што |
још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је ш |
елике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, не |
сти опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети |
тави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси |
ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Д |
а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. < |
ресантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље злат |
зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </ |
ало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у су |
че Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна... |
понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — |
нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p> |
глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </ |
ече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се з |
и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души |
еко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каблове. </p> <p>— Бољ |
и из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извад |
погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до |
опало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S |
а.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} |
опаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да |
траше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврш |
о ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Св |
узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе |
и се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом |
емљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно зе |
прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} Млађарија, мушка и женска, безбр |
и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, |
се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у врев |
>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S |
ири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Х |
и онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. |
>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише с |
њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ |
живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном сми |
огунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио по |
уни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био гро |
се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос |
тну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе з |
— Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање |
се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и не |
е за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право |
добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скуп |
ош има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се |
упаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво убл |
! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </ |
ргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јо |
и Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и о |
придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како ј |
остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> |
а лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а |
</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по |
е сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, за |
остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше по |
ном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> |
{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво |
о је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— |
мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке |
кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жарког |
ивљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и |
вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте |
} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! |
Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се о |
Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, вид |
купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p |
уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје ку |
као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је до |
може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно |
мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима жу |
у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра |
над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред о |
истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, р |
вјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогун |
су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило је |
уре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је б |
ктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он с |
А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди доби |
— рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лу |
а свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако за |
бав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљах |
— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цири |
е покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом. |
за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу |
и врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер с |
друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао ј |
ор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из каза |
т’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о |
лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по ил |
<p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — |
<p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке пока |
аопако... </p> <p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве м |
леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар |
у да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући |
! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић |
ступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Јо |
е он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, |
а бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’ |
је куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на д |
леда јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка |
рислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих бечи се пог |
>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мј |
и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како |
тлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за друг |
ш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размир |
е права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у |
ерику.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је п |
је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо |
S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није бил |
није ми мрско... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се оже |
је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музи |
што?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обој |
ед Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у ду |
ш би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитв |
вим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада |
ећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p |
ва тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи |
био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се |
но, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо ја |
А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте |
target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако |
p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> < |
ратим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </ |
то смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза заст |
?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. |
ој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! < |
а, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорин |
} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хит |
отјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у с |
и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боро |
, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, бл |
Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А ш |
тура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а |
сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори луг |
се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила бла |
ајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу |
боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложи |
смијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјети |
рестаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји |
</p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукам |
лазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> < |
је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником |
жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је д |
прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире |
по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што |
о. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? < |
да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему у |
а иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо д |
уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <mile |
воју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p> |
валио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топ |
мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгор |
се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали |
е. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — преки |
ве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређ |
е га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили ј |
ји је муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимње |
и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих же |
рави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им су |
</p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и |
растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разни |
овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. |
ице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад |
ју накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена неп |
што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из |
те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио |
другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у |
х простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након |
лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да с |
е сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да о |
су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу |
и рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и |
код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутк |
подине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетло |
не и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и биј |
S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјести |
погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом |
ост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано |
би му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше уб |
Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гон |
а иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин |
одне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја |
и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се |
S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац |
/p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — |
ад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одгово |
ви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде мл |
и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к |
мијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што тре |
рат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек о |
ли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p> |
бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би прови |
воја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојк |
се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску |
е од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и д |
је.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га на |
нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, пок |
<p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори |
адетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјен |
А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за поса |
пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он прив |
!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко прид |
и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавов |
ка слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми |
. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу |
е дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је позд |
ка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p |
се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!.. |
тину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уст |
чило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поч |
у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз ма |
застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво је |
е узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напољ |
па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очев |
за стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на по |
ше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, |
p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говор |
и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу ш |
грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши |
, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво |
м... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се на |
але јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао |
..{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потвр |
по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајн |
небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p |
.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S |
јаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен т |
у.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом |
ана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ћ |
ушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Доп |
иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шк |
у...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p |
се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник увр |
ом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном у |
одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи |
у се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну |
дређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше н |
је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја |
драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још |
.{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Ју |
пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђ |
њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блије |
<p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, збли |
толом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз |
богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на сво |
ем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> |
и пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> < |
а је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне и |
ли? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. |
ац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на |
правитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа ра |
о свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре |
и управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилов |
апао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео |
а оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане И |
к тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате |
— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Ста |
олитички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакак |
/p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник држ |
д самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст н |
ма затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијет |
кове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове заст |
} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} У |
њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових |
у његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице поте |
затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачн |
у онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p |
ви га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> < |
... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањив |
зрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе к |
атски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио |
о намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не |
младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на |
— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћин |
их ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо |
>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p> |
е од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, ка |
је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, |
Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p> |
.. </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. |
ога? </p> <p>— Нимам никога, — обловито одврати дјевојка. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, |
! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирил |
S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жес |
ијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и |
асом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети |
сли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, пр |
од. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по под |
о је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове с |
сли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити |
>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред соб |
еш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави |
икну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се |
дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њег |
ло, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — А |
с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименов |
отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. |
<p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким |
у Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — |
иже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к |
о тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњи |
! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац |
крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим |
ко силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних |
стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својо |
аза прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже ј |
читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, ис |
гова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанк |
си исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме зад |
е до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осје |
па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </ |
ика. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишт |
момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у |
ад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима |
разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше т |
ку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао |
ице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио |
</p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети как |
обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест пут |
чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, |
поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p |
>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите |
мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потуж |
од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас нова |
це. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се саста |
Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међути |
. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјево |
пита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо к |
— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шали |
убиш!{S} Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— И |
ћу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и |
.. </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив |
ијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хт |
е Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено |
рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </ |
јор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лак |
.. </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво пов |
рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — |
разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих |
</p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <miles |
p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњ |
је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећал |
етити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без |
> <p>— Да ни њега, не би нас ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут о |
ече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише |
нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај |
е, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видит |
аглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу |
Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. |
паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави |
и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се стар |
/p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротињ |
Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> < |
њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били |
изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! |
...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Тре |
> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми |
господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња |
? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— |
но. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit |
ај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — |
арујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’. |
ло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> < |
одили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p |
бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — |
ари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једно |
октор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас.. |
појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и |
во. </p> <p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одма |
.. </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави наг |
женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче с |
ину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Марија. </p> <p>Иво науми да изиђе, ну није зн |
} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> < |
а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихв |
и, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навик |
че Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p |
жите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, |
ку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; |
шу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није |
. </p> <p>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бида |
p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докуч |
. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад ј |
овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S |
добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, |
те дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у вар |
еда се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </ |
> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; |
т му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у у |
А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! — надода бр |
</p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми |
све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао |
? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Н |
ита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослуш |
дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, и |
у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и |
м ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвј |
/p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приг |
, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет п |
стан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. |
кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући |
ињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно п |
а да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> |
т’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— |
а народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочи |
Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о |
е и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и м |
те ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> <p>— Док будем ж |
Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, је |
p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих |
> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — |
<p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго |
</p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он с |
тије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмије |
истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да |
Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и |
ог одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, п |
то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестр |
р и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му |
књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а ш |
ма смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ход |
ио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура |
и свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе |
гну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а н |
. </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Др |
етљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најси |
{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапаво |
Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, |
оћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да |
а весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихов |
а. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни |
а видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин уп |
и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врат |
де иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа |
г и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше |
ви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца |
а тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— |
мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полак |
ило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљуј |
Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените |
а, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му |
едан мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тиј |
раве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али т |
екат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да |
варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет ње |
а. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{ |
е рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оц |
а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна. |
а, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу |
рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S |
оздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуш |
ао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, оба |
иди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младић |
<p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{ |
но ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у душ |
розорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави прав |
} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим по |
стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред |
својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се |
</p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљ |
и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна т |
еде што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајах |
јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође јој као д |
рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратит |
идим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} |
ду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и пољ |
а вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, |
а сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и |
есет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Г |
зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све т |
ерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, вр |
апоље. </p> <p>Неколико дана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их |
ога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> |
а има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, д |
крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стре |
убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му |
поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њ |
с смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошл |
села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су г |
p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју |
н мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане |
након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелн |
ника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има |
<p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара |
>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је те |
<p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Су |
зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSe |
уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад |
ао да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће о |
ене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи |
и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору п |
увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздр |
главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на |
<p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, |
носио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић биј |
га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све |
ише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само т |
то. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад с |
послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изја |
могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу сила |
ије ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очим |
му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете |
надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презри |
<p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> <p>— А не |
ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио но |
махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто. |
преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границ |
. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> < |
е тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> |
е! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! |
збрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се |
лекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве женскиње.{S} Литија лаган |
оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је с |
!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њ |
и његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{ |
p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво |
т од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали |
е се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да ј |
сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих но |
е бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; |
д људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале |
да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, |
адуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико год |
<p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над мор |
и учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — о |
истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p> |
ним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </ |
чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, п |
и му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, |
е.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <m |
адити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма |
урио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворен |
остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведе |
ако ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од |
ду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила |
не!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни |
цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час п |
е, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </ |
и? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p |
дби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија |
ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису има |
>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито за |
докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није |
мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњ |
ом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују |
ари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у |
чве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала ст |
ући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обу |
ди уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p |
сматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} С |
е му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се на |
ти дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </ |
једни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: |
своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Joh |
/p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће бо |
ареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво. |
на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, м |
и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недј |
радски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се |
о изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца ка |
аше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ ви |
другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и на |
рептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облак |
, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Т |
граде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задово |
> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се |
<p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на |
ма с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице |
а, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
трен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала). |
киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, кв |
пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска ла |
шти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига шт |
ваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, н |
у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше |
нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а |
ежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне |
е у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућо |
путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с осо |
живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све |
ву, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— |
ас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ |
аставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре |
познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — |
ту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срић |
<p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа с |
S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати др |
, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А он |
ицу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ст |
огдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје |
есе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S |
и осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменч |
на, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је |
том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови |
море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и за |
сади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш |
ћ.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако закл |
м, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово поз |
акриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку ру |
е они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се |
а море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио |
ше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво за |
задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p> |
</p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{ |
на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и |
јева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући |
очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се в |
ику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јо |
срдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим |
им плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна |
јући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кр |
оме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор |
{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички т |
ало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави |
много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на п |
. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друг |
н Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед |
узи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми |
, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек |
и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{ |
се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и по |
да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостој |
тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене |
и. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо ј |
правица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од св |
мо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машу |
него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зн |
м, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошли |
текао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему |
у како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, за |
чаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрс |
рноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да |
шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
вршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хо |
помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{ |
м у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p> <p>— Дакле, |
живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Н |
емо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпосл |
</p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше. |
ледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да |
га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина |
и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, |
иједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, из |
о. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, |
p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш л |
на осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — на |
рену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица |
извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ ого |
ауке довршио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколик |
е к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако с |
ља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и |
ошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљен |
А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! |
друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа |
дничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном и |
а спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чеља |
ије му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог |
, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже |
ај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала к |
љади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе |
ити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под |
зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно у |
е наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте |
а би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако |
ну слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што |
маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља о |
осила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, ј |
поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављ |
а краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p |
о, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам |
вота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А |
обијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега |
да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ков |
вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори |
<p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента |
ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и заг |
хом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и |
ладић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид |
нути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — од |
у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага му |
е нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио |
у, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обој |
р као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо |
</p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он |
јим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је ст |
иногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим |
се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и |
же у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља. |
ја, мушка и женска, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој ш |
.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну китицу |
у које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди |
еди жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође |
> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, |
ољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не |
p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та умо |
Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невик |
у отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези оста |
једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло |
дало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу |
ћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> < |
о се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати там |
е ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћ |
врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других послен |
сом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — |
и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никаков |
сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветн |
вјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лепт |
у је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; ост |
ћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке не |
Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p> |
ставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач по |
ав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, т |
почивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га |
овараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </ |
родни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и непр |
ђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га |
посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријесто |
за се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најп |
њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјести |
{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчез |
ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Ју |
живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради в |
Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља з |
ају се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор |
на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће |
у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хит |
дијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибо |
миће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце |
их наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> |
евино дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном |
едо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зи |
p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се |
е мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас с |
поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиг |
у се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрин |
руну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд д |
упи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се кад |
јдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни |
/p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освој |
да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује |
, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и ка |
на, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се |
ио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и неко |
но. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи с |
жбено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам при |
куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому |
а руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук и |
напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла |
p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што пи |
се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у |
задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код кри |
одаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву ж |
и посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом з |
ан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему сел |
шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте |
љи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакара |
облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне |
његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби |
се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчез |
{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повр |
је се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и |
врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У |
западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми |
ни сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пр |
<p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано |
} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пут |
биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се |
То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нек |
сао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметн |
и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p |
ца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране д |
</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> < |
ко пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мр |
о стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је |
млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, о |
ажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, |
ети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако ј |
лелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би г |
шир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жу |
адњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодви |
е Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— |
слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, |
к, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у су |
.. </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се с |
а је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, |
— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се с |
Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри |
неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једн |
себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и м |
reign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. </ |
/p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господ |
боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S |
и...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} |
о лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се од |
</p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вин |
огу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздра |
за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким п |
а у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —ум |
друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те |
ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, |
и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— отка |
} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, ста |
ш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, д |
ца сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, ј |
капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не д |
ругарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага |
одзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче. |
јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{ |
ање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — од |
ме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо |
ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, р |
изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жам |
леда у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — м |
да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изил |
а иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом кој |
воре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао |
а и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} По |
ећ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, |
је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна |
за, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политич |
попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и жив |
лед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Напољу дочека |
суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! |
зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да с |
е блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар ш |
— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама |
Нису још били испити? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. |
упника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к |
дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смо |
Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохва |
и ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их |
ти и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, |
Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа |
к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је п |
рну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и у |
ђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им о |
Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли к |
о је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. |
гладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женс |
Али Марија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је |
а... не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p |
... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... |
и их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S |
p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> < |
p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дје |
!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са сам |
т старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим о |
лом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа |
доваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’! |
па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</ |
да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу... |
аше Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо |
о плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на ј |
попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за |
ене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његов |
, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наруче |
лије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисн |
акон мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори |
о се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да с |
њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очи |
те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и |
—зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — |
одне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навд |
p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А |
Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док нан |
нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је |
а повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у р |
p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, раз |
одвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p |
је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као гл |
ти зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му |
к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим |
зражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> |
су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му |
овори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљут |
рши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> |
, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега |
једлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправ |
оде.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија |
жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да |
ве онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње д |
себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противи |
еме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мра |
х издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и на |
свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и |
по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мо |
Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за |
лазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. < |
пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђе |
ега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим от |
о паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; |
њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и |
надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— |
свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздр |
а одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} |
јалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из ко |
и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође |
>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш |
му баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко ма |
војци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— |
е, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а |
ући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој |
ви живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди И |
зивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, |
ем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред |
ред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ход |
то да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> < |
себице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомил |
у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погл |
погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учин |
ју.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> |
у! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш |
тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до ње |
страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор |
ужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави |
ности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, кој |
е.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па ка |
о се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџб |
загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио с |
којише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо |
евојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, |
којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкују |
ма, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч |
ини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се |
него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да зап |
ана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевој |
бу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — к |
ва исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново |
ом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њ |
ино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико |
орачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — |
једе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди |
ра повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихов |
Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце |
тресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загриз |
ворене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој в |
есело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабл |
.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава в |
их универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. < |
p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији |
челника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу |
ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да о |
ијесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак |
рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна |
е Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред оч |
Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> |
евојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљ |
инама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједник |
ео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом |
којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и |
гову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово оби |
и младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плавет |
д њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсник |
е обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— До |
ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шј |
е, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат с |
хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} |
т проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао |
реди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и у |
ахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и п |
!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајд |
Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо |
друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владин |
сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ |
, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састаја |
онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — |
ије у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други |
не:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p |
ћуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом. |
кати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теж |
д? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један |
убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ |
х кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе. |
опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало пр |
загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изн |
тегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише |
p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си исп |
оче.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље сел |
како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се вра |
укло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit=" |
се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <mileston |
е крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољуб |
Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срди |
д га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на |
покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у |
<p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка |
у одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу |
ла. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат |
се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је в |
ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се |
ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније.. |
на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’. |
нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота |
ке већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и |
иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје |
ила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на |
овјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четир |
ескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, |
сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Х |
> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>К |
одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гла |
— заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> < |
— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у же |
уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од доб |
, дошло је блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а ус |
нљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њ |
а река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он на |
осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: испл |
на рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало |
и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну с |
ауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве |
ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и |
— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Н |
— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој |
подин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и |
из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родн |
p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. |
</p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете |
... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и |
У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p |
свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ н |
за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста он |
вона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фио |
оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </ |
се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, |
<p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућаним |
а?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана |
њив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га |
те? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, |
ша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девој |
о, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену ц |
ачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком ок |
обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава |
мачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особа |
е из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и |
јешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходају |
истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју |
те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Ј |
е... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је уп |
литичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви |
{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сак |
: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p> |
стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјеш |
одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који м |
! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p |
е пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> < |
>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом |
! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приуп |
к. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило |
можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Н |
а.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта |
врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше |
гу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио |
оша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред сел |
све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је |
е Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свиј |
једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала ра |
у и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. < |
о је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — пониј |
p> <p>Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђ |
друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече пов |
S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свј |
онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристај |
губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства. |
живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, |
памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше |
убав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у |
> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пј |
а.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању... |
це га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да |
други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова |
шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milest |
уде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак |
станак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слат |
није никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Припови |
сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је ки |
зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу дале |
све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осј |
душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А как |
} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним |
о да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; ис |
боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно |
а остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се присло |
у од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— |
се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се св |
{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему биј |
се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштв |
</p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанстве |
огла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет т |
га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре |
нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — реч |
ошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. |
ом бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те |
одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> < |
ме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи |
Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га п |
</p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молим |
ети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очи |
у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћу |
и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуг |
она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: |
повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених сл |
о кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— П |
ази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме некакова не |
е никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковч |
настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозв |
у се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим |
зложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо |
ри души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјен |
о врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> |
оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило ј |
уди било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим ј |
о проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по |
као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му с |
страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну ј |
држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи |
а шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, в |
ују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S |
ти и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси |
шљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Пе |
ему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — р |
к пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад |
лио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико д |
<p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њем |
еш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у варо |
упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, |
одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се о |
од хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу |
се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{ |
во брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. |
и се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „< |
ковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи |
</p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо |
p>— Знате како други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p |
Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмиј |
</p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити |
е могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмије |
иљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба |
> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А заш |
слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! < |
<p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSect |
>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуч |
замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако |
људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спо |
пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <mileston |
<p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, д |
p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диж |
вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ |
на се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чу |
јети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и н |
е уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; о |
тврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази |
јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, не би нас н |
и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити |
<p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвиш |
говори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и не |
о ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, |
рављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори |
гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се о |
, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала. |
јмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти |
и? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упу |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} |
S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи пу |
ода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гл |
— Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је б |
ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна |
слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звек |
>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе |
јепо, кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па о |
птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на |
ући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њо |
а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбу |
а је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети |
у користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из варо |
и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и на |
, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си |
— Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као |
у: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће |
е из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње ку |
стави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи д |
е друге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утј |
хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјеш |
за зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— |
а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему |
јаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтј |
на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога |
ва. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци |
, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сва |
доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је ј |
улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од |
дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком |
ста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; гу |
његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не |
а јој и некога времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом заг |
угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори |
то у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Ив |
убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, |
ање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај тре |
повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се пр |
{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га ниј |
е узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ри |
засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу коша |
прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и д |
бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча између физичког |
живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина проју |
p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што р |
/p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше в |
одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада |
па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду |
трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остад |
вора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире пред |
камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p |
она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њег |
лазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док |
ада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> |
...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да |
ко погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује |
> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш в |
тави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити она |
ка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! |
а два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пиш |
ајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега п |
</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— |
у... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору д |
одина, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говор |
очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијем |
е оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у зв |
понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне ра |
ојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да |
...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави |
док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попиј |
>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаш |
ога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто с |
х опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на у |
Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> |
, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито на |
војку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накр |
ачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим с |
S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала |
овори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?! |
?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; |
се их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобр |
<p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је |
цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина |
> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Ј |
Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, |
га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>Велики |
а вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да |
му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — др |
ују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи вл |
рило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p |
мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи ње |
го ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Ј |
о умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на |
свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове г |
, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру. |
, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким |
гу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му |
ли у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, |
дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Мож |
између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натиску |
нину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља.. |
<p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади |
Иди! </p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слобод |
у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам кам |
> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! |
јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће |
њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— З |
И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред |
о. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и од |
</p> <p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Ју |
и. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... |
је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико |
оли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунц |
навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да с |
ву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по др |
к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам пра |
д очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани |
немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — |
<p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма не |
врати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Је |
Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као н |
p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан |
аше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави с |
остору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к |
ена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз |
дошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледа |
кане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је з |
д је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И |
— јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се г |
ије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с |
ао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до |
и! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мје |
е га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и о |
едају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта сво |
им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да рад |
</p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се |
осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозг |
лазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако |
њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога |
аше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, |
ику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — |
раја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону |
зе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац по |
А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окисн |
вом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> |
’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завла |
не упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> |
љ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега |
ом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да н |
исује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно |
у свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихов |
презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на |
Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— |
ујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушк |
безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице |
ојим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души |
знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узб |
беноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— В |
им притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и |
ма тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће |
ваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у св |
ућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна |
е надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, |
ка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{ |
не. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, ка |
разом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пр |
зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне д |
ђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} С |
! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац г |
а је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пуст |
и их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесн |
кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који |
у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухвати |
Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изнен |
ићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња ј |
.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пие |
у дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилиш |
не очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при сви |
живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би м |
је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се зг |
ако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се тр |
шљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури |
тих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан х |
желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сун |
и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси |
вјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуљ |
на као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бесвје |
ими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирн |
вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, т |
а добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и так |
— прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте |
Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — ј |
<p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. |
главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је свет |
иш? </p> <p>— Док будем жива. </p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом |
врди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>П |
вно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона д |
</p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>У |
ц се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и нан |
. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. < |
њујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачај |
оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу |
бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно |
у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гле |
а, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и за |
се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— |
ево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, |
и...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје |
је се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам |
ћи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} |
S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се в |
ијеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настад |
, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре |
p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да.. |
исао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се |
сове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем |
и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте |
звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — з |
и „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што зап |
не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге вољ |
а.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као з |
, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубри |
се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памет |
ијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце |
како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ража |
бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбе |
ћу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p> |
запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите! |
ам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> < |
е се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да р |
аше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицат |
етљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчеки |
ија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијел |
ду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причек |
ече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави |
ојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо |
да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црк |
ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. </p> <p>Код Јурине огра |
стају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пи |
дњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, и |
одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињ |
ружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и п |
</p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколиц |
исмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људск |
идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и |
, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен |
накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозн |
пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при д |
бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи и друштвени |
доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио |
блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини с |
живљења. </p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, пол |
х богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и не |
ињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио.. |
а код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за |
кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— |
еву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је но |
е, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p |
гледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све да |
ила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледа |
у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благо |
да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му па |
ре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упи |
вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одгово |
к ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у в |
х господара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисниј |
.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво |
и капуле!<ref target="#SRP19041_N1" /> Они, болан, и не јиду него кануле и зелени; исто ка и ж |
м гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјес |
ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да |
плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, доша |
вљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира. |
к зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> |
и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико |
p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе з |
ћем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га |
у се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су с |
ко пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година ср |
<p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се |
лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање в |
он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов |
>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! |
аци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благо |
авише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од ја |
е уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је |
им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и |
егову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да и |
е мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас |
а интересе „голубињега народа“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више |
олици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви у |
S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> |
кон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да ј |
н обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво |
бе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у |
ну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од |
и смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је в |
<p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ. |
којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли млади |
аву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата уз |
се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с о |
свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваз |
ицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Јо |
е сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> < |
разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и д |
родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благи |
се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше |
де воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им |
>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је |
мало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зара |
...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокурато |
еобичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посу |
у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p |
а им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Ма |
ди и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познав |
е матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} |
су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми см |
говорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на |
амо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учит |
слом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? |
д се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па |
се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једна |
иваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> |
ће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; т |
одно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} К |
и, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женски |
се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па |
на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, за |
о одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би окол |
е Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобож |
није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јет |
а.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илуст |
да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадни |
ци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и |
аједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављал |
ивота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене |
ији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале |
о вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколик |
х дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима каз |
га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде таја |
? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p> |
ока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непре |
Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под нокто |
S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не сам |
е морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један |
м руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — |
Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помисл |
— одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини.. |
т пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{ |
јрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и са |
он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога би |
тајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна |
Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега |
амо кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} |
днолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задњ |
е пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. |
рили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи намиривали |
} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде наприје |
ктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p> |
међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у кр |
сјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и уср |
о блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено |
се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укра |
>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико их је? </p> <p>— Ви најбо |
уће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементар |
на и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, |
Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од св |
<p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да |
свијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела в |
ић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије б |
док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обич |
ним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточин |
ући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p |
увство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И |
сам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се |
земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго |
му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуље |
вљаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи к |
се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим |
оном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се ж |
брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу |
облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! — говори |
их недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увиј |
се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! < |
по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стан |
ситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за ла |
Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — з |
прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху с |
>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао |
— Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изне |
му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао |
бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи |
а, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: ка |
ека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} К |
на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се поврати |
заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>С |
а у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брад |
ново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута |
младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душ |
ме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео с |
продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји |
ању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, д |
<p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће так |
у, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи д |
ново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он |
ори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, |
схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу з |
капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора |
очела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави с |
н!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Ив |
, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p> |
о, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелни |
о за живу главу! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. |
е ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — прому |
базире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год |
једити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега |
авићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није |
м. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори |
. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. |
о. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у |
> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не могу никако живити без љуб |
и Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да изли |
какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. |
чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пи |
p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти |
</p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S |
јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови |
лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Нем |
на за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико |
во. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у неди |
сли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете гов |
орских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да |
. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека достигну!{S} Мени |
твара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, |
ти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе на |
је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија |
! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето ка |
ра. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — заврши замјеник |
ве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосп |
. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори |
ом к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А у |
арком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме |
о је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... |
мо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и |
ј! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи! — једва |
>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> |
се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добил |
дало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. </p> <p>— Није вироват’ ! — одго |
обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци црк |
. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је м |
о казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешк |
p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада |
а. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја |
овори младић. </p> <p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p |
! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је |
</p> <p>— Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди |
претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— К |
p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне наочаре и |
<p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам к |
т година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од нико |
како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу |
еко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слу |
а пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} |
аци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака с |
о зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи с |
зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? |
некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно д |
а.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим уза |
чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, зас |
ом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луц |
рати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, на св |
> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорн |
! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече |
атри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часо |
рпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору |
</p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило |
неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и пла |
ас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и |
Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— К |
је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмј |
мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И |
о и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино |
ло наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле |
начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S |
уке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} |
, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се труд |
{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова к |
— одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, |
увачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{ |
Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиник |
имо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} |
де први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија |
и, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — |
и се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође п |
Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Ка |
Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је поглед |
Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи |
иђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјел |
S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „К |
</p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о н |
т’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у св |
рошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? < |
— И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. |
оваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека иду!{S} |
Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрав |
p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу |
ладу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S |
ек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред св |
ру.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте |
ађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му |
ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита |
казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разум |
</p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо |
већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нима |
о нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас |
се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и ви |
што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други г |
е, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси |
ме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што з |
устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их ј |
м увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум бу |
ка рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хр |
мену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирн |
аврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је уз |
драви га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> |
море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше |
вар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломк |
е, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она |
ца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види сво |
ли кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о |
погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу |
на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </ |
шке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на ту |
ди са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и |
>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга с |
— сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се д |
— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за с |
ама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље |
одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! < |
дломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче |
јећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше |
о пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила с |
ети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захв |
засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> < |
апочеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навра |
це, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан рас |
он киша, натопљена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава |
постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на |
да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослобо |
копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно в |
кли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! |
</p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом в |
чи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за |
зе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад |
су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSectio |
ије глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу |
га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p> |
. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прих |
ки живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету друг |
клањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад виш |
прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од |
е...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, |
дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} |
вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није п |
рише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да је |
то не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И в |
> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вече |
разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свак |
енада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живе |
и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у |
<p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се госп |
све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, |
е да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а он |
кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану |
</p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Как |
е га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да и |
а уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла! |
итељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— М |
потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, |
јета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико |
ђарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом ос |
е заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> |
ошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њ |
судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На ком |
руго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђен |
се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обичн |
те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада д |
је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања |
ога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, |
е, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јошт |
ње, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше |
та, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвањ |
списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод |
опру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него одломак Дражице.{S} Но |
S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вод |
и одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази начелник, — него |
омку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични |
помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само |
а се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази њег |
је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} |
мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе |
ијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се ниј |
овима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жа |
до свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у н |
се. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које |
ко навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, |
ндар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским |
добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љут |
На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне р |
н глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше |
га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их је дао? ...{S} Они шт |
у китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти |
от и бахат велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред |
ра, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама |
/p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о |
у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о |
мосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и |
дмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали оп |
игне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дво |
рода исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type="chapter" xm |
ов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самилост. |
— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац |
и?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довр |
повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово би |
једном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу |
у та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је |
ако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви |
тара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да |
ијесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало |
етом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то нем |
од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— З |
{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно |
ашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и срета |
{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не за |
и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове корист |
врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јур |
журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допира |
било икад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је с |
т’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе н |
p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па |
једе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни |
си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси |
књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман са |
то му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио су |
но друго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} |
авали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А |
.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвал |
то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — |
ј вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се бо |
Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки |
слушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, в |
адвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове |
ва што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк тра |
љења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наст |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђе |
звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома |
марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетл |
еда у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> <p>— Ипак, лијеп |
стаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким по |
ијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Пр |
ао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: под |
на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у обл |
и, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{S} Је ли |
чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, |
х тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило |
ајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни |
ђено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно н |
полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и с |
ла да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он |
лици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густ |
а мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p |
одаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он |
} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга |
p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p>— А |
што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку заж |
овори девојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нис |
иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што |
е друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очиј |
ко, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру |
посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена поврати |
ени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује. |
су и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, |
гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласн |
иру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> |
обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном ред |
у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво |
ђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране. |
порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Сп |
анка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S |
} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме заст |
и урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаш |
њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод н |
ђени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је устав |
p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра |
тиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање |
овори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не |
а.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дј |
они.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишј |
лосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учин |
а; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори о |
де, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сј |
и истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И |
рати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Проти |
го неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и с |
лима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели с |
у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе бу |
гу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и |
ко подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земљ |
заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа |
а гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га |
ло води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе |
хвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не ист |
би послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао |
</p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога ост |
; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, |
родни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и |
трајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјес |
вених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше с |
. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрл |
„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа |
> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у л |
исао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. < |
к што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, |
на продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у |
ише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и |
и; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. |
в прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у кој |
ори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некак |
е жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да |
шло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но б |
>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} |
жи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце о |
села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као |
њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се |
живе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га жеља да г |
сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, наг |
рдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи. |
p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p |
>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова сил |
/p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао би |
узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме |
јући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говор |
слућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га ј |
из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела г |
естрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напок |
година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта |
/> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{ |
пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се |
борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} |
о бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гд |
ађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, |
му више никакове насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха |
и пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухв |
ицима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинск |
ни пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим |
има осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут о |
јено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што с |
чину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио по |
/p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити ј |
млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у |
ели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у |
стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна м |
туштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се приј |
му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што о |
јесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњ |
дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба ја |
ахове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситно |
тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаш |
ти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да |
у да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас мор |
екоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; |
горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, |
ље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силн |
ућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу |
апослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени п |
трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у |
све што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дах |
задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићк |
рило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његови |
к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у |
...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А ноћ |
е воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње |
а мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да |
Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама и |
мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, за |
ором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша |
тку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина |
адост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, |
снице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и |
ве јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као да га из о |
пље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху р |
нцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар |
— настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— |
да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њем |
јури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ |
бијаше никакова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено пов |
е храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја ду |
далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу че |
ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећ |
да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{ |
ко узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају |
рљива...{S} Она као да му буди младићке осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања |
во бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути |
аволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана |
и ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се см |
ку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека ч |
</p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ |
<p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље по |
у, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толик |
могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде |
а једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана |
одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осје |
и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи |
<p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти н |
кољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живог |
ве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо уст |
ијекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако |
учио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није то била |
ја у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му мо |
се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат |
лачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на |
тиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и |
мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се пода |
да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт у |
Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се |
лога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и |
онаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да из |
е доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао |
њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да |
ше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — |
ргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а |
свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопће |
а работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{ |
је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му |
S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол ки |
могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што |
штву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У по |
благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S |
њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, он |
ти, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које с |
е до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље. |
ш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој нов |
ило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и па |
ао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица о |
љаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, виногра |
звртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ра |
ор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препира |
S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је ж |
р је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. < |
} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху поједи |
е осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јав |
о у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на о |
тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних |
природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осј |
адах васељене, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом |
ало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерен |
он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен |
њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вје |
потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слик |
ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у |
га је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И |
</p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се п |
p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, шт |
јенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме |
се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што с |
лима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти |
крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце |
лагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна |
p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; н |
не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрес |
p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелуја |
иза вароши; на махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увал |
изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји |
у.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стаб |
ачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Отка |
празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других к |
памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је |
ну даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена просто |
и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — |
се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да |
начелник. </p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Зби |
а се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па глед |
дје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p> |
дижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам д |
т.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</ |
брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, са |
} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведр |
аочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> |
лед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају |
рођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p |
огледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, обор |
и руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста па |
лас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ва |
— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин н |
на.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узв |
да, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа сп |
њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} |
езгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах к |
нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! |
тане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић |
ели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госп |
рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанц |
рије.{S} Опази да је и другима врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једна |
а!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — |
постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{ |
чери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гласа. </p> <p>— Нисте ништа изгуб |
/p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p> |
ата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — ка |
p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто |
вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљиво као она друга два господина. </p> <p>— Ви сте |
, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који ј |
/p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда |
а ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљал |
ан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и |
вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, д |
, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <mil |
унца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене |
и је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и |
одмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — пр |
каше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p> |
го да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеник |
> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној |
е говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у л |
. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија... </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Остави |
—— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> |
ито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам ј |
воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво глед |
тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би наш |
— насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је |
сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младог |
че Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето вид |
н треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта р |
/p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нов |
та била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на |
с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гле |
а?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза |
би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} С |
е умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи и |
секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p |
напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима |
</p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјо |
вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријеш |
.. </p> <p>— А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} |
p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, |
о јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Би |
ијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу ко |
он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!.. |
уре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примица |
ењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је |
ћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — |
ише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи з |
ике доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му ж |
тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свј |
Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> |
осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појава |
има тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, |
а лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштан |
спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} |
{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p |
оље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку. |
ио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да хра |
ажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну |
{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико п |
</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и |
есма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о јед |
град, а из душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне |
p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те |
ј дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунч |
вјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга т |
и дошли до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећ |
то иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђ |
дигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, узд |
журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због |
ри Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, |
док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући ди |
е уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p> |
ице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а кроз |
ође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до друг |
есму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слу |
зало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим сел |
у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји мла |
анство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} |
добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да д |
ува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S |
дао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који |
познате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни |
бијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цир |
чен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обал |
д њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опрош |
ло тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зи |
ве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру п |
ијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину |
<p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико |
овником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повуко |
о мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом |
ужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да и |
је нађе на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио сто |
неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и тво |
вика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја |
обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но с |
шао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> |
, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија |
а нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је уд |
огод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове |
уштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти ко |
> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је повор |
тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услиша |
ику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У ти |
рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се с |
забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехот |
тали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио |
ни држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посј |
и пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му |
глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и са |
носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислим |
S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља |
.{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је |
ма што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би му доносила никакве користи. </p> <p |
а настави искрено: — Ма да је могуће да останем код вас, не би’ вам била невирна, а нећу вас ни |
есту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од сми |
е враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па |
е потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту |
то није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Н |
вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. |
— рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија |
> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добиј |
надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете |
а у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уо |
, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље зн |
ужи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо пом |
<p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја л |
ас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је |
мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као и |
купу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли св |
аху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво |
један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} |
дем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило |
ајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се |
паст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под мас |
обом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снуж |
вори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — |
помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио |
живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе |
да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — неви |
пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка |
дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја |
покон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљс |
ш него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаник |
воје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. |
Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит |
S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне сит |
да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава дарова |
чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу |
осо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и |
м је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде д |
тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интел |
Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдес |
како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одлас |
.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. < |
мјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана за |
зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а |
да!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити т |
и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалић |
ледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? — б |
и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу плат |
претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке |
</p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њ |
двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва н |
. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо кр |
близа тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је |
подар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! |
кисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — |
и, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а |
, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и |
својило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из ци |
ћи му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек кад |
поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавик |
нте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми помо |
а их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри |
еде уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто |
p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском |
јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља |
тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{ |
смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је |
Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си си |
>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави н |
вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечер |
зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Ј |
свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се ди |
, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, |
гло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам.. |
ло! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда у |
ећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилаг |
ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је |
>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, |
приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нар |
су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и з |
јећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к |
а на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први у |
зићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе |
је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли |
Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, |
и сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљност |
не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче |
гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Как |
</p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете |
било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> |
p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика |
тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највећ |
тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђ |
<p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада |
Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се |
, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кре |
н да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Прос |
куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смути |
те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му |
На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су |
а не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже |
p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по |
о селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на |
дној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред |
овара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Ив |
>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтј |
чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одгов |
Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после. |
Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвест |
ате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и |
ду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти |
у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали н |
ма је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу ика |
<p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако в |
>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави с |
!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге по |
Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. |
>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није |
оздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ч |
з црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се п |
имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му |
страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, ј |
оде.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и нам |
ction" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча |
томе лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за нау |
ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде |
о, међутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, |
ите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p> |
хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго |
и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по с |
Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрован |
</p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вадио службен |
ђе пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стан |
завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље |
уд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакну |
</p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сја |
во није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу п |
Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође |
аше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да поч |
понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и пр |
</p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Докт |
оби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у |
им би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се пор |
сту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуч |
ежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не |
а њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред в |
згрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, |
заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељ |
ога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређен |
а сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу се |
ћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо |
? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није н |
клоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погле |
сти и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На |
му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. < |
у крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p |
гнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне зву |
о се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што |
бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази пре |
изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p> <p>На з |
то дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек нази |
а: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ ст |
.{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебел |
врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— |
укопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSecti |
е диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слик |
н и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући у |
елу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач |
обудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави |
се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех |
оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме... |
ле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p |
ен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зу |
јеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих тр |
кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде |
живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језик |
шчекујући одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му с |
одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о прав |
S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју со |
ђе с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами |
мо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} По |
гањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан |
тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, |
омишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо |
<p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља |
новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелн |
аваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га |
ка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ |
њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, п |
p>— Лијепо је овако!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несри |
има наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи |
— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, |
е сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате с |
плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, М |
оплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и |
и. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац пл |
— опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сут |
</p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година.. |
гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није бр |
Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добр |
цима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце |
о стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болес |
, да онда наново лакше наставе. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љуб |
ци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га от |
о...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, |
{S}Наједном изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху |
д обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје по |
о да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјев |
дину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. |
о.{S} Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјеч |
ете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених гран |
</p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и |
асом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </ |
нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљив |
.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И |
њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу |
утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у т |
у. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је |
чити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и |
по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички у |
S} Дријемајући, ослушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не |
његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облак |
аље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи при |
аје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи |
орчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешт |
јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, |
а их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така |
ин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> < |
цима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мо |
их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око зно |
а им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече н |
а ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако |
иста.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} |
се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Ка |
у мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи остр |
вити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио д |
ле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тр |
коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни |
није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике в |
ов. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја |
знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда |
е га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда за |
, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на |
ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори ми |
лекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину круницу“; други одговараху, а та |
трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањ |
} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст |
итна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, |
к сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла и |
га дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио |
и, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа ј |
јих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда вра |
лникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неко |
дећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлого |
, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише |
<p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на св |
ти, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> |
је га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „С |
а! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flot |
утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехран |
не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаш |
ао узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако та два крила |
сте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија |
аче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се |
ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S |
о се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., |
и сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаш |
у и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бија |
во виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} |
<p>И доживљаји од онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове |
тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено |
бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у с |
су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним |
р овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> < |
и.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} |
јешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као п |
ним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зн |
> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} |
} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец |
јећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У ва |
Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у ње |
од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млиј |
астави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и превр |
се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано |
о рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тај |
м се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мр |
е му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да с |
еда у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошко |
около заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У |
у мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ |
мицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху прв |
вао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p |
престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме самару са блазино |
се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политичк |
ише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, но |
се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет |
грљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку вољу на |
{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове. |
што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живц |
на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није н |
учници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Т |
Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол |
ли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер к |
погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да ма |
и бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би |
рама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућ |
Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелник |
бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{ |
чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше |
ка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у ж |
ет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови |
попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опо |
и Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! |
ци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. |
виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Диј |
м говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач |
кон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок криж, иза њега кор |
да све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећ |
и, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између |
и свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли |
о је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Ив |
у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара листове и одуље омоте, из којих је вади |
еч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што б |
а за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине.. |
али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се |
раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, |
; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, ка |
и доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— |
<p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић на |
} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па ув |
тут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S |
у се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њем |
крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио |
разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чи |
врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти поми |
ц бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг сино |
му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му буде лакше, гледа |
p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић |
амукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, на |
о соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не споми |
пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="su |
— и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбали |
да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљ |
двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорн |
ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </ |
м није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ |
ајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговор |
ође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p |
је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој с |
Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> |
ини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, |
овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутр |
м уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку браш |
макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос |
. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срц |
е. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, |
по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћ |
вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p |
одне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тиш |
p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му |
е на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из сел |
ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себ |
о што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу ж |
добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу о |
е га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. |
живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер жи |
ијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако |
</p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљ |
p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њи |
начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега |
и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Хода |
е озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан |
љиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надах |
не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући |
ићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам |
жели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, о |
одно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Ни |
p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превр |
ј час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљево |
.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у в |
ља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањ |
<p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обас |
влачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Мар |
ија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чи |
мијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што |
{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеш |
/p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди |
удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буд |
пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</ |
</p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да |
плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми |
изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини |
си му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад |
огледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би пр |
а се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа с |
е, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га са |
; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посв |
ј пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... < |
а у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — |
ило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите |
е у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће сило |
а... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле |
чива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у |
се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, |
> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто мла |
<p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице.{S} С |
озната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чис |
расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зној |
сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно |
подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Бр |
’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смиј |
S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноста |
. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и |
: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и на |
личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчин |
ом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога |
азговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p> |
а, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може |
егова живота: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се |
отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и потку |
наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И о |
аја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи живе, онакове боје као ш |
је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и |
једјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и |
p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! |
атио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{ |
вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, к |
ледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њи |
ладићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дј |
..{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никаков |
ирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, |
и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. |
е, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> |
љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња м |
ед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као |
ла, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p |
цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљ |
о до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене р |
ријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! |
> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши ј |
о не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и н |
и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Ив |
налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе |
. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би он |
бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размаз |
оразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свиј |
екати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— З |
наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом |
ну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз |
се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина њ |
на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да са |
чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно |
примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели |
ше се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво |
че јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, |
— рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед зем |
е свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широ |
кој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, |
и штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се |
е к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} |
на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјево |
ло лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим |
е још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и |
прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече И |
леда га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је оком |
се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и т |
леда кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — до |
шно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је |
журе с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио в |
оворике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </ |
ом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неуси |
њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што у |
</p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинил |
Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече н |
ишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стиз |
} Бијаше му додијала врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га |
лутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она бијаше као вјесница, као нека копча измеђ |
аглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да гр |
аше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио с |
— рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се |
зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочек |
к, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи |
примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала |
свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју ду |
а тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавај |
је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у |
— обиграваше око њих навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> < |
човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун |
н том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осје |
<p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер з |
у откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S |
се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну |
ређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог |
се не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и друг |
тави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, |
на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их |
ће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, |
до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним ми |
умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље љу |
ога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> |
рислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од тога к |
душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде |
<p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа |
анци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} |
пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из |
осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха |
ао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, о |
тежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа д |
Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугес |
<p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и |
ту дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно д |
ји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени пог |
и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} |
ар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечан |
еда напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му |
што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би с |
та засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина |
смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, |
<p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у св |
није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће д |
један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај |
и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и зг |
одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова |
к и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, г |
јаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазг |
овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно |
н јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мис |
а се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда |
ного свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </ |
Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је |
који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} |
о је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем ј |
му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је она била благода |
м часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> |
...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за |
ка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Н |
к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда забор |
дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не п |
топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега иш |
и што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он н |
ction" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве при |
во униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. < |
еник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке |
е изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. < |
<p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из |
е живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје |
дити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не од |
вам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно |
што?{S} Не буди луда! — наговара је он, очито је немиран. </p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бо |
драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће |
но одврати он. </p> <p>— Никада нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повра |
ни дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина поху |
би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фа |
</p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и бра |
и! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! |
позна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! |
ода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође |
ије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек шт |
у.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. |
умњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте |
погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали |
ему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, |
епо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. |
млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p> |
улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступ |
е мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} |
Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сјед |
за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је |
ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћо |
ија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} |
</p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — |
он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи |
себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене ов |
у погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чиња |
и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што |
црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају |
себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац поглед |
они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— |
лиже грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то |
, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{ |
ло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјени |
анка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароб |
p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — |
ље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни. |
ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио си |
лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и м |
ге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити |
м.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре |
А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове огра |
асније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пуш |
— Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, о |
м— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, |
х ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељ |
уци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друг |
мије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љ |
бијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и сил |
ђе до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— |
зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} |
а. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, вис |
ојбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. |
се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак у |
биља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира |
— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по |
глу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нет |
јено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки миш |
давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина |
и младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак |
чекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом... |
а се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — |
рна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Бра |
</p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је ду |
к показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одије |
и му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар |
ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из бл |
крену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа |
! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! </p> <p>— А |
и Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а је |
ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се з |
ља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико вр |
се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брец |
м животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— М |
ижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не остављ |
м цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времен |
его прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> < |
акла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и |
ља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне |
и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од п |
ље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се у |
ебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе |
одвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо ум |
н, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпо |
му. </p> <p>Иво је осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и н |
смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије |
ик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати |
</p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не м |
му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно |
овећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{ |
начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу прот |
н, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се ди |
S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља изд |
се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, |
садно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у зна |
оваца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати н |
странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да |
Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда |
; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене |
хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у пого |
!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на ш |
нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голин |
сто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других |
тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умире |
се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Д |
остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку |
емо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их |
љење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћут |
застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта |
н по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похи |
лило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју со |
о му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш |
. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чи |
јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилош |
ницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскр |
е.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, |
нога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори оч |
а разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А б |
а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда |
<p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу |
љиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе усп |
аше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст |
што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. |
! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари |
на стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужин |
прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду |
} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оста |
Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракам |
оју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стан |
и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено нап |
то чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p |
нцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће |
.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице. </p> < |
ајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобр |
пори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по по |
.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање |
једника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. |
главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он |
сјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. |
се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налиј |
Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прам |
лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p> |
Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за |
е писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мисли |
од стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и в |
ого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеница |
ти се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него |
не низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разаб |
а. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих... |
дан за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Пос |
ешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогн |
лаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, час |
и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . |
те. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог на |
ш.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није с |
лаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежац |
угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете |
Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићи |
азме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он поче |
ар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље с |
бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друг |
дости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијес |
већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пи |
х нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чуд |
ихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни мог |
те како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни |
је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидн |
у се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је сила |
ирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши |
аве посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их |
се“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па загунђа: </p> <p>— Лако је за њ!...{S} Да би онако з |
егова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, |
писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приу |
обро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврд |
ори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} А |
о ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </ |
а?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! </p> <p>— О |
му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ет |
ма сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, н |
младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се р |
во се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Ка |
за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је нај |
хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — |
е.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у |
ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо |
хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> < |
у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди св |
и живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је |
н сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— |
ћи у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су си |
је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. |
, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ |
као да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <m |
{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће цркв |
на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постав |
ико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Јед |
ајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите нев |
И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и друг |
их навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере зе |
су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко п |
икад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по |
бо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Изм |
урно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спари |
се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво |
вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто нас |
позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво |
сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да |
ом.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело |
а је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ |
тлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио |
е.</p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што |
гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се |
иши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просу |
Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — З |
могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ч |
S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> |
гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — |
ором звали.{S} Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! |
<p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Ант |
аше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему |
е испа...{S} Ах, да је мени онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидо |
лио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p |
ако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Ју |
е уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и повра |
у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска б |
ћаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и прос |
с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те ј |
p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} |
ишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а о |
} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те |
ти! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да |
с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим н |
} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, ја |
<p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. |
кон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдем |
е је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што |
тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> |
и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто дру |
лешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „по |
.{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онд |
трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас |
новник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанс |
ајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја б |
ећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Ова |
> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их д |
авица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Дош |
ти Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу б |
а њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве корис |
гу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, |
/p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о ж |
и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дош |
Он је обгрли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, д |
е у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника) |
докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у со |
чим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче а |
уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневе |
ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина |
Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста |
!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, |
му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос |
ади и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови |
тарац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — |
а би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— |
<p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику |
а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа |
епа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године д |
ом дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их |
оји су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у стар |
едаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима |
д, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једн |
ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он |
но... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озл |
гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у кој |
дбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очиј |
до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p |
и му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као |
а у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на пам |
и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа но |
уди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толик |
ио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пус |
{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би |
она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — |
и да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доб |
и облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p |
пај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од |
гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> |
хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестиј |
љиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.< |
е усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт |
ако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани д |
ић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да сти |
и котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и |
ницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и поч |
Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите г |
астресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прс |
— рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се д |
> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити |
— осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте |
и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању с |
p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само |
јбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијел |
може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} |
нањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за преком |
и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту |
Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки ста |
и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека па |
махове застајкују као да ослушкују.{S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, |
уља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалош |
са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једн |
ју и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први п |
говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се п |
ни звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа |
осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у др |
iо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућа |
вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да останем код ва |
одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у с |
у литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} |
А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо р |
о бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш |
мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} |
притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ |
— пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам госп |
што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да |
хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад с |
еђење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема |
мена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строг |
ао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано у |
<p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће |
p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p |
лабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и |
и.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад |
ават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у |
и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће с |
S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младом |
— рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кро |
ћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Ради |
кле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— |
— замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ће |
</p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, |
е нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} За |
а?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од |
е и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба |
о је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да |
Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их |
и одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и преда |
а бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њ |
провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— К |
и? </p> <p>— Нису до октобра. </p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташ |
— Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; н |
Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и |
, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву |
p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти |
га, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто |
Не ја; мислим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја |
И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну пос |
те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогн |
е хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од о |
пали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали |
S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он јед |
да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрп |
</p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сје |
ат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се |
трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p |
к нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Ју |
исли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што |
ен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету. |
иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је млади |
испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на вис |
и веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас |
, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман пог |
е у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} |
ладић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Нем |
S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је |
мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге |
>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се |
Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти ка |
е...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мор |
имам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и п |
е“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули звани и непозвани.{S} Људи на |
и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, |
ра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка к |
наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако |
ила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у |
а прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите |
ане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у |
морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управи |
— потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није м |
ч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идем |
а дала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Амери |
е и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p |
још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади |
ту, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на |
у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића |
— и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{ |
ају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку ру |
{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла |
ок најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га с |
артијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад |
ојему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 |
ечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се |
а кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије до |
несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да ист |
стрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> |
}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на |
еки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са |
а гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На |
не удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, ње |
е што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их ј |
ако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </ |
пне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљу |
а по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али са |
вонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; и |
их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по обичају пр |
земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља |
на што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ос |
Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрве |
о ослушкиваше неколико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова сп |
о, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је |
смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, так |
у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се |
е надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „С |
а киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат |
орово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак |
додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово |
олико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у мир |
злагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећн |
отивној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из |
ваца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што |
заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је |
но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа |
у га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога |
ице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године с |
адњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јема |
м крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он |
опаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста |
ом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше |
уто имућству неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, о |
и и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језик |
и другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и глед |
се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то |
оји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, крет |
<p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави |
ђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је |
е на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и пр |
момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер |
воје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узм |
и управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се |
ца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз |
заспи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вриј |
Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p |
о, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже реди |
роб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p |
ћао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се |
нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увиј |
его да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња |
осиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и прода |
ову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не про |
ко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам годин |
тно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спр |
гој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по мог |
орини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако |
вјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек ш |
е.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме |
да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, пола |
иједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с к |
ељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз п |
и другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и о |
Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме во |
да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док |
тношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око де |
гдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би б |
ћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па сп |
лико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држ |
га јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиш |
p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећем |
маче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац |
ћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашири |
жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. |
а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у |
дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се П |
оће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто онакова какова га је наша |
ву неколицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од |
.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} О |
суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаш |
оши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до |
јелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу |
м свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све |
ак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски |
не... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гла |
ујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у др |
неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} |
.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у ж |
покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе |
е обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — ша |
гледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и усп |
олико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својо |
а му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли |
} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с кој |
оро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у |
акојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по |
{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S |
ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узн |
p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехоти |
ма, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је с |
оши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p |
говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени |
оје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде |
а њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва из |
е, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем |
вршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плити |
ље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, |
стина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјет |
</p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Нем |
ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у с |
</p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза |
се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о |
јде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и |
ик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али |
евољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p |
го да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тоб |
боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</ |
иће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече |
аних гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, прашта |
ашу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Мариј |
тпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истисну младић и |
ови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} |
обалу, море жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и |
орно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек раза |
вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле |
задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистр |
да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено |
а.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину |
да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће |
емо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S |
је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> |
навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви |
од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> < |
да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно з |
му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А з |
ам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на |
и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци с |
а, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! |
о! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамо |
е мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тј |
одивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, уз |
е, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p |
га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закруж |
лео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немо |
криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете |
...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Ј |
њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, откада га |
в бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу |
е био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — |
а видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му за |
се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече |
земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На |
отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а најв |
на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње треб |
, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајс |
ну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приго |
х цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива с |
труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} |
природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само д |
оваца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу |
там рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелни |
осматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада доса |
пиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом к |
верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што ка |
љиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су |
и. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом по |
понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже с |
акле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је |
ре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути |
ца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и |
ина служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помис |
и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешт |
И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона |
у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} |
на исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се |
орак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди с |
ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. |
н.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говор |
вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш |
Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, |
а, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је ост |
час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам м |
је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њо |
о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он н |
ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не знам з |
ије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не бе |
на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни о |
е по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, |
у! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари |
се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p |
Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред |
знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га |
3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p |
реписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бр |
емља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не ра |
земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом |
ри дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и |
риба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> < |
тари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твој |
вишње. </p> <p>— Не можете ви к’о ја! — пецну га дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. |
p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а |
дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам |
стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и |
у се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме |
{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрс |
Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p |
амршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег |
вога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше |
— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> < |
а четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучили |
не лоша за наша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Оп |
пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договор |
ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>До |
оћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не |
. </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он облов |
</p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </ |
вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједни |
</p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захв |
> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га |
ада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити |
воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну |
чима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма сва |
p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разго |
Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве |
ним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не ти |
црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! |
<p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диж |
пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећ |
море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чи |
ло и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже |
и чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено удара |
ц. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, бр |
...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и |
их ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога |
е се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да |
мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад тра |
жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одз |
ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и |
о дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу |
говарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угро |
самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се |
ави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца |
еш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам п |
дговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </ |
е донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на |
уше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и све |
чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> |
а, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњи |
ди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку б |
уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речет |
ма враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим сто |
.{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угл |
све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се |
вари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не п |
све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод |
огом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стиг |
се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! |
е! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник |
<p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — мо |
оли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, |
ам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. |
одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека гред |
га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је ро |
ало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Вид |
?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зг |
да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће о |
за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процеси |
паде у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла.. |
х породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућн |
матраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у се |
е налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— Дак |
приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиље |
аком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаш |
гале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаш |
ој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око ње |
е посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочек |
во писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бив |
н одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два л |
ој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби |
гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и |
<p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} |
ељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана о |
е! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> |
сом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пр |
иђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу некол |
азите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и оп |
е начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: |
ке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се до |
— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихо |
надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Ул |
/p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, но не |
пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли |
иже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, д |
ана иза Катина одласка добио је Иво два писма из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне |
Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га. |
в, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља.. |
Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мор |
то се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, прис |
у отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> |
<p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да из |
сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године |
мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широком |
е права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни |
у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебе |
ој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад м |
смо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се |
пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је раз |
се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све проч |
прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, ка |
шли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма |
ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па он |
овор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се пр |
се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разу |
днога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком |
Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све |
ила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се |
, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} |
ени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не м |
да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у к |
дна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Ив |
p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из |
главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! |
рекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одг |
дић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеје |
: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из др |
други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p |
рдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча |
ажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури |
е трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} |
<p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море ка |
те: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши шт |
у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем |
ра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мр |
и?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу с |
га доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... < |
>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који мо |
</p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за си |
. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био |
’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге |
.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се ст |
буђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припа |
чај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом ву |
и га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника лугара Крњу кад је |
.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се о |
за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мис |
слабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице |
— Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се |
писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{ |
, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. |
с ни било! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан. |
тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко |
сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> < |
а... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је ста |
нога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјен |
а да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја |
дје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? |
ка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отс |
од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јуре му пише: </p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Мој добр |
ене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} |
м морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа |
наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље в |
а: </p> <p>„Немам времена да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас |
же се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга ј |
га нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, |
рицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке ми |
у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза б |
жио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјес |
висок криж, иза њега корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамен |
! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — |
с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше |
вот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, ми |
јкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу |
во гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес |
њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што бес |
а, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гр |
агано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једр |
ровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у вер |
досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага ки |
/p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићк |
о зазвечаше мотике и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да о |
им селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, Иво их остављаше и в |
почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселиј |
и — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним ми |
творито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани св |
а, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле мил |
грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше |
.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он п |
било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба из |
светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога ју |
о је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нема „грдоба |
даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлос |
а махове застане и запјева једну китицу пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мрша |
> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјес |
рски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </ |
је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село м |
валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо |
<p>Иво захвали, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју |
хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац пла |
и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обра |
ајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод је |
ним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се сп |
брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>З |
би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отс |
посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p |
полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га |
да бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљес |
ати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бој |
p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Мет |
, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Бо |
ки вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића |
арине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још же |
ко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети ње |
лошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићет |
е свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод м |
е уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на нис |
тавља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. |
На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове |
очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; по |
ва баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им |
оше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у |
е се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, |
ђи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p> <p>— |
; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој |
у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако д |
ишту! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах |
ијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажн |
непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи |
воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> |
<p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједни |
идне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, |
једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелн |
{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те |
пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за |
ка!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући |
се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву г |
онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но |
p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свј |
вљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија |
<p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су |
се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> |
{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и жи |
, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више |
риној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјеш |
му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече |
де Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прим |
с... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас сре |
ави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </ |
вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће |
га рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се п |
е наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; з |
он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим у |
и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу?!{S} Немојте невикла гонит |
а ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из |
то кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по су |
Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се |
у није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не ви |
и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово |
мо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакр |
ру дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спр |
Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи |
дмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти ди |
брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А |
>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> |
се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Х |
и, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову |
и ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и |
на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако см |
е.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јур |
нам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, |
и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p |
Боље је да добијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека |
вој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противи |
Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала |
.. </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </ |
суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један од њих други, сув ка |
јатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p |
, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!.. |
ћу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањ |
S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу |
и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор |
аринарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — в |
S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> |
рио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три го |
ло подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ г |
јор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p |
се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би стара |
је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колик |
— јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чи |
ини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је да |
ако: „Није моје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Про |
иже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p |
есет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p |
ко је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војн |
Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча |
част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима то |
чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене ра |
руги, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље |
учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но л |
Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p |
ујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} |
уком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на |
же и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Пет |
је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> |
о у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, иза кога је још тек уск |
адала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му ј |
ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне |
и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале ја |
но цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и жур |
с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и |
</p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му |
стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони д |
ао да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра |
је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах |
меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годи |
и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене кос |
ази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво засве загрне но |
да пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђ |
ра чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— |
</p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласо |
.. — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гу |
ти. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, |
није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на |
о и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — |
ко рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што т |
з одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мир |
рана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија |
— тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, у |
нама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше |
љена земља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, |
е.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе |
сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низ |
ђарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је глед |
диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио г |
е капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом ду |
пи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! |
а лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. < |
ирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други |
их руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте д |
или! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде |
ла се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак д |
ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се с |
аџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не наљезе ни на к |
аборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи |
ас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога |
it="subSection" /> <p>Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио |
њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у ко |
а сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка |
у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па с |
? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча |
="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако |
код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, за |
„морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистиј |
југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне |
еха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној |
сјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избиј |
стрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврну |
реко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како |
ђу чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се јед |
, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p> |
е му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </p> <p>Иво за |
p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађари |
о магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и |
моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, к |
n" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве ц |
зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његов |
нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је |
пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река |
те не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустит |
ке каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућут |
, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не прити |
ецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Ј |
пире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жубо |
страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила. |
игентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соб |
ладиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно пошто |
опна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једноли |
ебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. |
окатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} М |
ури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на паме |
> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра |
Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Пром |
лише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је бли |
аступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са |
ар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамо |
вјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у |
угаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, |
ога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, |
— иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и поглед |
н, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њихов |
е сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Пон |
није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај кућ |
осподарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што с |
ље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмо |
>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе |
стајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила |
— говори на вас глас ника жена, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је уч |
оша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} |
се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — |
а и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла |
наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и |
ви у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош. |
— И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Пр |
ао нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— |
суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p |
, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола склени |
ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} |
након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p> |
вама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућуј |
ом и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p> |
а му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли |
њу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из кој |
к јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезн |
/p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> |
прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила с |
агрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледа |
уђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање |
p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега |
у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици. |
жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуц |
и и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у јед |
љи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S} Идем |
исиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>И |
е, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену ци |
з икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штет |
ћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соб |
бу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је |
} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита |
, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, |
о најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, зам |
е невољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Д |
у’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина пл |
ра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причиња |
новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху с |
>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђ |
радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе ста |
</p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом о |
дала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је на |
...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирн |
ши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави |
у од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити |
шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... < |
обличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа са |
поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извид |
да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, го |
управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому |
ором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га д |
у.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загл |
е!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђ |
иње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада измеђ |
У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари раз |
ана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се ку |
благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини раде |
сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице |
сту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исе |
е главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. < |
е кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главам |
учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече сви |
уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио |
{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде |
аћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p |
у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци м |
стицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он |
ућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пр |
шава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — |
ва, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило |
џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, |
<p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга |
>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Р |
Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјеп |
пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је с |
.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, најед |
над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећари |
спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча пета |
а није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загони |
; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране ц |
а иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунц |
е и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по |
исли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим |
билатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спок |
док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! |
вјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одред |
ргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше м |
два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — |
али винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга |
Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. |
чму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људ |
у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру |
а, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам в |
, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </ |
ражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово |
узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе |
не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно ш |
е више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди об |
о облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снат |
.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену пут |
о други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не |
Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете |
одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од по |
говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим зјеницама, надода: </p> <p>— Зар |
језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљив |
пивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. |
море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чако |
ајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако |
Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратиш |
ни; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда с |
шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— |
иђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете |
знанцу: — Молим вас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p |
сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у њег |
валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкр |
<p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Ма |
Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остал |
и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и |
ком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и оби |
до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави |
у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, |
карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је |
. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо при |
, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет |
повиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо |
е када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори |
ече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти |
Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> |
. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расв |
Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и за |
путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо |
се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и д |
одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, т |
о, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењ |
азна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу глед |
к!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла |
судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирил |
рака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га посп |
тника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред |
љало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароб |
не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на ра |
ва — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —преки |
лих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као |
адвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, ч |
Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар |
поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се |
е дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду на корист оних чи |
море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и с |
облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра |
ати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{ |
јор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и заста |
одрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се уско |
ине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срц |
нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће врим |
S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили ок |
хар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форин |
уду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим по |
која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално по |
ло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаш |
има, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га ниј |
и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо го |
паљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које м |
р: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђа |
е пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме поса |
и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он |
дговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихо |
таде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридић |
е и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на посте |
да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу. |
буђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му |
неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се б |
оју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама |
не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде п |
екога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше друго |
вјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина |
ић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а м |
’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад |
рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их приче |
окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Је |
ало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, |
латит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога праг |
ст.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} |
зује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </ |
се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — |
ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? |
ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— М |
рама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово роб |
у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љу |
ас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњ |
из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише |
една до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворе |
<p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један друго |
дић, обрисав марамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За |
ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогле |
претно на њему клима. </p> <p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу |
та...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду |
>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрос |
ги мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви |
ку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једно |
и се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младић |
часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите |
искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p |
p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу |
илост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји |
>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. |
и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу |
ст.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибр |
/p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, см |
.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сј |
вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" |
ска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијел |
опле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у |
ијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала... |
Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова нес |
шља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} |
му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p |
ије замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се |
јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи |
првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потр |
удио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло |
му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају |
<p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао кл |
и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за други |
без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио с |
} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче |
ит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>С |
оза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући |
тај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело |
</p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи ог |
урио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме вели |
м неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref |
мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је нес |
игне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу |
неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога сел |
у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone |
сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S |
о сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господ |
изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу |
е и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, |
чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чист |
како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{ |
од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се. |
вши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас! |
. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSe |
штима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вра |
p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Про |
крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посмат |
исе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш ш |
прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје |
е и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на друго |
ачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовоља |
иже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави под |
> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срил |
се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у |
за исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше д |
а свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике |
је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, |
отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p> |
обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вин |
ви Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јур |
ац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист |
док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да с |
пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва т |
рнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навик |
јици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се о |
еши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га |
се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, рас |
далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p |
иде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; |
.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да ми ви дајете? . </p> <p>Дј |
овали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из други |
има. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— З |
азговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Нико |
} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да с |
трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано |
рапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа |
расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире прек |
се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и тр |
а изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум |
на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког обл |
; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред |
јетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и п |
онко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p |
, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p> |
а, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Исп |
ужина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће |
— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S |
старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— |
во ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, напаћено лице |
с ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду |
вади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручав |
х трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу |
добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над поноро |
других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им св |
ашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пош |
ћи како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла. |
— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам з |
а по ноћи пјева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и го |
еље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о |
сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једног |
ивот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху |
т. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамен |
ура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p> |
, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који г |
</p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио |
дрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} |
} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем п |
за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озб |
тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, |
ва туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, по |
но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како |
збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних |
уђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{ |
а вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се д |
овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча |
кад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но |
начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би врије |
зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче гал |
етника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али св |
ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — по |
а прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато |
е чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи |
поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен |
сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво х |
гу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунц |
да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, ви |
Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђ |
авно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше одољети |
межурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се т |
равитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, |
нако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли |
га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља с |
гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама с |
покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца с |
ком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта |
је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његову руку, тр |
ћи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} |
о ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— |
и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка по |
аш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јав |
Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра! |
ко као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде заг |
о у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа |
она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико даје |
му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода |
гледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — к |
е наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? |
а пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви |
сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— |
леком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем о |
ретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уј |
>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа |
вако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми |
енога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрес |
е, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути с |
Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> < |
у свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна |
— и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, д |
spraktikant</foreign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> |
овори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко |
ијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, |
ви старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не |
S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко |
за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Пет |
<p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онд |
>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се |
зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{ |
у одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Види |
/p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно |
ко, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом |
Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подб |
ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... |
се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и п |
азгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанс |
ама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите |
даље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> |
заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек ова |
{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздрави |
авоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ в |
очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p |
главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам |
, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се о |
дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опо |
ао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собо |
начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају |
p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац посл |
Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно как |
мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — про |
иш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се труди |
анас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — |
ало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да |
у трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И |
јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи р |
о! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осј |
очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном |
иера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја |
иде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво у |
пије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође |
</p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{ |
војци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. |
гате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, засти |
дрхта, па, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрп |
} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро |
с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили |
мичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно |
у—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich |
— одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; јед |
ко хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? |
ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, уг |
, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између |
а сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се |
откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно п |
очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да она клима главом, |
д мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва с |
нај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин о |
руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила |
ило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хт |
зима; густи зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше о |
{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживш |
и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима пр |
бина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти |
ужи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S |
је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи |
дмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{ |
и ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </ |
ојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шали |
збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка с |
а бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао |
отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију. |
ри неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не прого |
сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p> |
под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога за |
а груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лиц |
</p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се и |
>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, |
дно је и неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, |
посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опаз |
p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, н |
Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Мла |
мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је |
у. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настад |
зину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој |
ду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! |
лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p> |
да гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства са |
даше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} |
гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, |
ји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвје |
новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели |
аном.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одм |
<p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. < |
промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора ш |
зиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забру |
час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и |
е је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између ста |
>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у |
чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га |
е тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између д |
у.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше на |
знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на о |
} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду |
<p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм |
од бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да |
се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господ |
а и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, с |
оме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се |
оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако не, ваља намир |
није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S |
погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга е |
је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За по |
. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! |
слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима м |
е, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво |
и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. |
одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова |
аза прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — од |
1_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Амери |
</p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају св |
а улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попођ |
о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако |
ри... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, ут |
лањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи д |
} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни до |
добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било |
успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече |
на бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји |
.{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз де |
по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају |
S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новц |
љи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није |
едва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p> |
ово га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако ка |
а...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> |
ваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бу |
.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! |
ем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма |
p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи |
пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак п |
с јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству нек |
окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа |
јо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к |
азећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци |
но пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи |
сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Г |
>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу. |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у се |
даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Ив |
за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите |
е ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку да |
да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не б |
и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у су |
љубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго обл |
својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с |
нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај д |
је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milesto |
гдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога |
створи очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхта |
ат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше |
очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У |
аше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — |
души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. < |
то у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем дано |
м радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и |
ново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се |
и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и вл |
рској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечер |
о... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји жив |
ице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељ |
долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и п |
отиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига |
ић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким |
иљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, |
е посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једн |
и женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но |
о, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза |
и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше о |
а прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и ш |
раву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p |
пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружи |
јетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек јед |
па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Тр |
још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога |
ој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему |
да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </ |
ат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје |
њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — |
ије примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле |
м мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по чети |
{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и пог |
на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, |
ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па му падоше н |
вјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. |
претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> < |
ече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се наст |
: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана н |
раже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се |
има отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, |
заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се |
а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке обл |
тих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; одне |
о продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он |
} Ено и начелник говори да би га ваљало подигнут’ до 3000%...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише |
ви се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва под |
дмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потр |
. </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није |
а, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, п |
пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опр |
аше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и по |
о мукте даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када |
тковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к врат |
мен. </p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресв |
ави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p> |
<p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући одговор. </p |
ј помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као |
долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, б |
ну! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мисл |
нику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, |
морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом изв |
дају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; глас |
си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад |
пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па |
а би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примири |
а прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— |
ошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Ив |
у ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за н |
по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А н |
у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опо |
ве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осиг |
дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — |
спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи |
</p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени нова |
ло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи по |
ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац |
бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио |
већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни |
— одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворен |
из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наобла |
јући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури к |
</p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бија |
нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ |
то да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хт |
мерике.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно о |
е корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене пра |
} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С виш |
трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p> |
чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонил |
ље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на п |
</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнак |
Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хл |
и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> |
о обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причека |
уке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у сво |
равити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи мо |
нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замиј |
сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијел |
понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба с |
збиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — |
, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, |
те. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је жи |
му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћ |
/p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвије |
а...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдн |
ка. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред оч |
о журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд |
проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскр |
Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајку |
ропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавје |
е трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем. |
се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} |
собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и с |
ало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да |
а улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупс |
.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу |
хватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мра |
ек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од |
/p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести |
е Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} |
ијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топ |
ли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутова |
а догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И н |
м изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хт |
ине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара |
, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у |
ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, |
она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило |
ан...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </ |
орит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је к |
лога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> < |
ад простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући главу к листу и н |
ј уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена |
и? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпос |
да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше с |
у контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је мла |
донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но |
роз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, |
ши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — |
шају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вј |
упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена биј |
гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.< |
о! — говори доктор. </p> <p>— Зар нећеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, |
па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоб |
к и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша о |
оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вј |
их, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га |
и му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша |
о је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По под |
а сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пиш |
а овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на |
} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — О |
араше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му |
мири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћ |
амен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу |
врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на гл |
иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у про |
пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје |
рити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потр |
утање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре |
одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, от |
о, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут |
унила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висина |
e unit="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим пу |
, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек |
имо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брат |
у „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу |
му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} А |
се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори |
вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је би |
уги пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се |
изавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази. |
рзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати он збуњено и по |
т, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи |
то ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец |
ти. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. |
па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — доб |
внога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, до |
ија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита |
буђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и н |
— говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види |
ме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — о |
дје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док д |
слагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Н |
и... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да |
еднако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, об |
е! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p |
дје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобр |
мијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Г |
им замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним бл |
утња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и |
руге, мора и насилу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе |
се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посм |
ућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стол |
— Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, |
тавши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још ш |
одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по ко |
е! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто нам |
младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни |
друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уре |
>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друг |
милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> |
је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човје |
це насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљ |
>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— И |
е диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— |
ишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали |
е стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је |
оло, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве |
/p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p |
у, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу |
намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на |
е се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада к |
Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је доли |
копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад |
емо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабр |
ажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са |
ју на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чека |
аљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре с |
, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек при |
ивота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задов |
одности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати оних сласти |
иљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучи |
ротумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће прости |
у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницим |
роме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исп |
питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безн |
а ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p> |
и; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом |
ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ход |
ишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене |
мо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао |
е тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољс |
у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелн |
</p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и замаче на завијутку кућа, између зелених масли |
а што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> < |
Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже |
ши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit= |
држи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне |
ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају |
{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њ |
че им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим живо |
чано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави |
о; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="sub |
а негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од |
ече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Д |
и за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до пото |
и, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село |
гаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне каване“, гдје је имао да се састане |
замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} |
свијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодм |
промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, |
атише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије. |
јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се |
p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај |
схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а |
чно и љутито. </p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему |
што буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су зн |
гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од ка |
ице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза |
то је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Је |
а друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по спи |
бирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тра |
друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, а |
Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки |
сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист |
пну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <div type=" |
ор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде нигда н |
до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријеч |
шло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p |
е.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су оста |
г одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило |
{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег |
увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао |
<p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из ува |
ђе у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> < |
</p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова с |
од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p> |
шло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу р |
м Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бираним ријечима, ист |
ачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље сто |
oreign xml:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдем |
p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздрави га и пође к излазу. </p> <p>— Бог! — одврати о |
на их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу |
ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одговори Иво и |
р—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор |
>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим велики |
у мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се д |
о, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи |
а да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> |
да га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих |
о је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} |
вљу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ |
вијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p> |
и се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, међутим, нестрпљиво ишчеки |
етнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> |
преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други |
ице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар прија |
те. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога |
да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што |
и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје |
S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чупер |
а је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да дон |
кога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> < |
шћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано заз |
ио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше |
миј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи |
„Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души дос |
е на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их к |
насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Р |
му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Иво |
</p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Ка |
> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! |
ети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад |
у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и |
к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<fore |
А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у душ |
га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p |
тно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— |
ду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа сп |
ој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди |
арац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се |
матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, ст |
лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему ф |
та уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове в |
мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је дочитао |
о њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу |
село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ |
У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен |
осјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у биј |
а, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их |
чи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — |
дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p |
зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он |
ву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да ср |
јају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено м |
новника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поч |
га часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристај |
Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени |
Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — вика |
етињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове |
Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом |
ри стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S |
на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син |
очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разг |
сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говор |
је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна |
лази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су |
га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S |
и усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S |
познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја!{S} Овде је бија ништа и од никога, да м |
p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вратима. </p> <p>— Познајем га ја! |
А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p |
сподар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p |
еди ме! </p> <p>— Не могу. </p> <p>— Не познајеш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш |
мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо |
ете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праш |
да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше ко |
позната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретим |
жаше задовољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали |
осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима |
ш ме? </p> <p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> < |
пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S |
ати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обал |
" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоће |
о неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човје |
на. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за соб |
Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p> |
твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и м |
а преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво |
крајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу |
о и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</ |
а и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „ |
ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разја |
а краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не бијаше окуси |
е смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеле |
ких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. |
p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је дирала у њег |
ети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој при |
око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда з |
шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и сам |
а се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка |
нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> |
рого! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једн |
{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ов |
увствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима г |
{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="su |
нимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} |
о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p> |
— расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; |
ручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз |
ру да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и ви |
есец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у неб |
обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једног |
и пита ме ди је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к ње |
адне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарко |
лишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном маз |
упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разл |
ли господин, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља |
дају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно у |
ак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно |
насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено |
— рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на но |
рода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, |
а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p |
бацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, из |
идиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде.. |
преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вру |
{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! . |
!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте. |
, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, |
они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говор |
у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегор |
октор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — тр |
крушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза |
и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разгов |
сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сук |
ит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се |
раше дјевојка безбрижно, не дангубећи и покатшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смр |
говорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> |
амнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> |
носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и |
протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муц |
а поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Неко |
ем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме д |
слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молит |
.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тума |
. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушен |
гони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, |
рама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго време |
којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са |
е попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку |
равом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровел |
апа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким живот |
ли.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија ч |
тајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, |
а земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђ |
; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На цркве |
ор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: |
ву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате.. |
ревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен |
мају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, |
ен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Је |
Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу |
преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпосл |
и једва покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, па |
што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један дру |
свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је ј |
{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми дра |
за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за боле |
с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо |
ако би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која м |
иђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поск |
о огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Ив |
е. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је т |
прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се |
ло угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фр |
уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је |
утром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памети не бијаше |
лашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати с |
, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!.. |
дбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не н |
пила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвор |
се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме сти |
одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу |
и, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSecti |
га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... |
Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз |
поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тре |
о добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће |
<p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Не |
И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се г |
лека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благослове |
е грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што |
а узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући |
асељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, |
сте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као |
еди и, отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} |
} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; т |
мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и п |
црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше |
ата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша |
стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша |
котрљање камичака испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и ње |
мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S |
, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали |
а гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође п |
одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид о |
епо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у |
до љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у в |
а поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зел |
Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и м |
Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се |
тиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се |
<p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </ |
ази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води |
тих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> < |
у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијепо отскочио и нагињао к з |
егова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени ш |
молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кро |
о се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо |
..{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво |
и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — |
— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </p> <p>— Ваљал |
ву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да |
м ја вас! </p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И |
!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући гор |
н.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} А |
есте ли вид јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени при |
p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па |
>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће с |
ти списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва с |
} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у пот |
ије баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! |
ика ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвј |
ца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетн |
етстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хл |
а и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке |
а њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупише носачи и гоњачи и |
<p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме поса |
њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђају |
чели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац н |
остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти ди |
е се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у ку |
је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали ник |
е и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматници и остала дружи |
е мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу |
ну, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је мени код |
— с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво св |
дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и |
кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа |
! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на д |
емио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником. |
комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у |
ут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је пра |
те, — опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече |
пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћа |
ело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попу |
кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, |
и бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} |
уги тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се б |
ају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у сна |
осматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; |
</p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабира |
за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му дра |
раја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви |
се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто г |
да на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца |
ућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — |
атових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" |
е гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога да |
> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на м |
ајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај |
а зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама |
{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а дућан затворите! — |
ше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о не |
и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ |
<p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови тр |
иште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље ци |
ди свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На |
ину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим |
опроштајну пјесму: „Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за |
на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У пос |
ући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Ут |
гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разго |
</p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{ |
— прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо |
постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали г |
мутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изић |
војка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на |
о би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између |
и и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежац |
иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни р |
раћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну |
сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља |
с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива |
има из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} |
дић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и |
бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како |
година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хти |
то тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гла |
S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је ластан! </p |
јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гл |
а живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, |
о је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе |
захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и брен |
ћ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдје |
говара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим чов |
емо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, п |
ало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Ј |
ени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове |
авио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци с |
заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са д |
, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звек |
о је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако |
г што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне зак |
ганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше |
кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дје |
упа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са ве |
а да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао |
шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код |
блику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењ |
асплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је б |
Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати |
е нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед |
а то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; з |
.{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на |
уку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше н |
стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благос |
и разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> |
</p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и р |
усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за |
.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз маслиник навише. </ |
угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове го |
е како је згодна и месната.{S} Би ли је пољубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! |
{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше суз |
— шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, |
астати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину ру |
побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сух |
ник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p |
p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p |
продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским |
ањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, |
на дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз |
оглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим до |
шту би покатшто запуцкетало, док пламен помало замирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе и |
ла се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ б |
доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред |
у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорен |
њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прион |
овику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о д |
н од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ри |
укама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, о |
цати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S |
о мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!. |
ри му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је |
и!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто м |
и већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се под |
ећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се д |
от раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чеља |
е да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и |
е полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{ |
што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дођ |
и.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собо |
ља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци |
ента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу |
овори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. < |
га пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуш |
дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове |
, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази |
је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, |
свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они |
ање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и т |
укчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната му заручника, дође му сило |
дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. |
нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао д |
отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то |
није!{S} Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па и |
главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мал |
, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста |
p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за дин |
</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају |
чицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње |
им! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По п |
подин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодм |
га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво |
а одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповије |
ше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — |
опит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се в |
</p> <p>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се |
смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а посл |
сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помог |
се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашу |
воре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им |
логом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, |
најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одг |
давши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинкти |
да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледа |
о да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није треб |
} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Он |
</p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — |
аким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у |
и сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, мол |
мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова |
јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте |
} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и |
еђено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче |
м један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени |
ила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—п |
евикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша |
је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весел |
граде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни го |
е опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. |
мириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни |
Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! |
дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно за |
једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све испри |
ти, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одговори |
у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се н |
м прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!.. |
... </p> <p>— А ја изгарам од љубави! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одвра |
ире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мје |
на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и грома— ослободи н |
ић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близ |
к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стар |
ароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнут |
коше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, д |
ше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се |
амо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља пл |
и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и М |
и ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да г |
удили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и заже |
ошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „ |
ник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном с |
се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаси |
укавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име |
и пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на |
би раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и с |
иса: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пи |
е, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Ив |
пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упек |
о собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана. |
упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S |
слов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с |
авна овако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико |
оље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га |
е скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их |
ано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да |
ћи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весе |
никако живити без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је ова |
о ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то |
а премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдј |
час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога про |
знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, |
дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> < |
ри очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборе |
’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подвржена, вашем оцу, |
— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досад |
вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми |
био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота зад |
и нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: |
упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међут |
ином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се |
једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, ос |
p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се стари |
лећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати. |
дине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} |
Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, св |
а.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша нем |
ао смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам много — |
ешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, п |
други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још сто |
Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио |
списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у су |
— прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гд |
. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене |
/p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; |
>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједова |
тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише |
у, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Да |
једном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши г |
ве то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, саз |
јединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе |
} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. |
ођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, најед |
ора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповј |
ава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> |
/p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Сла |
</p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Б |
ди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се |
и мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </p> <p>На |
у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из |
да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има |
матрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Д |
крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p |
</p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! |
</p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре |
о му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јем |
.{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Иво гледа за њом; бјеше по |
од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља |
а се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестован |
уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђ |
трани трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Раји |
а узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се п |
{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>М |
позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа ча |
и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјет |
н, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дије |
ате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{ |
засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p> |
тим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем шт |
</p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад |
— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на |
а дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјес |
стати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонил |
поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђењ |
з оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће |
ачичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижа |
лачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и |
едимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњ |
им дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је |
одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, |
д вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође |
о, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благ |
. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Марији |
потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, ш |
да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресв |
ал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности п |
зи дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! |
о се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним |
и к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> |
да ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољ |
слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замис |
чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми |
и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало |
а мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ст |
тити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — од |
зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} |
} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из куће |
, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, |
утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како му је једном у |
ол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна ч |
ма, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— |
звршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да |
пет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгу |
но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након велике ми |
глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете.{S} Завлада њиме |
у блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима |
есења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} М |
потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха н |
би’ вам кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна |
вај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прс |
ољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с г |
Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши |
, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, ј |
гар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све п |
убач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Је |
а посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од |
вукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструј |
а отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављ |
ом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник |
е. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>И |
зор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он ком |
косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза |
Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га п |
драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове и |
м изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себ |
што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недо |
вде које им нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба тру |
упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те пово |
д.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у |
кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, к |
је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину.{S} И њему на памет |
да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И |
а, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач ни |
<p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — |
се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадн |
е и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих |
... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> |
ник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’ |
</p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} |
пореза. </p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром |
роши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се |
млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младић |
нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, тру |
ша се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако пр |
лобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблаз |
дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. |
на прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи |
оде, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и т |
е и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи св |
...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S |
омишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше нач |
ушом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{ |
ерњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Наста |
и од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не на |
„само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или |
о погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га |
/p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тар |
Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, |
латних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у |
дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к |
је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је би |
рити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога винограда онолико колико би |
умњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота |
живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се |
. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим с |
е! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Х |
а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њи |
а чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? |
е.</p> <p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекор |
! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— |
ик црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Л |
потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у к |
испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p |
Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво |
први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А ш |
акле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеје |
Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док до |
вничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота што н |
ко дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И на |
м.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад |
воре.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, |
рада? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и |
ики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, хо |
</p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си |
до његове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у |
јежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сест |
тпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подава |
омичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још |
оји бијаше од одбљеска пољског зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачи |
ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога сел |
бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се |
S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану наша |
е узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p |
пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипал |
е се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час |
мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S |
— наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> |
тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мен |
војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је би |
а оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, |
p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори на |
во ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе |
разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија рас |
ти осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посеби |
платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њ |
упила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша |
Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја |
дара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} М |
за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — пон |
ако ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили покој |
о јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте пит |
теде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О |
Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и |
бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих годин |
а, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </ |
руга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њи |
села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да заборави дјевојку |
овених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху зад |
...{S} Па ко би га плаћа?{S} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесје |
доше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, |
кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему |
ign>.{S} Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ |
ш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <fo |
ву врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се у |
у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено |
зо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче с |
!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> <p>— И |
о запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; ка |
зговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на |
ирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао |
чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњиже |
и потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно одврати |
егова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се у |
м то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држат |
, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вј |
p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на |
виједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— |
се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпа |
лити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљи |
раћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјеле им домове. </p> </div> <d |
пе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицим |
ма. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама наширо |
{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је |
и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну. |
се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на |
постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. < |
пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмир |
рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у |
бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни |
е мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита кр |
</p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге |
{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се пра |
! — одговори он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Та |
а је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам ла |
— вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће |
!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још го |
е, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — |
разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледа |
име измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у |
га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај |
> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелни |
четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Глед |
С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура |
<p>Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у град |
смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> < |
е исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо |
и ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с глава |
лико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па |
ц шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је д |
у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно пр |
иваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечере, изиђе и одахне |
да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сј |
ваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у град |
<p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, |
. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет |
по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих |
тарица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш умора |
рамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје бер |
га очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се |
да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; неми |
ок је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље је |
ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека потков |
ијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да |
пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сест |
о ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Пре |
сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу св |
ао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пу |
слије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да |
дају, — напокон жељно зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и пл |
аш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред рас |
а дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Је |
ах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се |
оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> |
ад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступиш |
з гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом |
њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — |
цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао |
инствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код |
по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стол |
епњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но об |
њу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху |
нама избрљали, окаљали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурн |
час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним |
{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и |
>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморски |
попосташе још неко вријеме. </p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљед |
лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и пото |
су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једн |
, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и |
мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да |
се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке М |
ако ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву. |
с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке сваки |
ко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло |
, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напо |
е с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у и |
нограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама вр |
именовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и ху |
што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради диза |
поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и уд |
а поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе |
а улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз |
— Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом ишт |
ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и |
у се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред |
мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељ |
.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упи |
ако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу да |
е...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерн |
Кеко, кретом главе повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запи |
ти. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, тр |
сматраше његово мрко и зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, |
е изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред с |
пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> |
куња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!.. |
ко у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S |
, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе |
.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— |
је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирит |
, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смр |
т јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите |
/p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка с |
кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ |
>— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за |
атила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се прибли |
примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — уп |
ово приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Наш |
се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавиц |
прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свј |
и господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу по |
истаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, некол |
а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а |
е; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, |
смјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недо |
Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере с |
е имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинс |
и су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Дома |
у. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је |
кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Ма |
унца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по пос |
рже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се п |
е стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{ |
.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пр |
да се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе у |
S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа |
..{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа б |
увши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му м |
ати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у си |
док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподн |
о гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван гра |
о шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није |
у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, |
је почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбиј |
> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{ |
у чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у свој |
је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> < |
дире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и от |
хом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p |
> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како |
на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у окв |
огу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади |
а га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено вр |
накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је |
</p> <p>— Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво |
пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одвјетника; кад му глас чу |
ељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака |
мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља осви |
и њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у |
наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... |
p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије |
страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађ |
еоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ни |
умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бор |
ни, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте |
љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа д |
ападу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу |
тра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што х |
спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као д |
борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате д |
живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се |
г ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци ун |
испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје |
мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, госпо |
ати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочита |
ицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигу |
ако је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац. |
е својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! < |
о закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешку |
дно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновн |
> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се ота |
и без њега?{S} Ви ми исплатите, ја вам потврдим, па мирно! </p> <p>— Никако, док он не дође! < |
у у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> < |
p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода |
тења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто |
ислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{ |
ри! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би |
Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпо |
, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше |
црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповим |
Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупник |
ољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво п |
вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смију |
p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дош |
е виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не о |
уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тиј |
дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицо |
ше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у закло |
обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаш |
.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, |
аћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу но |
отиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би п |
р међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село |
елник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по |
<p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би |
етлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спр |
леду главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река с |
иште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљи |
и те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто |
х изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен заст |
потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву |
ротивничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима |
. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усу |
ве користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше |
ачелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином |
равитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред вл |
сподин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у оч |
окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко |
шарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори Јуре. </ |
његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови по |
а смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што г |
обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... |
ник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На ст |
S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући и |
аја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора |
стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот |
долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док н |
Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњ |
е. — Остани! — понови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје |
и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено из |
! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> |
ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти н |
се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> < |
>Иву наједном дође мисао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој |
итиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која ф |
по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то прим |
ирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву |
шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше тр |
у с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у |
чекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколик |
тојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе с |
алеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари |
S} Избивши на отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше г |
се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> < |
<p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, |
ишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук |
Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у ис |
<p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем |
поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласт |
биће и горе! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— А |
</p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уруч |
м! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни |
у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p>— И мени |
>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— А да вам дође до невоље? </p> <p>— Б |
рош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} |
.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Ив |
свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу ф |
скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете |
џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S |
Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p> |
е.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> |
S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор |
два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до овога доћи? — говори на вас глас ника жена, |
је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... </p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча |
одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — |
рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затво |
из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговара |
ивојке? </p> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за |
S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на |
умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На д |
жит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Ка |
у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну на |
леда господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не |
! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној |
чеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадић |
ло!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их |
лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше ра |
Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крива! |
еветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не ра |
ди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко |
вори дјевојка и пође к огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испрат |
.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге |
во равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> < |
осе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечист |
/p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у ка |
у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазв |
лом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуш |
велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах |
сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не |
нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. |
ила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у |
! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон! |
греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину |
</p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се |
а се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара п |
т рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу ба |
еци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> |
>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се |
и одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се |
и? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он |
многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само сви |
на урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху с |
и на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде оста |
мо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати |
времешнога господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено |
ерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, н |
а!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми сваког |
са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи |
те!</p> <p>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиље |
о, да! — и изиђе из дућана. </p> <p>Иво похита на врата, и гледа за њим; иде неколико корачаја |
</p> <p>Не могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и хо |
.{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна же |
њу и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изнена |
} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p> |
ути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при |
ар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога |
о јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и н |
— понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога |
а, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече а |
што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијет |
х осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — |
му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира |
А опћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и нач |
рама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори девојка.{S} Ма ним |
мњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану главу, ишчекујући |
челник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запу |
нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одм |
једно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда. |
а њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Си |
одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> < |
кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, |
лике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду до |
и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Же |
>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику цр |
кадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око |
.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружин |
ора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких, мисли, н |
>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи му њихову бригу.{S} Најпосли |
у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколик |
здахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. |
јор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља корист. </p> <p>— Е, ваља |
кога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. |
ашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опаз |
добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имањ |
а, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше |
оздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не мо |
е с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу |
чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега |
сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} |
до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђав |
колико би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопак |
оже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, к |
се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле |
<p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше |
сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> < |
ва правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се не |
дговорила да и он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча |
и смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали |
<p>— А зашто није? — опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то. |
цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио жи |
</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једн |
шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица |
} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање ла |
за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавају |
лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече о |
</p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметств |
напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и с |
бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозива |
приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мара |
а у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у п |
ј се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјево |
ијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сјед |
о, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отр |
тргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p> |
а доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи нек |
с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши на |
раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом |
сјана поља и мора, да није знао како да почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљ |
аука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он |
и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Ал |
— опази Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти о |
рушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се при |
стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У |
уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p |
а њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи м |
град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у |
зор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му поручио да дође, јер г |
души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као ут |
њега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучни |
реврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас о |
</p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не |
а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S |
замишљено Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио |
ло.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се |
и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла грана |
днога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетуј |
силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и п |
је ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, в |
гом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво |
не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њег |
д су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш |
Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, |
Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкр |
е бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава коли |
ка у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху |
ути опет задах истинскога живота.{S} Но пошљедња бол бијаше јоште јака — није могао да је се от |
остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. |
ен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жрт |
е! — надода брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је |
о прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли |
заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше |
ву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у ду |
Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. |
знаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски вазд |
би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаш |
знебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал |
шња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и село |
<p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Пром |
је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и зд |
е састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, |
дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p> |
ма и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, |
Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ни |
ној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спр |
о се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима н |
жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да |
озја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог каз |
о!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде вољ |
лавару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено намирени... </p> <p>— Добро, добро! — одврати г |
Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и м |
у дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је |
, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмит |
ти. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и зава |
очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љуб |
цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} |
тврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му ми |
а, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокр |
бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет |
вјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господ |
дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућа |
разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке б |
мци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије гледао и слатко се смј |
ућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима |
ијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољск |
ре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> |
четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе |
S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши |
угим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увеч |
зила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p |
{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што ј |
а се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} |
ешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најб |
ку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: му |
во није могао да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, за |
килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} |
. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, |
прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкиваше неколико времена монотоно падање и од |
<p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско н |
у, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га |
Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те |
а сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље |
а се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране о |
} Највише ми посједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча |
— сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође |
ици? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога |
се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није |
те како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит рази |
х и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само н |
нарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — |
овори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на во |
ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p> |
без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољениц |
најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} |
во су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је л |
ивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доно |
а чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се не |
та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи |
осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тиј |
бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — п |
овори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да |
p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њи |
не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, к |
и по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама с |
она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и |
и био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је х |
њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећа |
Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго теб |
воката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали |
е рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слу |
ечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и |
аго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а т |
ите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам |
све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, нег |
крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} |
, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — б |
зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је |
ши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Ал |
у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква бр |
н.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво ј |
је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до |
<p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је поглед |
ар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около |
...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Б |
случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, |
а обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{ |
жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка |
били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка јед |
ш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двад |
тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p |
аде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је ота |
нац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промук |
а су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и |
настави мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо |
Колико му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пу |
а.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешн |
риво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, голаћа |
ум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква |
жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме ж |
уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио об |
, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} |
Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује |
навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p> |
у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога |
} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млада лица засјаше |
у пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети |
кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да п |
Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} |
p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они п |
над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плоч |
е и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. |
ћ и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам |
ићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе н |
ет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срце |
о да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу |
вјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двој |
ина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и о |
младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља би |
чи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече |
пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То |
ака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, н |
а престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори г |
успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; њега замисли исто |
дајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена |
а. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући глас |
и насилу крчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из др |
у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, б |
локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамен |
она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море; жамори и кркоће |
у“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметн |
му себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који и |
Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф |
рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво поди |
м навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува млака јуж |
ни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чист |
се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од онога доба, отка |
чешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у з |
заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његово |
ну, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета |
ијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрај |
робуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топ |
он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће леж |
гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и |
’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, раз |
м је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху |
бори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди с |
</p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — наб |
ше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати ш |
обро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом преглед |
чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена |
ом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза |
јеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> |
p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њен |
срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитам |
уг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристани |
е одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ри |
ете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p |
има му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У |
се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Свак |
ућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита |
ре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у |
живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Ј |
и...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла са |
е, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући |
евојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за рук |
. </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се о |
— плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада ф |
p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — |
јешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма |
оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — оп |
о навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад би га жеђ посвема |
ђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p |
, па корача напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће |
икад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријег |
а села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагања |
гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу ника |
пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем ре |
цаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи |
одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча н |
, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а к |
у Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, бил |
омало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино |
рислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> < |
едноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу |
ћарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </ |
ао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно |
е гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он у |
рпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан |
шкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за д |
д и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих |
а. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних |
не слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову бригу за непрекидним радом |
иво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје |
ресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му ни нападна, нити је |
ш по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега |
вота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> < |
Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p |
у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући |
он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— |
постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите коли |
м ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и |
на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гле |
Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони |
ити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра. |
ене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла |
ијеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве шт |
чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетло |
већ закреће полагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно |
има ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжеш |
а ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са на |
— То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу ј |
Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> |
p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому |
послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору с |
очека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се с |
он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А н |
и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше |
аја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се замета |
м у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме н |
жиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјет |
стати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке кр |
— прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било лако и плаћати, ну посли настале неро |
у: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде св |
вдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно ста |
гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се биј |
</p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне н |
лова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради. |
закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе ж |
другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник |
астати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крај |
кому може бит’, — надода. </p> <p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда ре |
млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо |
Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће бијаше по |
змеђу шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама |
љиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој год |
рована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би са |
не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину го |
{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли |
исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатк |
мо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му чес |
.. </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На |
да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо |
и она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>И |
чекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво |
међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше |
ипо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати с |
наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један |
у нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, |
е отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједо |
де сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано |
ао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћ |
вање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне |
ан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На рас |
ац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовн |
о неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим |
и своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што ј |
и пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: |
агињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког |
ад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хла |
о је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по |
осматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... |
хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Брод |
а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичен |
од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господи |
мркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, |
устави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p |
е постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом нади |
у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрен |
вали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]... |
. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задо |
нали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subS |
кује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, п |
p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: |
ве ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се оч |
ио би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове |
p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте уда |
браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господ |
лужбеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи |
ујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрив |
е. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? < |
и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да |
својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Дов |
исли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури ган |
p>— Изишао је мјесец! </p> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у м |
у он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их |
очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} |
ећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Ив |
и, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S |
Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сиг |
редлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребр |
паљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст |
на болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примири |
га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и пок |
свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће уч |
p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго д |
д себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за уд |
ока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говор |
ди кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјети |
е невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вам |
анак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стоти |
позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — у |
Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> |
је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехот |
е је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њим |
ишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теб |
омена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </ |
По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу прет |
а и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје заклониш главу. < |
агону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} |
оравити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча |
итрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћ |
игда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто |
ала живот, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американ |
— И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти |
пази он заједљивим гласом.{S} Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш!{S} Иди! </p> <p>— Не |
> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{ |
... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош |
чије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Ф |
да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— |
>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет |
богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали ка |
<p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Зап |
луга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири живину, дођ |
охвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три |
а! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: < |
добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. |
Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топ |
ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер о |
свијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му |
елике врућине небо не бијаше плаво, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало |
ехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, к |
сару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи м |
проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам н |
ђе мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога се |
а њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посма |
лаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се |
у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када |
и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... |
а вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њ |
ђују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је л |
м сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла |
рави трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник |
е бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама из |
из Америке.{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је је |
ре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прв |
ију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дје |
е шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да сп |
е Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може д |
уо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у св |
дио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрњ |
пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а з |
и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха з |
имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужн |
а што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним б |
а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу занов |
је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S |
подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се |
ца.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се гу |
гледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и нево |
боду, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка |
а свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та |
зби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, |
, и гледа за њим; иде неколико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне |
за тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари А |
ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда |
рбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. |
застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти |
Иве веселије заструјио живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промје |
ат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — в |
а, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила |
двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Дом |
а и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</p> <p>...{S}Погл |
бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама н |
ка? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леж |
стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вир |
ако му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац т |
туче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех |
аде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се про |
, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштрк |
тељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи п |
амо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним п |
сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће |
о и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} Коме је од т |
. </p> <p>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјест |
ирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, д |
неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: |
униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по војнич |
уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његов |
до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако |
<p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да тек пре |
уги одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, п |
и се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Никол |
нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде |
кад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину |
</p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насмијано лице. |
се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отва |
обом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — |
чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини |
</p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, г |
еличанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену да |
ри иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је |
плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затво |
дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум ј |
једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране ха |
. </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје доз |
ркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Њего |
</p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, |
<p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ни |
а непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; |
т форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради ј |
ио добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још преран |
вота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени |
састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су бил |
ауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фење |
као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву. |
ђемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се |
’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из земље |
о је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изн |
подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Ју |
улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом че |
ћи у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се |
зиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе |
јен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једност |
е протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгл |
изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, |
је исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: б |
> <p>Марија заувијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; |
ало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На оба |
гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући на допуст.{S} Отац му по |
н се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и |
е, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађа |
близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} |
роје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њ |
ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крен |
то избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— |
није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њ |
ко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако д |
ли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се |
ар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао п |
а се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада |
</p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој ж |
рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека |
ом тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку |
ире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — |
свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, |
.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ћ |
дираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво к |
пита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у |
сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чин |
ри један од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су |
оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му |
а; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— |
и циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се |
се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће |
а нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градски |
— потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду |
Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати |
, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пр |
p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га пог |
виклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледа |
м тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ч |
ек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо пратијаше и |
?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се |
</p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресл |
Знате, он заступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А |
S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзен |
онуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбо |
таде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита нач |
њега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један с |
— наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога пу |
, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисн |
еда испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да в |
причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна п |
у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова |
ељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људ |
часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. |
иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тре |
.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. |
х нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Зем |
а; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Нем |
ијатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет в |
пуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућа |
} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој т |
и. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — |
тао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p> |
ора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к м |
и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли |
ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друшт |
во. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — З |
Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње р |
А зашто долазиш? </p> <p>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам г |
не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу |
а, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ослушкива |
од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је неч |
ојку, па, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, |
<p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и |
зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — |
га оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — Опростите |
осао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да |
ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Зат |
јева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да |
спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одго |
— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши око |
ен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </ |
p>— Биће било и користи од винограда? — прекиде Иво. </p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и |
кога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ година било |
Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни сол |
...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како |
она... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па |
м доганцу... </p> <p>— А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У н |
удбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је |
живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела |
сједници. </p> <p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другог |
ромаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека сто |
> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p |
..</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немој |
а оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} Вирујт |
, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напос |
мад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{ |
, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отвор |
воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћинск |
твом. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите на |
другим невољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде мог |
и жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSe |
јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли и |
поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! |
т са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља броди |
погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жанд |
> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и п |
се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља с |
рчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По поданку бра |
о да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повр |
погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свог |
авјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пош |
лади и зануди га да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> |
пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обм |
презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече мла |
е.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у к |
љина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тиши |
/p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — одговори лугар одлучно. </p> < |
јећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом о |
стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитав |
— Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, р |
азнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на паро |
родора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и ј |
родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу др |
и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту |
јекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, д |
раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна п |
након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кре |
уче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше |
<p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — |
И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, с |
и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отв |
искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да поздрави доброга друга. </p> <p>И не мож |
ш ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у |
љу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И н |
ш једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, |
у стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет |
те се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жа |
оваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душ |
шао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштв |
ало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим в |
их облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> < |
атра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и лом |
гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубо |
ом бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бој |
се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачн |
у, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Сил |
му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а к |
осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, рази |
је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и |
његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо |
, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине |
и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олт |
<p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> |
ао обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Ба |
} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија |
нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једнако т |
p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјева |
ренога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боро |
у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчев |
га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше с |
га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздр |
загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега че |
душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p |
дође да нешто одлучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно |
савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спа |
нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новаче |
ијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жуп |
м; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Једне вечери код огњишта осје |
> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, п |
зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелни |
че.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум и |
вље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинил |
да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће |
ма. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. < |
{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — ја |
сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи |
а гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их |
бори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топ |
не њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за |
из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто одлучно почне, да наступи |
леда у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар |
се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи ра |
ао да је дјевојци потреба од новаца.{S} Премишљајући како и колико да јој понуди, гледа у пусте |
Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажа |
е ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очит |
? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то |
банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић |
тивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој н |
ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, |
о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане шт |
бима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} |
ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мен |
ијега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Из |
ећи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види. |
свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p |
кон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излаз |
рекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на пог |
<p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо п |
, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе н |
</p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао ј |
зно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгра |
у.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке шт |
а блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља. |
</p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, ш |
p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац при |
по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и н |
и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо |
и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И |
даље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и |
вој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хистори |
оме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их од |
њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатр |
пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно |
> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на памет сми |
, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ива |
и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се д |
жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али |
сти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваш |
гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца јо |
, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме д |
воју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове! |
ече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све |
а стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи н |
епа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и |
онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господи |
ију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући ст |
> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај наро |
Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и показа |
во!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И о |
ос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе ције |
јесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо |
се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друшт |
селе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опази жупник, забринут.</p> <p>— Нека |
ш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{S} Ма пожуримо! — |
мири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвиј |
иформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете |
гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> < |
один жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе сво |
Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осм |
рошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, |
Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему доса |
ије требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још |
тару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се на |
тједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори |
тломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— |
— на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе |
осподо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и |
ћноме прагу. — Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, |
ковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тума |
је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше |
дицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто |
епњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и |
поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на кој |
га Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлости да га добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето |
ор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економс |
ца зној једнако капао, а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од в |
хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно |
рији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који по |
идићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада в |
де, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ив |
м, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болил |
— Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А |
се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло замјеник државнога одвјетника и навлаш с |
лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — |
} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што зади |
им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у |
о разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Дом |
о на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падах |
пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворк |
све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју |
часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек |
промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у |
уст град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани |
ега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека |
а њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> |
љеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем |
исто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека |
. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невич |
мњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ив |
је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри |
о потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. |
руже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, |
еравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је вр |
ава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара. |
овара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стр |
, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе |
воме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису тво |
својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дје |
тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево диса |
ушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећ |
p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњичио начелн |
стија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху |
робуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, ве |
раво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па |
— И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код |
е Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дуби |
ре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — у |
.{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> |
јор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједи |
ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинар |
поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пиј |
ше до њих брујање водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљ |
ући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога ч |
њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа |
о и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. |
а поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — |
позвани да воде народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да рад |
ја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се д |
S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p> |
адесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине |
ахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, |
забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не мога |
— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ св |
шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на нова |
едао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} |
знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчиц |
> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је за |
младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесјед |
це, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће б |
и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз |
и и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се |
јетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим ш |
бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да с |
народ и да буду његови претставници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препир |
мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златн |
азнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и з |
нских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи |
ротезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео |
адалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослуш |
у мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу че |
боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго забора |
тарији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Ци |
о ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се б |
у.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <mileston |
а почели продавати комад по комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин от |
м прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и поша |
да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четвори |
<p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке |
ше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Ж |
аш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прсну |
ева.</p> <p>— Гледај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти ње |
завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђ |
отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетра и |
дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и баха |
игоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто и |
однос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно ј |
о муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега |
Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се од |
да је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче |
рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xm |
идиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час ос |
!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да |
м, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољуб |
уги сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти ода |
оточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, приватно земљиште, — опази Иво. — А људи не могу ни да |
сто је знао да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није в |
. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетно |
ко су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — р |
тимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, |
: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је до |
Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све б |
из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нех |
свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути опет задах истинскога живота. |
ике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву виногр |
жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао г |
лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га по |
га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није |
им добрим вијерним очима; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјет |
дао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> |
ајбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало |
руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: |
, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како |
{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи |
а чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим сл |
екоји мањи посједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве ин |
траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а з |
у за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз о |
на тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А пр |
једљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. </p> |
и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p |
спраћу их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати |
Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу |
ијети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> |
устош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином к |
, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, |
ежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела б |
слави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху |
Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичар |
ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у ду |
осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну |
он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> |
о ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угл |
нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли би |
иру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више |
ам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може изд |
ировали?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — |
ја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештр |
Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде |
тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је бил |
ворили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладова |
у? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — С |
Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У |
гу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{ |
ође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјес |
у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, |
ослу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави. |
p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све има |
био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада под |
споди допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто |
рани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше |
{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новина |
лников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше јо |
и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у с |
оклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Ваш |
у“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p |
зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико |
јетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. |
собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — |
о кретом главе показа на њ. </p> <p>Иво приђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијери |
ли —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један другога |
ри пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} |
мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— |
само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — реч |
анит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! |
ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне |
о их нападно гледа. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, та |
оше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да бл |
ом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли с |
у Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђа |
а младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се |
о у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао |
им језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје |
и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу |
руштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљ |
А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Бо |
и Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђив |
идите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У д |
којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </ |
е.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снаж |
— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. |
ико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> |
о поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувс |
ше и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како |
Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице писао још |
државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p |
та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у |
о му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је |
годно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што с |
, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сије |
младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, д |
<p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића |
ђе к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно м |
м су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога |
не вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио ј |
.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би |
/p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S |
и би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у ду |
колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима |
се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи о |
упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе час |
р. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби |
ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво |
је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан |
ала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> |
> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушић |
невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише једно пр |
ајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда |
да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа д |
сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Иво се зб |
реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво је осјећао да је |
отили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Лијепо нам је и овако. |
елога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитве нијесу |
ови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не |
агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луц |
— што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота. |
сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по дру |
{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасм |
{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ни |
то, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — |
цаху јаки мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој прист |
да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и н |
пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на |
И, не могавши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајућ |
ије собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила. |
да дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је гово |
рац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — оп |
а? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, |
их Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSec |
<p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па |
>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — О |
богом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одиј |
м стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то |
е пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Как |
јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед земљи, и о |
о, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Р |
Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> < |
Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерење |
без љубави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је мо |
на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука |
ињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо м |
игда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теб |
четка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настав |
киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао |
рну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им ј |
у јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p> |
укло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> |
а слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Ни |
том сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. < |
ости простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему жи |
} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варо |
гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његов |
— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равн |
ри.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе од |
у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с теж |
S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слоб |
ипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка ни |
мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>П |
омице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Глед |
е њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе з |
натрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио |
даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се ж |
астран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво про |
— дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача н |
јети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њен |
ничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — об |
— подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у |
ести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p> |
> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пру |
икада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај |
овник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— |
се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, |
да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљи |
и она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо |
док ме није почео и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу |
је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му ј |
з свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Њ |
ице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к |
<p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — засти |
сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уре |
— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: |
ућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у |
јте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто вара |
рини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Ан |
е свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p>Једнога дан |
ше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се сил |
/p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвор |
наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </ |
лом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и над |
мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још их је милије |
сио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} |
но насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— |
на живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да |
tone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и н |
ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику |
е вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше |
м вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Н |
ави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из д |
сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на с |
код радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S |
кону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије б |
јте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда ст |
дну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма’ни! — примјети Иво. — Касно је! </p> <p>— Пјевам из досаде. < |
> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да нас бог казни, кад је |
p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради |
тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p |
ин гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан |
а пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних |
Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу |
<p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> |
се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у |
о и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као не |
а. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— |
воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори ш |
је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је |
лника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом забора |
шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, |
ао; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p |
мојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у ње |
о разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим зв |
имаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте до |
њем говорили ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило с |
о разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да ни њега, |
сјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрп |
опуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи |
од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како новине јављају да је црквама горњега и |
учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, |
еника бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цр |
мјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор д |
мао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше |
<p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у посл |
а душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда |
под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Ма |
гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је ве |
угога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава...{S} И када он у се |
о топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од сел |
есклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се от |
гово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до |
<p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са |
у мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околи |
<p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним живот |
ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдиц |
хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за |
закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега |
може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни зв |
ваше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је зами |
кивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пир |
е и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њ |
ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети као д |
ени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе вид |
души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо |
првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се |
и осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштве |
него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине с |
} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дан |
вне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао с |
вем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самово |
у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сл |
</p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси бил |
Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао. |
вртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши |
ници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жа |
— Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто н |
е у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове |
човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи ш |
осматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од д |
ио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мре |
пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мј |
а продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} У |
и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што с |
ио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и с |
дасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум в |
ац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишљ |
здух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они з |
? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто д |
под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој ж |
ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и н |
садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му т |
се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређен |
Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цир |
е к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? |
} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пла |
е заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих |
изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата и мисли на пошљедње |
, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што |
е и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{ |
на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он |
</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} |
им валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и раст |
д модрога камена... </p> <p>— И мени је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> |
т по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — напокон истис |
лно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи уп |
равитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој |
зу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! < |
да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — |
</p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало м |
овјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и |
<p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Ив |
ан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! |
ите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту жите |
а и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник д |
аграф је параграф! — прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди |
<p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се |
но се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје шт |
<p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— На |
Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, |
>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја са |
ршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узб |
та и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син с |
<p>— Да ми је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у ун |
Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаш |
p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— |
е куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолич |
ти, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Так |
за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало |
увши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није позна |
црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле |
астим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов д |
.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лијепо гледа, ако и није досад |
избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </ |
и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постав |
ослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. < |
жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетника и пр |
оксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! |
има, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише дас |
p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С |
есет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гд |
— хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену. |
да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S |
з џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дј |
запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? |
к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту |
ојима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу |
се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу об |
заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин доб |
што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, |
поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пре |
е им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p> |
сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га |
рно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> |
ме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу |
аповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизно |
гама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> < |
ећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> |
ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: |
му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани |
то опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се миса |
слови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стискују.. |
требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и |
на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворе |
у у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — уп |
оју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> < |
мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор |
им гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упит |
а ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. |
че галебови. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устр |
њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </ |
е к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиј |
војка не одговори. </p> <p>— А Петар? — приупита он. </p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — ум |
езику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одговора постави преда њ циј |
мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. < |
особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин |
у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у он |
гна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјев |
ма настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тре |
би боље ишла.</p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. |
Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... < |
Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме по |
форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат |
ли су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не марећи за не |
тупак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се д |
Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. </p> <p>И к’о да осјетише |
— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. < |
</p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице |
<p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по сто |
.{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p |
есам видјела море. </p> <p>— Никада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, ка |
— јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићем |
е заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чин |
би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! |
моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и закл |
>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S |
у ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. |
ирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> |
<p>— Здраво!{S} Добро дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријате |
ва — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно главарев предлог да се поток град |
ћем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. |
о за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погл |
пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Та |
кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће |
ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбен |
ослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, п |
њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шј |
га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да н |
дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника |
ни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... |
и смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не п |
е правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је шт |
е дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред цркв |
узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она |
еним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојанственика бирани |
ћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> |
?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу ј |
пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја лин |
ије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити |
о се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже |
их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што |
и му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „На |
гледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он уж |
е мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p |
</p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао |
е к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи по |
во је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај |
ико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет |
Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је ш |
илижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој |
слити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њим |
да до њега није допро из ближње ограде пркошљив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угл |
} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље |
ед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто |
ели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође са |
них уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз |
азуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста |
анији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело |
да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, |
духу као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини пов |
ри крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из сваког |
рђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијет |
ли час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се |
коме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је |
ection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе не |
ion" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по |
му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија кав |
етура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, |
it="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута пољем. |
ма учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и |
оје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она |
и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А теш |
дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута ск |
ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада |
nit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових д |
Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећемо их запустит’. </p> <p>— Па никад већ ам |
два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </ |
>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино |
видит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, о |
буле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S |
едњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} |
у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— П |
још ниси ни лањско намирио... </p> <p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми |
е преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаш |
средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се |
у.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаве |
т једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се |
рхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу |
S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви ж |
S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога за |
иђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио |
аше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говор |
ши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја д |
е погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пр |
ц се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана з |
нијење замјеника државнога одвјетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шес |
е што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне пр |
о, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво |
доше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање |
и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по ре |
<p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово вечер! — одвра |
један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — д |
<p>— Нимате ви од мене потрибу! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к |
>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </ |
ој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну |
<p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Ж |
оље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му дра |
њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило с |
еда Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће над |
могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њ |
небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} Д |
сјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он је погледа и п |
вом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ пола |
сам поздрава, нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто зап |
не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече у |
у у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише јед |
опусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено |
— окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. </p> <p |
Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чу |
не? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> |
да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет |
бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и |
а мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на оста |
> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, |
како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на |
фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... < |
посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и већ при половини имања намир |
се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладном Та |
друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да |
је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земља и о |
к јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и п |
} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог |
ранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дота |
и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што |
а годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами |
p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх н |
м могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље |
уге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} З |
и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела пород |
уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто |
свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не споми |
говац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </ |
ре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид |
ла бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су тр |
араше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу |
Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљив |
гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено по |
де одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља |
качу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је |
немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједном, жеља га вуче к њој...{S} А |
око у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости |
олима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вап |
немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових |
ља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> |
ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јес |
васто зимње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и |
е, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и прол |
p>— К’о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна т |
чи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се сит |
стано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим о |
ње. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?{S} Ви |
да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар |
о је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} |
ше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још ниј |
ве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у ве |
ан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо б |
апат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и з |
оравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на |
и мучке изиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на о |
а дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наок |
и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, ка |
. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше на |
отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па |
држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опе |
р.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај дио куће биј |
за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Посли |
иво гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прос |
вијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече |
ну, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и сестра нам |
ла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле |
рили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздраган |
> <p>— Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ниш |
се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврну р |
ам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а |
авдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави с |
а привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. < |
чве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи. |
дадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бач |
З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео не застираше му |
е ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу ови велики дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићем |
ало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, к |
небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је досадно! |
рењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах |
уха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у д |
све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада о |
вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећ |
о себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницам |
.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега.{S} На |
ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он хода |
трић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи |
то се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пус |
ори ме жеђ. </p> <p>Велики дио вијовине прожутјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{ |
задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи |
и је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p |
раја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му |
ослужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; ра |
из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговц |
и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ |
шак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у паме |
пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред јаматву Иво је пошао кући н |
дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се |
ма.{S} Задуго нико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се на |
ли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, |
свјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запа |
стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетл |
државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају |
каних пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не може н |
Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очи |
обу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{ |
ло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају |
ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око |
вота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли |
ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затв |
ростих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након не |
ружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по с |
ма, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, ж |
јетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и |
— помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предо |
>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала |
утра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости |
</p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} |
/> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вј |
слије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете н |
<p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Мла |
још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вј |
еком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прек |
па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида |
</p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема |
кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји са |
дигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље ур |
пустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене маж |
з дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз |
херила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се |
а, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја зан |
ше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим |
молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се |
аче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорите? — прекиде |
е обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто |
а од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се |
ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало |
аву истинскога живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље б |
> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачил |
руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ жур |
у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он |
авања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у |
.</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </ |
д, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једн |
} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и ж |
ор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. </p> <p>— Збого |
а јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутк |
у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што сп |
аједном, жеља га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова пр |
пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини пока |
мња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, до |
ојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисл |
њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу му |
ти.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и над |
<p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, |
гу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново зазвечаше мотике |
ћеш подуље остати? </p> <p>— Најдуже до пролећа...{S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, |
ји вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p> |
ирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не |
западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дођ |
упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се о |
зор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен |
азговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разгов |
ма власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизн |
саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке п |
— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, по |
арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разгово |
риди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди |
т!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, можебит’ да |
којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди на |
пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и пос |
ом сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао |
а дочека да изиђе из куће.{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. |
>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па, г |
м згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса |
ре сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и г |
на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова о |
морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, час |
се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћ |
ко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пу |
смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи |
дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти |
све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпит |
<p>— Evviva (живио)! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Отк |
ћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— |
и се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима ка |
<p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — јед |
ор, и погледа на Иву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко в |
спођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче |
е застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш |
кину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом заст |
цу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио пове |
ом потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова — осим четворице — владина п |
а мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која кор |
а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас... </p |
рудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке |
а отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} |
е шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од |
шао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали д |
нхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А ка |
а! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан |
би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим |
писане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову |
Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно од |
оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... |
чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне његове немирне очи што к |
уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његов |
— рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Иви |
је мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре |
помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Ну |
м, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче се |
стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; |
ци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако н |
ишто тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И за |
> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> |
му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе уст |
е и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем уст |
тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опрезно врата од куће, полако с |
дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама |
Ну говорник не мари за опомену, а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење |
дмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу |
p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} |
доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме |
сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, та |
— нагласи јаче. — Никако пропало, боже прости, к’о проклето...</p> <p>— Која корист да говорит |
к вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} На |
А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а д |
ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, чиј |
склад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S |
ове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отво |
еницу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p> |
а; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као л |
сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њи |
плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} |
ављу као мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ |
то подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе |
ђења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па бр |
схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се до |
p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фин |
/p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи |
<p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме оставија. |
а достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се н |
и тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи прат |
, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан воњем земље и мирисом суве т |
ћену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисливши на њена непозната |
ази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјешт |
е цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново |
видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како мич |
што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не мож |
ислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било ви |
ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала з |
сјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону заст |
, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође прв |
одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њ |
S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збуни |
и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели |
друшасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и |
и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утјех |
да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му д |
е његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају с |
ћи око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљивост, и он не ра |
још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, |
м.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца поп |
сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива |
едила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Т |
ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински даш |
е душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на |
асове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз ве |
и, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је г |
чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа тер |
а.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијан |
већ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори к |
к што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и н |
га расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </ |
чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанс |
јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши |
потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати |
; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрз |
арија.{S} Овај дио куће бијаше попођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен |
ила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, |
ијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и бл |
рудима.{S} И када би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнул |
, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај моста.{S} |
мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијес |
пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знат |
. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро |
сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха |
ему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође пр |
ли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гл |
е, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Ц |
— Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јо |
руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мо |
иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјет |
коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од |
овор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Е |
> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ни |
у неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит |
, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он |
гао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очаја |
ј је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p> |
поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не |
мњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потписане по ц |
дну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p |
</p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пош |
кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — ре |
загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са мин |
. — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоње |
увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час |
нских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје |
сам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро р |
то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плаш |
и’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, |
о на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, |
{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их |
— јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први |
о лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му |
мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаро |
чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говор |
књижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, |
ке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на крај, при |
убопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио |
а, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на п |
би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком н |
, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се пов |
рави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво |
ђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се з |
рно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути |
ару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. </p> <p>— Друго ништа? — приупит |
о. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побо |
н редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То |
он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар |
ивотних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материјалистичке било идеал |
<p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} М |
ије могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што м |
утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваким дан |
ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— В |
за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад |
Немоћа јур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац н |
да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног |
ћи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна |
угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> < |
ине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. |
Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти ми |
вори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли пом |
е и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са с |
S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је прев |
стио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и п |
д и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ле |
ета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она |
и поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежб |
еда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p> |
иповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жанда |
очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — |
се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим |
е ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и прот |
ужину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и |
и; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај нар |
ца само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша в |
је и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један г |
прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и |
овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су г |
ве узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, ов |
са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади |
с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једн |
који поступце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> |
А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не |
е воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! |
, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам |
искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, |
урно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, |
и мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. |
дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ |
а дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у с |
ио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије каву пот |
опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. |
иховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога нап |
да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лак |
њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели |
Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји с |
учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> |
адно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити... |
е тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још |
вој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соб |
испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и то |
обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе броди |
једовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла |
ота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако би и осјетио |
јаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. |
једила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекл |
се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. < |
} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори оч |
конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p> |
тисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди |
ја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и погледа је |
а своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, |
— Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ћ |
знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче |
ком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Би |
дац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— |
челник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнув |
дном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учи |
! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику |
м висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од пр |
ће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главо |
Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учит |
озор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ств |
</p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу, да т |
до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буд |
рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села по |
га чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} |
емо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. |
младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у |
лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</ |
Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако ова |
еће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде |
и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће |
мргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им |
и она одлучно и прислони главу на њ.{S} Пукло ми је пред очима: зашто да гине моја младост?{S} |
драгао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се |
, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушен |
недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље |
ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га |
/p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уж |
осматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена о |
о кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, |
д круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар буди |
вога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех пр |
се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико п |
пату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> < |
е, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чин |
а и додија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, |
гледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, посматрају |
дај!{S} Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наж |
и, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод |
на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до г |
леду елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. |
и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, т |
уше хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ з |
у свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће д |
стави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинар |
аше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протеза |
у снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да п |
ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обух |
противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — пла |
оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, |
ше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих г |
ате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети д |
о дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није |
мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао |
авце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мје |
стите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... </p> < |
Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било |
вади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али |
гда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га в |
рчит’, ако не, ваља намирити „празно за пуно“.{S} Ниси на вриме посадио, дај му из другога вино |
пне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} Зашто да |
еко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и |
убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} А опћински н |
биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас је кратак вик...{S} Бије на |
ле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p> |
е. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и |
ли свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, |
еже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјен |
аки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у |
хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се |
и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, |
ум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код |
о којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свје |
тавио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере. |
дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са |
} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то |
</p> <p>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и |
раве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у |
оплој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сун |
вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас в |
ла!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p |
</p> <p>Неће нигда заборавити оне ведре пусте дане када је, по подне, иза обједа, полазио у шет |
ћи како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и |
му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не и |
рекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори |
те се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p |
! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи бе |
и зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} П |
. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мај |
S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није |
слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и д |
! </p> <p>— Пјевам из досаде. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод с |
ва, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о т |
ве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! |
љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници |
е сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном р |
— Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говор |
у; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упи |
е срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. |
е уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин |
па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бри |
господите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега. |
она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га |
ећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га |
и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света мис |
очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стад |
и! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S |
Али она обори главу.{S} Он је погледа и пусти да премишља...{S} А његова мисао далеко га носи у |
мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без корист |
а ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све |
ош једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— |
ауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пр |
родице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А љ |
то се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па |
ори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пустио бих другоме...{S} Па да је бар к’о прошлих годин |
</p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} |
имамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са свој |
етио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито из |
ко оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ пр |
{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ив |
а, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ брат, а ја бих ишла, — одговори дјевојка и пође |
т; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Д |
ам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— |
главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, |
</p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутр |
тељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитељ |
и, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим р |
р је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја б |
ко!{S} Је ли нећеш још отићи? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жал |
</p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може |
сам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> < |
голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.{S} Истина, дало се је |
лијенио.{S} За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући |
ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му н |
оз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, |
</p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p |
ј се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но |
неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скруше |
ти, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике |
ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се заба |
успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада сину |
и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у |
што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали |
ласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што и |
ред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дво |
нам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на обј |
ости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да |
слима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као |
ена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} О |
Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четр |
вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаше жена, машући жестоко дугим |
замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </ |
а испод ногу јој.{S} Па полако изиђе на пут. </p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлос |
овања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматниц |
чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако нас |
наше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло |
е. </p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у варо |
у чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник с |
свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, престаде да киши, са |
Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p |
у говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли |
, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену н |
природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и |
онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко мил |
ши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и о |
— вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—т |
а мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натак |
челице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, пос |
, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један гла |
и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто н |
, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату |
дина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли |
<p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом дов |
авља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за преобуку.{ |
на, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије |
а, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и б |
ла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји за |
ога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш за |
<p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора |
> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} |
ћу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажиш |
мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени да |
здрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите |
утрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати г |
пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармо |
све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— |
гледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено |
котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећ |
његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— К |
ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад |
покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало времена |
<p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрд |
е драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онд |
између зелених маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па пол |
tone unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше мек |
че јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у |
устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало с |
} Она попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом |
о у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође пола |
Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем с |
, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а о |
! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво |
ом је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече |
увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад |
тивно луташе око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док с |
трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, св |
} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да с |
узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном |
а по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— |
љив женски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља |
етилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећа |
p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве ш |
јала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила ре |
ијатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, |
раду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p |
роши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по оби |
глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљиш |
и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав |
ђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не |
поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</foreig |
А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. < |
ане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — Т |
’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, |
ђе над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматр |
имо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже. |
ош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју оград |
се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој |
не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад |
н к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође д |
ч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и |
е као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Ха |
што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивањ |
адић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. </p> <p>Иво је полагано пошао напријед.{S} Дувал |
о им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики ш |
} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> |
} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p |
— забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{S} |
вори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код |
иснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и не отвара кишобран, премда си |
— јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} |
ави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{ |
стан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвир |
успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору |
ила као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што |
..{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у |
ји за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јуре“.< |
ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија наво |
уше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} |
но осјети њену младост и дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресош |
м.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избиј |
у гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред |
му приправљаше потребу за преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле |
ишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Ма |
аш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета в |
ве пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивањ |
прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увриј |
н све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране уми |
еђе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говора |
<p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије. |
ене их очима прате, и покоје дијете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фр |
tone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на м |
ом. </p> <p>Опет избише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих |
ају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. </p> <p>— Већ ми је дос |
иној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћ |
с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракиј |
дских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко рас |
{S} Кад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га ос |
се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите |
лико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући од |
једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић |
сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме |
вши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином. |
де укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у |
, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} |
зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — а |
о умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да |
</p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко р |
брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћем |
у фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ |
ворити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо по |
инанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, |
та сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што |
Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} |
литичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече |
а он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на ст |
ече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и об |
Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонил |
окога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, ко |
пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану зем |
Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрдицом и не могаше о |
ја „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му бл |
е се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> < |
ечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p>— Ни |
ријеваху контуре прекоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар |
и све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху пока |
а се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а вр |
тарцем долази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p |
{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда |
ио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи пр |
чићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмиц |
ви свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му оч |
мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо д |
тину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се |
симице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух диж |
ежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијо |
занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. </p> <p>— Колико мора |
чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнол |
уци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапи |
јајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млат |
Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око к |
д очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бо |
лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслини |
е помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расул |
село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело |
облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре |
ћом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме |
благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, ка |
рац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и њего |
плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну |
S} Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у проз |
од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи...{S} Наједн |
че отскочиле и на лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те |
.{S} А, знате, овде нигда не киши, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија |
ацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — з |
пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су з |
} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсн |
>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у |
</p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> |
х грана морских борова. </p> <p>— Много пушиш! — опази Иво кад осјети оштри воњ духана. </p> <p |
итку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се луг |
прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главарови |
еће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, |
ахор пренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се |
е оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан |
јући више гране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко о |
око отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано |
сила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели с |
. </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... < |
унце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујањ |
— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За |
ке и забруји дјевојачка пјесма.{S} Жива работа бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину н |
обогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека с |
к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је б |
е главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана |
се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непреста |
рстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом магло |
касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. |
</p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није поз |
може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше на |
S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — |
ме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море |
овједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сј |
есвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац плаћао гоњаче, полити |
ово обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за |
>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће запустит |
на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте стра |
е? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура |
веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади уч |
осподина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живљ |
тим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и т |
Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, је |
земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још неос |
. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу |
кономске послове и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „прос |
ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, по |
ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је т |
мокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мје |
, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. |
са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</ |
а, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда оч |
ала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка сн |
село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је |
га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> <p>Он |
о њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} |
тоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!. |
оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за |
ри и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издрж |
нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се у |
, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошл |
к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А з |
размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада ради |
опази Иво. — А људи не могу ни да поља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. |
како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни см |
ош на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а |
обро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијах |
а обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ваља да |
љених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако |
.. </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није мога |
еобрађеној земљи, коју остављају њезини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и ми |
ите, неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="sub |
само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људ |
, добро! — одврати главар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!. |
ење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, |
м порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су |
, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија с |
чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја |
рди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порез |
у дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од с |
о жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S |
и да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. |
ове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво уз |
p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гл |
S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, м |
ивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подн |
јори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди |
смија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — на |
<p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за |
не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањо |
је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем |
јбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одред |
: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И ст |
те порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а |
шљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не с |
</p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добиј |
че изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарујем... |
о Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја |
.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста. |
топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p> |
р. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме ј |
бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали |
х се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, |
едину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} |
поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем! |
отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; д |
дмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ништа!{ |
свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде |
— И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па не |
нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим он |
али нисам могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини |
о, — јер когод може још помислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У ов |
! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— |
. </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све сел |
ару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с |
еда на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите |
и данашње наднице? </p> <p>— Ако будете радит’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево |
у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> < |
него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од љу |
да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша з |
амети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у |
анат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако ј |
пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, гов |
оје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти при |
азговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим се |
Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме |
и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p |
радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ч |
ретеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Раји |
долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за ст |
е хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљ |
диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се |
ци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху |
ду, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> <p>Иво није могао да |
први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу |
p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p |
ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благ |
>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је |
да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и р |
А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> |
ист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!.. |
се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на па |
ике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ст |
да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> |
хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: |
најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом |
је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На |
посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се |
ље благослова. </p> <p>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати з |
ом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни ње |
ве кретње и његову бригу за непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у с |
{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалач |
цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних годи |
, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити. |
насладе, или, ако би и осјетио каткада радост дивљега весеља, или пустио маха младићкој обијес |
> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! — настави доктор и гласно с |
а се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога радног |
асве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала |
мирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — |
Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази |
а га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио ма |
а мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га |
ушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сес |
и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожури да изиђе из варош |
р Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p> |
ме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгле |
желио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пођ |
и до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се нам |
о би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и исп |
орка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> <p>О |
селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у бољ |
аћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. < |
S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све |
мење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, |
несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. < |
покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му п |
атор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p> |
Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се д |
брдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, о |
<p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и |
лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разагна очај.{S} Наручи жешћег пића.{S} Домало пламен л |
а земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: |
изаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док |
/p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} |
S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да |
у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и |
еница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред |
е једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у |
<p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — напије нам зло један |
ом јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагл |
шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће |
S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш |
ху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговор |
маше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелиј |
га? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равноду |
зблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђ |
ру гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и |
ом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када |
ости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била далеко, и не б |
ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јо |
мо да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} |
тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на |
војка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; са |
} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Стариц |
аглом обавија дружину, блати им главу и разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрљ |
а. </p> <p>Његова пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа какви |
<p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се б |
Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику |
дане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и от |
пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад ч |
гне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она |
осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на погле |
пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, господине жупниче, матицу у |
S} Данас је велики дан! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о |
о, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — |
</p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се |
ица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>Мјесец је лијеп |
и на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жен |
једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуч |
ицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> |
<p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Биј |
ци, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} |
угасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и з |
и. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си до |
вину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чека |
у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На кол |
и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у |
у! — једва проговори. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи |
и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих је |
као људски. </p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не |
о Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — |
зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док н |
оља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им прет |
на и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разбла |
униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или |
и глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај гл |
видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сје |
тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбо |
уће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, ка |
овите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} Кад вам на врата дође |
љи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју со |
ам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отвор |
> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо са |
ћ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су раке |
т, — живот, знаш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Да |
укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закр |
ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије д |
је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони! |
опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, кој |
и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гл |
влачећи бесједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали |
p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p> |
сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника |
вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је |
ихвати младић, па онда изненада преврну разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекар |
заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам |
а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик ис |
зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зрак |
.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ |
је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, изм |
погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му и |
т што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешт |
млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће с |
оздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> < |
доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта годин |
ти и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ |
по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и вес |
гова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и сву |
прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади суд |
а сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посмат |
p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријате |
да.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к |
же и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S |
сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њо |
је кост и кожа! </p> <p>И жена попође и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни |
вице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — реч |
{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учини |
плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се пор |
челник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пуше |
ит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето |
о му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и л |
и чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло |
</p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док г |
t="subSection" /> <p>Једнога јутра пође раздраган к мору.{S} Полагано корачаше зараслим путељко |
, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би |
е лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе забор |
овечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују ј |
чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјера |
ено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је |
остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од сми |
е прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Пе |
у широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у |
собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом ба |
> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе ра |
сјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча б |
адост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соб |
о, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упут |
.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да оно још недорасло дије |
кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике ла |
емље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих п |
на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу |
ачења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у п |
а се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим зно |
зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се д |
ва, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Анто |
у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} |
н пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше жур |
крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а у |
ироким простором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама |
рка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине ц |
други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, доб |
Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари |
.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p> <p>Он п |
шли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. |
и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса нао |
силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво бијаше преслабо да разаг |
кусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> <p>— Пусти, грдобо! — за |
акога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се |
ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звон |
, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико |
задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљега |
—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући |
спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима |
рат’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи јо |
тресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након |
собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у |
умије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му |
олагано. </p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И ма |
о други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. |
се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection |
ирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у бо |
не. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „О |
предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у |
х купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се м |
е: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло наше |
отврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите |
а се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче |
остигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу т |
p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове ја |
земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све |
а увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залази |
Освојила га лагана осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> < |
чила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, |
ажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} |
отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{ |
е му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се зау |
куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спров |
остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих |
а се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду пош |
е односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за |
стаје ваздух, док вјетар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И |
.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући |
.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред посл |
ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И |
се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочита |
не.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се нази |
западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине |
опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душ |
Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би ов |
чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке свој |
подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву |
Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} Па и брзо |
Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није |
, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да |
на тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше |
ској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником |
да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то |
сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже ди |
н међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше |
<p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије, и |
а има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. </p> <p>— Параграф је параграф! — прекиде г |
а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким д |
</p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијет |
ете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прође |
твари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да т |
е одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га наново приупита.{S} Онај — мјесто одгово |
<p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке |
куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пу |
воју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се старо |
суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p |
</p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </ |
ђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Ом |
јева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S |
— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по под |
о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> |
их расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два м |
ор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет |
а, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је д |
учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Сме |
аска прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он |
азговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му б |
> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери |
ш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — наст |
феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељен |
ивио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што |
/p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на пр |
чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијез |
А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— |
ише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јав |
на...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. < |
Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје с |
ује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А могу и код куће учити.. |
задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би |
наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто же |
у кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом |
нтан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, |
о ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице в |
подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном с |
Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајт |
едној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непоми |
— пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу к |
ше из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника |
емо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако |
а сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет ф |
кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> < |
е жамори... </p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда пола |
рају карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна сл |
а је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S |
сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао |
ред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је |
замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих ос |
ве црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Д |
алио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће ви |
дила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разгов |
м, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљи |
кочио, засађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто |
} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p |
зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се |
е се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнол |
гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на |
реда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мис |
одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети с |
е живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како је жупник |
истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже |
>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било |
> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, пароброд |
Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Марија је плела бјечве, а мајка им |
стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају |
облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних |
наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави с |
сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље него обично.{S} Гоњачи га почешће |
а сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађај |
} Дјевојка иде прво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца г |
као да им није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p |
ило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су м |
е за њом. </p> <p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се г |
који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламич |
иним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи госп |
S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину |
Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавал |
ешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он |
наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајно |
се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Марији |
и се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Мари |
естане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да |
је крцата лаких, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао |
па државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне н |
ction" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} |
/p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом |
смије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Нек |
ар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и у |
ловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзн |
леду...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило се да сви |
едом по вратима. </p> <p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. |
ке“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једно |
ирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се |
иврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Оставља |
моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га доч |
ре свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи к |
гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налаз |
ка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на |
у Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес у |
</p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— |
ови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: |
селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јут |
о. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе и |
ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутр |
.. идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S |
е могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријате |
једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога |
ено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште. |
авити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је овога ч |
слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се |
томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да |
Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласо |
ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка |
, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми |
и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се мож |
чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit |
о уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осј |
ила бука ни разметање на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, |
е.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и |
ред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чиј |
трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Ив |
дно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p> |
> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продор |
де у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила |
p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одм |
Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, нас |
ма.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја |
и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши пре |
руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста |
ion" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна |
p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркал |
о винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Т |
и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као после |
о њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не да |
е цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко |
а учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и оп |
униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје д |
Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало дијете |
аше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се |
и за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева гњева и тежа |
} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А |
мишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувс |
еправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази |
д њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему ј |
ја се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљив |
о чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намир |
љење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова |
акон вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову б |
крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио ј |
ва што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.< |
који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и |
имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} |
за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Д |
ао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера п |
е да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурин |
аше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разноврсна |
нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након вечер |
ху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је св |
јаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p |
ресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарч |
нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте |
мети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему |
у.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека |
се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а |
рини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на |
урим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјевер |
р бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли с |
, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне над |
дња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! — опази дјевојка. — Истина, не |
, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће |
на потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на боља |
ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке сво |
омога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— |
</p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p |
<p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи д |
гођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњих година осиромашише, и |
е накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није ви |
ти оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те |
, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну зем |
ти у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча ј |
оград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунц |
однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова |
им гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. |
исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледа |
за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче гл |
Док је пресвијетли помњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален |
дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци |
осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се ч |
</p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже гла |
предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија |
ге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ и |
S} Па настави: — Збиља, овај народ нема реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на но |
И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и пост |
кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — р |
итију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног |
ју? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора |
топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад и одабран, предњачи им; други за њим ваљ |
хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво с |
погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На |
да ће се по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим |
а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вј |
</p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанстве |
ијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} |
отиврјечју разних животних проблема.{S} Редовито, пошто би прочитао каково дјело, било материја |
ио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се |
и у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза до |
} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних |
јед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— ж |
ве и осумњичио начелников рад, нашто би редовно противничке новине доносиле „просвједе“, потпис |
/p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још |
ш горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на т |
има уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити |
на окупу неколико вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, н |
ато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућс |
<p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се п |
е с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле в |
ајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важн |
пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглав |
говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p |
опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђ |
це! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређ |
p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђ |
ла и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпос |
новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} |
p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврш |
нико бранио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расе |
ши тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко ч |
{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону |
} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто... |
Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мију |
ет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— |
при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за |
Јосо. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дак |
е је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p> |
едоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, |
би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — т |
— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому п |
ац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и |
ији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскв |
о преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној |
расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љу |
а нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било |
p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мисли |
уром право није ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко о |
<p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо |
ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчеви |
ин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нис |
е застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона |
огошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Бићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрде |
р! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога одвјетника, натакне н |
канац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда |
ама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, |
коваше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим у |
цу да купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си |
справи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се |
ицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ниш |
ћи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, |
изнајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је м |
<p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари |
јком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога |
д јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</foreign> |
си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога докт |
— наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке |
нако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојк |
ао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао са |
S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и по |
о оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбени |
ека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се н |
упи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Х |
цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; |
раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... |
</p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је п |
неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи пог |
она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ов |
дувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља била |
су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мре |
ста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p> |
ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу гр |
о му је година? </p> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </ |
љани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена |
им звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и |
д би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно |
о упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америк |
ст све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни ов |
, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на н |
чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим |
адњем опроштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је |
>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику |
ду до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога зво |
је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице |
хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ без |
ичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће |
Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви о |
не умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} М |
рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре. </p |
ега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто |
у, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази И |
ли стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо. |
<p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча |
ачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— |
...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојк |
ру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скул |
! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се |
и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! |
} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} |
p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете так |
> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> < |
p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам никога, — обл |
је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сме |
, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева с |
ђе к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјев |
младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде бор |
>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупник |
наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А |
тужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. |
Ја их не знам причекати! — прочитавши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресј |
ђе лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присје |
ну да види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој |
окон дијете поцрвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за посло |
ни двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p |
инили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима. |
>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смија |
лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехајно Јурина мајка. </p> <p>— Ја бих га желио ви |
још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на свога ст |
и, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наочарима, к |
</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и раз |
жачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва |
и отац. </p> <p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p |
{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтјед |
и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије з |
раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— О |
> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> |
Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не б |
Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу |
тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да |
је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те |
моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше |
службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замје |
узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} |
рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. |
сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни региста |
гледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на ма |
овати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула |
ара (надстојника), а дућан затворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — п |
јовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сат |
брат река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да довр |
Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво с |
а се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: глед |
можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори о |
стаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без п |
једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? < |
у липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па |
бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је |
судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! < |
е се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на |
!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>П |
Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор |
Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали |
бар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, бићете поштено н |
<p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за з |
S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти |
стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену |
} Па и друкчије наш положај је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> |
ћ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> < |
у. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: |
p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па, да забашури гануће, осм |
прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу устави |
земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац прет |
<p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом гра |
мамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> < |
разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Н |
ринти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трг |
прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лу |
чега.</p> <p>— Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. </p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. |
дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одговор, нагло изађ |
Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — |
по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама |
</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме |
ће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — рече кад је до кућних врата дошла.{S} Иво, мјесто одгов |
p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. </p> <p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио |
ступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетниш |
један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p |
е чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнут |
ља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу |
идаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше |
дмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем.{S} Он иде за њом и |
унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; |
а почне. </p> <p>— Попустила је жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовин |
..{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> |
ственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! < |
година осиромашише, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, |
е су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Ова |
орини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> < |
даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече она, — ма метнићу на јуста; мори ме жеђ. </p> <p>В |
гоњао да боље иде. </p> <p>— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узј |
е. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита |
} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— |
ад постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој |
ок се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гласом, — да вам прављам, не би вировал |
и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранит |
p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одго |
држа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте |
еховима. </p> <p>— Забилижите људски, — рече један од двојице прковинару, — да посли не буде см |
е знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни прис |
едаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у оч |
ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресије |
хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њихови |
а да је град за динар, кад динара ни, — рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, сав |
мјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога оштете. |
p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; |
а поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{ |
уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти |
ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне ста |
Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? |
и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— Колико и |
сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у гра |
рошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} М |
о преко воље. </p> <p>— Опрости, Иво, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учини |
е! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Как |
град. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам н |
сник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиеро Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе. |
/p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, |
плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва |
вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит |
оља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас, — рече младић — ако и је за ме касно. — Па изиђе из двора |
ора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од ком |
кавости. </p> <p>— Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме |
што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже рије |
у: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ов |
нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо |
чи. </p> <p>— Господин је Далматинац, — рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело од |
p>— Не ја. </p> <p>— Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли ви |
тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради |
ем вас да вас поздравим и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Н |
да. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се о |
Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на |
p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић д |
лаве „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је з |
насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка н |
у испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. |
а, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговор |
на само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, |
га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће н |
p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и |
> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бија |
ћ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{ |
ти? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p> |
ца за љекарију. </p> <p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новч |
ичке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} |
оби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите п |
Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах |
Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — ре |
мак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говори |
ше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ с |
дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: |
с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново с |
дговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лут |
брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар. |
Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави, а говоре да |
оше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p> |
а да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силну љу |
а? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. |
ацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћ |
т а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, |
се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врат |
очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, кој |
овао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>У |
осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боро |
е више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве |
фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху д |
и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p |
м, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на |
понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје о |
починуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S |
оју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду |
нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке... |
ри наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, |
о. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>Пр |
} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вап |
руга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја |
ш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш |
и одговор. </p> <p>— Не могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хт |
е ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјаха путем. < |
платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се И |
о устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се |
се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ </p> <p>Па гледа за њом, а подзимња ки |
о, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко |
ри.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни мак |
од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему није |
<p>— Оставимо луде разговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам |
/p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено? |
он истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Д |
ластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, р |
јанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а он још че |
у вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они н |
пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скле |
ка пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући |
ктора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нестрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!. |
попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} |
село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажели |
ви мирно: — Ка’ и други, а да вам право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се већ |
хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </ |
ади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натра |
било. </p> <p>— Је ли вас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— |
Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј |
тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да озна |
<p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек |
сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од с |
жим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и све |
е.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвен |
бали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се |
ерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! |
ло слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио пр |
аји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да ви |
ко јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је |
замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут |
вите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чам |
у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разго |
се комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтјед |
Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкр |
н улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; н |
га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали |
S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни н |
један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивш |
вјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљал |
та ракете.{S} Једну пусти прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо |
правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозици |
ога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је китом, из |
одило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијених зелени |
ва и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су |
> <p>Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бија |
Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао |
се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањ |
ад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађарија би безбри |
че он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч жицнула. </p> <p>— Нисам рђава колико ви мислите! |
другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у |
Ево носи господарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у |
лако. </p> <p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто |
p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник ј |
се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади на |
ијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. |
— промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштани |
и господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом лица и заобљеним кретом р |
во љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </ |
е, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет з |
</p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате |
засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. </p |
им да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде |
— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одгов |
и! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав |
е насред дућана, ишчекујући господареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> |
етамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на б |
ако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, д |
амена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} Најпослије ост |
покатшто један другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће |
макну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проб |
брнула и плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. < |
аше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенко |
огаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико б |
се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли |
{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољав |
доше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице |
а, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине ријечи: „Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, ж |
остио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли с |
езну ограду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ п |
да брат. </p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба к |
е Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено ј |
вуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и д |
хтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није |
и погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега раста |
ме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опе |
сиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увл |
лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане н |
и га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} |
</p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим пр |
е осјећао да је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље |
е враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом о |
е врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не |
стру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p |
роштају не могоше једно другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало |
а. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напоко |
нико за дуго времена није проговорио ни ријечи.</p> <p>На огњишту би покатшто запуцкетало, док |
ну, и за неко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгин |
ао и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Ни |
воме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; |
а је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опе |
вијећницима паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не |
p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. < |
одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као ну |
и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се |
а Павлу 1/3“, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 март |
кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи ни |
здрави владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине з |
своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о ко |
ди с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држ |
се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ |
о.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напа |
рислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице |
ушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно |
даш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави с |
ао замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно мож |
ођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога |
погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Лип |
смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</ |
ма ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме м |
ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада |
ко ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их с |
осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка |
} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Кат |
p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </ |
личицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега жур |
Простор обасјава лојеница, а разноврсна роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиј |
<p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Оставила |
S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, з |
ренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — |
та ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p> |
а...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И он |
ринти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S |
враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су |
еднако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! |
у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, |
Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се |
мо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози б |
ворите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангуби |
застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Млади |
— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито од |
е бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, |
јих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари |
</p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — |
> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно за |
по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— До |
ни пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да |
е да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави |
ота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да |
се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— Муч’, грдобо! </p> <p>— А брат му, Крње |
учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако ј |
.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два |
буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угро |
ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих |
ки чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазр |
с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} |
но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С |
а које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душ |
ћи се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. |
азника кући враћао, бијаше друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбр |
уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сј |
не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених вла |
ада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Ч |
увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је д |
ца и испунише још влажни простор између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод пл |
сно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим др |
се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим го |
Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, па га |
подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> |
е и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, зат |
рти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наим |
ате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен. |
ја се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S |
, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „г |
ђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не |
доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч |
дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем |
тала дружина, незадовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху |
т’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну |
емила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од с |
лим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пре |
вега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. |
е се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по |
и нас, ваља рећи правицу.{S} Одредиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} |
сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и и |
ими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пине |
а око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће молитв |
не.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра |
на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље |
ије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потци |
одвраћа плачљиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сут |
p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућ |
а и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S |
њем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролиј |
унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, јед |
p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити |
и широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пуч |
.</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена |
— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна |
{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>К |
се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болест |
се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а ронд |
</p> <p>А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога д |
а сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— |
и; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, |
тло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаш |
једио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвла |
на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно |
Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се на |
е, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате |
вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите |
по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари |
</p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је т |
господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: |
огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у |
аше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кож |
<p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цири |
оцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. |
p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’а |
гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се |
ли? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! |
обра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господ |
ло ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикну и |
ни, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и п |
а ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад с |
Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено у |
се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му с |
изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, |
Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће гово |
га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је ов |
понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде у |
</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке |
збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се при |
ека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на пос |
кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се до |
сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. |
зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми |
} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварил |
упићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p |
мљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; по |
рији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, |
уло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако прометао се |
јгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </ |
рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с д |
му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажу |
сленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у |
/p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што с |
викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар. </p> |
ну се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу |
јете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва измуца: </p> <p>— Рекл |
потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано неш |
адимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к |
на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очи |
мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </ |
е јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну |
</p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златн |
а селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар |
! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и |
ратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на |
оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Не |
лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути |
и се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном |
Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Рид |
све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трго |
извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; |
еба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... |
је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: |
се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила дугога жакета и једн |
и немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно вис |
угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.{S} Ив |
пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијет |
га? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није |
ственим изразом лица и заобљеним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Ста |
ти, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — реч |
ој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицо |
ти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како |
, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Ис |
уди... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао |
рнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> |
Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири |
жи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимај |
ча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом зам |
ни приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, |
догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Ут |
ратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну остав |
авлаш ватру подметнуо, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се нак |
один, гледајући њиве и ледине, и показа руком на нешто необрађене земље. </p> <p>— Ваља да неко |
се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} В |
ислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. </p> <p>Дјевојка једнако плаче; он је м |
понамјести као нехотице мараму и крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, н |
нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, ск |
е снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </ |
ни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни з |
} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести |
обом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада |
ави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њим |
м се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене |
ијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а невична јахању, на високоме |
и је кућа баш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — |
особита.{S} Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. </p> <p>— Збиља? — пр |
, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори.{S} Јур |
мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она о |
и ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па н |
. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите м |
/p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у |
јка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини |
И замишљен је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорил |
љна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једн |
прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјен |
у прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} О |
шкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи |
евојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> |
завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко в |
ици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво захвали, попође ма |
вљује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као |
Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — р |
је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} |
у једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мје |
стен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а |
рила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његов |
ала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, |
кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </ |
о растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} А |
комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења к |
тњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом госпо |
/p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и з |
} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори зами |
самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он је |
а! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} |
настрану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и |
пас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици |
н у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за |
ке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мисл |
{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се на |
претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> < |
орист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупиш |
здрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам |
насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се |
во у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Мил |
ме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлу |
. </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> |
управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> |
</p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави |
исе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке на висинама прекоморских брдина. </p> <p>Њ |
воје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангуб |
вијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, ко |
то извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обила |
сматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опа |
ви већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} |
јним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{ |
а их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево |
де пред њима, носи мантеле и котарицу о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>И |
ајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, |
>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људ |
/p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окре |
Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен |
кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Овај |
— јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — једв |
„Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све так |
воре до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељ |
Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику о |
p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша |
осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристани |
која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен т |
зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздр |
— тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас усли |
ијечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори |
и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. </p> <p>Не могаше од |
здравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подад |
м.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то |
га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С ру |
мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се |
ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га |
бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему прича. — И замишљен је био...{ |
ругоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило да се исп |
но. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на дан... </p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— |
на за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао |
, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаро |
— Па настави поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад |
једе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пре |
а. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? |
анац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи |
о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. |
стила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он комад ведра неба над собом, гле |
у.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују |
оставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем |
а господина.{S} Она га дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лиц |
ма врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове п |
<p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— С |
јанствеником и поздрави га по војничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњ |
се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном с |
— рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину зна |
мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} |
се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога |
ха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дијете, на |
, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да |
Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад |
обрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодр |
ном почеше косо падати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи је |
им примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дал |
ене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати |
</p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећ |
на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано н |
вама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасјано сунцем, |
приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме дођоше још друга двојица, од којих је један био |
е на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, кој |
, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и |
не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Биј |
{S} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову |
о који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: < |
акуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под м |
јништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и остарјели им отац и мајк |
је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина ч |
/p> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одј |
p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} И |
је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обо |
</p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је |
е се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете |
— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> |
p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на бл |
— прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш |
е.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и он |
чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање |
то бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази п |
расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— |
ији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње |
А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се |
} Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига |
а главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лиц |
тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из ј |
том.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга т |
рости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово сл |
лоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да |
уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела |
сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврш |
дим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — ш |
пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добр |
намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старо |
говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорин |
о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тим |
он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и |
. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетк |
он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Ни |
стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непомичности и нехајства.</p> <p>— Никад ништ |
ога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа |
та!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим ку |
ака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чини |
<p>Док је његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме изм |
отворено поље, Иво осјети потребу да ма с киме пријатељски разговара, но бијаше га толико обузе |
у Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти |
доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена |
м, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима неш |
отово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још |
, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — |
овцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко |
емљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше |
p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазн |
је Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме |
се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане з |
њачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите људски, — реч |
аде живот; бесвијесно зажели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбриж |
/p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа р |
лавоније, позове га да благдане проведе с њим, код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те |
љену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опаз |
мијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу уп |
бе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се |
{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко поља, к мору. </p> <p>— Послушаћу вас |
{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да с |
ло.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p> |
— вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговор |
ка из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потриба до ов |
и у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, ако н |
пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... |
н, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким прого |
атала...{S} Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза |
ују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам |
</p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јели |
е најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> |
. </p> <p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка дол |
>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ак |
а кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> <p>— Је ли могуће |
у, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чин |
ја и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис бил |
ом на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек. |
мјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но |
дне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људс |
на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од вели |
ако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и |
Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то |
м дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани |
ојих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде зам |
а је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени тр |
нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жуп |
дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутр |
одне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао |
ћ пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошт |
сти поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетл |
брао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није ре |
ја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи |
је устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала |
тњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повра |
з којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{ |
нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сре |
, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и |
ј се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у се |
и.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене |
и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Остав |
епено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мор |
. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> |
} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела око |
и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанк |
д своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу |
јати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, |
оде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас са |
путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва з |
о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, |
оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор |
, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смиј |
исам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога г |
пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{ |
л пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} |
/p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, наш |
агрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново |
заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или то |
е шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још је |
ећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на в |
и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдин |
И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца к |
е и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предом |
ма живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајев |
тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде пис |
а окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздрави |
ао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— З |
ограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. < |
вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по о |
рво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким гра |
ђи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно |
изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом.{S} Јуру и |
и се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаљ |
шимо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се |
p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово зад |
<p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, г |
исли падало му на памет, и он прелажаше с једне на другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице |
итоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријав |
старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш умо |
ћи нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши г |
к добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне веч |
велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете му се |
ан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим д |
замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, |
њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијест |
ежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућа |
као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе |
днику пред вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У |
ост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине. |
ха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; д |
ратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође далеко преко мора, да |
мисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме пакостит |
егорно.</p> <p>И машу рупцима с краја и с пароброда.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек ра |
цем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с |
ода се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, госпо |
за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, так |
о је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пр |
и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако см |
што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. |
и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лије |
јте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе господин |
н удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачило; пољем рекао би д |
ед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша |
ици, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то |
</p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не сви |
видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.{S} Па, пошто она не |
ви, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми |
рпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључ |
се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као ук |
} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га |
е, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те до |
гледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} |
<p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења |
а се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен |
ило најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! |
дима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им зе |
да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да |
ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерено падају преда ње на плочу, и, расипљућ |
екиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би бо |
по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спо |
ажава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морс |
к пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit=" |
обојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К враг |
ажи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати њего |
ичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне нар |
— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка зна да је крив |
о лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их |
е...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори |
тице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опази Иво.</p |
а испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њим |
се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изн |
</p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p |
кругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зелен |
о није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — В |
ивао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјечити дио, |
ид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском тру |
— Доста је већ!... — пресијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа |
! </p> <p>— А нећете?! — опази господин с наочарима, и једнако их нападно гледа. </p> <p>— Дакл |
ком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута |
— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И |
загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гл |
у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двоји |
а себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене |
живам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјес |
им лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се прима |
отиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме покоју ријеч, док би дошли до његове ограде.{S} |
агословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават |
бришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље и |
вије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гон |
ше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрсе, као и досада, када пр |
<p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — о |
усти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш ка |
утио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће крену |
овик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи нос |
шао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не одговори, ну онај глас на |
p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — |
по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није |
<p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, р |
е своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> < |
еговој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се з |
ике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло на |
осподареву ријеч. </p> <p>Он диже главу с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци к |
<p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко |
и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто |
е и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике к |
који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.{S} С њима је родбина, пријатељи и |
знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, измеђ |
ље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље нару |
ије могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао је с оцем |
о. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — |
по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда исељеника, као последњи поздрав на опустјел |
није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски ра |
оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари з |
суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоск |
рас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, |
н њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што |
<p>— Држи! — повика Ивов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с маз |
како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, |
аноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан у |
еко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ забора |
је доба од обједа и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друшт |
нка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по по |
не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два тр |
живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвиј |
у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са |
а с њиме проведе ову љетну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увал |
еко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су |
е попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама ст |
пустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.{S} |
живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели |
</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјес |
ћ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пр |
тављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од |
ше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у с |
ест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и за |
таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се |
непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из |
јесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку о |
ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмиј |
{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио |
ели да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га |
брига; а ни других брига није имао.{S} Са великим градом, гдје је науке довршио, није га ништа |
е одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходни |
растворио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се пр |
бав за народ. </p> <p>— Какова љубав! — са очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву |
г... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивањ |
вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на раст |
циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се |
да означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жа |
новник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да |
ну, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебел |
њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога |
о би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напра |
њега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф с |
му пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у вел |
тајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раста |
{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редо |
ао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му |
Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да н |
рече он, и још једном погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га у |
о. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. |
ености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — да |
еда рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се |
ога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа |
у, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио |
да обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања |
е. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак зл |
му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка |
упа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази |
цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору под |
ри он, не подижући већ очију, као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— |
них година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките сми |
стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну |
коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски д |
а познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали |
она на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанц |
јетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема |
окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и |
вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима н |
о њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и |
глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и није |
ђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник |
за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да |
> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и |
је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му ст |
живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући к |
оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; о |
име и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну ка |
други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво с |
између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама ф |
</p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — |
оје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удови |
е у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, |
! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме с |
дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно п |
ике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је мн |
упнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се |
дох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступ |
жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ.{S} Н |
тане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијен |
и регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијет |
јдемо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њ |
ко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у |
вијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и подиже пламеном обасјану |
зуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова |
о звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба |
слина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и муч |
>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зимње небо пријетило је |
по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вин |
рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође и Јуре! — опази |
ним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још и |
е сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од ср |
јевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! |
Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари |
е из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражи |
њем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспра |
е се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> |
/p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. |
> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изра |
завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми |
ад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па н |
и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прим |
</p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за в |
но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, пос |
вајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га пом |
се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није ни |
т дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко помодреле п |
у да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се прест |
кова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, |
и разумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ств |
абирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена |
ом нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересант |
је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждра |
пи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— Држи! — |
љива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје |
у. </p> <p>Иво и брат му Марко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина друга |
нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоћ |
ви га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. </p> <p>— Пресвијетли!{S} Видите колики је |
ико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши |
се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и о |
му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом |
<p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе. |
се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њ |
тјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека |
и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога |
атне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се с |
рукавице, па их објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по пут |
асом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала |
ијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху |
бе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде |
сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ |
стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свиј |
о је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача |
, раздражен жељковаше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} |
бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у з |
а јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе |
оће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било |
сли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свј |
се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћ |
јехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јаматв |
ти наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савје |
! </p> <p>— Наслов и карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не ист |
ите! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p> |
> <p>И он не може више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спу |
за невољу и пио, кад би га жеђ посвема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са ок |
рно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љека |
ају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору |
роши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено при |
лна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштве |
чи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не м |
орено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, |
ше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, до |
одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, |
<p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазг |
у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечи |
и—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у ж |
Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На |
{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p |
али сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали |
осла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубриш |
Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> < |
циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да кре |
патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно в |
..{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, н |
оз боровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или н |
та за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори најамница. </p> <p>— Зови га! </p> |
и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече |
овољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... |
е у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — |
свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пе |
аза на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те по |
У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљ |
а се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је једнако |
} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље п |
ит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијеч |
p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школ |
е и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се |
ине носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и |
ој са задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову |
лавар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од велике потрибе... |
ме премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим |
, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се |
дњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше |
у драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто з |
сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му с |
плавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — гово |
налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише |
е о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слаш |
уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син нач |
— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворе |
а и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — |
с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S |
.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало |
ина срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форин |
ратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи |
којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретн |
ди не могли подмириват’ и дуг растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} |
платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на ки |
што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бија |
м граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо |
ога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и пра |
</p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па и |
не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо на гласовање! — Већина гледајући један дру |
ц никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу |
љивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подиз |
{S} Иво потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и |
мршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Иви |
глави велике каблове. </p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и |
емо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> |
... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце |
ичи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми |
да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити... |
ну и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а т |
ћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од |
часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио на Марију, здраву и изабрану, и осјећао |
о се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна д |
јаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би |
вировали! „Плати“ , говори, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг |
е и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћ |
Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши дру |
ене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— |
нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега |
ин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и на |
> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и |
искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли к |
(порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи д |
е тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Аме |
м природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и |
н се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— |
се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебух |
</p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће д |
по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вире |
, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор м |
постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Р |
— јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... |
бани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, или им га је вјеровник већ заплијенио.{S} За њи |
та у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз |
не ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте |
тише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступ |
де да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза |
и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морна |
’о дијете, — брани га Јосо. </p> <p>Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у св |
и о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдин |
ељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни |
елу и под мурвом није било видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице |
Бидна, присушиће ноћас... нима брста! — сажалује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. < |
ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пуч |
дно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изусти дј |
и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га |
ући. </p> <p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да |
љаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи. |
уће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало |
скликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, |
надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писм |
А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> |
<p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, |
е друкчије.{S} Родна поља бијаху крцата сазрелих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао |
часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво заста |
му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мр |
</p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не сме |
р; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свјед |
у! — Дјевојка обори очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усниц |
његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се |
е код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на в |
узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице сто |
а својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и |
у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, кој |
и у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто |
мим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, с |
своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе |
из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах до |
: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови |
вори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{ |
, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Мар |
ија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је? |
и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, |
е.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ако можете — а можете! — гов |
дмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па ником |
к: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p |
иноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада... |
>— Ваљало ми је и моје полит’, а помога сам вам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјево |
узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма д |
. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мисл |
нда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма |
} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајић |
м! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без теб |
!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажел |
p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осје |
му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} |
</p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било бо |
ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ б |
/p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! |
!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сад |
рату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код кри |
е док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; ун |
ијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим |
А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да жив |
упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Н |
т тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задави |
ц ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљув |
је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина о |
а чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знат |
а бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој |
о! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогне |
и не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — |
авајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи гос |
цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хо |
руге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чи |
алио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети |
нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас |
да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... < |
мате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{ |
одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили д |
лике. — Није оно за нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— |
ам кад ми под руку дођу. </p> <p>— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је ис |
ј добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у |
Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина п |
мдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стоти |
зна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим |
сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно пис |
о? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у к |
једи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> < |
надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не п |
страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за стру |
. — Нисам мога добро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, т |
јетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа и лијепо разабире |
/p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим т |
он једнако забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не |
к нисте ви навалили.{S} И онда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одгов |
А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p |
н зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Забор |
>— Оставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви нава |
дјевојка, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар |
а друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим прво него пођем, — рече она мирно. |
питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај из |
. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и по |
</p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу |
ла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, |
ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ |
цу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма не видите, доба |
гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан п |
е!..“— Ники дан нисам могла поднити, па сам му одговорила да и он јема младу...{S} А он почео в |
, и не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит |
и.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидн |
стите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда пам |
да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! |
е ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S} Ево носи господарица ра |
/p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљ |
о цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ов |
ар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је прав |
би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би за |
тало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p |
и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирно отиша, да је не дарује |
ока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’.. |
м у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне |
д оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хт |
о се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} |
и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не д |
<p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> |
гове ограде.{S} Најпослије остаде посве сам и одмицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи |
еше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о ста |
и смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на |
полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај |
ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље с |
атила прстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча |
p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И |
о не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима |
је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се |
— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није било користи. </p> < |
те! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први на радњи.{S} Било, па прошло, |
ју. </p> <p>— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> |
ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и |
Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сј |
расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек |
протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — |
цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да нађеш адвоката... </p> <p>— А пине |
творише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти тр |
да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова |
енађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени |
и људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једн |
ало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећа |
од мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> |
S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини |
, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, |
старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С |
, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— К |
ништа видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> |
како... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да н |
толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{ |
и му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад пл |
му и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и по |
његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја з |
p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда и |
е Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. </p> <p>— К |
и да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати.{S} Не могу да р |
сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не зна |
S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио |
ини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и |
Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама |
јици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! < |
ринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни с |
ази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ... |
име ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча ст |
боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није |
Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> < |
а разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <mile |
p>— Бене! — одобри Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, те |
нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се г |
емам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни |
ијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети |
иво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! </p> |
е велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </ |
— укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли... |
и... </p> <p>— Видим...{S} Наравно зато сам и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — |
! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... |
S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрен |
не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није мог |
млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало г |
н, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста |
реда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} |
е ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, |
во. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише д |
а, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све гор |
/p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма |
да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом уп |
се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућ |
и пружи му руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо |
ије могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} О |
она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S} И онда, мислила |
олит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и нас |
Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сјед |
траст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За о |
дите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— |
ка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, прихвати га с |
ростору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успава |
је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли |
p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани |
е.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, |
чезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало |
тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим каткад засине покоја звије |
Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се |
мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече |
да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p |
е, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одгово |
рихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана |
о отступи а невична јахању, на високоме самару са блазином, неспретно на њему клима. </p> <p>— |
оје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пре |
<p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око ч |
ме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на |
мирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{ |
кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прв |
раг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се п |
.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не см |
лу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака |
други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> |
већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> |
итне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог п |
тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвок |
о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измач |
ећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— |
н по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами... </p> <p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увј |
ла вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је в |
јући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чуј |
здржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И доживљаји од |
ласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојк |
јетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, по |
ло, будио му из душе дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: |
ачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, от |
разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено |
ре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у каз |
ље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И |
</p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p |
дви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!... |
рању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена сна |
од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на |
живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и |
} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, испрани камен, и |
ах, а вани бије лед, комади долијећу до самих њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па |
Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети |
> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијеп |
.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице м |
аста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку м |
тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисл |
они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. < |
ш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— |
тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену живину у гр |
ем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да |
пак бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> |
и. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Н |
о је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријет |
p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се бе |
д нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће за |
ет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се зву |
ркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док ј |
удац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду н |
а дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да |
— Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Зб |
сједом, као жао им претргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослуш |
брижљиво мајка. </p> <p>— Нијесам...{S} Само сам прижеднио.{S} Донеси ми мало разводњена вина! |
се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се |
ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би |
омити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчи |
р је велико милосрђе његово!“ </p> <p>— Само да приштедим за пута, вели доктор Иву — одмах би’ |
/p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет диг |
мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p |
држи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по з |
; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да по |
о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње |
<p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриге вас!{S} |
> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> |
се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду поштени! — примјети жупник. — Него, ва |
се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше |
ори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. |
, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече јаче и подиже |
о долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — О |
се на растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} |
вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до с |
већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица |
заузета и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.< |
иљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! |
{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга! |
о, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и за |
први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} |
ицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p> |
илење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар сви |
је свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном допријеше до њега |
неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову |
ије, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше м |
...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а |
му тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме |
памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летн |
!“ испрвице говораху дужници, задовољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословен |
Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијел |
>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лак |
њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјел |
ко вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажг |
ти се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— З |
ше од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да |
бља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас |
„Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља пол |
уна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. |
десет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу и |
из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је |
к није могао сам одупирати начелниковој самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па о |
атра.{S} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа |
е поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом ст |
ће... </p> <p>Из земље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, ц |
се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао |
сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> |
. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвеживали |
стргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла |
и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјес |
, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској упр |
ни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притисну |
нати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу |
> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весел |
е што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној |
ћа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљеног |
а, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге н |
нувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, отворивши опр |
ку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p |
ега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима ужи |
Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости. |
ог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам |
мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И |
за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у он |
те! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! </p |
и добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго |
слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазит |
путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бија |
} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, |
ба, ко вас помаже?{S} Нека их код мене; сарчићете их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиори |
брази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне простодушне Марије.{S} И, помисли |
ек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p> |
му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјал |
а вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде |
</p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ и |
ишта нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се с |
у њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре |
ових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из ва |
говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми с |
Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње врије |
Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} |
се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом. |
е слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а |
е сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима |
до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао |
очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис |
насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Г |
на. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут рече |
преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвес |
у, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>П |
двјетника. — Ма да пожуримо. </p> <p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; |
ена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{ |
е ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на п |
уго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа н |
ираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падају |
уше туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај самилости и |
њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога |
ри у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На |
елом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана нађе жупника, који га очек |
{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је |
јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше с |
а.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћ |
де узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце з |
p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је м |
да вримена!{S} Збогом! . </p> <p>Па, не сачекавши других Пилатових ријечи, остави га и пожури п |
м...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво |
убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнози |
/p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — |
ве што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши |
капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрх |
да тежака растопином модре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунц |
и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је |
аким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе |
/p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупник |
и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, |
— но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво |
долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А ка |
код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хт |
и се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је пам |
је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, |
ена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бе |
Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! |
ари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... </p> |
о је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора |
ћа.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове о |
ињаше да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том ст |
ромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему живот |
уране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више б |
ости, знаш, но овакова је навика!{S} Ма свакако вечерас дођи! — напомене му, бацајућ’ љутито ка |
вите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили.{S |
а да је бар к’о прошлих година; вјеруј, сваке године долази на мање и по који изостаје... је ли |
науке довршио, није га ништа везало.{S} Сваке године долазио је кући и остајао по неколико мјес |
оћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живин |
чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови н |
а, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем |
а још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље, а од никуд помоћи! </p> <p>— Од никуд? </ |
Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не |
ини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не буду |
љи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не мо |
а као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапато |
Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за у |
ајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели |
ује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} |
..{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневном |
бави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота ж |
тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар ваз |
S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да |
сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... |
ори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{ |
тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, |
p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи.. |
је, данас је кратак вик...{S} Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни |
И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не осјети |
хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли бо |
тапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапат |
се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе |
оваше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то до |
гачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се н |
х и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадо |
сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше |
ду труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све т |
у, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле подати |
винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљени |
пило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи и зао |
евао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Т |
шћен вриједан оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часов |
угоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он на |
може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало ре |
p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи |
ељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како гос |
ху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одгово |
увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети |
<p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало |
о, — рече му Пиеро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш |
н! </p> <p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису зај |
је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још |
руницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом п |
> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! |
о види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек |
својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао ника |
остељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио су |
ија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших нев |
е и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. < |
ику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве |
х жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођ |
назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{ |
ја и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спушт |
е младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што и |
в, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао. |
на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му о |
о обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабр |
транци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице |
е!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „О |
</p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слутњ |
су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћем |
ица из подрума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би |
</p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Мат |
чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочека |
о.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S |
, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево т |
спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> < |
уће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{ |
литве нијесу помагале.{S} Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје |
аднице ваља код вас сарчити.{S} Ето, од сванућа, па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар |
— рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S |
tone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно |
>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — |
p> <p>Испрва, при вечери, разговараху о свачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта |
н...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Вел |
колишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиж |
...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут баци |
се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Ј |
ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим б |
на да вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при к |
крену даље... </p> <p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена пр |
звадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча |
но Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде као |
не на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; про |
ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни др |
при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик |
те сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се |
а крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само |
Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће б |
ак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, |
љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пи |
узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Збогом!...{S |
у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па |
наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>И |
е високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у з |
у, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма |
а се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необ |
.{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а к |
а њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достиг |
ђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се гл |
еко мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} И |
јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега |
се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на уса |
га тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјен |
да га: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво |
</p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак |
љином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и прод |
гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже узда |
S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p>— Е, кућа је подв |
а старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући к |
аљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Н |
овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше |
и глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S |
наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупни |
S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ |
а сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао |
дна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи |
ћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све ј |
а такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну су |
ти Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која к |
лободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p> <p>— А гдје је Петар? — бесвјесно изуст |
није познавао. </p> <p>— Је ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласо |
убине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова |
ако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а н |
ни.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и корист |
ехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не |
о њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p |
се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој |
се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ши |
далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам г |
д врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено |
, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до св |
е доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трг |
оговори: </p> <p>— Будимо људи!{S} Нека све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и по |
село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цр |
глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети с |
крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> |
ан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој |
брише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до |
м трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> |
леде у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме |
м секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још на неколико |
се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не с |
аде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Зна |
Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају с |
изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа |
нуте конопе јарбора, и потјерао бродове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даље |
и: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> <p>А Иво иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се вра |
ано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и |
— наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? </p> <p>— И горе!{S} Помисли, он не може да |
његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дјетињску, братску самил |
ош гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га |
? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли |
. — Него, ваља да нас бог казни, кад је све пошло наопако.</p> <p>Иво не одговори.{S} Поздрави |
/p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и за |
еме заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога |
аки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и см |
и их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако је њима! |
пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође |
јете од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не ос |
ћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што |
ику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и |
абла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни д |
е, а лице му дође блеђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па к |
— прихвати младић. </p> <p>А око њих је све мирно, птице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се |
је. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајућ |
чинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и горе, док ме није почео и гладна држати.{S} |
ој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догл |
>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у |
па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако |
дну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и |
и знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p>Ив |
се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мј |
ознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, сил |
пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се од |
је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и |
о!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како |
је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути због |
вема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> <p> |
</p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори је!{ |
стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му ота |
изи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишља |
милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани св |
дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ј |
е, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре |
еђена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се б |
мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глав |
мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено |
“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више ч |
село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер б |
чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама |
е то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С |
и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све један по један. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. |
ждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу.. |
уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загле |
оће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук... — И љутит, гунђајући, отишао би с |
да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они так |
пћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док н |
има, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Св |
на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се |
ти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не сми |
некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, |
</p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, заг |
корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и ст |
а и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, |
е упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} |
да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — др |
е.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у бор |
или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни да |
далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и пог |
једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> < |
ди?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га, и о |
а Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и зату |
се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедикав.{S} Пред |
м вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће напоље. </p> <p>Неколико дан |
право речем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се |
оврати писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су |
живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији з |
ше скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија |
сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијес |
и ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их с |
влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у запи |
јка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Он |
е, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади долијећу до с |
инова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице људи који |
.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго рад |
е зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијести његову силн |
е... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену пут излаза. </p |
о сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Др |
>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p> <p>— |
у, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знат |
</p> <p>— Гори је!{S} Ма проштиј, нисам све разумио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју |
се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима |
оне вјечности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније |
кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — |
о, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> |
загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак изл |
посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остав |
очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ће |
— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам |
/p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаше бљедикава свј |
тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} |
селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живо |
опусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом главу. </p |
нили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> <p>— Зак |
е да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао |
ки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашј |
јане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше с |
сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и прав |
ога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А |
сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> |
..{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде нап |
Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува |
у видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за |
а, да му придам ждрибе...{S} Прављам му све по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би |
се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из ра |
S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај п |
х брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И |
вому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада |
жње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи |
рке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља |
иљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше иша |
пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, кој |
ути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Јуре је крпио раскидану обућу.{S} Мари |
<p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — |
путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђен |
трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} |
нај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потриба, навратиће— одговори неко т |
ко како би му под руку дошла... </p> <p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубил |
да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. < |
е објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се. |
пут, па поче нагло одмицати.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и |
сти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова? |
ко ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада о том |
и на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрав |
дено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погл |
јескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаш |
ом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даљ |
чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра наг |
му доносила никакве користи. </p> <p>Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиље |
илни млаз жалости и некако као да га је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву |
у да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} |
Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да ра |
, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило |
!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести |
да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му суз |
вдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p |
е.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дођ |
> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Амери |
он је погријешио! — опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говор |
леда по дружини. — Неће да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа... |
! — опази господин начелник, — ...{S}Ма свеједно можете говорити. </p> <p>Ја сам — поче он једн |
сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није ми мрско... </p> <p>— А ја изгар |
нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{ |
живио, живио бих друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} |
/p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме |
коло не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослуш |
ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано |
главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше друштво... </p> <p> |
ци.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milesto |
се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало |
дао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А о |
са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник ниј |
те вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће п |
</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише о |
у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљи |
. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. |
бјавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиј |
вачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо |
едне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Ци |
нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одв |
у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скру |
н старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под т |
ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље |
се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Ив |
роцесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожне пјесме, ни вруће |
се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али |
атку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се својим |
Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море с |
тит’ ... </p> <p>— Он је једнако братим светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p> |
помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саг |
из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресви |
д олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породицу и за сретна |
колико Загораца, а за њима, најпослије, свеучилишни ђак Иво Полић. </p> <p>Она два агента окупи |
рсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане про |
јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом главе показа на |
ознаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но |
јеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни ј |
: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. |
сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимал |
а какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и |
ласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{ |
а памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на |
из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први |
p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати |
жавних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} |
што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет ф |
пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколи |
рави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури да се |
лтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом брадом.{S |
</p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достојан |
азлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?. |
</p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S |
гому. </p> <p>Заслави на „подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скр |
на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз про |
ехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} Задуго нико није говорио, а |
али. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се |
у Маријино и болно и насмијано лице.{S} Сви досадашњи мирни састанци с њоме приказиваху му се ж |
чери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је д |
је гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијог |
е истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— см |
ију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном п |
<p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чу |
таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у ког |
p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и с |
се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном |
Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми |
ху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма |
еља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> |
— овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца вид |
познавао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањи |
еврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Брав |
код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} |
оже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезби |
ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко |
ен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и п |
а момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше |
о нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела остатк |
ј пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре с |
арте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чек |
лико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посеби |
о она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе |
е овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујт |
лед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, |
два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежа |
е нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p> |
из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно с |
зе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, |
дали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Проку |
аке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће од |
астадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче окретно но пркошљи |
су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали бухача, или га нијесу садили, |
иједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пож |
а сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изглад |
!{S} А знате — неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и |
могло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све |
лиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближ |
ва! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — |
/p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога млади |
твори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресв |
арте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, |
авног одвјетника. </p> <p>— Нисмо криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили |
тавља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас |
ругоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као |
.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у |
га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдиц |
ок је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше и |
.{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвони |
носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампи |
Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са |
у наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новц |
м! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико бан |
ако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та |
.{S} А ипак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће |
ништу, испод начелникове куће, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена в |
</p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порезу и о којечем др |
Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју |
ит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и о |
дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, и |
ети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— М |
</p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога час |
.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одије |
уре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора |
се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до ви |
напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај |
’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуш |
за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме |
дјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој |
ац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, |
њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њим |
је исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну |
вори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и по |
и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га мо |
је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; |
елу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци |
ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и је |
ве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и |
дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на уда |
да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не |
. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова |
ли се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у л |
послом... </p> <p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада ни |
ане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се |
, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> |
у штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У уш |
до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и сва |
ед црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на |
<p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три |
на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се |
кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. |
орем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисив |
дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вр |
му. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца п |
сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекомор |
рају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама с |
од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора п |
о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење.. |
еда винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају листићи жељни |
ростро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, |
и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу |
глави.{S} И гледаше за њом и за другим свијетом...{S} Па наново падоше му на памет оргуље, и ш |
преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, |
вратима казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, |
народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из |
вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега.</p> <p>— За нас и нема, |
ајмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисл |
зиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, |
цу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свако |
ослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто п |
<p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж |
као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заборавља; |
иво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. |
ућ „Здраву Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, об |
мо часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не |
трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собиц |
одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} |
штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. < |
о се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким гл |
з црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је |
срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му |
У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио до |
знебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... |
види Иву, ну, пошто га није било, рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући |
ни се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му |
би свијест.{S} Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на |
т вароши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу зао |
жу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратиш |
Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесно, цере |
смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотик |
p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му |
? — прекиде га Јуре. </p> <p>— Жа ми да свит не вирује како је...{S} Работа сам дан и ноћ и крв |
„Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и |
</p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју ста |
е, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит давао, било је лако... </p> <p>— Даваће и отсле... |
окојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сир |
Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице че |
, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељ |
ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало би да |
ље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко |
</p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи.</p> <p>— Дакле, зн |
! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени |
авна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадесет година... </p> <p>— И |
бом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p |
>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур ј |
екли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да |
зриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ј |
њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>Иво је гледао |
ључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољ |
не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{ |
А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и п |
и чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у р |
и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, |
p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико зн |
лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласо |
/p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. |
га чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— |
је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље |
гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но н |
се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи |
творио прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се присл |
неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — |
>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради издадоше, и |
а!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и |
о и биједу Јурине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико нат |
амирили!{S} Боље би било да нас је море свих измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> |
а, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му |
днева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио |
говори он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock |
S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран |
ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S |
Још ништа, али он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p |
јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! |
натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прснути |
да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река да су с |
ви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар |
да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — прослијед |
очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не могу да издрж |
наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништ |
Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> |
ли је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. |
репери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се |
ни.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаш |
ости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, он је уви |
<p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину. |
} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу м |
ране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође п |
м шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пош |
ћким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење |
двојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако |
и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше п |
друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црве |
ав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као |
поро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре |
оровик.{S} Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на су |
и.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија...{S} Босиљак и м |
ве жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насм |
ј страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне жи |
разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана з |
ћи. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на |
ан, пролазећ’ поред двојице, поднесе им свјетло под очи. </p> <p>— Јесте ли и ви од рубачине? — |
зора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задриј |
ећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души н |
не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало |
p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По |
чи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облиј |
а докле око допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљеди |
p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пуч |
чезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p |
ни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> |
јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свјетлост са лаким повјетарцем долази од онамо, преко п |
убрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљ |
пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао с |
бија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Мла |
p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свје |
јаше понио и мирис живога мора и поља и свјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког |
е с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоки |
ћетина господе из вароши и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађен |
ду, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибај |
првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, |
дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски про |
ри од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане допире преко пута до бродова у луц |
р, на први мах и не осјети да мјесечеве свјетлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока |
{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и ц |
Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе |
вало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у т |
којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се најед |
тајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се |
посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако сле |
лиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник држ |
и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима |
љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборито |
, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју м |
сти њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарив |
Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пош |
, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око сел |
морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га младост и здравље, и о |
низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањ |
разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово и |
оло и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> |
их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се та |
нази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и |
а стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било н |
мирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као |
ј су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, |
у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он их прати погле |
ијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и пр |
и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље |
с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзи |
ајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис живога мора и поља и с |
пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пр |
с.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина на |
се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, |
— опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутр |
, и баци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тих |
и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређ |
правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? < |
задах...{S} И онда нисам господарица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде д |
и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага |
ље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио к |
јана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињст |
оглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значајно кретом |
у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви |
p> <p>— А ови је и већи, — једва подиже свога Ивов знанац и пренесе под очи његове пресвијетлос |
вољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе ут |
Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из |
хнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу с |
т трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго... |
ше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и глед |
ећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У вазд |
сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж |
дан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га мо |
а часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље |
Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује |
бран, предњачи им; други за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом оба |
с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о д |
одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — |
двјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе прек |
вља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра |
м се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није |
наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мајку, море, небо и поље све то обасја |
за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> |
, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбени |
истав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се ш |
његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће под |
је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{ |
е закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је |
с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и |
им светога сакрамента, — опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> |
аст уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Мач |
, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, о |
о се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у шк |
. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраће |
ен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим в |
да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, не |
уцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пазите! — опаз |
адице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се глас |
вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: |
ренуо, изилази иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој |
S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, |
ада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много |
бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их |
га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости |
од друге, већ мртве жене.{S} Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје |
<p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о балчак златне саб |
. </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам |
с њоме видјети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза |
кују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао |
ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор |
ству друговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака н |
S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, зау |
нда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је |
ајпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутри |
тавља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, |
адић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао само |
к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубоп |
зи господин са наочарима кад је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, |
је, к’о и небо, посвема бијаше изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо ка |
а, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим послом.{S} Крјепак, |
а се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаше |
човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним доб |
јина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке, |
и одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га виде међу њима, п |
мурвом бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се фе |
ти мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.{S} Он је |
вим, непрегледним очицама гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака |
одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојан |
сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва пр |
у ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио сил |
рви.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себ |
јући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купит |
ледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и |
пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даљ |
продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли |
не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши нау |
на начелника.{S} Он је, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне |
Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој |
у се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар бој |
ао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши |
година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем |
p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да |
вот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као |
међу оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура над кућама фију |
астају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним поглед |
казиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блијед |
обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде |
бијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блид |
— рече један од људи, као да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — |
се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књи |
ло наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и п |
иколе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се и |
>Иво посматраше младића који га гледаше својим добрим вијерним очима; осјети његову приврженост |
асјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се пом |
бличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваш |
душе му, већ навираше бол за остављеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и |
ром ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пар |
ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говор |
иједа каквих је он све одијела видио по својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! в |
<p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако просту |
, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега н |
се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако пром |
стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слуш |
и ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помилов |
училишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к |
дак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што г |
азмишљаше о једноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама |
</p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </ |
нешто новаца, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у |
тајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе |
ише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} |
вори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима |
и се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнем |
ежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су ма |
брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, |
<p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала ј |
— рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не проговори н |
ма „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба млади |
то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — ј |
рцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се дух |
ритајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се |
пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и |
све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних |
p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их ша |
идић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> < |
вати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући ка |
гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху |
је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да |
а, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не |
и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му |
обио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; огло |
дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу м |
ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, до виђења! — и пружи му руку. </ |
њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада |
ио!{S} Иво брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> |
, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И вруће му је, јер је вјетар |
ражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — |
е кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и |
се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но ова |
могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> |
отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и друга чељ |
ратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале |
му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је |
вали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали |
па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се п |
Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и |
као да је са првашњим осмијехом извршио своју дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели |
је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпосл |
р. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свије |
ећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на дру |
тола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за |
p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра |
љком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не |
јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радњ |
прави се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одју |
е Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у ваше |
ући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кри |
.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говор |
тављајући на изгладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слуш |
к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p |
Иву, — да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво |
а сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престраш |
ескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се |
сом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући |
дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полак |
.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика п |
о прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узв |
тинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво пристаде за њима.{S} Сваким кор |
ло раздилит’; свак јема своје и ради на своме...{S} Ма ето, ко је паметнији, нека одреди! </p> |
народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> <p>— Гдје је |
ма, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља мл |
т говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени неколико ријечи. </p> < |
наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како |
о, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни своме оцу... </p> <p>— Јемате правицу! — Претргну га Ро |
{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми рад |
во. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљ |
овање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па |
орисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не |
се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше |
д ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше глав |
ше. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на до |
воту у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јав |
е добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горк |
док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка |
ође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје |
знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, па се за |
ш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! </p> <p>К |
> <p>Иво изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тије |
S} Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије ка |
е, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Н |
бе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и |
оца!{S} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и |
а затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов успаље |
на блазину и заклопи очи... </p> <p>Иво сврне погледом на његово окошчасто, искипјело лице.{S} |
времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — О |
! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да |
ање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком на њу и из њенога предљивога погледа увиди д |
а госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи |
око пустош, а по земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у сво |
а мирно прослиједи. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно сто |
— Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло, као да је досада |
а онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, |
ј живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. |
о Иву. — Изађимо! </p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк |
!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} |
устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута су |
{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из суднице и поч |
— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са |
се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — |
ала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте |
у и окрене разговор. — А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џе |
...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> < |
ти се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну нас |
но, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — прод |
староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одговори он, не подижући већ очију, као да ј |
рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под м |
а свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу... </p> <p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам |
а си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину |
их па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вј |
очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевојка обори очи, али не може да сакриј |
Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поред |
Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да |
обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини... |
ји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једноли |
ремена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој |
ба, биће поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сри |
ре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се |
ти бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромашт |
ужи.{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спа |
ести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, г |
} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{ |
ва...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, |
азалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога жив |
старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше саб |
крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђег |
ци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше по |
p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим у |
рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на п |
недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да |
да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ д |
сасма мирно. </p> <p>— Не зановетај.{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — |
/p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити про |
чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепш |
ек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше ка |
<p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво питати него се ви |
еселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно ма |
чи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ |
што?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама гулит’ како га је воља...</p |
м сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да |
па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да |
лија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је |
задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киш |
шли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> |
ти. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да в |
о је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. — А ја сам их нашао гдје пасу |
> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу |
е ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе и одмако |
тим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави |
гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издр |
о си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У |
/p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и |
дније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к пр |
</p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} |
и. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још |
у се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из ње |
> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у с |
<p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсм |
нутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по |
на роба, како му драго разбацана, једва се назире.{S} Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличје |
е му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равно |
аваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских голети, а пучина по |
да памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њ |
доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму |
не, и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је |
ве што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши |
е? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> <p>— Јемају правицу! — ја |
тва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и де |
</p> <p>Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—с |
му све до лазе.{S} Иво коракну и рукова се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S |
а јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— |
lestone unit="subSection" /> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се |
p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија... </p> <p>Крто бијаше |
ад росним, мирисавим биљем.{S} Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву |
рижнога живота, и копкаше га жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цир |
китао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породиц |
p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше б |
и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрз |
аху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше нал |
отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад |
трило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Ра |
се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишт |
ама све до на крај гробља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној х |
ављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жеље |
аринарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. |
ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. |
ду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се ша |
д.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да у |
е да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </ |
зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да |
људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим |
лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одав |
, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Н |
два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђа |
ужбенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, по |
ана нађе жупника, који га очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са |
ара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p |
у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гла |
аклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На |
ало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. </p> <p>— Збогом! — |
се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркв |
грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш |
а њом; бјеше покрила главу врећицом, да се одбрани од кише, па, поскакујући боса, брзаше блатно |
двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стоти |
на? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич |
ем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати младић, па онда изненада преврн |
је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак |
чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Не |
овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраш |
је, дошао је и Крње, опћински лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је с |
домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Ч |
о подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— До |
поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — ј |
начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да п |
живјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, |
па до мрака...{S} Дуг дан, брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита |
к је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, |
Ја сам — поче он једнако замишљен, — да се прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се |
— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву гану болна младиће |
све гре по реду.{S} Дакле, ја сам — да се не дили —и погледом обиђе вијећнике.— А сада приђимо |
ац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p |
ину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше било?! — и привине д |
р великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је |
еучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они д |
свога? </p> <p>— Никога. </p> <p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равн |
ибру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош |
мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То |
ао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим пос |
адном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град |
вијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред |
олић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, п |
о к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поздрави.{S} При веч |
тпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То |
— вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са |
која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у |
је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чис |
рајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придр |
а под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се |
к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну |
што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пристав. </p> <p>— Да г |
је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.{S} Пође равно |
једници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <mi |
ужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорно. </p> <p>— Не још!{S} Л |
одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен наша |
Боси морнари разапињали мокра једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаж |
<p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се сил |
ма, кад је изишао из његова дворишта да се више не поврати.</p> <p>Положивши испите зрелости, о |
ба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствар |
ихваћен једногласно главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу |
е и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њих редом. |
. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у |
свеучилиштима и није осјећао потребе да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Је |
Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. |
ности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— |
ине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је |
p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава с |
улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пр |
љад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даждењаче.</p> <p>Око Иве веселије заструјио |
лом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше |
ступа државног одвјетника — предлаже да се расправа одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црн |
господин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одгово |
натри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене г |
мјеник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадн |
остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге |
буњени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те |
ениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети са |
својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је |
се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча м |
а га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех |
ам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и |
тлости поступне нестаје, а мјесто ње да се с истока јавља освит дана. </p> <p>И нова, живља свј |
/p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се г |
главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То ј |
урно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго г |
пути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што му се |
азабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да им није |
обијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остал |
, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне из |
им се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} |
става! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац |
једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и |
сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Н |
ом.{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем вр |
з Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у вел |
у чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских |
ли му подбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па под |
ива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лиј |
по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} Одувијек пољски ра |
во није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људс |
а пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је у |
е, да се још помоли на очеву гробу и да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом зва |
} Још није замрачило; пољем рекао би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Мл |
ота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама |
кли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност извршио.{S} И в |
ка, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „З |
као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит |
ш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија... |
на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубив |
авратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и |
ети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> < |
и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p |
ци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво каз |
ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . |
ешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом |
ли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ва |
вање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала п |
то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пук |
нише сва звона на приступ; он пожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусјед |
Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је |
немају времена ни да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. |
и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност дај |
о! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло |
чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже |
да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли |
сли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p |
ни шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на више мјеста прогалило, па док дођ |
на трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико му |
је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} |
? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. < |
и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, |
хвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше |
ом, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свј |
с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу који све лијечи, изишао из куће |
јало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их на |
ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока |
у одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, |
Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што |
д.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, |
елуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенч |
ви молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га |
ијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разгова |
падала је киша, и младић није могао да се по обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је |
е говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Зашто ја вама прављам |
ијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... |
ење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору.. |
до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихо |
дговора, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи. |
ва својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>П |
бише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па о |
екле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би да се не љутите за сваку м |
<p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца |
> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све |
ри до „Народне каване“, гдје је имао да се састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посмат |
<p>Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, у |
едник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. |
p>Младост на друго и не мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне зе |
о му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да |
се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присј |
олахнуо, није га „морила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућиц |
Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје |
да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! < |
ош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p> |
оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с |
слије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању проп |
вно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели ста |
намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У п |
испрекрштеним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано с |
дјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прс |
затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајућ |
ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тишти |
избина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p |
јети оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> < |
зашто је и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у х |
Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силно |
о би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бија |
а отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ |
о, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит глав |
е очи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у |
шао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је |
ка по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он и |
у собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p |
окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи |
те, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту |
ана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p>Пред опћинс |
ица; прође поред њих и пожури к мору да се на њему ојача и заструји јачим животом. </p> <p>Лахо |
шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на по |
то их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био |
ћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није |
: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљег |
мерику, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу. |
рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази |
јпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> |
ећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попо |
ш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </ |
ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу |
ат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобз |
ући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом |
еним из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — |
слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше друкчије.{S |
.{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњи |
синама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, прено |
ођоше нетрагом она блажена времена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Ти |
освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до с |
/p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућа |
ви се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она |
ом дотетура до своје куће. </p> <p>Када се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио |
но лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, нађе дружину разиграну и омамљ |
Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </ |
</p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па |
де да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, |
а мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је |
а.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чин |
људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p> <p>Заслави на „подизање“. |
ме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је по |
м да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде |
— И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и, сму |
{S} Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опоч |
} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и прав |
<p>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву |
нувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се зауста |
ивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путо |
ху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће |
ела, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, |
Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за |
а узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На пр |
на.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираш |
е толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијег |
и, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А ш |
сак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S |
, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, |
но, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! |
е добити!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо дру |
бунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; круп |
p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, |
се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — |
едњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра |
друштво... </p> <p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомиц |
ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} |
ан од људи. </p> <p>Иво је гледао преда се; одмах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бје |
ио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постај |
исли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће плати |
и?{S} Посли неколико дан’ зове ме прида се и осуди, знате на који начин, — зна све село — на че |
ра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под леђа блазину и тако ост |
> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> < |
начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир |
вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ в |
само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се сви опет дигоше на посао, истресајући са одијела ост |
</p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гле |
бом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је п |
се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> |
ви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао уг |
ом погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није потриба мучити се. — |
<p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то нег |
је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! |
еде сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</p> <p>— Гоним је из паше...{S} Да је |
иже, прихвати мазгу за оглаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о у |
емо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — ве |
— јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p |
</p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш |
могу! — отежући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диж |
<p>— Раде и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — |
, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходах |
? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — по |
ш, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши |
Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p |
p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! |
уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљ |
а да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљив |
p>Даље не разговарају, а гледа свако за се негдје неодређено, к’о да им мисли нису заједничке. |
p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p |
ране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјет |
рилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше |
!{S} Видите и сами, — и погледа се низа се. — Него, свитујте ме! </p> <p>— Видићемо други пут, |
ше не би моје очи видјеле! </p> <p>Коза се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој п |
узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p |
— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу |
атиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од зв |
уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би н |
!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве |
ељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам |
е да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам сасма просто! </p> <p>— Молим вас, господин |
ени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И уз |
ас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво бра |
ао на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увије |
и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића задиви низ бијелих, с |
p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврх |
’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставимо луде разговоре, — |
</p> <p>— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетк |
— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто је вама обојици пружио руку, |
да у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају |
р се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — |
<p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго дола |
чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с да |
ареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у сел |
</p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? — рече. — Бар вама није п |
ништа! — викну иза њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по љ |
зна за невољу.{S} Отац никако... крпија се, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за |
>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дош |
_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
/p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкуј |
ма сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у п |
ељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце |
> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњ |
дро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом |
д својих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до |
колико риба; пошљедња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без про |
а!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху |
Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једин |
ки, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је доврш |
ову бригу.{S} Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили |
што рекне. </p> <p>— Ето, на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви пит |
шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свије |
ворила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори |
у обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојка се прене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову? |
је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он једнако наваљује. < |
и дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све д |
жноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћ |
p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен |
ица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанк |
што да ми ви дајете? . </p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он |
кла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још ј |
ре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче И |
ој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: < |
јепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. </p> <p>— Ајдемо! — пон |
се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и б |
и! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док младићи још пјеваху, И |
>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од |
, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у сел |
на чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра. |
нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Та |
ољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само шт |
крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{ |
ше к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И др |
рито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи |
јенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору |
ије било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </ |
истаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изг |
е свијећа, а код испирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благ |
> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се |
свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима. |
ву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} |
авим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних |
пуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке |
, још врви свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и зап |
ражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари |
чама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за поро |
ивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило зубе, и живо |
S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> |
</p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} |
тиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружин |
наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је |
тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренуто |
се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављал |
жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И дан |
у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзим |
RP19041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасип |
ркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се к |
м једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручн |
блачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа |
н барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.{S} Иво, кренувши |
ружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз |
</p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњ |
вако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове год |
и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима |
осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над сел |
вито замире му мисао, и бесвјесно јавља се живот— живот млад, врео, са здравим нагоном, страсти |
веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се жур |
м поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који |
хотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива п |
глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жамор |
прелази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је |
рса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, к |
губљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и једнако нариче, док га вал часом |
авар — и набаци: — Ради и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се ок |
макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и по |
ану нашао је много свијета.{S} Са свима се с орошеним очима поздрави и свак му зажелио добар и |
оки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте |
допиру све до високих гомила по којима се пење на изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собо |
>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и |
ођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма |
p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очев |
примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек к’о дијете, — брани га Јосо. |
га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: |
јечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да прет |
.. најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто гледаху преда се.</p> < |
учи! — нареди жени главар. </p> <p>Жена се мало одмаче, но свеједно испаљеним очима прождираше |
p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си |
не, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка |
ивљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориш |
да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво по |
/p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повија, звека мотика заглушује.{S} Све гони један др |
водоскока.{S} Брат га претстави.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепави |
<p>Све криомице погледаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весел |
х упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми |
је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — |
на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим |
па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне |
весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се си |
одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она се обрне: </p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стој |
дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха |
ега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и |
лужбеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; с |
о, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху јаки мишићи |
ладић, „гдје их свака невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сва |
p> <p>Иво неће да га виде међу њима, па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душев |
даше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближњ |
ну главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за |
јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у |
p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се дине бојим... </p> <p>— Поведи ме! </p> <p>— Не могу |
ца коју јој мисли дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати нова |
ање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да јој очи види.{S} И, гоњен самилошћу |
она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се |
собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана н |
од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у |
исару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили |
низбрдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере |
</p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} |
и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат |
о! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди о |
ам! </p> <p>— Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер |
да је и он један њихов вјечити дио, па се подаваше њима да га повлаче све до краја. </p> <mile |
одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко пока |
рговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну.{S} Но онај глас, наново, наближе, јави |
гају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p> |
<p>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупн |
ац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — По |
а у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, |
да за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p |
ац, с особитим њиховим нагласком.{S} Па се обрати Ивину знанцу са свеучилишта: — Исплатите гоња |
свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању само |
/foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене дјевојци: — ’Ајдемо, да! — и изиђе из дућана. |
их друкчије, и — било би свеједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што |
ресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — Молим вас, нека вам господи |
.{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора ч |
</p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крен |
. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> <p>Па се окрене изнебуха Иву и окрене разговор. — А млади гос |
животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића ку |
Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, |
и од комада круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p> |
вати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, док |
еселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да зам |
ц. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се одвојио од пучине; разлије с |
ст ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а |
о?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S |
поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а сва |
Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? |
то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво |
акну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће би |
</p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур пл |
јестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњиш |
тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сј |
на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својим |
ољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољ |
е чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав |
је година зло понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не |
омад круха...{S} А пољем наоколо осјећа се пун дах живота, здрав и јак.{S} Његов младићки жар б |
иорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је |
о се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће |
на жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секв |
овац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам ни |
а узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчит’, |
ако га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онак |
путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла |
ад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да ја |
а плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зи |
а до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласов |
и се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дан |
осподин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му ма |
ст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утоли |
е престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху изме |
ло, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво с |
еш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него шт |
/p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, |
ман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, о |
узе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дјевојка се окр |
алуду је свима.{S} Не дам ништа!{S} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на мој |
се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше |
а.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру м |
у, био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; |
} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши руку из његове, чист |
ини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале свијетле очи испод з |
астати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с |
је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у ист |
ве боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њу, све друго заб |
ља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видј |
ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако |
, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А |
и! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корач |
сли исто онакова какова га је нашао кад се први пут са свеучилишта повратио...{S} И обиђе га сл |
амах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; замре му ријеч н |
чића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани нијесу имали буха |
— јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у |
есе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело |
орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше |
и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а |
м покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало |
д изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отич |
у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пуст |
p>Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно |
иорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока ниса |
/p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријеч |
иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље... — Брат пише да сам потрибна за посао... </p |
дјевојка. </p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једн |
си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајц |
дно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча остав |
p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? < |
се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку пл |
ај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само рад |
соке шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засје |
оће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа руком на усахле |
S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... </p> <p>— Биће било и користи од |
ао шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири.. |
<p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљај |
вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад |
кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја |
гова пресвијетлост.{S} А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица св |
кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. |
<note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> |
пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него |
рх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плочу, и ни |
се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ п |
та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На |
а отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани |
рљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу з |
Једне вечери није могао да издржи, диже се прије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носи |
ву. </p> <p>— Биће, — промуца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен н |
е донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — у |
је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозору. </p> <p>— Како намирили? — приупит |
ло.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мј |
вори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети н |
е буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не |
уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, |
иће... копа се. </p> <p>— Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. |
чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је |
! — Већина гледајући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — |
јаше вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у он |
њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се у |
... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — |
, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, бола |
али и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам |
и! — бојажљиво прекиде га младић и диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{ |
ркошљиво, бјеше већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе |
ена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не |
силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p |
од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете |
ц одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него за земљу; а и земља би |
у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма прву рам годину био болестан...{S} А мо |
ба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут. |
ици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте |
се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како с |
па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не погледа |
p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па нај |
важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, |
</p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. < |
<p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лиц |
— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} Ма нај |
ма. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> |
ле свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И нано |
тљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљуш |
ика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је ш |
о миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топе |
шко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се ц |
ол бијаше јоште јака — није могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до |
омјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по |
ну и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве. |
ута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да |
ели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лиш |
учини.{S} Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није |
p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лаг |
рини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме олова |
и колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија зад |
.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!<ref tar |
замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики град |
кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} |
— прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... |
ијетљених меком мјесечином и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке раз |
има, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопстве |
сред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено поље, Иво осјети пот |
рену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p |
S} Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрљ |
не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком |
е он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </ |
познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неколико д |
о све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никако |
рини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбија |
пке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави |
е праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао |
јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господ |
</p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и |
ји.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p |
парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца |
гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; |
пут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку |
араше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био друге, већ да идеш |
непрекидним радом.{S} Никад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна |
зиђе. </p> <p>Пред опћинском кућом није се видјело свијета.{S} На обали опази неколико чиновник |
аковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних |
шаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> |
<p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — |
и да одговоре, нити да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто м |
по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно |
зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се |
одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мо |
> <p>— ’Ајдемо прво дана! </p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она |
ође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчево |
ма њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>В |
које су биле на дневном реду и за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану нач |
тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — ре |
ру службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је н |
еђеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња |
љивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда опет ослушк |
тло гвожђе звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећ |
тељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Ос |
ко њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се |
за се наднијела над простор и надвирује се.{S} Брада јој подрхтава како миче њоме.{S} Нагињући |
трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обр |
кују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај дем |
} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавл |
усте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме пролази, |
руштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају |
p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље исп |
ри сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на стол |
и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући с |
неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јеж |
а изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Че |
остепено подаје се околишу, изједначује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом |
тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а |
ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све |
озо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јури |
S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до петнаест фиорин |
лу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, |
, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> < |
ашно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио б |
уги гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвијетлога, — опа |
иђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебух |
традаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу про |
пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна м |
да и опочинка?" </p> <p>С вишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано |
е све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и |
ана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда |
— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа з |
мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње н |
/p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до своје куће. </p> <p>Кад |
. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одгов |
играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз про |
сти, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима биј |
и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и засти |
јешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>П |
их... </p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако |
ући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зи |
и се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мр |
игне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, збуњен, рече ј |
петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на о |
још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље у |
о гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лу |
е уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа |
p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисав |
е... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу, брате! — одговори он об |
</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис |
уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} П |
дио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — полако звиждне. </p> <p>Поврх њега је густи масли |
црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука |
га краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да иск |
</p> <p>— А камо ли невоља! — осмијехне се пресвијетли господин.{S} Па настави: — Збиља, овај н |
<p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше |
Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка д |
за на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво н |
{S} Потле, кад сам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му |
о ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи.{S} Али |
колико корачаја пред дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене |
бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом слу |
елу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војниш |
ају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао до главара.{S} У |
ај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да види Иву, ну, пошто га није било |
И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, |
дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарн |
астрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. |
мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу њег |
? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> |
толом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је нек |
у ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — |
рику, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— |
шно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио |
Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је п |
доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како |
тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да с |
сподину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече, обративши се к ње |
— Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док |
скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — |
шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепот |
цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Так |
е трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ет |
о који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори |
исну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} М |
рво, а он за њом.{S} На раскршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито |
збуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелн |
иђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. < |
ха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трг |
кве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се о |
. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се |
и јецајућим гласом. </p> <p>— Заклећете се да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили |
ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собо |
S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. < |
А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се И |
пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, али ја се одијевам са |
се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а |
— Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и по |
и посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и |
ри она и обрне се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити |
рити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још с |
ратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сес |
p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита м |
— свјетоваше га он и надода: — Не бојте се, ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с н |
{S} Свуци, па ’ајде! </p> <p>— Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. < |
а и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од сво |
еда у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије с |
Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо? |
е добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше |
олу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било д |
ра; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p |
овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јур |
че поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених из |
да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин о |
на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само да |
да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је прек |
Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и он |
му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду |
став Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити |
е у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А прис |
тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да ми |
ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му |
неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од г |
еће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Пр |
уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p |
.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела |
се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. |
уду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и доб |
сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је с |
то је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </ |
<p>Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјес |
твореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ како их је онај |
ига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијега |
бринуто гледаху преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена гл |
а младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!...{S} Ма да се вратимо! — Доврши пријекорн |
пази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати |
онили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнат |
ње, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а кама |
— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших пинез’ |
грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот |
се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к’о со |
рива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — |
рећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда св |
елики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали пук. |
евојка.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам види |
лако, а свако неколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он с |
тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При запад |
пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијест.{S} Бол попусти; музи |
избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жари |
па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке вр |
једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлот |
о га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања |
пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и |
не у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше ис |
се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјес |
аст живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном |
ојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— |
<p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се по |
. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </ |
</p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам бог провиди, нећ |
отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, |
е златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у г |
тити!</p> <p>Иво једва дочека и примаче се да се опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљав |
е ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешиња |
ом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па п |
усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа за |
не. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућам |
лог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину |
кога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а |
ћински намет, колики ми нареста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник |
ш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче с |
чи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрав |
облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спуст |
ме још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави |
и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> < |
сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: |
>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{ |
p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и осл |
у и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну ни |
је она једнако наклоњена, задовољаваше се да је види и да с њоме прозбори неколико ријечи, уви |
постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отвор |
гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с руж |
з села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> <p>Иву га |
або одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да није ни размишљао о п |
има.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} |
ај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? |
их измећало, — очито и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше тр |
/p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поз |
га с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заје |
че жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мен |
номе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силн |
а на лицу његове пресвијетлости опажаше се да му је досадно и да је од врућине и умора изнемога |
нутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p |
есни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморских голети. </p> <p |
Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених |
мље, из пијеска и из самога мора дизаше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао |
ваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана. |
p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледа |
ти сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, да се разабере и |
јеме не проговори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би |
н на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падање капаља са крова |
тао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се |
о у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама в |
ма обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, ја |
орите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Нимам нико |
јило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослу |
тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре к |
оћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена |
ection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога |
све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило |
е он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристој |
шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{ |
реоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за д |
з њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда допро. </p> <p>Код |
доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и постави |
ајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, |
још пјеваху, Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и |
исташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за |
е срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они |
раху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије |
е мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега |
ри јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку |
свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и см |
отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези? |
и други.{S} Потражише клобуке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, |
S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај ста |
а није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и растадоше.</p> <p>А Марија код својих врсница и пр |
p> <p>— Оставите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је под |
нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} Д |
ина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</ |
лицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакупила се и |
тари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди ст |
у трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше правце куда је он гледао.{S} Њихова млад |
роћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка |
/p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> |
о у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и |
ас подмитио? </p> <p>— Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад |
овратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвал |
борише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви ост |
цати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су |
е се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, ком |
— одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — |
јеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час |
<p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде |
д ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мал |
аво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су се бачве |
на, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на раст |
. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледа |
другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво |
ђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с новцима кући. </p> <p>И из других мјеста с |
<p>Међутим гоњачи распртише и повратише се из конобе с празним мјеховима. </p> <p>— Забилижите |
сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од н |
диковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се к |
тит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, |
Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазге ни маг |
изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} |
богом и причестише се. </p> <p>Одлучише се на растанку оставити мајци од новаца само толико да |
тако тих благословених година помогоше се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве |
носити велике кабле на глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жесток |
око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} |
>Код своје куће Јуре и Марија растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом с |
а објед, подне је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му |
ражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да проговоре ни ријечи. |
њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је сви |
прогунђаше нешто кроза зубе и одмакоше се од њега. </p> <p>Поворка крену даље, а Иво је пратио |
На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Ник |
де да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, |
задовољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити |
удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.< |
„подизање“.{S} Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. |
ало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао |
е није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у вед |
Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кракун на вратим |
лих плодина; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледа |
} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало |
сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња б |
ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ свој |
прозор.{S} Она би дошла и намјестила би се поред њега.{S} Дуго и дуго, с оне висине гледаше он |
Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опази убједљиво |
је био...{S} Држао би ме за руку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка д |
— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А с |
и знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве корис |
голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пра |
да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијели |
трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силн |
ти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два |
</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! |
а су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода мла |
ек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вр |
ред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} |
е нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких |
пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, и |
напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, |
акога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпа |
мах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би дошла и намјестила би |
у утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову пор |
авлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа |
дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у св |
цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља лежаше мртво |
> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> < |
рна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сја |
о за се брижним глађом. — Ипак могло би се пошумити оно земљиште, и показа кретом руке на стран |
ека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за |
у тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву зап |
ране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному теж |
<p>За оних дугих, врућих дана, пошто би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под к |
у догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успом |
мислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страс |
утем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком вазд |
тави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да ра |
даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наступа сјета, т |
ући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се му |
лутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио ј |
ћ у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га |
! — помућено изрече Иво. </p> <p>— А ви се ожените! — одврати она просто, као да му то савјетуј |
руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутова кући. </p> <m |
{S} Но онај глас, наново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом п |
ети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна при |
Дајте и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! |
</p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели с |
p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар |
дјевојку. </p> <p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза н |
о ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претст |
ушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, ни |
вјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла неколико корачаја. </p> <p>Дје |
маслиник навише. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад је одмакла неколико корачаја. </p> <p>Она с |
ијетли!{S} Видите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. < |
ве, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у |
је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра |
да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи |
— Затвори врата, на промаји сам! — јави се наједном доктор и прекиде разговор. </p> <p>— Нема в |
ако бог да! </p> <p>— И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it |
чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш |
ри Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, |
бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он о |
смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Ј |
адам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се |
ће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — о |
живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! — јави се дјевојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се |
ју се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав, пошто испише. </p> <p>— Вама је дос |
и пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко изв |
</p> <p>— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила |
ог дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваљ |
<p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Ив |
есито. </p> <p>— Јемају правицу! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Отка |
ти. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други. |
ацијун! ... </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и на |
начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјо |
, над понором. </p> <p>— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би м |
/p> <p>— Бог нас неће запустит’, — јави се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тут |
окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> |
</p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живо |
о! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша |
да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — Ми, биједни друз |
>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкр |
стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> |
а правда! </p> <p>— Нека говори, — јави се Марија— само нека рукама мирује! </p> <p>И онда се с |
дит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштен |
е дјевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неус |
p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте по |
Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока До |
и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту!{S} Да ми је јучер ваш отац. — |
трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и |
p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се з |
<p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед |
</p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му да |
ли ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запи |
А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас |
ћана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да |
олитички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њи |
акону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намири |
њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — надода. </p> |
киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Де |
уће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p> |
и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погриј |
вит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други |
и.{S} Једва након неколико времена јави се Јуре к’о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и пок |
..</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спаси |
хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га р |
иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије |
часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? |
сти — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвје |
нас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p |
. </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а |
с си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна сам да је живина похупна...</p> <p>— Ма |
а и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, присушиће ноћас... нима |
еја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> |
сврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено ли |
} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом виј |
ене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише св |
Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина поврати |
боду.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поз |
ну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се |
љубили?{S} Питајте је! </p> <p>— Остави се дјевојке! — примјети Иво. </p> <p>— Зар их и ви бран |
ину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш т |
вши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши с |
утро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјен |
/p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угле |
/p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. |
>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком |
<p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни |
.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој к |
рвима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве на |
д очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд |
г растао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p |
корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком |
дан био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе разговор и каткада |
раду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у свом |
! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стој |
> <p>Иво погледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и |
ири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слу |
осе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те п |
ди у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замјеник државнога одвјетника приближи се |
— рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јав |
} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! |
ц. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчал |
уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцр |
} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и о |
е родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати д |
. </p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође |
а.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану н |
с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе |
ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} В |
{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изи |
еш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, јед |
S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и |
ли ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драг |
морао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу. |
</p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нет |
p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини м |
гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад |
писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка |
ди. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Руб |
Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} |
о при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше |
кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чау |
и, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да им није брига да покисну.{ |
<p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјен |
м старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично каквога је |
о. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S |
уком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: |
/p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу! |
м на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Липо кажи како је било! — опази отац |
ац је! </p> <p>— Је ли могуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p |
о је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило.{S} Од онога није б |
е сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа своји |
ар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ет |
да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пру |
примамљен одбљеском њених очију, зближи се к њој и — обгрли је.{S} Бесвјесно осјети њену младос |
Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа и |
рашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — викну иза њега Рого и н |
могнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да м |
. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети стру |
} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се о |
одушно.</p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пус |
правише. </p> <p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и мла |
остором, и бол помало попушта, разилази се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи г |
замијеша се и мало жешће...{S} Пролази се.{S} Браво!{S} Ових дана походило нас је једно талија |
ти.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он заплаче као мало |
сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би |
оначна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанств |
је.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен |
а се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледа |
очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Ка |
еснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред |
мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жа |
лија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p> |
рно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом |
адње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да |
! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуд |
се на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, |
а.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стаја |
струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p |
митивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми у |
ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом з |
ника. </p> <p>— Биће. </p> <p>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча |
год јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим нем |
овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе |
Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије |
одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. </p> <p>— Плаче |
а би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше т |
и га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су по |
, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се котурају, нагањају и на жалу пјене се, а враћајући с |
} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и к |
ј самовољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удру |
и. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит’, ча |
јулску природу.</p> <p>Виногради дизали се као море, маслине се окитиле родом, а путељци се оив |
ога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па уте |
вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили |
његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине очи, па и |
сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи |
</p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што |
p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и др |
ко се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — о |
он за пустим пољским животом.{S} Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем |
ретрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, |
заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и |
вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања |
S} Лед се на мјестима наслагао и бијели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјеца |
се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} |
о ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потрес |
ериканац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена |
хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му мла |
вјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p |
и пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био |
ве горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се по |
комад и већ при половини имања намирили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, по |
сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено |
још горе!{S} И опћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, н |
; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов ра |
{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љ |
овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом |
p>Јуре“.</p> <p>Иво дочита, и — замисли се, а мисао му пође далеко преко мора...{S} Па онда са |
>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — опази господин наче |
Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жељ |
уми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p> |
ру, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, |
да Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто нео |
ше за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други.. |
воме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а муч |
е нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић напије |
е ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без љубави |
својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу |
ош да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрен |
есто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијуг |
— шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне го |
ње задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> <p>Н |
јим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по |
па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да зна |
да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше |
е му.{S} Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, з |
<p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено.. |
је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— |
хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{S} Онда се наново надигне, подметне под |
о, дубину му мјесец освјетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћем |
и прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Неће |
е да нисте ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, |
им се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, |
е јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... |
и — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одг |
авали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше |
у, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија |
ити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те |
ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњу |
дигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p> |
ш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! |
ић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} З |
е занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за сн |
само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.</p> |
а диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећ |
нодушно, — ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се |
амишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дуб |
ад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се мажуране |
ка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p |
ати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши копаран под главу |
када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и пољско оруђе и земљ |
главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да к |
..{S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се |
се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и |
а дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим |
пље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи тан |
ијеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што |
ирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубок |
ј кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, прат |
богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су |
е очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жељ |
етом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто ус |
рођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће.. |
а; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, а музика свира и свира.{S} |
ру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— |
ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се по |
ута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјел |
а тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чел |
епо отскочио и нагињао к западу.{S} Они се приближаваху првим кућама, ослушкујући пиркање вјетр |
у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он један њихов вјеч |
?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> |
у жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин ж |
а видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала врућин |
</p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло изусти: </p> <p>— Још данас |
ође обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио |
и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; |
е уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим |
мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па |
око је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше п |
— А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затвор |
о иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! — одговори једв |
</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу, — и |
да, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упу |
ави!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не |
она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </p> <p> |
— Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, |
прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад по |
хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погле |
S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати окитили лозу и о |
у стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси нег |
прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — |
омоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— |
ан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} |
немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће за |
и.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова |
и јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све |
брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на |
и се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>О |
алује Марија. </p> <p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. |
нам ни почетка ни сврхе. </p> <p>— Ниси се нигда прилагодио животу, раду. </p> <p>— Прилагодио! |
ло на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево т |
по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застр |
— и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само |
Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </ |
/p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} А |
да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа |
? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази п |
во заплива на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао о |
је био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота |
је му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, може |
аш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мра |
. </p> <p>— Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То |
то устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је б |
ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан п |
воме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јав |
прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да у |
{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="s |
лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће д |
се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина наче |
себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Некол |
{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носа |
о суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули с |
p>— Бог! — одврати он збуњено и поврати се замишљен к мору. </p> <milestone unit="subSection" / |
ршетком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јес |
о изиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне ули |
у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној |
оме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озг |
Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува ј |
јет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади |
је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме |
кала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше |
е што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи: |
да све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари ис |
има друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наука, туђ |
јети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. < |
</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек з |
квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод киш |
S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, и пок |
/p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча |
— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! </p> |
ића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе њен глас |
о соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. |
ереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни п |
о немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откад |
Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом спора |
{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p |
тајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према опћини |
ећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се |
е изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, не истргнувши |
исли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе изд |
ити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоња |
локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча |
а није ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима не |
њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи било икад надати бољему“. </p> <p>И он |
Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Раји |
лу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало м |
— рече. — Бар вама није потриба мучити се. — И дјевојка настави посао. </p> <p>Брала је дозрел |
; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сл |
упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и |
</p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац |
.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они ниј |
</p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо |
ако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> |
едиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућ |
прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потреб |
ода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријеп |
ли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мис |
се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, |
ци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си |
тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... позн |
врати, али не може ради оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од об |
ин. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћ |
оме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако с |
рати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати.{S} У |
као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу.{S} Ју |
и и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне го |
и. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре |
се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Прин |
p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} |
, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срд |
на оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће |
насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — |
омало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави |
и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не изиђе. — Остани! — понови молећим гла |
а...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </ |
лих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, |
та сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка не |
тресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових гл |
оре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели с |
е подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи |
над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се |
је дизаше се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад |
корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жал |
огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву Марију“ и примири се. |
се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, |
опиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Пл |
гибље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што |
даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је |
покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво в |
да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S |
, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p |
аве повлади начелнику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посјед |
еница. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на |
озбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Јед |
г Николе, између винограда, и, подајући се својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што с |
p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље |
свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се с |
цу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада |
ного потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динар |
у се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже |
котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну |
— јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S |
диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одмах рече: — Не види се свјетлости! — Па, видивши |
агањају и на жалу пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина приг |
чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у и |
окотурао вал до самиха ногу и враћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто о |
зриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љу |
ећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено |
смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у је |
ве до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте |
<p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! </p> <p>— |
кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div |
Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести с |
ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокур |
наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је |
— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другог |
плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дође мисао да је дје |
евољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се |
рид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћ |
падају преда ње на плочу, и, расипљући се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} |
анско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући |
лтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједн |
да му га неко покаже. </p> <p>Обазирући се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде с |
во пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе н |
колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини з |
бједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога |
јечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ от |
{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изв |
.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да оп |
алива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — |
што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удар |
ре, маслине се окитиле родом, а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земљ |
тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије примирише, а мајстор, пошто довечера, још |
> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз |
милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не бијаше никакова несклада из |
од других непогода.{S} Између њих бечи се погдјегдје кућетина господе из вароши и засјењује им |
— надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... </p> <p>— Нека само раде и буду |
реба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра има |
аспати.{S} Пушићу.{S} Ма ’ајде — одлучи се најпослије доктор.</p> <milestone unit="subSection" |
И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима |
ом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрло |
, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. < |
да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им главу и разга |
лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је |
ала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му |
таде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио |
на, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године урани |
ка диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече зами |
реба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, у |
ити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и |
је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат биј |
p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царин |
еноме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, т |
</p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме |
шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. < |
— Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам времена... |
p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч суд |
а је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мара |
чати, биће вам вруће! — рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило во |
није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна р |
кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{ |
Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је мо |
његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осјети задах њена простога живота, помијешан |
заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чеља |
љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од прозора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтјед |
ш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — |
— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши се, сањиво изусти дјевојка. </p> <p>— Изишао је мјесец! |
ођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знат |
аново, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Ма |
Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и |
, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прег |
едао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’с |
е, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. </p> <p>Иво и |
.. — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиков |
зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се |
ук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом |
е изненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шал |
довати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мен |
а, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти |
д ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога п |
дрхтај и задах пути; и поступце осјећај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да |
тјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, ун |
то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, |
помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња њена ријеч ж |
дном — мала!{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одма |
ноћ.{S} Видиће нас ко. </p> <p>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка п |
</p> <p>— Видиће нас. </p> <p>— Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У |
а посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се спо |
. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар х |
арамом и надвукла је до над очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући св |
често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку |
која их савлађује, и није могуће да јој се отму. </p> <p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Т |
Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи куку |
м ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <for |
S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пуст |
во наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће |
ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она и обрне се према њем |
ца, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше на њој, |
. </p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом! |
ј, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратковидним очима, да је боље вид |
е одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.{S} Мајка као да се |
о одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и приг |
ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме |
м и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опра |
Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља... |
о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> < |
ца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку |
.{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају д |
сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа добро закључило, нити се од оних људи бил |
буђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле |
го — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; |
и и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да се по б |
ћао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p |
је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — н |
платила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p |
вати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуд |
јући један другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четвори |
адић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити |
тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка прис |
епо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућ |
је обоје онако једно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се к |
Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на по |
S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице |
<p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари |
вијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> < |
инула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И |
њица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове |
ало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он |
једра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво |
мисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече изнемоглим гл |
је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се |
, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у ко |
: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p> |
да причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и |
ењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од го |
обијете ви него други...{S} Платиће вам се надница на разлог дана.. </p> <p>— Нека остану! — ја |
<p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p |
ивина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... |
је су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече |
/p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу к |
ве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, кој |
А неће проћи дуго...{S} Па и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјеху |
„Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— И Иво је данас био код |
дина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада дај |
Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, говори му она задихана. </p> <p>Сје |
. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На раскршћу, код крижа, |
ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; |
појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} В |
ставите! — прекида га она. — Мучила сам се свакако.{S} Мишљу сам гришила, док нисте ви навалили |
ијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на нога |
му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти |
зблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <mileston |
ио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните |
настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, |
крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен о |
помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада |
што се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, па кад н |
ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — при |
тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са ос |
а у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. |
м и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот |
p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам |
— опомену начелник. </p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше |
, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у |
е и најпослије молили и заклињали да им се помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — |
<p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву |
запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколи |
говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови жи |
ом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико времена јави |
аља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ч |
зи Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p> |
у младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — |
таде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хво |
и собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њих и пожури к мору да се н |
би до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си доша |
их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не позна |
бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета. |
ље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лиј |
и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савла |
он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се |
p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и саку |
музика свира и свира.{S} Изиђоше; он им се наклонио, и они му одвратише. </p> <p>Плати и оде. < |
е, који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети м |
S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А поље |
наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују |
другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи |
ше к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати |
<p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим аристо |
<p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; |
д гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, |
завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S} Изју |
што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> |
ш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за наро |
ски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве друштво и изиђу. </ |
се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокружено њеним брдинама, |
ава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управи |
наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну |
} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа |
па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дув |
е се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило мо |
утра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни кап |
вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домал |
one unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да лута |
ако пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе пр |
о свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали |
зо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у д |
свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше |
} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над |
аборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} У |
змишљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с бла |
етргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се о |
е га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чуд |
е лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај с |
.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци мат |
ихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} |
узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о бана |
невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више |
ођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје |
се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу нисте обикли... |
ху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куд |
се за кријеса није ни виђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а кр |
устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као да се је нечему досјетио. </p> <p>— Заш |
и рођених од прошле године! — наједном се јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о у |
драве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у |
ати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче |
ткуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p |
м каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају |
атише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p>— Зар сада с пута?{S} К |
му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му пр |
. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p> |
ио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> |
ед њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена. |
журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред својим отвор |
опомене га: — гледај да га не љутиш; он се, бидан, за свих нас мучи!</p> <p>Иво изиђе, прође ми |
Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли |
боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој ни |
пањкање звонцета и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред со |
ице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили с |
ростор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледа |
рана продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S |
S} Дјевојка полако затвори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад ј |
гледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се у |
осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из |
го ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплач |
замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци |
пуним разговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. |
повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово в |
еца се играху на буче и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, ч |
ло се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и |
} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава вазд |
екиваху да препирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђ |
су и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак шт |
јка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљано |
p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, |
уштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога |
не мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </p> <p>Младићи се осмјелише и н |
.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом. |
а је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на за |
аже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у би |
ури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета |
страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> |
љаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} |
о загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, нан |
ги, осим њих, обилују поштењем!{S} И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова са |
м у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone |
е никада имао вјернијега друга.{S} И он се примаче ближе к њему и рече му: </p> <p>— Приповијед |
ше дјетињску, братску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како т |
б спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у о |
и смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. .. |
икако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег. |
роти његових простих жеља. </p> <p>И он се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соб |
и новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с л |
: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа |
не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна ко |
ице замукле, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на тр |
ористи — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, |
крене руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло |
еде да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљив |
дрво горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — |
епо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на |
ролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још н |
оме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> |
и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говор |
упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, |
Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S |
нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> |
не.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је п |
ренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, п |
вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и |
ес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жеш |
риге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнут |
ост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице с |
устрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надода дјево |
се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> < |
ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да им не би ништа помогао, већ шт |
то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало |
а.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> < |
Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, о |
љене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе кома |
урно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им пок |
јем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, |
утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ход |
лагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој нео |
пође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром пр |
Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но |
ај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} |
и живот осталих.{S} Још некако прометао се погдјекоји мањи посједник, док други понизно пригиба |
не косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, у |
аше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, рођаци с |
е је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, ж |
p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протј |
оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мје |
} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше и |
могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се ч |
врати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од уз |
јеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна |
сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и |
ом, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се |
је...{S} Работа сам дан и ноћ и крваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p> |
<p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — |
ња зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио изме |
јевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, ч |
а одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, к |
живат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бија |
еби, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се |
м погледом опомене га да клекне.{S} Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне.{S} Иза мушких наврве |
носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо |
тњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је |
и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Аме |
p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену |
Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врат |
пријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господин |
и поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силн |
о се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. |
о одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шу |
к оцу и остаде на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га ј |
њим отпоче остала дружина. </p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од |
агло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у |
адоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се |
да се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаш |
ла покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло |
а Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — Ништа нова; живе се рђаво као и обично! — г |
кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p> |
је к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се п |
оваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допираху гласови туђега гово |
оди и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, а затим би прс |
ре подигло главу, искезило зубе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно р |
дим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Ко |
га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у |
/p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила |
уби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући, пружи му она ки |
Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као у |
амом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се наузначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми |
лазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица плати |
p>Нико не одговори, ну онај глас наново се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети с |
теље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и |
ивот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жа |
. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{S} Пију и весело разговарају. </p> <p>— Зат |
на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се |
акон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше |
и Марија не проговорише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме вин |
ја.{S} Ка мислим, неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа |
ињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још |
бе, и живо се разревало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински ла |
заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — је |
ала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну мла |
би било могло бит’ на ледини.{S} Почео се отац дужит’... и одонда све се изврнуло наопако... < |
вда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од |
ј, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, ч |
друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га |
враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с мла |
о.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше од одбљеска пољског зеленила пос |
наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, пода |
у оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све бли |
низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и |
вао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У у |
замишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтј |
драв и јак.{S} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима |
p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и д |
аровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а |
в отац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг |
њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или |
о у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсницима, разговарајући о свем и уживајућ |
и чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо |
</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада...</p> |
а се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисли што |
Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Н |
боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворе |
догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао |
окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сун |
{S} Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе |
обрне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— |
а Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио пр |
ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опростио, да и |
{S} Годила му промјена времена; осјетио се лакшим, па пожурио напоље. </p> <p>Обузела га радост |
дио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио очи.{S} Мати им била код |
на лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и постао самосвој и неодвисан.{S} Он |
овољан.{S} Није довршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли |
вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, |
матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се главар. — Реци да не дам ништа! </p> <p>Дијете се ом |
</p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог |
Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дал |
</p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права в |
— опази Иво.</p> <p>— Свеједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се |
јаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој |
ртмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним свеучилиштима и није осјећао потребе да се |
се благословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини р |
адао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и не |
је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, нај |
ној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га по вој |
исли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто шт |
мо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинте |
олазе неће више видјети младе, или, ако се и поврате, биће мишљу и душом далеко од свога родног |
и до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обу |
“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је с |
е до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, ос |
о испише. </p> <p>— Вама је досадно ако се о бирокрацији не говори, — нашали се доктор.</p> <p> |
ивјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, када је издало редом тр |
како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пр |
ем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како |
а и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жел |
јци. — Грожђе наоко гине...{S} Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо |
</p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго оста |
ик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније |
шљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђа |
он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туг |
рено их сажали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепу |
буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјет |
ас, нека вам господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! |
</p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати |
Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа пра |
свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трз |
атна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарен |
село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у |
теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјет |
више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних бер |
м гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као |
До њих вали се натискују; гледају како се пјене и нагло враћају и како их душе они други, што |
баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник није могао сам одупирати начелниковој |
чуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу ре |
је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по гл |
а голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчеви |
н заручник, а није било ни њој жа, лако се овди мнози погосподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оц |
ост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се п |
чи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p |
отворивши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засв |
? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповје |
или и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} |
живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и |
дно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p> |
и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љути се доктор. — Не |
тврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда те |
„Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпосли |
хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се пок |
лагим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њен |
ру и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{ |
да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
аздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада |
пину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво само ч |
ив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се |
диже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још |
езина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње |
ахватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Час |
</p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не одазива. </p> <p>— Отвори! — виче рубач и нешто г |
чно у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложи |
рснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — оп |
м ни ласна! — одговори дјевојка и љупко се насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у ож |
жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма пр |
/p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} |
ечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише |
p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним жи |
<p>И из других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви |
јело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново пр |
тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачи |
о.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са |
ако без икакве користи.{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихов |
, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу |
утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се н |
ни добра ни зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био го |
на цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника |
је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као мор |
пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!... |
у и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјесец нагињаше к западу.{S} Ивин пак ос |
себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде жи |
журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом |
— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упи |
ису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, први’ годин |
у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркан |
још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с н |
ијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све |
крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p |
љу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— Нимате ви од мене потри |
о га погледа, затвори регистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, с |
му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de"> |
у и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене к њој. </p> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно |
ико није говорио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. < |
очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не мо |
есеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, гов |
.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блажена в |
стока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... |
ско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше |
пјева, пријатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор А |
S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он се од осталих одво |
и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јут |
p> <p>— Јур не може горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови |
је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња |
ез икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно г |
овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловањ |
горе...{S} Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће |
ављала код мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци |
искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишин |
ијечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се |
поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их п |
њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— Колико? |
ре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед на себ |
дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за |
му да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Жи |
је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хладом или |
се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, |
ријано, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед ко |
— биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису ниг |
} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из зрака |
зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, п |
мешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене |
> <p>— И код нас је досадно, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, |
р замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} |
га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зелене ч |
— одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на п |
>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S |
и она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут р |
ави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p> |
Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{ |
итњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, већ боље пожури и зам |
не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гледа за њом како низа |
дани.. </p> <p>— Па? </p> <p>— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фа |
>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Ос |
ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјево |
скршћу окрете се она к њему: — Пољубимо се! промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> < |
? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не м |
ме за никога брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође по |
балу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Сврш |
и се јаче, и наново заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </ |
души, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину |
<p>— Провидиће бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио |
азда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p |
неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. </p> < |
ли? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Је ли |
<p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, пла |
горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, пониз |
ре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се кл |
о.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог |
је говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик м |
раде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море свих |
е к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом с |
по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? — пресјече нагло |
ујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује |
ушких наврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. < |
бише на обалу.{S} На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкри |
у.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице з |
тало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас |
>Живио је као и остали ђаци, и привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога |
p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су м |
не држим аристократски, — рече и лијено се диже.{S} За њим се диже и порезни пристав; поздраве |
овито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} С |
сао да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спрове |
уше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да |
ри. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, |
твар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч дос |
осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га |
шу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, зе |
</p> <p>— Вашој пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> < |
ан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p> |
младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Ц |
{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде |
лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних |
могао да разумије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури д |
било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, з |
— Прилагодио! — настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа! |
ети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> < |
...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из св |
>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво ј |
зјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се очи.{S} |
р, над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуш |
Поворка се приближаваше к њима и лијепо се разабирао клопот и бахат велике и мале живине.</p> < |
узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао |
Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма |
</p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у |
силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и |
богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њим |
и се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пош |
бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни |
чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p |
p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкчије |
ца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — ч |
номе човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик |
</p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и из |
<p>Девојка обори поглед земљи, и очито се застиди: </p> <p>— Нисам зато дошла,— промуца. </p> |
ржи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престраши, па збуњено руком маше да Иво отступи а не |
о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље бу |
му, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! |
д њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли ч |
p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, |
аде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио нико |
е, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним |
, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да |
да тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати модра |
би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да |
спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила је с |
е бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и |
е упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваш |
} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и о |
другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по |
т’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издржат’! |
</p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> <p> |
јеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко |
дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцви |
има у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана |
; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голема сј |
има и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских бр |
еђу шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледај |
донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше на |
једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— |
едима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала |
„Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија |
дницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио п |
{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му по |
<p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и умора |
а.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади |
има, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи |
и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем |
иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шу |
пред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака |
е валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су с |
т Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очима и |
нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </ |
у. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле траве: |
задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} |
{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свога оц |
ју сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с ул |
себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаш |
дање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа пре |
кла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" |
Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали отк |
ремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни зла, |
це полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако с |
р и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до њега |
вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њом |
ја мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему се |
<p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око ј |
ајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијешт |
гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз |
мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с пароброда |
ном.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, |
обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досад |
уци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавала ње |
игама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате кра |
. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о |
</p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S |
здржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође бл |
сене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима от |
обоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно што и |
, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепе |
да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговор |
рази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу |
даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха ра |
се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде |
ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p |
исине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га м |
е зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима |
.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, в |
p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему бр |
А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да по |
итате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жените?{S} Ма да, јема доста жен’ |
одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на |
мљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од |
ну кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци |
ан другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p |
да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успо |
његова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да |
Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што до |
се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским жив |
есет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко |
назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мот |
дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче |
у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да |
вљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагну |
небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове ф |
е њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, неће вас објесити |
елесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опазило с |
} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — ка |
ушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, |
погледавши га. </p> <p>— Зашто?{S} Зар се на ме љутиш?{S} Реци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> |
, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p> <p>Он јој се, мјесто одг |
ежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и наново је загрли. </p> <p>— Пусти, |
ен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала ва |
ка оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку |
авала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних дана разливало до самога кућнога |
ену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, на |
<p>— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло пову |
добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— |
а.{S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, повр |
говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам ди |
м у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чул |
жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних ст |
А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило |
мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле д |
а; ма даље не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи |
ко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео разилазити, а поворка одмицаше низбрдицом. </p |
оворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљин |
ем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} |
ла да се на оброке поји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши |
<p>— Не могу; бјежим од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни н |
ко је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна |
врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишљен, с |
ле и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак подала доброј вољи и животу.{S} Само домаћине у |
ањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. </p> <p>Иво се примир |
еђутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји |
аковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини, прошлости, хист |
с отрга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „бр |
на Кату, гледа винограде по којима већ се назуцају свијетлозелени пупови, из којих пробијају л |
руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнак |
а узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам |
гме се око раштрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодре |
н шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта. |
њели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} |
е чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворк |
— рече пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури |
Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> |
и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова. |
ало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мор |
, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хт |
о доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. |
трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлач |
и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осј |
се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског |
жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, ис |
злаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лиц |
му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре с |
зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно прик |
запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </qu |
>— А би ли се заклео? </p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари |
ростио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини |
/p> <p>— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.</p> <p>И машу рупцима |
у два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледају на море.{S} Иво пође прама мост |
испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је за |
шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... < |
руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, из |
анио!“</p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а к |
старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— |
ниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једно |
> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котр |
.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, |
да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њем |
шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фа |
} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише |
ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О |
ента окупише носачи и гоњачи и нагањају се с њима.{S} Иво их обиђе, приђе агенту друштва, поздр |
одире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом |
с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну |
ње.{S} Доље испод његова прозора играју се дјечурлија „на буче“, и јагме се око раштрканих пуце |
ино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз и |
бом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов |
лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње |
екају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, |
од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свиј |
ку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се порезни пристав |
си осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глоб |
зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих |
рских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори |
дошао! — обоје му прихватише и изрукују се с њиме.{S} Господин се пријатељски наклони. </p> <p> |
т мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек |
ирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у |
— помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махо |
ђе чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замј |
. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она лије |
м пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела см |
<p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одгов |
винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца |
мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу се људи... </p> <p>Иво пожури до кућице гдје је знао да |
з маслиник.{S} Допру и до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвил |
испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, |
такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му |
сред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увје |
} Овде је бија ништа и од никога, да му се било најист пуленте.{S} А сада, видићеш га, прави го |
о лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво |
га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај |
дмиче још полагани је.{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се с |
је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути вјером. </p> <p>С |
поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чек |
и? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна |
— Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврд |
лаву у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто бо |
мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... |
спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао вал до самиха ногу и враћајући се |
еле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> |
. </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одго |
ти — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мисли |
о, посао му пође за руком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повр |
ресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине |
увијек одлази!... </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упи |
} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа |
ина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека |
га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у |
} Пред очитом објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у |
се на догледу свеопћега живота, кад му се, ето, причиња да све дише опћим заједничким дахом.{S |
каткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, |
ажи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вр |
ијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрчени |
из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње |
га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једна |
што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјев |
<p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! |
им осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му м |
“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао |
силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с п |
<p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако глед |
е фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели дога |
како је и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. |
, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Б |
: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа |
ма тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово мило |
стаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо о |
свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опа |
но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, |
гао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на ово |
ела кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знан |
узе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се |
јутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му с |
онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје с |
риродних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећа |
те истине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли св |
мах долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толи |
ате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и пог |
својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настрану. </p> <p>— Ишћем вас да |
ше за њима. </p> <p>— ’Ај’мо! — јави му се брат. </p> <p>И они пођоше напријед, к својој кући. |
мо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи. </p> <p>Пред своји |
наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> < |
не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p> |
погледа господина са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да |
ме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, |
да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као |
у се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажн |
јећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им се отима, па својим осјетљивим |
у љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетн |
ладошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако с |
ћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се |
ама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукоби |
м, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам ноћ! — |
p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p |
тављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесн |
атрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: |
празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превели |
д дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, |
је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и |
јева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе |
ла врућина.{S} Испред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на |
ствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети |
аки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и зв |
брине... </p> <p>Иво побрза.{S} Очи му се бијаху замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у пољ |
{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме |
p>— Молим — одговори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође |
; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> <p>И отада га оно нераздруживо прати |
јест о Маријиној заруџби.{S} И, како му се мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи М |
губицу!{S} Баш је прикладан!{S} Како му се само нос прибио!{S} А знате — неће га жена!... </p> |
еженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и из |
о.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка |
у стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да |
атом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме |
Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве искипио на кревету... </p> <p>Огањ дог |
то лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани |
} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оц |
се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне М |
Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њихов бол.{S} |
о припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, док би помис |
ива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме |
лина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} П |
.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{ |
Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му |
ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало о |
и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју |
преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше д |
дничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености ње |
лаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никаков |
у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да п |
алова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циг |
њи мирни састанци с њоме приказиваху му се живо пред очима.{S} Гледао их је сасма онакове каков |
ома, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смиј |
ћ, да се с њиме посавјетује.{S} Отац му се јави. </p> <p>— Дошао’ сам к вама да ми поможете, ак |
а управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и |
емишља.{S} Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече. |
гинући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа |
другоме рећи ни ријечи. </p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне о |
страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечнос |
ртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бј |
лу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и на |
и море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима тре |
н је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка стр |
> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претр |
сплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања б |
чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гледа у с |
гледаше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака форма |
х и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шп |
сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танк |
. </p> <p>— Па никад већ амо! — истргну се Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вр |
> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да у |
еколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави се— видите ми ову карту |
>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде |
ако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. |
.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком |
ан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава с |
че к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су по |
стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на с |
ненада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} |
не земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу т |
е заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непозна |
ако твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да вам пра |
p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вра |
и родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега народа“, како га они из мило |
</p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се путем нису журили, као да |
извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход.. |
белих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега з |
ам... </p> <p>— Ала, гони их! — И обрну се к дјевојци с потсмјехом: — Гледај како она мучи, ка |
гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: </p> <p>— Како се они прилагођују, — рече |
је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојку. </p> <p>— На м |
ви! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, |
џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних љу |
јничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо б |
е.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће |
ли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане п |
ику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чек |
раке кроз отворена два прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим гла |
<p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори |
га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљиво п |
тегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају |
ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су с |
<p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ћ |
граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан нова |
ву штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја |
— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста ј |
ије више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у |
ндар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које |
агарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по вр |
ису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све |
народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни |
учини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо |
из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобр |
која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} Паж |
могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења отпут |
е са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро па |
азан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне прет |
и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, |
новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу мог |
одаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бриз |
/p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у н |
ри да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад |
— упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у |
ко!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вриме |
но их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство |
да завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум |
па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земљ |
о живот.{S} Дјеца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга |
и облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво |
Ако и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спар |
ху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи ди |
пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствов |
ави. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се |
препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марк |
пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио |
када га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено |
} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређива |
и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави в |
ши наћи одговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „К |
и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и заст |
ови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бо |
мо домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у |
} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Ив |
га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јач |
га старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару |
{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут |
аздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама |
гњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико |
први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — о |
увај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ |
говори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и ба |
залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} |
вом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ < |
послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру ј |
забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Ве |
би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави |
да на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе ниј |
јпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, |
ј тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да |
и ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га вид |
ог зна гдје неколико година, а могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ |
мечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се заклет’ да нису нигда наступили, — клео се младић.</ |
господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Мар |
да ми је овако, а да је могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и бил |
ти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— |
м се поврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме ма |
итао, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико |
Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбун |
и се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је сада тек в |
штрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, |
жу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S |
— усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто |
и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к вратима. — Мала, — јави се наједном |
меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново |
— прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече танким |
е и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није |
оред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих |
јелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари си |
авар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто б |
едује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику.{S} Није га разумио, па га |
нце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — по |
је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... д |
па бих се осушио... </p> <p>— Осушићеш се посли...{S} Ала, Маре! — јави се жени... — Ето, сад |
Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим нар |
дине, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи да |
н живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне пут |
е могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не мог |
изгубило своје свијетло плаветнило; још се истицаше само голо камење... </p> <p>Наједном доприј |
х пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави мла |
ње је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнут |
цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар |
срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и о |
о у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> <p>И пиво б |
њима. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; |
их избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидан |
ј тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, |
њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Дол |
њу сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се лак, пун младићке Милине. </p> <p>И г |
бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до |
да прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратно |
ко се журе кући. </p> <p>Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг д |
упник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на |
S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нада |
ру и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је |
о овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p |
пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће |
и дати превелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој г |
А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стра |
у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље м |
а равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога достојанственика, а св |
вши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, |
оник што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отв |
селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очим |
?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица |
а изист’; да знате, како их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је д |
и сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{S} И он се прим |
ко банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? |
а у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће ре |
лаго њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! — предложи Иво. </p> <p>— С |
ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се л |
на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списим |
ло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није |
пун младићке Милине. </p> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи је |
измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час |
} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дођ |
угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, с |
аћајући се закотрљао по пијеску, осјети себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под ње |
p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не н |
<p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p> |
Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и |
е одувик! — заврши и окрену се другу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разл |
аву, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљед |
и нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправед |
есту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си до |
<p>Полако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила |
ку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интим |
тор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво |
ушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави |
из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земљ |
аје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је она |
доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као |
адаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и |
овладавши њиме, и он није знао како да себи помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инст |
бори очи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. |
ице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из сна |
је дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, |
већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчију од оне |
а одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу браду и оне |
вања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагл |
м! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гроб копат’...{S} А ето вам све, кад нас је већ за |
му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој но |
ма и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече |
ина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене |
ти, грдобо! — завикну и притегне мужа к себи, да га кући одвуче, а он се брани и не да се... </ |
и мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву в |
— одговори мирно дјевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И |
Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и окрену се к Иву: </p> <p>— |
дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силн |
што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њима отпочине...</p> <p>Нигдје никога, а по |
Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој |
ју грану. — И он привину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране |
савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до њ |
та.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању |
а носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с дано |
снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони нап |
пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гл |
е данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само гло |
милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама рас |
запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да |
ам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослијед |
цаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбу |
Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли с |
, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у ко |
у вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему |
надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало сир |
ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и г |
опи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се д |
ао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушкива |
еп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са о |
ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави га |
дина!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве р |
ћу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и њег |
па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ч |
и нам љепше било?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младо |
је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи |
а с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча |
т солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река са |
Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </p> <p>Н |
за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него други...{S |
— истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — приј |
обаве друге послове.{S} Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања ви |
ће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — |
{S} Мене је отац послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} В |
разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути |
онога доба, откада га отргоше од његова села, губљаху се постепенце из његове душе, и он се је |
страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> < |
о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на |
о у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним пар |
јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин предлог, из државних средстав |
дао свом душом молитвама и жељама свога села. </p> <p>Полако, поштапајући се кишобраном, пролаж |
знавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, |
суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} |
м новине, попије каву и крену пут свога села. </p> <p>Изишавши из вароши на отворено поље, стад |
ово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, па тешко |
адала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, ни побожн |
е мишљу и душом далеко од свога роднога села... </p> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чист |
е. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} |
ишљаваше о својој несрећи.</p> <p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких ста |
одинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пилат“ на |
ца, па кад бијаху близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га |
рава.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у по |
цу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се в |
Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у |
галило, па док дођоше поврх кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдиј |
и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађари |
около пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... < |
аши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да с |
. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села када је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу с |
ивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код мјесних посједника. </p> |
ра, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</p> <p>Иво ј |
Иво. — Нисам никада задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, |
нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> < |
а, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њем |
запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се при |
ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p |
. </p> <p>— Видите, — опази Јуре, — око села још је горе млатило.{S} Ове зиме биће сваке невоље |
а пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и п |
околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела |
блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са по |
достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресви |
ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S |
Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што |
Збогом море, збогом поље, збогом остај, село моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући |
је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће |
овим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ |
ега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“ |
да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{ |
, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћ |
>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућама.{S} Иво још слу |
у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ |
/p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу и |
и се кишобраном, пролажаше младић кроза село, а небо се све више облачило. </p> <p>— Биће кише! |
Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начис |
наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по |
ко јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода? |
ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кућ |
и осуди, знате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим |
сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, откле се је закретало у вар |
дала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је овако и даље од нас.. |
. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пр |
еће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа |
увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Прижи |
н тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбин |
на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу н |
одина.{S} Најбољи виногради издадоше, и село се навикну на невољу.{S} Прођоше нетрагом она блаж |
</p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на слав |
овали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, |
ољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају по |
инуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћ |
ставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још уј |
зиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи |
во чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сес |
гња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам ст |
ње чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дру |
кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља |
јпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се журио, затим усп |
Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаше.{S} Јуре |
Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља гонила, па |
о истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје дије |
езни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи по |
к и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши, |
ној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све би |
ћ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоста |
о вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{ |
вали, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но ријетк |
уље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, д |
кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а |
ошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очим |
дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за соб |
им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила пољ |
Младић избије на отворито и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени ж |
наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се |
ење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушт |
же се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим свјетлом обасјава врх |
три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све о |
јатељски га поздрави и весело се разиђе селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, ос |
е веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле |
— то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и |
поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прис |
> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вар |
еколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{S} И раставши се са |
пута, драге воље, опрости се са својим селом, јер осјећа да с њима није претргнуо, и да тек от |
учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да |
се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала се најкрепча мушка пјесма, и док млад |
о је...{S} Сву бих ноћ драге воље лутао селом и пољем.</p> <p>— Вјерујем, а ко не би, ко је лас |
ела пјесма и дозивање одјекиваху звонко селом.{S} И веселије дизаше се дим поврх кућа, провлаче |
а познаваше из дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално поглед |
{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, |
> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен |
и како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије |
ала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и пио, кад б |
е се и брже преко поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом |
</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јавља |
чекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек б |
p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу |
биљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ ј |
велики дан?“ Па, пошто се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња д |
о да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је |
дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{ |
за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> |
рила брига како да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и |
агаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По селу се говорило да Јуре за њом пристаје, а да га и она |
/> <p>Јаматва се примицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве ције |
и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше |
бу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово има |
ућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тра |
вори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових |
их звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као |
д да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p |
уке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уз |
је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два младића |
опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће |
да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже |
ставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а м |
хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, |
хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом море |
о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподне |
оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—т |
сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учинити |
како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је дос |
је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Прекј |
ли се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад |
>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтил |
ворит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, |
ећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће |
селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви с |
а кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијет |
бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски и |
ила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао поша |
и.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запа |
гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у вој |
еној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на |
ине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у |
ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор један |
S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И |
„грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се нашем св |
изиђе из куће и крене правце к својему селу да, мјесто оца, причека владинога достојанственика |
то се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих |
о и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао ла |
</p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша |
у на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својо |
жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и ш |
свијет.{S} Од вреве одвојила се гомила сељака окићена вином; на махове застане и запјева једну |
.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{ |
врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и п |
дите, и ове друге, — и показа на остале сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу с |
својим мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њем |
дноставности мисли и жеља својих младих сељана, који се јоште не подаваху бригама живота.</p> < |
и се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редар |
веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечан |
могло их се је позајмити насигурно коме сељанину, па га избавит’ од каматника... </p> <p>— Не г |
код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к н |
мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{ |
а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продај |
ио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући св |
стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стој |
говој души досада још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијан |
ну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше |
оћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њи |
коме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела вода не |
милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благослова. |
и лугар, да се с главаром поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћ |
прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} |
ак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио |
p>Већ бијаше на догледу села, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабл |
у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поези |
жив осванути. </p> <p>Иво, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечер |
аврве женскиње.{S} Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p> |
двојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пиј |
ио на кревету... </p> <p>Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст |
обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не |
вина.{S} Сада вам пишем једну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Т |
! — јави се одлучним гласом покојникова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући |
иваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послужи.{S} Јед |
у изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </ |
лаго вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само н |
јетника и прогласи осуду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја |
на је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, збуњени и застиђени, који никада до |
остодушно дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Ма |
још неколико дана, и најпослије брат и сестра намирише се с богом и причестише се. </p> <p>Одл |
Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставише рад, а мајка им пригну се над огњиште. |
ор над село, поље и море.</p> <p>Брат и сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре |
м из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — р |
> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну |
му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није |
у платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Н |
бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и |
знад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S} Брата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше си |
е.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекива |
стио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни ријечи.{S} Св |
даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјес |
је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу... </p> <p>— Свршићу |
> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си досада свршит’ и подизат’ плаћу. |
д и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; б |
прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би |
а си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А |
рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— |
но сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’ |
ли насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} |
у службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — рече мла |
рдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа г |
а прико свита...</p> <p>— Мислио сам да си га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља |
емена када се пуниле бачве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није |
задовољством рече: </p> <p>— Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, |
и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је |
р да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је |
е правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, зар не видите невољу |
Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла по |
е нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Ј |
а, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је |
диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — |
о је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво с |
чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их при |
бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто в |
коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан поливат’ , па онда биж!{S} Знам ја вас! </ |
онио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> |
и. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у |
у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за |
</p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до ла |
сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p> |
и к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде |
ке. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у ку |
, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ |
} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спа |
ебе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га тр |
фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога |
<p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори она |
> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да |
лице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одг |
екао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као |
јица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срест |
енувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> |
, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што д |
подин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да |
с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја пре |
он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} О |
. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма ни потреба да се дижеш. |
<p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш |
мет и рђави људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p> |
доста жен’ по свиту. </p> <p>— Па, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до бо |
о оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одм |
вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно |
p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — |
вири се над постељу. </p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> < |
Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек доб |
ун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао време |
вши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p> |
<p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? |
ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи |
} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чист |
каћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Не |
p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину хране, залегло би ци |
ц. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p> |
мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, |
огод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. </p> |
е отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти |
<p>— Сада их липо гони дома!{S} А данас си добио надницу! — очито весело јави се лугар. — Зна с |
. </p> <p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пус |
с књиге и погледа га: </p> <p>— Равних си осам мисеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман |
оровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишч |
S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</ |
потврди други. — Гледај како при свићи сива бајунета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере |
о би да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сад |
> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод оч |
ице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p> |
во се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између оних кућица, када је уз огњиште са |
за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је |
нак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом |
вакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха сину |
кладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада |
вану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нест |
ац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} |
ијеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини |
спод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. |
који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој |
ста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто гол |
закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе |
p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јурин |
S} Гледајући је пригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у се |
о је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, |
’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би с |
оћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур пов |
мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид јели’ |
ова пресвијетлост. </p> <p>Па, пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на |
о да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не |
е туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућана |
у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дво |
>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто с |
<p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ћ |
слободи нас, господине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве ж |
е заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, н |
А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p> |
и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бија |
да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје о |
најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио |
S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да с |
омисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — |
ког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду |
асове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад по |
лажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и пролетаху ишарани лептири.{S} И наново |
ој прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запо |
и силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изг |
се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде ош |
ивању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело заг |
потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни об |
гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даљега з |
свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље букти |
ада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње |
Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега и обојима поцури |
се кућа затресла.{S} Затим би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам з |
са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Ј |
ста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да ре |
тивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} |
тупку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их проз |
ес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад с |
нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p> |
истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћарлијао вјетрић и г |
нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури з |
заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге. |
> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега в |
сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Н |
ме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — Гријехота |
бро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака један од |
а у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и |
А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није |
пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и с |
е у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина и |
да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао |
ивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма у |
разнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке глас |
часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише на вољу осјећајима... </p> <p>Након ве |
ој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности просто |
} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p |
и шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} И не |
ељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне мисл |
{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и |
парни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га. |
<p>Глас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знад |
голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадија |
о би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражи |
е бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, |
себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и ј |
чима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке рије |
S} Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских л |
адим људима овлажише се очи.{S} Јуре од силна ганућа није могао ни да захвали.{S} Изљубише се и |
ну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. |
p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из ко |
е ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена з |
је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може д |
ло се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовин |
оздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у д |
ло му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а |
љу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благословне ријечи, и он их на догледу благодјет |
тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је свега ватра об |
, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних |
одоздо зове!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви |
а жељан да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </ |
</p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А |
и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сањалачке очи им |
лико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом |
ојничку, с изразом лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} И |
селога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји плише! — наново јав |
— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш ш |
, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он се примакну к дјевојци |
мирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе |
— и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је в |
рми показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић |
и с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе |
и да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у с |
и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да сми |
ледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни за |
е отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попу |
уше.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.< |
} Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу |
они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен ст |
ом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никако дало. |
мало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувс |
<p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} Засити се пустих равница, дражила га |
трга! </p> <p>Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем. </p> <p>Испред „брати |
тавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се...</p> |
не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> |
!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа |
о жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цир |
на мисао растресла и није глодала првом силом.{S} Па бијаше и опочинуо и добро се примирио.</p> |
> <p>Маче се и осјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао н |
езничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S |
на њена непозната му заручника, дође му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесел |
ну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча в |
се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.</p> <p>Маче се и осјети као да га је |
ве разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — сад је св |
К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи оста |
це, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати о |
{S} Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, |
.{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, мора |
драво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... |
аша мјеста...</p> <p>— Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, |
да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па |
ко ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Ба |
азлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу |
а свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, |
„Он мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкри |
о чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. </p> <p>— Мени је мучно бесидити, — отп |
први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помири |
аху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке |
уну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p |
p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А |
! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: |
убе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед.{S} Ну Иво |
</p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно |
е.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана |
ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам к |
ека сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево |
ј и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур давно не зн |
и је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. |
синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му М |
и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, јер за он |
p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћ |
ош друга двојица, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па измеђ |
стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стип |
узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> |
одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да |
јек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да ј |
а, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши.{S} Обојицу познаваше отприј |
син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. < |
да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осје |
ну рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвр |
говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Ни |
а странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребир |
а штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погл |
у убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, уп |
ори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p |
ме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодв |
> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече г |
велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву |
ад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! |
... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>А |
пута, и онда опет ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та |
ане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на ве |
<p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </ |
Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У |
ћу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, синко!{S} Зар си сам дошао? </p> <p>— Сам, — одазове се |
ли пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синко мој, ако овако подржи, не остаје мнозима него узе |
> <p>Падоше му на памет ђачке размирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем м |
одине да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хи |
не могавши га намирити отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да |
и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био раздражен, плану: </p> |
ђе насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писм |
опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна |
у. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе нек |
о се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p> |
гурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могућ |
а тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S |
чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још |
а се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу... </p> <p>— Видите, — опази Јур |
. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне в |
ехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо |
ши, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједн |
као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дј |
оље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор и |
ка? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па нас |
внога одвјетника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове грани |
јерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова |
иде за њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се о |
егдје распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је си |
сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по |
гнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успор |
ша сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред о |
ако полагано за поворком, а из очију му сипао се благословени, благи огањ и повлачио се по тешк |
>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти ка |
мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху јед |
но, подмукло; из натуштена неба поче да сипи, а он пожури кући, да не покисне... </p> <mileston |
ворио, а кроз прозор видјело се је како сипи киша и назријевало се натуштено небо. </p> <p>— А |
ли право да све однесете? — викаше жена сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а |
м сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и |
е је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мен |
ше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, а код њега дома, да |
да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} А посли |
да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се о |
— одговори он невесело. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то ври |
<p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пут |
ма?{S} Ете, и данас је доша на радњу да сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако |
ата познаваше са свеучилишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетног |
, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади |
својим званичним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако |
ујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из |
ито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у |
, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијес |
руговао. „Биће они већ заборавили своје сиромашно село“, помисли младић, „гдје их свака невоља |
, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А кол |
мисли да се жртвује!?“ помисли „он, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање |
оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је то |
иштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богаташа, па |
је.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибуј |
ка је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, надуго, — рече |
! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се поток, — опа |
ток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели би доганце...{S} |
— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди забавит’ се да је може на надницама г |
да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прихрани... </p> <p>Док је довршио, |
. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свије |
ијаше да је она била благодарна и добра сиротињи, и њих двоје нијемо разговараху. </p> <p>— Јес |
то ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље зн |
а!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p |
ехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше |
.. </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S |
обом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије.{S} Затим се налакти на прозор и, замишље |
животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута |
но ишчекују, да прво опочинка напију до сита.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Два дана к |
ека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ја идем! — јав |
е се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозби |
а стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, |
/p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! </p> <p>— Бриге њега!{S} Напуниће жепе наших |
лако би се расплинула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У |
андук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и |
се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата |
бјеше иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и п |
и, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе. </p> <p>— А земље си пустио? </p> <p>— Пуст |
S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивал |
њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу је отворено море, обасј |
ели се.{S} Низбрдицом отиче вода и носи ситнеж и испресјецано лишће.{S} Људи згледавају се туга |
се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прам |
рила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом за |
оплоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијета |
што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене че |
ситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред И |
И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвјесним |
тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић |
тељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виноград |
сти простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка |
постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон |
ијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на |
у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к’о су |
мио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила |
у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме |
ведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сипала, и саста |
му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, гр |
ајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу мора поздрав |
а дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рек |
и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад та |
још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујањ |
тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим обличјем. < |
S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из |
</p> <p>Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дје |
кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет си |
га хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену ла |
а, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између с |
зишао, није помрка — ведро је; звијезде сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој с |
нца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испраних прекоморски |
остиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситн |
загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена предјела |
ока поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му |
оморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао на |
оскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми |
атрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је |
p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори И |
отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њ |
споде поможе пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи |
разом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, заплете |
о. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина врата.</ |
означи његове осјећаје... </p> <p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало |
ога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, п |
их облака сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку |
енкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило |
очека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући |
и и прихрани... </p> <p>Док је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам р |
е у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручни |
ека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — и сједе нагло, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти б |
државнога одвјетника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме на |
! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упит |
и примири се.{S} Јуре пође к огњишту и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, |
</p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што |
не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! |
окон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p> |
маче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— |
ни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну ст |
ти им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, |
сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> <p>Најпослије уст |
нику и, посмјехивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви |
ст његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> < |
Изволите! </p> <p>Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се ј |
слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега кв |
звукла, говори му она задихана. </p> <p>Сједе на ледини; прама њима као невино дијете лежи море |
поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се одазва на њемачком језику. |
о, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стај |
p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је једнако сједећи једно до другога — и не разговарајући.{S} Ну чи |
подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода, уздахну и |
иоба опћинских голети. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „ |
ави доброга друга. </p> <p>И не може да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски да |
Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво ј |
ога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвје |
амен с огњишта није допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена |
у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S |
асађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу и порез |
крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и |
га оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се |
вјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. </p> <p>— Молим вас, добро пази |
по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине м |
али на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му у |
е; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> |
авао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже |
а другога, посједаше и други. </p> <p>— Сједните, молим вас! — понука жупник господина управите |
из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пију |
ичинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио је, „на њој се није ништа д |
р је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се живљи разговор.{S} Жандар се т |
с натегом се испружи. </p> <p>— Ма није сједница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би с |
а се прошета и да присуствује опћинској сједници.{S} Одавна већ вукла га жеља да се о свем обав |
странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </ |
се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, |
се загледа наоколо и опази да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио |
мјесто поздрава дошљацима, и обје жене сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту |
ник државног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници |
ра, осјети самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садруго |
четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.< |
мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше дојади |
ебуха не осјети као да га из оних мрких сјена нешто опомиње — и из дна душе појављала се болна |
пенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне д |
с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} |
вјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју му пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли |
p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, |
вјетра, пољем нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се |
ко лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким живо |
тински дашак живота, — а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрси |
о и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} Н |
жеља за прекоморским брдинама, за лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава |
јатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамо |
По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке. </p> <p>Дјевојка иде низбрдицом и гледа преда с |
е диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво |
ње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до високих гомила по којима се пење |
се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, |
ућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије на отворито и застаде.{S} Село |
завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зо |
плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину |
леда у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака |
ласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; |
је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit= |
свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. |
и попустила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајко |
м дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у вино |
лу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше га, пос |
собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено врије |
о високих прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик с |
о се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... < |
м слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме у |
звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво.. |
не сањалачке очи имађаху једнак изражај сјете и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки св |
ли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с |
а фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и б |
тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње р |
му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ств |
ша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјети се намргођена очева лица, својих недовршених наук |
је видјети нашега порезнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показ |
ада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, |
и се, квасе их. </p> <p>— Окиснићемо! — сјети се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се исп |
дите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, гледајући њиве и ледине, |
елу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јели |
p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, — сјети се Иво, јер није с начелником — опозиционалац је! |
е несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Иво, да је понука да говори, јер га потресе ње |
а се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у |
се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S |
ве у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више ниј |
ло.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растр |
међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари.. |
сти — ни њему ни другому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, от |
зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је сиграо и крио између |
погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америк |
Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде туз |
ум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} |
а поподнева одложио књигу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је |
{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио |
p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом |
новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уљ |
тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је дошао, и преко воље поврати се према |
зговора, и — крене даље.{S} Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. </p> <p> |
</p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше к |
Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право није ни опрости |
е то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо распл |
p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она |
појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и |
толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито с |
војим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.{S} О |
ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрс |
</p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... |
га да погледа на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по по |
p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. </p> <p>— Дошла сам да вас поздравим пр |
се ближе примиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из дале |
тра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену |
де и онако доста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане ш |
Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи |
аш, свашто се о њем говори... </p> <p>— Сјећам се...{S} Веле да под крмом држи светог Николу, п |
жио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит |
он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених ме |
врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продава |
дужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када |
гаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, |
то нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „ |
године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и онога кишљива дана кад га је ота |
евени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се на друштво, да му га неко покаже. |
p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања.{S} Дани све краћи, а вјетр |
а.{S} Ма нимам вримена, — и осврће се и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — |
во као за се, с искреном самилошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићет |
није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изненада. </ |
сам и ја из села? </p> <p>— Ја мислим — скањиваше се младић, — да се за нас нико не брине. </p> |
>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S |
е и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ |
/p> <p>— Како намирили? — приупита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом п |
.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А д |
е уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сад |
укавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавице, па их објеси о бал |
ржавнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црн |
д тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ |
замјеник државнога одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се з |
каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанциј |
кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{ |
ttenrock—u</foreign>“. </p> <p>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скид |
а му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и |
p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, и в |
сти бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао се од немила до недрага, па да га се ослободе, р |
лаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — понови главар. </p> <p>Напокон дијете поцрвен |
обро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обор |
уши озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешк |
старјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови.{S} Синуше |
и изабрану, и осјећао је да његова душа складује с њеном, пак се подавао припросто уживању, кој |
види се свјетлости! — Па, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p |
у о руци, из којих вире грла зачепљених скленица. </p> <p>Иду полагано, набадајући се на кишобр |
изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. |
па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искап |
осад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крошњате маслине.{S} Бијаше му додијала |
има. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја |
р, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </p> <p>— Нисте нам |
себе.{S} Он се окрену да их поздрави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, |
.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча д |
етну ноћ. </p> <p>С једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је д |
и и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела |
има, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајућ |
ју...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</p> <p>— Окле да платим, |
обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право ве |
асјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А |
искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, ј |
пред њим простирало и пред којим се је скрушавала његова душа.{S} Он крену даље... </p> <p>Пол |
им чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлост |
о, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дуб |
е и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очек |
обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуж |
елих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{ |
самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу наш |
епенце из његове душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба |
господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује напра |
е јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетло |
во. — А путова — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, чов |
е?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p |
мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се ск |
ти се она.{S} Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана.{S} Он је обгрли око врата. </ |
{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се одапире предњим ногама. </ |
а му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, н |
ори ни ријечи. </p> <p>Око сат по подне скупило се мало да не све село код крижа на раскршћу, о |
телноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују |
о недрага, па да га се ослободе, рођаци скупише нешто новаца, друго породица откиде од својих ж |
и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу |
ори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. < |
у она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> < |
приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, ко вас |
није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов пог |
tion" /> <p>Летошња јаматва била је још слабија од свих пошљедњих година.{S} Најбољи виногради |
— Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово |
који га весело поздрављаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху |
дбрадак јаче отскочи. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне гла |
че и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите |
е отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислиј |
и у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порез |
Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа |
ћас! — помисли Иво, сјетивши се синоћне славе; и с одвратношћу премишљаше како је могуће некоме |
ај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ начелниковања? — рече доктор и |
и... — Ето, сад ни ње ни!{S} Кад се бог слави, никад их ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред с |
Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мислити није смио.. |
едан његов пријатељ, свеучилишни ђак из Славоније, позове га да благдане проведе с њим, код њег |
Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равн |
се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S |
S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако |
ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сус |
ла нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз т |
дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је за |
и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гласовању пропала је већином гласова |
ве више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{ |
ио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац поглед |
направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше |
се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно р |
ко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </ |
ше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навира |
ригнуту, помисли да је сигурно осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} М |
, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано ж |
драганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш |
живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим ш |
рија је била далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасил |
сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће пр |
на и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соб |
знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У |
ијечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се од прозора |
јетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази се |
из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — вели јој, само да ку |
сели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву |
сила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на догледу свеопћег |
њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бес |
> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече |
драва живота, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, нам |
па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </p> <p>Али дјевојка, осјетивши мушку |
ља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се на |
се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, |
пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних |
ку гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, постепенце испуњаше |
њама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> |
а туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не |
саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуш |
часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне момачка страст, прита |
ао што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неи |
шку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињал |
ибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и загаси, ако |
и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по ње |
унце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} |
а свеучилишта повратио...{S} И обиђе га слатко милиње, и с искреном, љубављу мисао му пође дале |
тим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно се знојио... </p> <p>— Вражји пл |
а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења! — одгов |
и се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који можете не жени |
што довечера, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу по |
се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми ш |
ава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под р |
гов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетл |
да проживе с морем даном и ноћи.{S} Са слашћу осјети задах безбрижнога живота, и копкаше га же |
њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући о |
рући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као да је и он ј |
но разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О че |
љедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, доп |
ају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша дал |
икаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека сам бали и о |
прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна слика кад предочи себи играче како се зноје и раздражуј |
ијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај |
у, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази мајку |
S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним биће |
у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао |
p> <p>Послије жупник показује напрашене слике на олтарима, па их поведе иза олтара да виде црко |
више и више из душе ишчезаваху пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко |
p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће к |
гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта |
лијегао се околином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сад |
х ни! </p> <p>Најпослије поклекоше пред сликом.{S} Најамница наглас отпоче молити „Госпину крун |
бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У |
ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар |
ег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе њену слику.{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном ко |
о времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљн |
; весео, безбрижан, једва би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље с |
слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природа онако како се мисао силомице јављала.< |
ретргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи ст |
природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од |
ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одговори му Пиеро. — Опрости, знаш, но овак |
ошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише |
p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени |
а вријеме, након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретњ |
иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! — понови он, с очитом вољом да све сазна. </p |
га не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаже робу, исправи се и погледа |
зграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сјај и истински дашак живота, — а пред њиме, к |
писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не |
{S} Разуман и правичан, не могаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши |
ио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорил |
евало; однекуда друго се одазове, и оба сложно реву. </p> <p>— Далматински лавови! — насмија се |
а ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p |
p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. |
да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете с |
дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча |
шће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по к |
{S} Домало, пошто намири живину, дође и слуга и застаде насред дућана, ишчекујући господареву р |
раво... </p> <p>— Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга |
е изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... — окоси се на њ М |
ак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — одговори |
. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> <p>— А |
а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђ |
ласти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишче |
кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусј |
истове и одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина |
по могућности провидити након редовитих службених извида. </p> <p>— Прочитајте, молим вас! — на |
едну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели свакому |
огледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она |
несе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена д |
и и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга |
дом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне до |
едлогу његове пресвијетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на п |
налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} |
наста мир.{S} Послужитељ са натакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе јед |
ао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом при |
Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарн |
е мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. |
ти свој родни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће т |
н, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам од |
уд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се? |
ице.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бран |
му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, ли |
вијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре |
морем мијешала кад је обилато навирала, служила је селу за кухање и прање; ну он је за невољу и |
Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а сјећао се и |
сједе и — пише. </p> <p>— Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </ |
не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет из |
Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме |
{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сат |
— а пред њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом |
га, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор н |
дода при крају писма. </p> <p>Затајана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из |
вотном весељу, ну неизвјесна неодређена слутња, као бљесак, налијеташе му испред очију.{S} Она |
миње — и из дна душе појављала се болна слутња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађ |
ху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, неодређена и далека... </p> <p>Он пође замишљен |
себе; наново га нешто опомену, јави се слутња, и под њеним притиском гасила се слободна природ |
— упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима |
зе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде |
рет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога диј |
омче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи |
твори врата.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, п |
и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјех |
поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда с |
литва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} |
ве по души, како је било, ну он неће да слуша...{S} Би ли вировали! „Плати“ , говори, „колико б |
, син сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљуску |
} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p |
>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и више није ни проговорио. </p> < |
е је! — завикаше некоји.{S} Ну он их не слуша, већ слиједи говором... </p> <p>— Пусти га нека с |
p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас. </p> <p>Протрне, па се надви над њу да |
озору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сла |
е сили вјетра, не заустављају се.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се |
хвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласове ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благ |
тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажно |
може!{S} Кад је прошло пет година, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p> |
мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда |
је осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку |
пахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима пра |
<p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљ |
јој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјека |
а крену даље, а Иво је пратио погледом, слушајући дозиве и разговор порубаних људи. </p> <p>— П |
моје!“ </p> <p>Иво гледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Прест |
могуће, не бих се никад од вас одилила, слушала би’, радила би’, и била би’ задовољна... </p> < |
ела саграђена насред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила |
љивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још од дјетињства само добро.{S} А Иво бијаше с |
олико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. </p |
</p> <p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} |
и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} О |
брецало сиромашко звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући по |
т смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у кој |
дје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је |
</p> <p>Иво га поздрави.{S} При вечери слушао је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на с |
ну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио кад м |
октор и настави живље: — А ја га не бих слушао...{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је |
ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он |
а краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села |
д брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаћемо музику изванка! </p> <p>— Ружна је ноћ.{S} Ви |
Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p |
тани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што нека |
ка и живина! </p> <p>Мајстор међутим не слушаше веселога младића, већ се слатко залагао и силно |
се разилазио својим кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесм |
спирене ватре вртјела се времешна жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу |
и најамница. </p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и |
се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем о |
И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одас |
Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника стоји присло |
су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекр |
} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи |
осо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпу |
е и наручи пива.{S} Заручници се бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганс |
ико гре! — опази дјевојка. </p> <p>— Не смета!{S} Говори!{S} Није ме за никога брига! </p> <p>— |
— опази један од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица |
! — живо прекиде начелник. </p> <p>— Не смета, важно је. </p> <p>— Оставите за други пут, — јав |
или сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је прошло пет го |
и Американац.{S} Попио сам једну, ма не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне |
<p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће м |
стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев с |
тих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... </p> <p |
у је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за својим мјестом и д |
зненада главар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. |
огавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збогом! — поздрави, |
ба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се засрами, — вратићете ми... </ |
нас! </p> <p>— И ја сам му говорио... — сметено одговори младић. </p> <p>— А зашто није? — опаз |
гледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужн |
није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те |
>— Ја бих га желио вид јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ |
ам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва из |
амо нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти стари |
и он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — смијао се младић. </p> <p>— Казаћу вам послије, — надод |
ара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... |
, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи |
</p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом мо |
долазило му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико |
Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. </p> <p>— Затварам сједницу! — јави се најпосл |
други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се |
прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. </p> <p>— Лако је за њ! — јави се с посмјехом |
о то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> <p>— Ни |
на. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма прода |
е то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како јй! — ругаше се ј |
то, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да |
што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољу |
те их. </p> <p>Прокуратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о кр |
овим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отв |
те ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох та |
по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издр |
мо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} |
бро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије |
ише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом |
Добро, познаћеш, — рече ми одилазећ’, и смије се на ме. </p> <p>— Би ли вировали?{S} Посли неко |
ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају |
ни фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми р |
>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина |
ође, да је с ока не изгуби.</p> <p>— Не смијем од брата, — одговори дјевојка. </p> <p>— Слушаће |
р Пахер. </p> <p>— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То |
и застаде.{S} Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим |
га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> < |
ори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући с |
говоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву б |
Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по м |
ан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и |
силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе и |
се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се н |
а нестаде озбиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице |
би је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова |
ново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше п |
ена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— |
ћи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их гледаше, па |
аде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уок |
у њих започе разговор и каткада подушен смијех. </p> <p>Најпослије дође на претрес диоба опћинс |
> <p>Младићи се осмјелише и наста весео смијех.{S} И рубач се смије, само жандар мрко гледа пре |
и наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га |
нови молећим гласом. — Потреба ми је од смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — го |
Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви т |
огу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, о |
рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука |
пце блиједе.{S} А било је за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још н |
е чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпослије, испрекидано приповједи како нов |
рже му се низ обичних мисли и зажели се смијеха, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кр |
и сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим р |
тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакл |
једнако дрхте.{S} И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву |
мо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама борово |
, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Заго |
око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, |
надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сјед |
ктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> |
ице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти неће |
p>— Јесте ли и ви од рубачине? — избаци смијућ’ се.</p> <p>Младићи прогунђаше нешто кроза зубе |
родове све до близу краја.{S} Наједном, смијући се још из даљега, приђе к њима доктор. </p> <p> |
а. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого! < |
а питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</ |
p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — р |
о.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори на |
И он се наново обрне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} |
бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнак |
ри миси скрушено се је молило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, пони |
ји. </p> <p>Свијет се молио богу, да се смилује. </p> <p>— Ако и јесу наши гриси велики, — јада |
уговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жу |
глумчевим и падаше по кадуљи, вријесу и смиљу зеленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и |
четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја |
свадбу, о којој на јави ни мислити није смио...{S} А кад би нестало и последњега сјаја са запад |
е се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али |
лаким сјенкама и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. < |
чи, испод облога клобука, не могу да се смире; не може да њима заповиједа, једнако као да у њим |
и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмије |
апустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи... </p> < |
стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха докотурао |
има стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци |
јели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, раз |
није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства |
молитава, а он једнако није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не |
први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец |
и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из |
о што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... |
био је разабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваљ |
и он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, шт |
баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме з |
своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присус |
а, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у не |
е упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвестратор.{S} Боље је да добијете ви него |
и к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош |
да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бог ни да ми да се на Божић |
p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не могу живити без |
о низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, |
журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу |
му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тр |
пријегорно Јуре. </p> <p>Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца |
..{S} Још да сам ја господар... — И као смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти |
ијатељице. </p> <p>— Не иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— |
том.{S} И наједном, изнебуха, као да се смислила, рече: </p> <p>— Исто није ми драго поћ’... </ |
ур дуго...{S} Вирујте одонда и проша ме смих.{S} А нисам прво зна за невољу.{S} Отац никако... |
гу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ет |
ну; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дати превелика је, |
} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га |
олази од онамо, преко помодреле пучине, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— С |
а у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи, завући се у |
ст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично похађају, — |
ени, па на први мах не знају гдје да се смјесте. </p> <p>Послужник за њима затвори врата, те од |
шта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије прислонита се уза зид, н |
S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му М |
једнако журно премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добацива |
ра, још их је милије гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и в |
но дочека његов поглед, а брат и сестра смјештали се да наставе посао.{S} Иво потражи Маријине |
окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо им све изили!{S} Ми радимо дан и ноћ, нимамо ништа, |
видили? </p> <p>— Нисам! — рекао сам да смо се ми намирили, ка да ни ништа ни било. </p> <p>— Ј |
а куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој живље; лијепо је вод |
једе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писар |
</p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, |
, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, п |
— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А онда својим плавим очима погледа у |
д смијеха, весеља, младости...{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љ |
д ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се |
—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци ј |
ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му ј |
>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p |
мо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} |
} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из к |
e> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фе |
на? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господи |
длучно. </p> <p>— Није, господине, били смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Слу |
пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ћ |
тари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све |
говоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете с |
ам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за |
—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је |
те да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} |
радње.{S} На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да г |
отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан ш |
и у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му како је.{S} Па и он се смије, вели: „ |
главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — ва |
и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо радили веће од њих и гладовали и гладоваћемо па ниш |
вам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша |
послао да се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам |
ога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, |
је довршио своје биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — р |
и владин достојанственик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— |
музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — З |
је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га |
аничним путовањима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо прав |
, — рече брат за се и за сестру, — иако смо потрибни од комада круха.</p> <p>— Не претвара се з |
н није говорија ка ви.{S} И насамо мало смо се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Ув |
не сједоше до њих. </p> <p>— А да зашто смо на овоме свиту? — одговори један од људи. </p> <p>И |
е ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је море |
приђе к њој и, збуњен, рече јој: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника час |
еђу широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате медена слатка с |
...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. |
као би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и |
о да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вј |
се дим поврх кућа, провлачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се ј |
се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у в |
S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, пр |
е као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли |
<p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па |
ледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам јо |
и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењ |
потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе |
но, које разговјетно навијешташе нечију смрт.{S} Послије пак, кад је објутрило, напокон на проз |
има, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, |
ага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се ст |
свјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плач |
асом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, п |
Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се |
уше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори. </p> <p>— Немојмо свирити! — опоме |
му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стру |
их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је ж |
ву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, да |
авити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва и разговора, |
ожју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора |
њу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива |
.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се је кад га је први пут отац од села отргнуо у |
<p>— Пусти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и п |
рно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена земља леж |
} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо |
двојице прковинару, — да посли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> |
стите! — најпослије неодлучно изрече, и смућен изиђе из дућана. </p> <p>Кад је Иво изишао из ду |
је загледа и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце с |
е, онако мучаљиви и пријегорна лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жа |
>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и мислити!{S} Да бар прођу о |
дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. |
</p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о иза сна Иво. — Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — |
S} Беч, Беч! — повика изненада, као иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад г |
ра ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? |
а после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће |
воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, |
</p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужи |
ељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Бал |
ешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше присјенком зажганих л |
бере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, обилати оки |
е се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље |
живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га |
осједник, док други понизно пригибаху и снагу и рад и сами живот под незаситљиве интересе тих б |
сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама |
дјела. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редов |
за литијом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе њего |
оћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не б |
к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац |
лије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} П |
ли догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момче које познаваше, и згодно дјевојче; слуша њ |
расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку н |
ори изусти доктор.{S} Из вароши зачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацањ |
живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему |
уји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони његовој успо |
ићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показа |
авно и добро...{S} А онда, након дуљега снатрења, враћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уз |
сови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвен |
нице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију. </p> <p>Д |
, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њи |
згубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга ра |
, опазивши да она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ух |
азио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није |
ислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, у |
а је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> |
ло се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно зажели да проживе с м |
{S} Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене |
, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с њиме и просторо |
{S} И мисли на њу, све друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у м |
ју у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме.. |
ледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дјевојку, па, опазивши да о |
а и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешт |
а их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је с |
ра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дош |
ом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, си |
ред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатк |
неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p>А ватра се давно по |
ља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није нам ни потриба измршкат’ се“, говори |
за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека гов |
м! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нет |
т паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на с |
ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milest |
дломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> |
ку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је онај лахор пренуо, изила |
покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; |
.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазга |
, — одговори он осорљиво, и одмах му се снужди лице. </p> <p>— А зашто је не поведеш? — смијућ’ |
Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије |
Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа |
досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође |
и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпос |
је.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се д |
мирише. </p> <p>Наједном из покојникове собе изиђоше жена му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видил |
аса не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се |
н. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одговори Ма |
слије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава м |
ну љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крц |
погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Гово |
, весеља и дјевојачког разговора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној пр |
дмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, |
после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање мож |
д прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити дон |
не, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред |
} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном |
ада се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} Нагло раствори оч |
јаше му мило да се мјесечево свјетло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи |
} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</ |
двојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два п |
иће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина.{ |
и.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с тугом |
покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше. |
! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно су |
ћ изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! |
је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади |
Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и |
p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Још истога дана потуж |
> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но |
Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други тав |
ги таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обр |
ије обичајног времена и пожури кући.{S} Собом носио је сву сласт и милину љетне ноћи код мора.< |
е пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, |
ту; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </ |
е упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су |
њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из мо |
>— Не бој се, ’ајдемо! — и повуче је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S |
козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила главу пода се, па се ода |
рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво изиђе из куће.{S} Десет са |
Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен |
>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, немиран.{S} Ни |
</p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново наточи и сит се напије. |
ожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође лакше.{S} Иво приђе к њој и, |
у пјене се, а враћајући се, котрљају за собом пијесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, |
ласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уок |
рекидна.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Ам |
мо! — вели јој живље; лијепо је води са собом. </p> <p>Дјевојка се лагано опире и — иде за њим. |
висине гледаше он комад ведра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Пр |
е да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} И онда ниса |
сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже с |
у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — умор |
а ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магар |
љиво мушко грло. </p> <p>А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S |
> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге. </p> <p>Из даљега негдје дозивљу |
два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у |
ље поврати се према опћини.</p> <p>Пред собом опази господина начелника.{S} Он је, онако дебео, |
тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста искрено подрх |
>— Да ми га је видити!{S} Зашто ме није собом повео!{S} Била би с њиме ишла прико свита...</p> |
сјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим |
пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхолични напјев: „Славонијо — земља племенита |
и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> |
изводе дивља лоза и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Пр |
о из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљени |
е у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S} Није довршио наука, запус |
у црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод с |
тво љубави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у с |
гано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; п |
И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети д |
нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како |
ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо |
опствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тра |
у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили иш |
атит’! — диже жена главу и говораше к’о собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!. |
а јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измач |
привидно се не одвајаше од осталих; но собом из врлетнога свога краја бијаше понио и мирис жив |
р Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер |
рини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао д |
да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може л |
неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још |
својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију новости?{S} Е да, греш из нашега З |
добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— |
и! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, неми |
тјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послал |
судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да |
јка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? </p |
сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређ |
ни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она |
ара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p>Су |
еш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој п |
леница празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије од |
охвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим от |
Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене |
се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне одјурио је |
ћ. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одло |
/p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{ |
вено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве ч |
е — обле, меснате, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница. |
н заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га испије, да затоли и |
ин. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инка |
ити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је си |
опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци |
, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је над |
ваља рећи по души, лашје се овди добије солдо, ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је ов |
— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, д |
вот осјећао.{S} Па се подаваше сабирању сопствених мисли и посматрању самога себе, и осјети се |
пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим собом. </p> <p |
а, — ма слушајте, молим вас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми |
о! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали земље; дика је погледат’ како ј |
<p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене |
еним гранама, бијаше родило да се испод сочнога плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, пр |
А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта је |
срднога живота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се |
нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осј |
гађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уокв |
мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови |
тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко! — поздрави младић. </p> <p>— До виђења |
и се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разг |
и синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто куп |
вљам, која корист?{S} Ви боље знате кад спавате, него ја кад бдим...{S} Видите, мој отац одувик |
јео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходит |
стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњ |
ка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како ни |
ргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу |
а крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази козу наврх камена, над понором. </p> <p>— Кш, кш! |
транака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p> <p>— Ако се не испавам, нисам за посао. |
оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одгово |
попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, понамјести као нехотице мараму и крене руком да |
ситније камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу |
ан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно п |
не, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили га млад |
ма; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморских брдина и наст |
>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих други |
у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да |
а обила поље... </p> <p>И живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а |
е најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и д |
ема их па не мисле друго него за јиће и спање.{S} Млака им је крв.{S} А мени је никако потриба |
сада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамнило, а наб |
— неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјеш |
стаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, од велике врућине небо не бијаше плаво, већ пр |
западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих |
ражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му |
послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за |
!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља св |
ски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам пун новаца!... — викне С |
мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, ч |
p>— Да, како сам пун новаца!... — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо. |
Марко придаде мајци свијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје |
ин! — Па му рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али си |
цатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијеша |
љубазно на Иву и неће му се да прегледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш ш |
о у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1 |
ује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај спис...</p> <p>— Оставите, има времена! </p> <p>Господи |
азумјели? — рече јаче и подиже главу са списа. </p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар |
удац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писар |
одуље омоте, из којих је вадио службене списе.{S} Њему као главару, слала их је опћина странкам |
ба се испунила меком свјетлошћу; остави списе па пође к прозору да гледа пошљедње румене зраке |
слути на добро.</p> <p>— Ваља отступити списе државноме одвјетништву! — рече политички управите |
очарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и |
ново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и син |
руги пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не ди |
име посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење додијељен. </p> < |
лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнебуха доко |
кад би се гране затресле.</p> <p>Иво је спокојним погледом пратио њену појаву, а не бијаше му н |
ипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Ј |
есењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом сл |
и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и п |
га шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину |
ше не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.{S} Његово вјерско нагнуће лежало му |
ачем, ма нити једном бесједом младић не спомену рашта је дошао.{S} Касније, када два сина старо |
ма у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?... |
..{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} З |
ање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одма |
икова сестра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашк |
> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у пет |
а муж ми се за вас криво клео...{S} Не спомињите се...{S} Патија, патија и душу изгуби ја, све |
Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се јаче, и наново заплака:{S} Врат |
и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру |
ега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...</p> <p |
је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успоме |
ом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; час |
атким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у ј |
лаге руке, а између ђака један од првих спортмана.</p> <p>Неколико година повлачио се по разним |
његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине |
ote xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </b |
ати се са селом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њи |
ви завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше |
nit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер |
р Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање |
одмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! |
ађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш как |
ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се наново обрне к |
гове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале |
еселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу рук |
заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништ |
објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.{S} Једно дијете носило је висок кри |
ару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се зами |
што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за то не сазна. |
S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и веч |
и живота. </p> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не д |
} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а с |
ве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> <p>А њих двоје иду |
ринути људи немају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима н |
старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је |
а запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору.</p> <p>С копна би заћ |
xml:id="SRP19041_C1"> <head>I</head> <p>Спустила се ноћ.{S} Блиједа мјесечева свјетлост косимиц |
шће сијева, све ближе грми.{S} Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стаба |
ко голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се див |
ијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уста |
ољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени уви |
.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта свој застор над село, поље и море.</p> <p>Брат и |
у к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу |
са окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се блага летна ноћ, кад бијаху на догледу села |
но, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигур |
ерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, |
и само кркочење жива мора.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мис |
од људи. </p> <p>И наста мўк, а људи са спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трг |
зеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — з |
— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од теж |
ш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво |
ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би срамота била да прикршимо рич.{S} Мир је бог оставио! — |
гу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво |
ева — како је жупник јавио— погдјекад и срамотне пјесме.{S} Лугар је одобравао и говорио да нем |
>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени... </p> <p>Да |
ропашће и мени... </p> <p>Да се по богу срамујем, а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали |
а у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајк |
Па добро! — потврди и слуга. </p> <p>Он срачуна и предаде му новац.{S} Слуга преброји и нађе да |
. </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три |
гледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> <p>— Пођи, реци матери да донесе каву! — |
иран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен и зима; густи зимски вео |
Он је настран и духовит, па га друштво срдачно прима. </p> <p>— Evviva (живио)! — поздрави дру |
бама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и |
и онога кишљива дана кад га је отац му, срдит, протјерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шал |
ти... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — срдито и пријегорно јави се мајка јој. </p> <p>— Бидна, |
до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> < |
паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од великога зора испод грла |
сјећаху како је отраг двадесетак година срдјеле продавао, да се прехрани, а сада му се иметак р |
лаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашћ |
> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић |
ан свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњ |
ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћ |
да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У ду |
да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стар |
екамо, неодређено и не може ни једне да среди. </p> <p>Није друге, мора и насилу да изиђе.</p> |
очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор обасјава лојеница, а разно |
дно прама другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зан |
ђутим, нестрпљиво ишчекиваше да му отац среди рачуне и посврши послове, па да на вријеме, након |
во прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, загледа |
од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли ј |
киде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се је че |
p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати? |
увака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотико |
острву, на владин предлог, из државних средстава даровато: првој, један свечан провијал, а дру |
објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јак |
p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмиј |
оту! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се у |
за село.{S} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике |
>Преко села пожуре, мрак их крије, и не сретају живе душе. </p> <p>Млака јужина једнако се прос |
олим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристај |
а?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се |
чима поздрави и свак му зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не за |
о би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чул |
е ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. |
а је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита |
— и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и оба младића оду настр |
коли за покојнога оца, за породицу и за сретна пута, док напољу завијаше вјетар.{S} Након мало |
јетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнев |
е то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко |
очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овлажише се о |
овинарства, заузеше се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се |
но се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија |
и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што ки |
ога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} |
наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду.{S} Вино паде у б |
е. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао издржати. |
антастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким идеалним бићем, пренашајући се духом на о |
стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекав |
гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни сеоски живот — живот који је доносио обиље благо |
звик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном погледа на пучину, као |
та, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још |
аше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се двојицe с који |
ва што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се исплакани пијесак и |
ада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислим |
>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Ју |
рстен Јуриној мајци.{S} Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се гово |
илију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> |
љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... < |
а га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— Зашто?{S} Не буди луда! — наговара |
ени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, ви |
ило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислон |
евојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијел |
ли се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше |
p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и рашириваху путови. „Бог је да, па је д |
оји шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.</p> <p>Онога зимњега јутра нагло је |
је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак збијају ш |
чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. — Никако пропало, бож |
ими. </p> <p>— Али ја вам дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> < |
годно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} Његово обично насмијано лице имало је у |
има. </p> <p>Ну не наљезе ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел |
кипио, осјети се осамљен, без икога од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређен |
>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се |
татке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала дружина. </p> <p> |
и добра киша помогла!“ </p> <p>Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{ |
нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изи |
ћи биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама свога |
а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцан |
о! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, |
Иво пристаде за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрг |
т да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један друг |
е ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас. |
махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p |
немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више ражалио |
да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити свој родни крај. </p> <p>Иво затражи сл |
Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустош |
га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први прогово |
још неосјећана, нова, сеоска идила.{S} Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевен |
p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива см |
е час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{S} И онд |
иловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако б |
} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p |
сец и блиједим свјетлом обасјава врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегн |
се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бија |
е простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, |
малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондј |
је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје |
; дуге сјенке враћају се до испод самих стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удиса |
астаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што б |
чећи се између грања зелено заодјевених стабала...{S} Иво се сјети дјетињских дана, када се је |
је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираш |
уморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапа |
Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама |
р између родних грана.{S} И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја п |
брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, бијаше родило |
ога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </ |
тар не ду’не да га разнесе кроз огољела стабла даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запушт |
бље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху каме |
пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се р |
одине! </p> <p>— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати до |
. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране.{S} Пошто би их обрала, |
дија... </p> <p>Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтј |
туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјен |
.. </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко м |
сталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо ли |
азним кртолом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним |
лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} |
агенту друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље |
ни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли помњиво пр |
чена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности.{S} Тиче се |
рили се. </p> <p>Кућу им Ивин отац није ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подми |
брзо прегледа и протумачи на своју неке ставке које ни сам није добро разумио. </p> <p>— ’Ајде |
посао. </p> <p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} |
угу до себе, па му, машући живо рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећни |
ио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху ш |
во ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — у |
Затим се налакти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone un |
му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Домало |
малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па поче да набраја све што је |
</p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А зна |
отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога час |
/p> <p>Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шу |
ње потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча |
рате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ |
јој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. |
оривши опрезно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, |
> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре п |
ореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{ |
атит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из црк |
се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право...{S} Н |
стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога |
“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом доче |
и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове душе. </p> <p |
чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — ис |
<p>Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.{S} У ј |
p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да |
однева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема с |
ало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога м |
таде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си |
, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док га спази, п |
јетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу сигурно далеко од њега — дал |
стао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти бр |
ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу |
другим послом.{S} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа |
удбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ |
обичају прохода пољем. </p> <p>По подне стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаш |
unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди |
ок је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако |
ом зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура до сво |
и некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута, из |
одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто је до |
овратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблијед |
у наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p |
криомице посматраше брата и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препи |
/p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На је |
се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно другоме |
уку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи |
пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, с |
рућина.{S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим |
лаву и придржа се за самар.{S} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше |
д њиме, као сјенка, као некакова слутња стајаше мрка нагрђена „Мрсина“ прилика с изразом непоми |
клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им простираше се саг зелене |
у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} О |
е смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При вечери |
е у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, к |
новника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, бијаше за |
ху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је кишило, |
исту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се т |
н, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му да се занесе и загрије за |
м шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов |
најеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ев |
ственик. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не |
жи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки |
школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликн |
еловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прекојморских брдина, а хра |
Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он на |
ђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради |
слије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путе |
енога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> <p>— А воде, путеви, поља, |
бран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкр |
ирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне |
рца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по врагу |
</p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма |
еду, — јави се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па |
{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим сјетним погледом, пун |
ма заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре |
и тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да до |
дје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у ду |
ост вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов приј |
— Лино је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, |
већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи спарину.{S} Валићи се ко |
о што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код |
скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери |
чује се с њиме и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </ |
мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к п |
дређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Над њим |
лића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у и |
е тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца |
} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је |
ушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> <p>— Неће ме пустит’ бра |
еко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му |
у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p |
. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким с |
>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> <p>— Ни зима, — одговори |
још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, и дијели св |
>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом |
е осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, |
ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} С |
се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Старац погледа за њим и наново се јави: — Поздравите оц |
рену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> <p>— Да н |
олети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим з |
на, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’, — нагласи јаче. |
е први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се |
пук... — И љутит, гунђајући, отишао би старац к мору.</p> <p>Да се никому не моли, Мрсе се зад |
ако живите? </p> <p>— Одавна?! — понови старац.{S} Откад сам из свита дошао — биће прико двадес |
о у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод с |
интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и о |
смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа у |
је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило код мора, — јави се Иво |
емље. </p> <p>— Доста је! — завиче неки старац и остави мотику. — Напијмо се! — дода блаже, бри |
.{S} На једној повећој лежао је немоћни старац.{S} Капци бијаху отворени, да свјетлост допре ун |
а мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блазину и заклопи очи.. |
уградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу се његов дрхтави глас: „Света Маријо!{S} |
, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — |
и.{S} Било, па прошло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела ш |
— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—сам |
рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се |
наћи, — прво се огласи Марија. </p> <p>Старац се с натегом надигну и протаре очи, а онда рече |
половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниж |
аху камени крстови.{S} Синуше му памећу старачка обличја, која познаваше из дјетињства, а већ и |
е и самилости.{S} Мајчино блиједо лице, старачки свјеже, отсијеваше благо.{S} Посматрајући је, |
p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна јез |
, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се |
припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи п |
у загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и неугодним задахом, јер се ђубриште за кишних |
није брига да покисну.{S} На раскршћу, стари Анте окрете се к своме другу: . </p> <p>— Да смо |
— кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, што су они |
се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не з |
ако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Т |
помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа |
лене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно с |
ом.{S} Јуру и Марију прати мајка им.{S} Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, в |
стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S |
/p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њ |
драви и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у |
иним двором.{S} Један од њих рече му да стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} |
p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} |
</p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. |
И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су д |
ра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. |
лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче |
и кадуљом, а кад би се повратили већ је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{ |
— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. </p> <p>— Јесте л |
ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — |
тра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — |
те и мени мало муке (брашна)! — јави се стари Анте и приближи се. </p> <p>— Не дајте ништа! — в |
на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти г |
никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори.. |
другоме набацили покоју ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> < |
ада. </p> <p>— Пошли здраво! — прену се стари и боље се опружи.{S} Иво покрочи к излазу.{S} Ста |
ти! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — а не знаш да ми је она дала живот, — живот, зн |
га дана, и срам ме је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово на |
е, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакако! </p> <p>— А не би мог |
труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За њим изиђоше све ј |
прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; |
пође са жупником к мору. </p> <p>— Лови стари Мрсе, — опази жупник, кад бијаху на догледу мора. |
а лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам ник |
Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стип |
Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што |
ло.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије ост |
<p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било би боље.{S} Ма ето кад ниса |
> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац |
твар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да о |
једока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништ |
се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у |
е да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и неће да прими. </p> <p>— Али ја вам дајем из св |
</p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> < |
<p>— Јур давно не знам за њ, — одговори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуро |
<p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан |
, о!{S} Који вам је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћет |
. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по зако |
овољства.{S} На вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он |
и. </p> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде |
градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </p> <p>— Дакак |
Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— |
онда никада из дуга, — заврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. |
ри жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из гомиле.{S} А доље |
премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју |
ни никому драго. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху |
дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цир |
гледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је повр |
ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрав |
што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. |
ете, ако можете — а можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, |
ад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти п |
у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирил |
било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а |
ајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, наглас домоли и задњу „Здраву |
саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и |
вјери како неће кренути вјером. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. |
цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецн |
{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољам |
догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам |
и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху два млада тежака расто |
раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој нев |
д и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост |
мо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад поглед |
ри Анте. </p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p |
ц. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одлучно. </p> <p>— Нећемо за живу главу! </p> < |
има зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Доста је већ!... — пресијече го |
се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас подмитио? </p> <p>— Нас?! |
ијети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур дав |
и шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре, нити да се испру |
.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па |
ни на кога!{S} Не, нико ми није крив, а старим и го сам!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за ш |
ј и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну ку |
а нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се |
се и подиже из постеље. </p> <p>Када се старина повратила, бијаше се почео облачити.{S} Она пос |
кад опазише да мазге ни магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече м |
ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.</p> <p>Младићу је срце п |
сам радити, а болила ме душа да продам старину.{S} Ето, говорите да знате; дао сам поље под за |
је посла’ пинезе. </p> <p>— А оно двоје старих? — измаче се Иву. </p> <p>— Остаће...{S} Ако нам |
гога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјево |
/p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом готова, |
а вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу |
о премећући кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју |
се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мајци.{S} Његове и њене сања |
мијехом придружише се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да |
рез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те в |
се, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p> |
е силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, |
и господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће ц |
ци притајени пламичак из очију на свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас |
д.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мо |
p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак ха |
ац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг одниј |
шта је дошао.{S} Касније, када два сина старога Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле |
— Срића да је овога бог намирио, јер од старога Анте... </p> <p>— А плаћа ли камате? — прекиде |
Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча |
ан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који једнако преписује.{S} Кад му д |
оза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пре |
S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјерениц |
прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке |
да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. </p> <p>Ноћ се је спустила над сел |
p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави с |
а поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац |
о десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— |
ре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на почин |
ушама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што |
га!</p> <p>— Отпочините мало! — јави се староме. </p> <p>— Не могу, морам данас свршити! — одго |
/p> <p>— ’Ајде гори, ’ајде! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у |
дин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, |
ауми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече на |
да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме харти |
И падају му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписуј |
шта, младић се ослободи и рече изнебуха старому: </p> <p>— Доша сам ради Јелке...{S} Не би мирн |
</p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, па проч |
ћи их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита нез |
>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{ |
те. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. </p> <p>— Дак |
едном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост |
да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво ври |
у; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а |
ихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и о којечем разговара. </p> <p>— Молим, го |
сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и пред очи долазило му Маријино и болно и насми |
ред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; |
е, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и у |
здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p>— Би сам никад и задњи, а први н |
о и јесу наши гриси велики, — јадаху се старци, — неће нас бог посве сатрти!... </p> <p>Спари М |
у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не и |
е се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао |
риљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рук |
згладњеломе кућноме прагу своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о и |
отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> <p>— Доша вас је наћи, — прво се |
смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата с |
</p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мре |
олицине богаташа, па му падоше на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих ни |
себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} |
и она сјенка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно |
етргнути разговор; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда нанов |
себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњ |
ође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој к |
вако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! </p> <p>— Д |
ор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао...{S} Но да, мали поса |
ад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их у |
аку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расправљала код мене.{S} На расправи опа |
јна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} Господин, — и показа на њих руко |
једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> |
ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и |
сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — јави се начелник опет након ма |
p> <p>— Господине, ми смо мислили да је ствар свршила. </p> <p>— Полако! — важно се јави господ |
<p>Пиеро гледаше преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брат |
..{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали |
их по други пут зову, јер мишљаху да се ствар већ првим позивом довршила.{S} Стари Анте био је |
ле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, крив |
није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено |
сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — |
око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља |
во. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна м |
</p> <p>— Ако вам је потреба коју малу ствар, дао бих вам ја... — сметено изрече и скоро се за |
зла, но засве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар велик |
/p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} |
S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не сав |
обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком |
<p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није н |
ма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S |
ата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглоби |
иставио „Пилат“ на продају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрав |
им новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте |
рио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари стапаху, губећи своје одређене облике.{S} Кад ст |
у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па наста |
а преобуку.{S} Путници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнар |
.{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... </p |
ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... </p> <p |
</p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све она |
ли околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молил |
по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. < |
око ватре, причаше, испрвице смијешних ствари, док најпослије не падне ријеч на Загорца Павла, |
око допираше, није било вид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолик |
ање мазгиних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачк |
рама силној вољи за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другог |
изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S |
ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и там |
сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече |
апаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер су |
питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љути |
леда. </p> <p>— Дакле, ви признајете да сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свит |
ла вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p> |
</p> <p>— Зар их и ви браните?{S} Онда сте и ви женска правда! </p> <p>— Нека говори, — јави с |
игдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. |
заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједно |
не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаће |
користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге! |
ља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте се родили... </p> <p>— Свуди је живот ди се живе од |
а лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело в |
погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насми |
Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, |
државнога одвјетништва. — Опростите, ви сте још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} |
!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћ |
ша си синоћ? </p> <p>— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто |
дај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{S} Прављајте, слушаћу вас! </p> < |
S} Молим вас, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо при |
че.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви сте! — рече, и нехај но надода: — Слабо се лови. </p> < |
о она друга два господина. </p> <p>— Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по |
неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Нем |
а сте добар за сиромаха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди до |
мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да бог поможе!{S} Кад је |
нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Дакле, мени ништа! — блаж |
узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друг |
о је.{S} Па и он се смије, вели: „Имали сте прије доћи, било би мање. ..{S} Сад не могу ништа!“ |
ва дочекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — о |
да млађи.</p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p> |
јући ситне ствари под мурвом.{S} Видили сте и сами и задивали сте ме, ма не смета.{S} И ето, да |
Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? < |
>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне |
за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнут |
е љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре |
они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фио |
сте казали неистину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли р |
>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа скид |
полакше, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну ним |
с? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је сам |
езе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фио |
лим зашто да арчим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисец |
а одласку говори нам прокуратор: „Добро сте ови пут прошли!“ — и једнако се смије. </p> <p>— Ма |
дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрш |
е дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сум |
, док он не дође! </p> <p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Д |
</p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетн |
пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто |
о столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравно мислили сте како би најбоље би |
ад! — настави жешће. </p> <p>— Господар сте! — отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан |
н, као собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> < |
претргне прва се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво |
ви се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Вар |
а траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли |
кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шј |
сву потиштеност и ропство под којим је стењало сиромаштво подвргнуто имућству неколицине богат |
ј Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — |
..{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узб |
ицу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — |
— Не старај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— |
ву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма грем |
им је био добар пријатељ.{S} Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још |
ше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане поезије.{ |
да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћ |
им паробродом пресвијетли господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно ок |
ијечи, остави га и пожури прико поља да стигне Кату. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Су |
и на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за собом, окрене се и — пође л |
>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити.{S} У пу |
{S} Види се да му се неће да на вријеме стигне својој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен |
атким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} На |
кују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, |
бом повлаче; и кад се вал врати, док не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто врије |
ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их до |
за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запање |
ица од свога живота..{S} Ма пустите!{S} Стид ме ја!— прекиде дјевојка говор. </p> <p>— А да си |
> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бес |
ка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда пад |
{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господи |
<p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора |
нако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад з |
ала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да |
p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно пит |
ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дј |
ликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па |
у, губећи своје одређене облике.{S} Кад стиже к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетло |
p>— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. </p> <p>Коза накрену главу и п |
уго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су |
ло или полупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и ра |
од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија св |
lestone unit="subSection" /> <p>Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једно |
собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се |
живље него обично.{S} Гоњачи га почешће стизаху.{S} Бахат мазга, весела пјесма и дозивање одјек |
аху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.{S} Боси морнари разапињали мо |
олетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слутња, не |
во изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешк |
њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусј |
ма реда.{S} Гледајте колико поразбацано Стијена лежи на новоме путу, — и показа прстом на некој |
е, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова н |
раве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у зви |
, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друшт |
</p> <p>— Нећемо ми, — јави се старији Стипин син за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу |
у се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају |
не може да одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхт |
о ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, прије |
час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, осичено ка сикиром река би ми неколико ри |
ји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиља |
</p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> |
е било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким кутићима! „Друге су сада |
сле неродице, земља издала, а каматници стискују...{S} Ово је село пропало, вирујте, а ваљда је |
арински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме д |
оже више да мисли, бол га савладава.{S} Стисну још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег.. |
е жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ћ |
га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у |
аћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} |
јегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака с којима с |
и засјенутим врховима; а смирајем дана стишава се занос, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад |
мњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у ра |
е који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ваш вирни пријатељ</p> <p>Јур |
знате; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, пр |
су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и н |
ли своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала |
шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Кад се донијело вино, друштво се примири.{ |
аце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говорах |
очео облачити.{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим поглед |
да се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— С |
Марију“. </p> <p>Иво постави свијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа |
>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим глас |
ону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху с |
та: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} |
етника, натакне наочаре и сједе за свој сто. </p> <p>— Дакле, сада смо о овоме начисту, — прихв |
ника лугара Крњу кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко два |
Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија |
не пуше онаки витар као код нас, па сам сто пути зажелија окиснут’, заклонит’ се и просушит’ се |
руштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. |
ашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице |
зиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збогом! — рече напокон изн |
ака, и да је он научио на боља јела.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и риб |
да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за |
мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.{S} Засве шт |
на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом |
о лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом |
стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с ост |
што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из се |
једе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му с |
овор. </p> <p>— Нема вјетра, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> < |
ка чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа |
вијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кава |
ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не гово |
бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он маче д |
душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава једнако вјетар |
свијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, да с |
е, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучин |
ран је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети прет |
ла би’, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапав |
у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у |
ило?! — и привине дјевојку себи.</p> <p>Стоје и ништа не говоре, а врући дах младости скупља им |
муца Иво, диже се и изиђе на доксат.{S} Стоји неко вријеме прислоњен на жељезну ограду доксата |
вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опо |
и бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену се другу до себ |
тра их, а замјеник државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочар |
p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, |
силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу |
и. </p> <p>— Остани, разговараћемо! — и стоји к’о прикован на мјесту, бојећи се да дјевојка не |
/p> <p>— Збогом! — изусти он. </p> <p>И стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шу |
насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али нисам могао изд |
е фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми замирити, — вели, — св |
говори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка полако затвори врата.{S} |
и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали |
у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту и гледа за литијом.{S} До њега на махов |
родио! — ражести се Јоле, а свеједнако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека |
траст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој дод |
р на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У |
них маслина. </p> <p>Насред пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се |
нисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, кроз прозор напоље. </p> <p>Пред ј |
к господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци прит |
њима. </p> <p>— Сад ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавш |
е у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први ц |
дарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на стоку, а опирао се лугару и жандарима, јер мишљаше да н |
} Мален је, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а заг |
пође далеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика |
</p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </ |
соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и |
њу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз о |
штво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само д |
елник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа н |
p> <p>Доктор се премјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именова |
пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посједаше |
долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе |
и ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећ |
и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — |
то и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу им |
ор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало марећи за рубље.{S} Гледајући |
</p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а замјеник државнога одвјетника сто |
овнуше на вечеру. </p> <p>При вечери за столом нашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у служб |
— мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дан |
дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: — Оно што |
ац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, |
а поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је дониј |
е половину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опа |
рте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће |
и, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из д |
у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга, — заврши с натегом |
ам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим |
је се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} На |
ју вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом ду |
љуто би га бољело када је гледао њихова страдања и оне велике неправде које им нанашаху и људи |
е, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи |
акиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p> <p>Он му н |
не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он |
чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не дава |
— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чув |
а се огласи: </p> <p>— Зар сте дошли на стражу? </p> <p>— На стражу? — понови Иво и надода весе |
авјет главара, Ивина оца, нареди опћина стражу над опћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фу |
у гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S |
ћ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у |
о прозоре, кишило је напољу.{S} Са свих страна продирала је јесења мокрина.{S} Он се прислони у |
илици што да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напок |
тав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спази Иво. </p |
За њом пристајаху Јуре и Марија и неки странац кога није познавао. </p> <p>— Је ли право да св |
ваља...{S} Видиш, секвестратур је онај странац, — и показа му га руком, — он треба да ради как |
</p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше жив |
и оно земљиште, и показа кретом руке на стране од поточине: </p> <p>— Оно је, пресвијетли, прив |
ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из м |
надода: — Слабо се лови. </p> <p>Иво са стране посматраше његово мрко и зарунавило лице, посоли |
ене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>П |
у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вје |
атисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине нач |
се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више |
ога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше по |
ч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, п |
ирице, једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и |
господин по мапи каже како се зову оне стране, па забиљежите!</p> <p>— На послух! — одговори о |
у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече као за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће |
слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање |
, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре ост |
аше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига није |
али сакупила се силесија свијета.{S} На страни посебице стоји дружина из његова села.{S} Он се |
киде га Марко, брат Ивин, који се је на страни напосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалиј |
брат му Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разг |
испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у |
прама доксату Ридића куће, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, |
е што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедн |
заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга с |
и и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на |
. </p> <p>Он пође замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како г |
о грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који |
гласови жалба, који се примицаху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и |
омњиво прегледао по регистру, преврћући странице, Иво га посматра.{S} Мален је, па му је глава |
S} Њему као главару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и |
мјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је очита! </ |
и и смијешни.{S} Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива |
се јави.{S} Иво немирно погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га н |
о за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са држа |
, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> <p>— Не, оно је као и дуга свакојаких бој |
толико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и заре |
атки осјећаји и на махове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живо |
би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијел |
друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је бил |
уље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена |
есне даљине, блажи му жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> |
и је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истом |
дости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек с |
ли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је |
S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот |
задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увиј |
Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? </p> <p>И он не може више |
— живот млад, врео, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему нас |
гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом г |
ло и скрушавало на догледу елементарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, ка |
више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да |
па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође |
е требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак посуђиваху да га |
му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то |
варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по д |
дједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику |
егистар, и нагло се диже.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлос |
лица које исказиваше силно поштовање и стрепњу пред својим старјешином.{S} Иво га посматра, чу |
махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља |
иђало, наједном се прочула и по мурвама стресала обијесно крилима, а крмад по загонима узроктал |
ле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко врије |
претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрен |
не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо на бал! — |
} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чу |
/p> <p>Више није било првашњега весеља, стрке и гоњачеве пјесме.{S} Село се сневеселило. „Није |
ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода |
алици Марију.{S} Како се је журила низа стрмину, пред њом котрљало се ситније камење.</p> <p>Ка |
поносито:{S} Ја их познам, с њима ваља строго.{S} Међутим, ја им и не праштам кад ми под руку |
и се нагло јела. </p> <p>— Ма и мора се строго! — опази порезни пристав. — Немате појма, доктор |
редили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе и друге, а да би зашто |
ени пристав мирно... — И мени није мила строгост...{S} Па и друкчије наш положај је мучан! — ре |
<p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав за народ. </p> <p>— Какова љубав |
витељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. |
лоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно рекао: „Биће |
ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се умор |
у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочи |
ета Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија на |
аслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изиш |
о, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по ис |
уштвених верига и, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнист |
ом вјетра.{S} Слушају и жамор гласова и стругање ногу по поду и негда зацвијеле расклимани капц |
мишљаше него да се дочепа новаца, па да стругне и остави ове нехарне земље.{S} Новац од првашњи |
.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахн |
одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом.{S} Сада осјећа сву љепоту |
авља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодл |
ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сук |
а дружином и посматраше Маријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упи |
ињући главу к листу и не могавши досећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p |
ху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зелени!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убр |
: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјаре |
иш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна. |
чи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, не срди се, мол |
буке и почеше се разилазити. </p> <p>На стубама, потсмјехавајућ’ се, добаци као нузгредно начел |
и час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p>Над селом надвио се мјесец и блиједим |
а обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор |
што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> < |
ј, и, нетремице, гледа за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и по |
затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњ |
Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — |
идивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па с |
разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не уже |
, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше |
ју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену соб |
врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поре |
одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива |
има.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угод |
<p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу.{S} Заструже кра |
се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко |
лу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гле |
ућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} Марија смјестила по кући и најпослије присл |
ако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу. </p> <p>— Нисам се престрашио! — рече, |
ну.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{ |
Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехав |
p>Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила и |
те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, |
же у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се |
дисање, а на једноме овећему броду два су морнара већ на ногама; протежу се, зијевају, а гледа |
е познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и духовит, па га др |
. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га |
ушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између |
.</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> |
а други желили да смоче јуста!...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, |
оћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! — рече сасма мир |
на је ли и она бидна крива, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је |
. </p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </ |
/p> <p>— Није наговара; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одгово |
да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као об |
превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и |
S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесе |
давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се |
“ и друге бесмислице људи који мисле да су позвани да воде народ и да буду његови претставници, |
чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> |
буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, а могло их се ј |
ли да се ствар забашури...{S} А биће да су свједоци криво казали... </p> <p>— Међутим, — просли |
> <p>А многи старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и пр |
и. — Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина |
е пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени. </p> <p>Испије ка |
ђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...</p> <p>— Куд је коза? — осорљив |
лише га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почел |
пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресв |
селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пет |
се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно.{S} Она попође преко ограде и искре |
то к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне уду |
и стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кида |
те.{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо о |
орено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. |
а и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да се ствар забашури...{S} А биће да с |
/p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили д |
орили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели продавати комад по комад и ве |
<p>Још истога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он |
> <p>Иво стоји и неће да сједне, премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p> |
S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају |
редиће и рок за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — ре |
стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина |
е у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан н |
ихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; |
</p> <p>— Ни мало дрв’? </p> <p>— Мокра су... </p> <p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те.. |
за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се Ивин отац. </p> <p>Људи се пу |
м у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би д |
>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној ту |
за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овако липе године... </p> <p>Наста жамор међу вијећн |
<p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији брат. </p> <p>— Дост |
а није више оних берићетних година, кад су се бачве пуниле мастом и вином као морем.{S} Прођоше |
<p>— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! </p> <p>— Нисам ни ја објед |
жандар, за припомоћ. </p> <p>Људи, кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз ко |
ијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат’ се ма |
е је сама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло д |
м ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље |
штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму. </p> <p>— Љути се; говори да си јур о |
је ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући |
</p> <p>— Видите, — рече озбиљно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је н |
мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега гос |
и магарца није на старини.</p> <p>— Куд су се станили? — забринуто рече младић. — Да нијесу, по |
и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. |
се по својим варошким кутићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, в |
p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> |
часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто не |
гу, замисли се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му те |
и за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике кабле на глави, истргоше се и и |
ајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном реду и за које се није нико ни брину |
, нису му могле подати оних сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и с |
о се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забрин |
</p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро вам се и не вилу испод |
а.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осје |
дора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнут |
а: оне измучене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли свак |
зној.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, стар |
Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — обле, меснате, крцате ме |
ио је, — сад је све на нама...{S} Дошле су наредбе и ради ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди |
опати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глоби |
с њиме и простором изједначује, и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан шт |
је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и млаке. </p> <p>— Добро |
што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, |
ристав. — Немате појма, докторе, какови су.{S} И ја сам се данас на једнога расрдио; глуп к’о н |
а.{S} Гледао их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море |
<p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Им |
ева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смије |
навао владинога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, |
е говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, лијенштина...{S} Браво!{S |
а?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо |
ита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а он?{S} К’о паметњак!.. |
ађеш адвоката... </p> <p>— А пинези, ди су?{S} Ја већ не могу одникле добити!{S} Видите и сами, |
и с ње задуго није дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књ |
змерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо в |
па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико година, |
о пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да упр |
о му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас |
су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, у |
амом мени догодило?... други ники, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по ч |
имске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још је |
и она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и други, одврати он бес |
збијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око се |
, који су подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маст |
аблазни. </p> <p>Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу |
ице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осванути. </p> <p>Иво |
</p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљетковали су... </p> <p>— Не зановетај! — подиже отац главу. </p> |
та!“ Би ли вировали, река нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако ј |
могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило |
ну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију |
ма приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Дал |
И преко пута, из других кућа, допирали су гласови молитава, а он једнако није могао да се смир |
аче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — т |
S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме |
се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </ |
о двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „само кад се је нашло!“ </p> <p>Ну сви порубани ниј |
да су бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми |
ш једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — ја |
вајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је н |
. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рекли су ми, — поздрави га жупник и погледа га својим упитљив |
купи кукурузова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — |
се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збогом вам! — јави се на одл |
ок наново једва измуца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; од |
на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, |
у се, ну не рече ни ријечи.</p> <p>Ишли су неким путељком кроз боровик.{S} Лица им бијаху на ма |
ткле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад д |
па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну ча |
, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини... — А ко их ј |
, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјет |
и грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја се не противим; за спровод не |
<p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на први мах не знају гдје да се смјест |
сподара земље.{S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S |
и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и н |
се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и |
ла ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле, зивнуло и нас.{S} |
шу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И о |
куцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S} А мјесец, као да га је |
ас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати |
</p> <p>— Можете поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа |
У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у неред |
остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани |
ла посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаше се су |
да на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи су му подбуле и закрвављене. </p> <p>— Ваљало би провид |
рука му почива на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађ |
мах иза застора лежао је мртвац.{S} Очи су му бјежале к њему и причињало му се да лежи посве ис |
ном која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају барке — свјећарице...{S} |
<p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. </p> |
еће кад се већ не може живјети?!{S} Док су године носиле, свако се обилато намиривао, сада пак, |
души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спре |
су могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху наиме прије новачења от |
..{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га молили и на рукама на њу метали. </p> <p>Жупник г |
зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица су |
, али је закон јасан; није друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита докто |
уднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, ул |
кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да оставе оруђе и исперу се, а нав |
махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застад |
ову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће м |
дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... < |
мјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући пр |
ни и непозвани.{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. |
како господски изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси и |
ди живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им при |
стима, једнако су обезбијеђени, једнако су паметни и једнаки су им природни нагони...{S} Мени ј |
р да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали зајед |
p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако с |
м и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопс |
врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сј |
арко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три |
лије са свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро |
и кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишчекивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик г |
рнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су ноћас изметинама избрљали, окаљали, — вели један, и |
отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се како ћ |
а ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се по |
ање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље. |
а себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, |
наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом |
знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече у |
Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му |
ајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и п |
друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти |
! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, |
неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. |
} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубав |
га црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца |
волазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне п |
. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p |
— рече Иво, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — ја |
веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати. < |
има и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет глава |
му новац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу |
И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада |
{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>С |
ао и стари Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дођ |
и да оставе оруђе и исперу се, а навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</ |
е како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва покатшто један другоме набацили по |
заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још по |
one unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p>Ид |
е! — напије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испи |
е; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу |
о одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају |
живота, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. |
к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута |
а стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи |
е нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у |
есело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао |
нева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за |
дати крупне капље.{S} С капљицама осу и суградица. „Сачувај, боже!“ завапи један старац и зачу |
а наврије к излазу, па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјест |
хвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — ја |
вели стари Анте. — Која ми корист да га суд затвори, па да опет има зло срце на ме и на сина ми |
} Стари Анте био је забринут: зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке |
ме и смије се. </p> <p>— А зашто варате суд, па онда да ми разбијамо главу?!{S} Платићете! — на |
Да, изненада, дали нам карте за велики суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, ми |
т овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је оп |
и сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довр |
истину.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — ре |
у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе наче |
ругому. </p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по сел |
дским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости |
ик Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким с |
ра по списима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан |
пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури. </p> <p>— Je |
има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се |
е додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред |
несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — по |
неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази до |
их удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи и гледа у |
примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> |
Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Дакле, в |
оварао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је река д |
казе. </p> <p>— Друго ништа? — приупита судац.</p> <p>— Не! — једва дочекају браћа. </p> <p>— Е |
ставља жену и дјецу. </p> <p>Најпослије судац пристане на мнијење замјеника државнога одвјетник |
<p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо клети! — рече старији одл |
униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав |
Ви сте позвани по други пут, — јави се судац, пребирући по списима. — Знате ли зашто сте позва |
> <p>— Дакле сте се намирили? — јави се судац. — Па добро! — и насмије се. — Колико си му дао? |
устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било |
— И ја сам најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— |
река. </p> <p>— Онда прочитајте! — рече судац старому писару. </p> <p>Писар пожури да доврши, п |
говца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку |
да ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну да нису ништа видили? </p> <p>— Нисам |
>— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. </p> <milestone unit="subSection" /> |
> <p>— Молим вас, добро пазите! — опази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, |
се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и река |
е, сада смо о овоме начисту, — прихвати судац и обрати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, |
најтежу земљу копали. </p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи ос |
те се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на врат |
пили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама замјенику државнога одвјетника.{ |
рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — |
e unit="subSection" /> <p>Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља |
тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’ |
тички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић и погледа на Иву, који је с њиме |
ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам стр |
о је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој |
зали... </p> <p>— Међутим, — прослиједи судбени пристав наоко равнодушно, — ја ако немам доказа |
равно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није мила строгост... |
ега.</p> <p>— За нас и нема, — одговори судбени пристав. </p> <p>— Боље пијмо! — јави се к’о из |
дан обичан случај, — одговори безбрижно судбени пристав. — Занима само нас... </p> <p>— Да чује |
— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога |
нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекиде га зам |
се снага и живот раднога дана. </p> <p>Судбени пристав Балић сједи за столом и сматра их, а за |
ни крај. </p> <p>Иво затражи службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служб |
it="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у в |
умски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пише запис |
раду доксата и мисли на пошљедње ријечи судбенога пристава. „Он мисли да се жртвује!?“ помисли |
ране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа онако осорљи |
хвати навлаш осорљиво судац и обрати се судбеноме послужитељу који је на вратима стајао да ужеж |
чини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне очи ба |
ан човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} И пожали нас, ваља рећи правицу.{S} |
> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова правда, изишли адвокати из |
почео купити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали ник |
ршила његова правда, изишли адвокати из суднице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ |
{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит |
сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих пр |
ошло дуго времена и Иво буде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши |
њени и застиђени, који никада досада на суду били нису.{S} Замјеник државног одметника мнијења |
слили сте како би најбоље било да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Ант |
ека да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— Је ли вас п |
евољу?!{S} Немојте невикла гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, |
ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фи |
<p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да |
лијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупил |
ана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут з |
— говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S |
чни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, раста |
, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио. |
Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава ј |
о заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — |
.. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешк |
и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбо |
ише пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смутио се ј |
ело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче ок |
{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </ |
их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слуш |
промуца гласом који очито навјештаваше сузе. </p> <p>— Кате! — јави се Иво, кад се поодмакла н |
уморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај гробља |
а занесе и њу и њега и обојима поцурише сузе низ образе. </p> <p>— Збогом, опрости! — јецаху је |
мива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у том |
че Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигд |
још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган в |
буђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се пореда |
згледа: ред је растати се.{S} И наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви сти |
бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се ви |
побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Х |
видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или |
љато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не сми |
да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било |
. </p> <p>Девојка га погледа, очи им се сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да |
S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому. </p> <p>Младића зад |
јући, да је застиђена.{S} Па, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима о |
ћког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави и — сву истину! — Дјевој |
у.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађаријом, не с љубопитност |
ш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши |
м у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} |
прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — |
снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за шт |
Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.{ |
Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао му пође |
} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетур |
ије пружио руку. </p> <p>— Е, ко зна? — сумњиво крене главом господин жупник. — Зар ми знамо ћу |
исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да сте казали неистину.{S} Дакле, п |
јевојка. </p> <p>— Има нешто, — јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрп |
астави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је сумњиво, и очито је да ст |
дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника |
епрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До |
>Нигдје никога, а подзимњи дан — пуст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође |
о није га морила.{S} Ако би каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплину |
адићке обијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и |
невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па спушта с |
ила, а мјесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у чит |
ј господин наклони.{S} Сви заћуташе.{S} Суне му мозгом: нема сумње.{S} Завијоглави и смрче му с |
се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онда паде му на памет да се за |
и.{S} Зној га свега облио. </p> <p>Жега сунца као да га је жестила и давала му снагу. </p> <p>О |
ше дрхћући осмјех проблијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко |
ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. |
а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је |
не још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјетлошћу; остави списе п |
а липо! — рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> |
и на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их не гледа о |
} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље му.{S} |
како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели старо |
х зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и за другим |
а засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пруж |
ради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад |
момачка снага прену се, разиграна жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, зној |
хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{S} Младић оћути |
с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и миј |
ламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. </p> |
— рече дјевојка. </p> <p>— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Т |
<p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се ту |
и загледао се неодређено преда се...{S} Сунце пржи све жешће и жешће; отсјев му постаје бљедика |
о је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљен |
ла. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вј |
живаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећ |
туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке од |
вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допираше владаш |
шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још ј |
е одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцар |
а, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије |
агом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сје |
ривину једну плодну к себи... </p> <p>А сунце се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој |
це. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати |
изати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти |
вруће му је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима |
док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и загледа с |
лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{ |
је тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој м |
ди.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — |
ок обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па н |
во, већ превучено бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што с |
ред очију блијешти му се и осјећа, гдје сунце допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гле |
једва дотичући га се.{S} С једне стране сунце га захваташе, па почеше налијетати пчеле и пољске |
сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се |
ака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају се промјенљиве сјенке |
дра да се на промјењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво поп |
з увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се |
проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени ваздух сину жарком свјетлошћу |
а што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истин |
ве, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и, док би плаветнило уоколо |
}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем |
она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када стајаш |
жаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} |
вјетништва — кривња је очита, јасна к’о сунце!{S} Стари је наговорио свједоке да криво рекну, ш |
је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, вра |
р. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким оч |
на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, н |
је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз ока |
спајаше с ружичастоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, |
изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — поздра |
и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљат |
они иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потр |
били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лу |
завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сј |
“, како га они из милоште зову. </p> <p>Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке з |
на дјевојачко разборито и сјетно лице, сунцем обасјано...</p> <p>Када се је по подне повратио, |
а на догледу је отворено море, обасјано сунцем, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чуј |
га плода савијаху гранчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се на |
, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је |
е звечи одмјерено и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и превр |
сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не |
чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено пр |
, посолицом изједено лице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је |
метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде п |
гледао.{S} Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пу |
д тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођ |
уге. </p> <p>Макар је младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора. |
кове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце з |
другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — реч |
обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледа |
ти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај сауче |
к, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њих |
ена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан |
двисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, шт |
миле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два прозора простиру се по |
од главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјена |
орена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а и |
западу, пиркаше свјеж маестрал, блажећи сунчану жегу.{S} Око њега зујаше сијасет кукаца и проле |
е прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега |
говора.{S} По соби, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље |
о дијете, по њему се косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљив |
ц миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у |
онило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упи |
замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце |
а цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разб |
ен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p |
латкој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако муч |
у и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише ј |
му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{ |
постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се |
амијени сива свјетлост онакове боје к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију |
лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних об |
ни сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним застором.{S} Обоје, к’о и небо, посве |
је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, |
/p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре подиже главу; очи с |
Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре.{S} Јахаше наголо и непрестанце ма |
изну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претр |
> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и испр |
Нека с вама пође и Јуре! — опази наглас сусјед. </p> <p>— Није потреба, — одговори Иво, поздрав |
одало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, |
пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуц |
ено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да |
сестра поздрављају по кућама врснике и сусједе, а Јуре се већ опростио и са жупником и пошао д |
е са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено у |
рат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио радње код |
јаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује |
— похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори И |
а.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како |
е, поздрави је, и погледи им се љубазно сусрета ју. </p> <p>— Драго ми је да си дошао! — рече м |
чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну он им |
ајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. </p |
еве собе, зачу му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се |
у путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву.</p> <p>— Дану, — јави |
ion" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги и непрестанце |
је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. |
p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смирило.{S} На чисто |
једи сунце, и домало спустиће се зимски сутон.{S} Двориштем разлијега се дивљи кикот младости.{ |
гледа по мору по којему се повлачи рани сутон. </p> <p>— Промиће вриме! — рече.{S} Гледајте как |
узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и море бијаху застрти сурим, непомичним |
х, но сажали старца.{S} И како је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и |
но вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он је једнако стајао на вратима, а како се све в |
да се још повлачи задоцњели дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одм |
, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а |
p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! < |
Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први пр |
Немојте је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу вод |
удбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! </p> <p>— Дуго је до девете, — спа |
рива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву |
мицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> |
ешину. </p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо |
у.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћи |
рада. </p> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Мо |
поразговори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запре |
— замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка |
А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ив |
за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта |
е, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И сутра, — смисли се Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликариј |
а се: — Ми, биједни друзи, ваља да се и сутра мучимо. </p> <p>— Ала, дицо, лећ’! — довикну с ку |
че: </p> <p>— Они су заборавили да се и сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p> |
ге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом |
е и нагло изусти: </p> <p>— Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мир |
да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз |
p> <p>— Боље је сада поћ’ по воду, него сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво |
собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар |
њаху благо пред собом, да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и ж |
ну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко вријеме. < |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану недјеља.{S} Пробудио се је када се већ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p |
недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали см |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села |
ла кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. </p> <p>...{S}Наједном изнебуха дође |
блиједе и расплињују се кад помисли на сутрашњи дан. </p> <p>Марија заувијек одлази!... </p> < |
а му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, зја као змија.{S} С ње |
а догледу главице, испод које је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Р |
за њим ваља да свој ред гоне.{S} Земља суха, праши се и к’о маглом обавија дружину, блати им г |
блачили обућу.{S} Из назувака сипаше се суха земља.{S} Пошто се средише, одмицаху један за друг |
х се расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.< |
Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше пороси |
чајно викаше жена, машући жестоко дугим сухим рукама. </p> <p>— Ала, мучи! — нареди жени главар |
и потресе гранама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што бруја |
јест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам св |
а. </p> <p>— Није вироват’ ! — одговори сухо Јуре и крену даље. </p> <p>По селу врвио свијет шт |
инт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> <p>— По седамдесет је надница, — дочека Јуре |
д цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к |
поље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се пог |
сијече господин с наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари |
зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте |
во, замишљен. </p> <p>— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се оп |
витељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад странке изиђоше. </p> <p>— Дакако... ствар је |
асмије се замјеник државнога одвјетника суцу, натаче наочаре и пође да сједне на своје мјесто. |
елим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} С |
p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је |
махом прослиједи...{S} На жалу стадоше сучелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </ |
on" /> <p>Концем аугуста бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан |
Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ј |
на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице нас |
це допире, да га пече и кожу му на лицу суши.{S} Гледао је неко вријеме за њима, док не замакош |
ине настрадаше, кожица им се скорупила; сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо н |
стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиротиња позабави и прих |
лаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — |
даше пусту земљу и никако није могао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и от |
брне к њему да види је ли кренуо.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи |
а ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искре |
ти?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} |
вијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде |
оје.{S} Зашто да за другога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не б |
оре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрек |
нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглиц |
го бесједом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи |
им дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се |
тићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, р |
ери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову |
знадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, кад |
ула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код жив |
и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... дра |
ута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} |
ити жедну земљу. </p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколик |
Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа |
и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — |
дном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази... |
„Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашт |
жало искрцају? ...{S} А и како се дили та вода?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, луш |
ага испод крила дугога жакета и једнако та два крила, идућ’, надиже. </p> <p>— Прави господин! |
ка све буде на славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше в |
јевојка и притегне к себи козу. </p> <p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. < |
аше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена |
љали, — вели један, и посматра закаљану таблу агента Ридића. </p> <p>— Сигурно ноћас! — помисли |
акуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски |
<p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво рас |
и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и загледао се неодређено преда се |
гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да из |
другоме, док се он маче да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да |
у пријатне слике из раније младости.{S} Тада, када се је он преко празника кући враћао, бијаше |
е најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о к |
би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је бољ |
осам година, бијаше дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова двор |
лиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, |
откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. </p> <p>— Пустите га! — рече нехај |
и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом.{S} Наједном би се као пр |
ио! — рече, рукујући се с Ивом. </p> <p>Тада Ивин знанац претстави му другога господина, угледн |
видим да се арчи без користи...</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и пре |
вицу! — И лугар гунђајући отиде.</p> <p>Тада се и њих двоје загледа и маче.{S} Погнаше живину и |
једница закључена...{S} Дакле, — отпоче Тадић— ја би ставија предлог који је од велике важности |
> <p>— Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим |
у сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици |
о повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, о |
говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Нисте питали рич! — |
иђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мисл |
орбе, коју је одлучио повести посједник Тадић. </p> <p>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо у |
еде. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Са |
зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{S} Довели |
ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— Приживиће се ка и досада.. </p> <p>— Р |
е шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да с |
p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! |
а, од којих је један био син посједника Тадића.{S} И ови се придружише, па између њих започе ра |
оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприл |
ајућ’ се, добаци као нузгредно начелник Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p |
што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни другому. </p> < |
са наочарима, који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро. |
ање ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се н |
што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му приправљаше потребу за |
S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к изла |
p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај народ; осјетио је потребу да буде међу свијетом. </ |
е опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан растрган, предљив и нагао, да велики труд |
ароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетог |
љала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна о |
, па смо се заложили и одморили, — рече тај господин, висок, плав Немац, с особитим њиховим наг |
но од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се у |
ути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упоко |
е нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојак |
прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. |
ити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би |
дица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме пр |
да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и заму |
ио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Мар |
т’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жало |
„Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђош |
загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сје |
осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што м |
лако корачаше, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га ла |
унцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокоји |
се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p> |
вањао му као лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљ |
ти се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило |
леко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чи |
гоше да проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо |
о за очеву вам душу!... </p> <p>Настаде тајац.{S} Сунце обасјало све наоколо, а докле око допир |
и дуга свакојаких боја. </p> <p>Настаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... < |
у’нуо вјетар!..{S} И онда завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјет |
тарац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — рече из |
нас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра вес |
. </p> <p>— Кажи! — навали Иво. — Немој тајити од мене, реци ми к’о своме брату! </p> <p>— И су |
</p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није ос |
пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивније |
слије, — надода дјевојка. </p> <p>— Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас и |
то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прв |
је ред... </p> <p>— Исцрпен, — прихвати тајник, подиже главу и с натегом се испружи. </p> <p>— |
ошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дне |
за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени ј |
угу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом |
другога диже се.{S} Начелник се обрати тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> < |
гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, прогово |
аке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом ст |
укобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје тајности носи му Катине очи, које је данас гледао; очи |
<p>— Не могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је мо |
говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто |
оме размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкуј |
видит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено |
бог исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — нека има гдје за |
— Река би да когод машку за реп потиже, тако подикад мијуче... </p> <p>И момци се најпослије пр |
е ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало умири |
ој страни. </p> <p>Како се старац миче, тако његова дуга сјенка обавита сунчевим зрацима, сјаји |
за благим повјетарцем, земља за кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соко |
ратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га |
о ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, мора |
сте криво рекли...</p> <p>— Рекли смо, тако нас је свитова стари Анте.{S} Нека је мир!{S} А ми |
<p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јеца |
ерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво кр |
по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена че |
ине узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада из дуга |
се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако свак говори...{S} А још ниси ни лањско намирио... |
како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки начин наш бајни |
да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. </p> <p>При в |
и суд, мени и оној двојици свидоков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад испра |
рући мисли и слатке и болне дојмове.{S} Тако дочека јаматву... </p> <p>Више није било првашњега |
S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује |
а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опроштају не могоше једно дру |
S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: |
Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи одахнуло засве да су знали да је оби |
дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње |
ло.{S} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, |
заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако |
ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себ |
ремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат |
ржећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка |
бећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> <milestone unit="subSection" /> |
иљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S} Е па, |
му огорчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана |
дио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвј |
ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно мислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда |
месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћудно Иво. </p> <p>— Оставим |
! — раздраган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад ов |
ђи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и надода к’о за се: — |
јмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шес |
о да не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи си |
у се нешто испод ногу измиче. </p> <p>— Тако је! — потврди она једнако благим осмјехом. </p> <p |
Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{ |
.{S} Он не мисли него на зло. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. </p> <p>— Опрос |
рете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи кредом по вратима. </p |
, па се обрати млађему брату. </p> <p>— Тако је! — потврди он. — Како је брат река. </p> <p>— О |
д помоћи! </p> <p>— Од никуд? </p> <p>— Тако је, вирујте! — прихвати младић. — Док је свит дава |
да се на суду ствар покрије? </p> <p>— Тако је! — вели стари Анте. — Која ми корист да га суд |
нуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га |
учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насмије се господин са наочарима. </p> <p>— |
„Госпину круницу“; други одговараху, а тако се је свако вече пред вечеру молило. </p> <p>Иво с |
— Море је живот и смрт; како коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{ |
је крив, па не одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Прв |
добро види.</p> <p>— Браво!{S} Ето, да тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била ув |
те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — рђавога друга — ипак |
ахове букне момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко ос |
емље. </p> <p>— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и п |
могаше одолети жељи да их не походи, па тако започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом |
кући и остајао по неколико мјесеци, па тако веза са својим селом остала је јака и непрекидна.{ |
о негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане. </p> <p>Настадоше спарине, |
од невоље ниси их ни видит могао!“ све тако говорило једно другоме. </p> <p>Иво посматраше њих |
а, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком, а из очију му сипао се благо |
Ка’ послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не |
била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Намечио се отац, почео узим |
</p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p |
уди се како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му по |
сјенком зажганих лампи. </p> <p>Дуго је тако стајао.{S} Најпошље се маче и с натегом дотетура д |
с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се изненада не прену дјевојка и погледа у сун |
, и била би’ задовољна... </p> <p>Стоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путе |
у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> <p>— ’Ајдемо и ми! </p> <p>— Рада бих, |
о осјетила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго глед |
сјетио би се прве своје љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу |
је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији. </p> <p |
да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво п |
д! — навали он. </p> <p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прика |
очекају браћа. </p> <p>— Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази |
и он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се ожен |
бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га |
царио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га замијени сива свјетлост онакове боје к |
.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуго, кад зачу |
егове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о веома забринути због нечега.</p> <p>— Појмо, |
трто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p> |
> <p>— Није друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка остав |
у приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа га: — Немојте ми |
..{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако није за нишће! </p> <p>— Киши... — рече сметено же |
оже пресвијетломе господину да сјаше, и тако његова пресвијетлост са свом помњом ступи на земљу |
одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде младића. </p> <p>— Немоћа јур дуго...{S} В |
а да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали |
у, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе д |
каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, |
и, јер да му је драже ићи пјешице.{S} И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали |
сто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone uni |
акшавајуће околности: занемарен одгој и тако даље... </p> <p>— Нека дође други! — нестрпљиво на |
уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> |
ху никоме воде ни за лијек.</p> <p>Ну и тако сеоске локве брзо, се исцрпише: при дну засјела во |
во надигне, подметне под леђа блазину и тако остаде сједећке. — А никад није било овако, надода |
ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечити ране од самога живота задате, или угушити |
е од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се о |
ољни само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и |
ази на мање и по који изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако |
у доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на |
суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> |
аоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{ |
пи, но не могаше од велике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме. |
двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било |
ру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетништва. — О |
и се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је сваки |
ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а они су за право рећи и предали...{S} Еле |
амо добро.{S} А Иво бијаше својом душом тако близу ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом |
у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ослушкујући гласно молење.{S} И преко пута |
право одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, подајући се осјећајима, но сјети се зашто |
буде потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице |
у дужност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, |
.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бесвје |
час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни у |
вчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого позајмио.{S} Тако је много људи о |
ека је међу нама мир! </p> <p>— А зашто тако ниси први пут рекао? — опази замјеник државнога од |
када сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати св |
у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове |
од њега.{S} А онда, јесењи дани бијаху тако санљиви, благи и спокојно замирући, да је он у њим |
очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p> |
Браво!{S} Дакако!{S} Не бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{ |
цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, бола |
да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да ни |
екајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску |
ама њезина дјетињска прилика... </p> <p>Тако се помало прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање |
м, показујући на пресвијетлога. </p> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућн |
ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једн |
силом кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила с |
шено моли за покој његове душе. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, изме |
за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући како вјетар напољу |
ња, захватајући га мало помало. </p> <p>Тако се нађе над заливом и побрза низ боровик к жалу.{S |
е са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је в |
днијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању |
/p> <p>Иво се примири и домало обузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се н |
ко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
бених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> <p |
а радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи жи |
ољама, млађарија би безбрижно прекинула такове разговоре: „Брига нас, док се буде могло радити, |
долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му |
дарена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијесно река |
p>А са сјевера једнако лијепо ваљају се таласи све до на жало и, враћајући се, са собом котрљај |
акве користи; ја бих стога, — и настави талијански, да боље схвате — био за диобу: нека се сиро |
приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далмат |
опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не м |
аво!{S} Ових дана походило нас је једно талијанско друштво...{S} Једна женска... не лоша за наш |
за какав новац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ |
сеци код мене... </p> <p>— И осам дана, таман сам сада срачунавао. </p> <p>— А ниси немоћао?... |
ја ако немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са пр |
жи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а |
вања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из |
о сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. </p> <p>Модрушасти пламен воштанице залијеће с |
као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти |
и затутњи.{S} Ду’ну оштар западњак.{S} Тамни облак надвио се над околишем.{S} Смрче се; све же |
по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, |
, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци и застријеше посвема сунце.{S} Па кад још |
им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На прив |
и, а вјетрови јачи.{S} Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто заври |
от све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају |
{S} Безазлено, дјетињско лице, оивичено тамном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у |
у.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и мир |
p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плит |
код његове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом м |
ити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту... |
, на противној страни пристаништа, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки се |
оков.{S} Тако ми сриће, мислио сам: кад тамо дођем, па кад исправљам, видиће и сами! </p> <p>Би |
благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, земља издала, а каматници стис |
е бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо послати... </p> <p>— Не, ово је ваше! — одлучно од |
ишу ми да луда младост све више бижи од тамо...{S} Је, ваља рећи по души, лашје се овди добије |
јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети |
у се биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да сл |
у, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас |
а надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју |
ју галебови. </p> <p>Иво погледа правце тамо. </p> <p>— Нимате никога од свога? </p> <p>— Никог |
т хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Иво. — А путова — гдје се макнеш |
</p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p |
а мога сумјешћанина.{S} Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к’о луди..{S} А ваља, да се |
че отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Мо |
</p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучин |
сунцу.{S} Младић га испрати очима, док тамо при мору не замаче између мрких маслина. </p> <mil |
граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у н |
журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птиц |
, мишљу сигурно далеко од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S |
ако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте му губицу!{S} Баш је прикла |
и добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме |
великих.{S} Нека, нека иду!{S} Биће бар тамо јадници сити!{S} А нама како бог да! </p> <p>— И ј |
презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуша, г |
сте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили смо се, па би ср |
њи је дан.{S} Дува млака јужина, а кроз танке облаке продире сунце.{S} По пољу и мору нагањају |
— Вара! — и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче. |
ште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја куће. </p> <p>Нико не |
с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} В |
егом надигну и протаре очи, а онда рече танким грамом: </p> <p>— Добро дошли! — и наново се нау |
управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће му се д |
ицаху к сјеверу.{S} На махове, иза оних танких облака провирило би сунце, засинула би околина и |
кућа, испод села засја дуга.{S} Између танког облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошно |
је, јер је вјетар попустио, па сунце из танкога облака грије.{S} Опази да је и другима врућина, |
ио, интелигентан је, — говори озбиљно и тапше га по рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута узд |
ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и таре зној с лица. </p> <p>— Па, он је погријешио! — опа |
е лице снуждило, а очи му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадн |
кне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а још се ниси ни прикрстио. — Спавајте слатко |
м више продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је |
ри и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зов |
, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћ |
о...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} |
.{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе п |
<p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, се |
— ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, но бесвјесно поздра |
заборавити; дах твога простога живота, твоја бесвјесна љубав и наше ноћи пратиће ме до смрти; |
но јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за о |
рило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо |
ати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{S} Пој прида ње, — |
ли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чи |
ори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а имам нешто да т |
инимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ д |
Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p> |
и да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — ја |
и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настав |
дне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p |
Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај |
и и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде уса |
ираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се |
једа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. |
занесе и загрије за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к |
сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срца, или зар да грђе не смуте исељенике, пак зби |
е писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} Дјевојка наслаж |
арац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} |
не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини |
е земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Млад |
, друго породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> |
/p> <p>Послужник за њима затвори врата, те одједном нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељад |
хата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи |
руће је!</p> <p>Дјевојка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између |
.{S} Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши. </p> <p>Пред њима једно мо |
њу грану, одмаче се, скиде крто с руке, те га положи на земљу. </p> <p>— А да знадеш како је ме |
ебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </ |
чи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала би њиме нека су |
а гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио |
. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, д |
ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ’ Пилата; а већ и сутон пада, К |
де дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остад |
гове куће.{S} Није га било никада тамо, те пристаде.{S} Отпутоваше.{S} Иво понесе собом меланхо |
живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло запад |
{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци |
ом. </p> <p>Стари Анте надао се походу, те младића дочекао људски. </p> <p>Испрва, при вечери, |
а у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну. |
и.{S} Диже се и зовну сусједа настрану, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са |
се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдј |
м река би ми неколико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{ |
де да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме прове |
олико ричи.{S} Ајме!{S} Те задње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када и |
ада!? — прихвати Иво. </p> <p>— А је л’ те, оно није зелено, како га описују неки странци? </p> |
којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху да неће жив осван |
ки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла поднити, па са |
пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> < |
во и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улиц |
</p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвје |
. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теб |
поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним, — не оклијевајући поче младић и исприповједи |
а да ми јема ништа велика рећи, а нигда те велике ричи нисам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} |
ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — одговори он осорљиво, и одмах му с |
ћински пашњаци крчили се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се |
нога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији не |
дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе из |
латићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену с |
се с посмјехом навдар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му |
е ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Д |
а столом... </p> <p>Напокон село дочека те се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је |
мислиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p> |
једох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво кор |
Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако |
извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више не проговори.{S} Баци се у море |
ло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази |
!{S} Напуниће жепе наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и не |
х дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! — одлазећи по |
једи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јос |
чеву запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гл |
ilestone unit="subSection" /> <p>Иво је те ноћи стајао налакћен на прозору.{S} Његовој осјетљив |
ди. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили |
кући! </p> <p>— Да куда? </p> <p>— Гдје те воља, само да смо заједно... ’Ајдемо! — вели јој жив |
то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сје |
и брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, |
Нећу ни да те зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле |
соран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће те... </p> <p>Ну Иво заплива на отворено и домало дохва |
драго по суду се гонити, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како |
ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се |
е, постепенце испуњаше га, посматрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим |
да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.{S} Сви бијаху |
па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — рече он, и глас му задрхта, па |
ено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они разгов |
ља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} О |
ви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш |
<p>— Добро, — рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одм |
/p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се |
о. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страсти емоција.{S} Можеш д |
Не мислим ништа зло, не срди се, молим те!..{S} А видјећемо се, — говори јој, и, нетремице, гл |
ито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам шт |
које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине. |
<p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић их је осјећао и пратио погледом, па |
велики смо пријатељи... </p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, |
брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! </p> <p>— Збогом! |
тшто погледајући на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ј |
: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред |
Бијаше довршио правничке науке, па га с те стране није била никаква брига; а ни других брига ни |
и скањива. </p> <p>— Од оне вечери већ те нисам видио, — настави Иво, осокољен звуком њена гла |
влађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Ј |
све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му |
у.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече Иво, и гледа га од пете д |
кне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала бог |
арош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти ж |
Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо проста, а им |
сница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекавши одго |
га поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> <p>И они |
ојка се маче прама кући. </p> <p>— Нећу те појести! — поче Иво. </p> <p>— Знам, — одговори дево |
не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — опази дјевојка. </p> |
<p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдит |
наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с |
ого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрскаће вас!...{S} Видите да бали и од |
во вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељко |
лод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом |
шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и |
/p> <p>— Останимо до сврхе... </p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало |
— понови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежа |
ист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си бија други, мога си доса |
ече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и мар |
аган, — не би ме нигда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио |
</p> <p>— А да знадеш како је мени код тебе лијепо, — отпоче младић очито ганут и раздраган, — |
ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је свеједно...{S} Ма није |
алуду... </p> <p>— Заборави га, и он је тебе! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао |
за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те се одмах си |
излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се х |
узе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заборавити; дах твога простога живота, |
лушаћу вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам |
— настави доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам |
, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љуб |
још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни д |
де! — досади се староме. — Ко зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби |
— мири га Иво. </p> <p>— Не приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе в |
ноћи! — рече као за се. </p> <p>— Благо теби! — одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ ск |
раја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун си живота, здравља, страст |
не смета...{S} Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор |
о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да се прехран |
...{S} Видите, мој отац одувик мртви је тежак...{S} Он — може се рећ’ — и не зна за друго него |
навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке |
ебо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дубине — загрмил |
заше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио |
и распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца |
дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њих рече му да |
рији дио винограда полијеваху два млада тежака растопином модре галице да га сачувају од метљик |
рбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утека |
ама себе! — рече стари Рајић, кад су од тежака одмакли. </p> <p>— Ово нам је добродошло да опоч |
се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!“ </p> <p>Он |
азбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувши одговори отац. </p> <p>— Раде и |
{S} Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на |
шта не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу |
е работе на очеву винограду. </p> <p>На тежаке пазио је брат му Марко.{S} Они се пригнуше к зем |
/p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне |
годио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не б |
Срчано поздрављаше по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и ј |
се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди рачуне.</p> <p>Простор о |
цу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S |
шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се |
ућина.{S} По пољу мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чек |
овинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измије |
и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даљ |
Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљез |
ави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пла |
е маста, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних бериће |
штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја би |
ок се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше |
шло, — одговори мирно старац. </p> <p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостал |
влаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, |
кад бијаху на догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чу |
</p> <p>Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у з |
а раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је |
</p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два |
ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.{S} Прво су пошли својој кући да |
а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Разд |
зеленила посвема блиједозелен. </p> <p>Тежаци су мучке преоблачили обућу.{S} Из назувака сипаш |
ема правицу...{S} Побогу, да се раздили тежацима голина да работа ју, а ми бољи да пушемо у пра |
.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим дру |
им добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне ствари за |
селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеуши |
понијела, једнако осјећа се пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се |
е иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. </p> <p>— Реци оцу да не говори лу |
гаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља |
За вечером, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркв |
главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво ж |
но „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прв |
бјеше овладала њиме.{S} К’о да осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док ма |
ности за којом је сваким даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље.. |
се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје |
ид јети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошт |
За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бје |
вик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену п |
овољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређ |
акараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће |
риближи се.</p> <p>Она га дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјец |
и цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу |
је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одгов |
Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у |
о се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у с |
дицом. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се |
засебице писао још друга два листа.{S} Тек након неколико дана она му отписа: </p> <p>„Немам в |
.. </p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је би |
сумње.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. |
еде да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он с |
ере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме је |
да се је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну |
> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Тек сте почели каријеру! — А сада, ’ај демо! — Господа |
војим сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је |
ода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и |
пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво с |
тима, подметнувши копаран под главу, да тек прекине сан и опочине...{S} Иво пак прослиједи и, о |
р осјећа да с њима није претргнуо, и да тек отсада почиње његово слободније дјеловање. </p> <p> |
, окрену се од њега и као да га је сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин ота |
да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду |
м ноћи.</p> <p>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које ка |
утра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама г |
не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштв |
чене, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угаси |
ви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности за којом је с |
p>Изнад села залазио је мјесец — још је тек вирио иза мрких стабала.{S} Домало све се ствари ст |
се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.{S} На махове, иза о |
хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућа свјетлост дана. </p> <p>— Гледајте ка |
у пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> < |
.{S} Затим се обрне к мајци, насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави сви |
/p> <p>Дјевојка се окрене.{S} Он јој се тек примјетно осмијехне и још једном рече: — Збогом!“ < |
о изобиље срећу...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о |
Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да |
р. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљиво осмјехну се. </p> <p>Иво без приговора ми |
љаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра г |
задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обо |
е слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи |
удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове |
но чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше освојило и он му се је предао. </p> < |
еверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </ |
и. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена ниј |
ази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска |
S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му да се упит |
то се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} До њега нахерила се кућица сусје |
Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </ |
бијели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сја |
о и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га |
ре галице да га сачувају од метљике.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> |
рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. |
атеријалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на |
влађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, слуша стругањ |
ову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном нашао у штајерским ш |
зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима тече на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, весе |
} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки задах...{S} |
ују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се |
ло у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није га морила.{S} Ако би каткад која сумор |
ије знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p>— А је ли оцу бо |
ладић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с о |
старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје љ |
х стабала... </p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова мома |
цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> <p>Дружина бијаше већ одмакла из села к |
ка нема ништа заједничкога са старчевим тешким животом. </p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замот |
пред посленицима.{S} Посматраше их како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мот |
<p>— Пусти!...{S} Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар |
а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива... |
рубач и нешто говори жандару. </p> <p>— Тешко је болестан стари Анте, — јави се најзад неко из |
котрљају низ лице. </p> <p>— Не могу, а тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опе |
љу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разгово |
орком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет се почео раз |
је. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно... — И мени није |
} Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.{S} А онда, |
ђу.</p> <p>Код Ивина стана некако им је тешко растати се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у |
е да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са селом, навлаш ето сада кад се спрем |
не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморн |
заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И над |
Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да нешто ишчекују |
и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против |
вршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјеш |
уги ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе |
хом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по |
уљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду два су морнара |
а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> < |
ба јављају се из далека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет |
ад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатн |
ве живо осјетило да се је измакло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и з |
авитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресви |
агословени, благи огањ и повлачио се по тешкој необрађеној земљи, коју остављају њезини радениц |
етници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живота...</p> < |
испрва још погдјекоји задоцњели тежак с тешком мотиком преко рамена.{S} Он би измијенио с њиме |
убави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши |
о да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> <p>Испред његових очију и из њих чи |
ственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово биће прилагођивало се слатким осјећ |
а и они сами с њима, копали и превртали тешку земљу. </p> <p>— Па да су бар копали како ваља! — |
ше на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајством ноћи.</p> <p>Прен |
у себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га |
; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч |
ет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац стар |
свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају |
<p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} |
</p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара |
се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су |
на! — развика се без разлога доктор.{S} Ти к’о и остали...{S} Сви питате: „Откуд си дошао?“ Зар |
/p> <p>— Је ли да се на ме не љутиш?{S} Ти си добра, — јави јој се.</p> <p>— Зашто? — одговори |
ине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене |
</p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} |
но лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, растворивши очи, поглед |
p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи |
; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а сузе му се котрљају низ лице. |
да задовољан пошао из села... </p> <p>— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за |
их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</ |
учелице, једно прама другоме. </p> <p>— Ти си сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — |
док дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече мла |
, рекао би, долази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — к |
сјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповје |
наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пие |
двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га ср |
ратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако |
удем! — одговори она искрено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти |
га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да с |
поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </ |
нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „ |
окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. < |
, и од једа прогута пљувачку. </p> <p>— Ти би све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. |
ар — и све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, с |
ори Иво с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... |
си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви шт |
одбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, већ да јиш и п |
S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p>— Није ми драго по суду се гонити, |
„Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— |
Исто није ми драго поћ’... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p> |
— притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! </p> <p>— Ваља да грем! — одазове се живље.. |
огњишту да ватру потстакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у ш |
и већега рачуна међу собом. </p> <p>— А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би |
га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Нека сиротиња нима гди з |
ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за |
иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p |
по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђа |
ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од та |
ећ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам д |
бал?{S} Николико гладуша, голаћа.{S} Да ти измами коју литру вина.{S} Липи си ми господин! — Па |
недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је он истим звуком гласа као и у |
.{S} Ма ја сам још млада...</p> <p>— Да ти помогнем брати! — сјети се Иво и приближи се.</p> <p |
жаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти оца измијеним! — рече му жупник кад га спази. </p> < |
се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрип |
ор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њи |
посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код мене мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико |
има: „Нека раде и буду поштени!“ Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим |
да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешт |
но потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љу |
Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјев |
! </p> <p>— Ко зна? </p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не мог |
Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци коју влада добрим оком гледа, |
господин са наочарима. </p> <p>— И онда ти си рекао свједоцима. — прослиједи судац, — да рекну |
— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право |
иће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p> <p>— |
вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да се жи |
игурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извукла, г |
ите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би |
а и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини се; о |
јечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свак |
. </p> <p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадив |
и оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ |
јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему св |
аопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад |
ате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те |
претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </ |
Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби ш |
— Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — мирно |
ава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад ти говориш! — потсмјехавајућ’ се дочека га лугар Крње. |
. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забринут. </p> <p>— Ост |
, и не притиче новаца... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p |
у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — |
нда, мислила сам на њ. </p> <p>— И није ти жао? </p> <p>— Не!— одговори она одлучно и прислони |
ирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом |
рече блажим гласом: — ’Ајде спати, боље ти је!{S} Они нису твој пар! </p> <p>Али син не слуша, |
осли не буде смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се спомен |
ро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И |
Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јур |
јатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — |
азвеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче руку к себи. </p> <p>Дјевојка се |
а свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — ут |
<p>Та га вијест љуто жацну: </p> <p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брз |
а! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} П |
мад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјес |
а и брат... </p> <p>— Дакле, видио си и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и нас |
узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. |
рао с братом до касна.{S} Он је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја |
нимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је гу |
</p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— Па, кој |
>— Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?! — љутио се г |
паметнији, нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! |
ође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не |
аја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — дода. </p> <p>— Мени је све |
затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — рече јој приближивши се и погледавши је у о |
гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> < |
апријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. </p> <p>— Јур |
стави: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, |
<p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ |
оли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и |
тешко ми је! — одговори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети |
и Иво. — Ваља почети... </p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </ |
пили, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се |
лту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? |
>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на врата! </p> <p>— |
аве, а пуна их јизбина... </p> <p>— Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из |
ко их је данас од себе гонија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази н |
ушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чинов |
} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори Иво. </p> <p>— Неће ни ова митит’ б |
не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој отац заповиједа, а знаш да се ја |
’ајде!...{S} Нима ни недиљу дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам |
иво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића си |
<p>— Ма кад?{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље.. |
ница, — дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћа |
иљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је ово ве |
... ствар је очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису |
могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао с братом до касна.{S} Он је |
— сви тежаци једнаци... </p> <p>— Нисам ти одавна оца видио, — пане напамет Иву, и тако прекиде |
, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила |
, — и прекрсти се. </p> <p>— Не говорим ти ништа зла... </p> <p>— Смућујете ме...{S} Грих је и |
p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... </p> |
по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори су |
амо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дј |
он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши неколико банка од пет форин |
И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти!</p> <p>Јуре поздрави и оде. </p> <p>Тако су редом д |
е плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће мл |
на, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и |
чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му благо. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} |
весрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вели доктор Иву. </p> <p |
Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. < |
си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј |
ступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — говораше, гледајући |
одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, |
опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је |
па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар ја знам!?{S} Он није говорија ка |
се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не |
А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих.. |
еједно! — Па се окрену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућу |
однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и |
зо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах |
не вјерује својим очима. </p> <p>— Тако ти је, — потврди други. — Гледај како при свићи сива ба |
. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Нијесам имао времена писати.{S} |
p> <p>— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — |
/p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разговор. </p> <p>Тадић |
че му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, |
ш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — по |
асно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз јец |
ио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... |
мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</ |
чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... ко |
е баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали |
еђењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и |
нећу! — очито изјави Иво. — Већ, добар ти пут и сретно се повратио! </p> <p>Младим људима овла |
крену к њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом гла |
Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Ми |
ста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} |
ичати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти помоћи... </p> <p>— Знате како други говоре! — одгов |
а по вољи, па се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао.. |
нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— |
— шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо |
, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око њих |
годи ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник пристад |
Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> |
будио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири крат |
и сједе до Јелке. </p> <p>— Пришешарићу ти мало жеравице, — рече стара и потражи попечак. </p> |
днако стоји на ногама. </p> <p>— А отац ти, а? </p> <p>— Нека, нека!...{S} Ја сам да се дили! — |
вицу! — Претргну га Рого. </p> <p>— Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему ста |
Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш обиљене сталке?! </p> <p>— Ма |
и задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима |
е. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога |
рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. </p> <p>Јуре |
се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први пут речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћут |
е био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ |
ли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости |
ам носио пинезе, издере се на ме, и не ’тије примит’... да је рок митија, да му придам ждрибе.. |
вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким дохватајем и пригибом истицаху |
ито, не правећ набора, падао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да ј |
што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе.. |
јачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за бла |
рава и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије опази да су се врата отворила...< |
<p>Звонце брецну.{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као ши |
ијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} Поглед му се ус |
њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунц |
потлеушица.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање |
том чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и |
ељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли г |
него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— Сједни и ти! — понуди он друга и ма |
S} Није предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим |
вну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мје |
>Прену се из блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долази |
доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти ниј |
сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђ |
лижи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, к |
њачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, |
у силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне је |
илна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се ок |
е по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно ш |
тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, |
стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Ив |
ао да схвати зашто се као навлаш иде за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p> |
} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p>— А ти ниси кушао!... </p> <p>— Не!{ |
би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, к |
истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успо |
{S} Њезин поглед почиваше на њој, и под тим блаженим окриљем изиђе дјевојка из капеле.</p> <p>Н |
продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови уп |
е пољем живи тежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупи |
е зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту зем |
p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало с |
уп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продајући ситне ствари под мур |
етале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се та |
х је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у |
тојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у дола |
даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мисл |
потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику дописни |
и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исеље |
а, благо насмије.{S} Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Ал |
е нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку |
p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине породице и мало да не свих |
њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој |
, кратковидне очи бацале су из себе тек тињајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити.. |
ене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу |
тави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрск |
дајем из свег срца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, уз |
јећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али нећ |
воме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјесни као |
ве вином к’о да си их морем наљевао.{S} Тих година тежак олахнуо, није га „морила брига како да |
ан и друге ситнарије. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде |
д и сами живот под незаситљиве интересе тих богаташа. </p> <p>А многи старац добро се сјећаше д |
зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и ме |
оги старац добро се сјећаше да су очеви тих богаташа, а и они сами с њима, копали и превртали т |
само да дођу до новца... </p> <p>И тако тих благословених година помогоше се и каматници и посј |
начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачких |
жаром сунца и звеком мотика, на погледу тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по |
е се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она ка |
ку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дра |
ишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у закл |
шину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру стару вугаву и |
.. </p> <p>Пред очима му се нижу њихови тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти д |
— Да видимо малко ваше регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, об |
</p> <p>— О свачем се говори, — поче он тихим, раскиданим гласом, — а наше се село запустило.{S |
е утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да |
а њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, па поче нагло одмицати.{S} |
ик. </p> <p>— Ми смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> < |
биљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И преврну разговор: — Дакле, ви сте дошли м |
S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо изиђе и затвори за собом врата. </p> <p>Иво наново |
Мени је мучно бесидити, — отпоче Тадић тихо, — јер когод може још помислити да ја радим господ |
живо девојка. </p> <p>И они разговараху тихо и развлачећи бесједом, као жао им претргнути разго |
га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSection" /> |
предлог који је од велике важности.{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову н |
а свакога занима, — одговори. </p> <p>— Тиче се наших невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увиј |
преда се, као да га се ствар нимало не тиче.{S} А Иво криомице посматраше брата и сестру.{S} С |
м из мога котара. </p> <p>— Да, када се тиче крађе, — опази Иво. </p> <p>— Крађа је крађа! — за |
— мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућно |
их прекоморских брдина и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се |
ти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање |
а дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у св |
о... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још звонило, — одговори Мар |
силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осјећа.{S} Бијаш |
кот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} Гледа своје село |
кло испод тешкога јарма који га је љуто тиштио...{S} Иво мине и задњу кућу и застаде на једној |
у испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... </p> <p>Попође.{S} На раскршћу бијаше живље |
га.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам...{S} Ствар се данас расп |
е часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса. |
оба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отр |
се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први проговори: </p> <p>— ’Ајдемо! </p> |
.{S} И, гоњен самилошћу према дјевојци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из |
>Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој:{S} Сједнимо на жало; слушајмо море!{ |
е више облачило. </p> <p>— Биће кише! — тјешила се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испр |
дају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а |
скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сје |
престано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго |
јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> |
гледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p |
а који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је м |
.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је ј |
што...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. </p> <p>А н |
ави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам с |
ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> < |
</p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схватим! — смије се доктор.</p |
бљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управи |
двоје стари’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја |
ма вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с очитом одвратношћу. < |
!...{S} Видите да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— |
у!{S} Мени их је мило видити веселе.{S} То им је све! — одговори Иво равнодушно.</p> <p>— Лако |
кочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — |
ки чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> |
ом, настави брање на другоме стаблу.{S} То крошњато стабалце, с густим испрекрштеним гранама, б |
</p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрати к Ивину знанцу: — М |
каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија!{S} Баш данас сам добио писмо од је |
? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати |
лавар к жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— |
p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разнос |
ем, а ко не би, ко је ластан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. |
<p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— То није на дневном реду, — благо опази начелник и погле |
ж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... — одговори блаже рубач... — Ма дај |
м, вели Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занем |
но отиша, да је не дарујем... </p> <p>— То су ваши посли, — одговори стари. — Договорите се как |
<p>— Ни сто корачаја од њег’. </p> <p>— То мора да је дивно!{S} Никада нијесам видјела море. </ |
са особама високога сталежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од на |
о и све живље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми ј |
</p> <p>— Мог’о би друкчије. </p> <p>— То се разумије, кад не бих овако живио, живио бих друкч |
рече му жупник кад га спази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— |
пада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се |
на сваки начин наш бајни пук. </p> <p>— То није на дневноме реду! — живо прекиде начелник. </p> |
ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p |
осподио! — И пружи Иву писмо. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли |
молим вас! — наваљује доктор. </p> <p>— То је, по предлогу његове пресвијетлости, иза онога слу |
е чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — ре |
а народ...{S} Судац је ипак...</p> <p>— То баш није жртва! — опази доктор, и погледа на Иву. </ |
имам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — |
ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре |
алиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и право... </p> <p>— Па добро! — |
ве, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће годи |
расти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим гинуо. </p> <p> |
ву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, |
шу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишче |
езнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен одгој и тако да |
ш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на своме мјесту господин поглавар Пахер. </p> |
итате: „Откуд си дошао?“ Зар кога ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши |
p> <p>— Почни ти! </p> <p>— Нисам ја за то.. </p> <p>— Ено ти оца! </p> <p>И наста свеопћи разг |
оља раде, акамоли... </p> <p>— Ништа за то! — пресјече га. — То је њихова корист! — Па се обрат |
вотом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, који је све то б |
за послом... </p> <p>— Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада |
еви, а сузе сиротињске? </p> <p>— Ко за то пита!{S} А ја најбоље знам ко је он, замисли се Иво. |
овода и великога звона, а да му отац за то не сазна. </p> <p>— Блажене очи које те виде! — доче |
чи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими п |
да се кући поврати, док га отац није на то приморао.{S} Једном вративши се, прилагоди се животу |
, можебит’ да су је домаћи од невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа |
мају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухват |
то да наручи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељн |
а пресвијетлост помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одиј |
воре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриље |
живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио своју главницу. </ |
ога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</ |
заборављаше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села |
ча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Најзад се младић опрости и пође у св |
даље изнад, села.</p> <p>И село је све то запуштеније.{S} Забринути људи немају посла ни добит |
одни крај, мајку, море, небо и поље све то обасјано сјајем љетнога приморја.</p> <p>На догледу |
о друштвене прилике, разочаравао се све то више, а жељан да нађе одушке својим мислима, силно с |
ради старјешине, којему је даномице све то горе било, а те вечери звали су и попа.{S} Мишљаху д |
што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и з |
/p> <p>Њему пак сваким даном бијаше све то јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим п |
.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат |
јаснија тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очиј |
и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </ |
ахове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве |
ријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи |
мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би о |
дио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа прама силној вољи за њом — за бес |
ига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p> <p>И дожи |
и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> |
могу живити без љубави, а говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p> |
погледа на ону страну и сјети се да је то стари Јурин отац.{S} Он га није видио откада се је п |
онајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну о |
.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} |
их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</ |
а! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљад |
— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза |
друге стране.</p> <p>— Видите, какав је то ред, господине начелниче! — опази господин управитељ |
и наше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, |
куратор се липо на ме смије.{S} Мене је то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> |
ена. </p> <p>— А зашто не?{S} Али се је то самом мени догодило?... други ники, који су подвежив |
еду побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да |
ђоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао |
м пригну се над огњиште.</p> <p>— Ко је то дошао? — зачу се танки, као дјетињи, глас с краја ку |
и и гладоваћемо па ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија об |
около ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Неки обикну, а ја никако не могу.{S} Обикн |
? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Дале |
ко у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га она замишљена. </p> <p>— А ти не иди! |
рнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа. |
за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора н |
то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога |
за Марију није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека ч |
<p>— А жениш ли се? </p> <p>— Зашто ме то питате? — И слатко се насмије. — А зашто се ви, који |
чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и |
једник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази док |
еколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су |
а послије и придушен смијех...{S} Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се на |
уста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у са |
е долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се ни |
У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а |
ш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе...{S} Ну ја се |
/p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да го |
га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажелио његова друштва |
каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! |
ам дочекала.{S} А пуно сам жудила!{S} И то ме мори. — А познајете ли га ви? </p> <p>— Познам, л |
, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А кад зарадим, повратићу вам...{S} За |
амати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да ист |
ало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па |
устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} И |
е ни на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сје |
се спријечи исељивање. </p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба |
нски.{S} Пиеро га пристави.{S} Бијаху и то Далматинци.</p> <p>Док посркаше каву, разговараху он |
пред очима.{S} Гледа њих и њу.{S} Је ли то она?{S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у двора |
утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о својој несрећи.< |
ви: — Данас новац јема душу, знаш ли ти то?{S} А боље би било да то знаш! </p> <p>Предвече, на |
ичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по ду |
ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и |
е несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и |
сами знате. </p> <p>— Дакле, сваки дан то горе! — измаче се Иву. </p> <p>— Јур не може горе... |
и! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који |
жајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди његова пресвијетлост. </p> <p |
а га вуче к њој...{S} А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не |
— рече Иво.</p> <p>— Не знате ви колико то њему баца!{S} Видите колико је народа!{S} Он је свих |
а га тамо закопати. </p> <p>— Не можемо то ми, земље су плитке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} |
} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — Реци ми, имаш ли младога? </p> < |
стрпљиво.{S} Бог зна!...{S} Ма оставимо то!...{S} Но кажи ми како си?</p> <p>— Ето видиш... к’о |
а ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толи |
<p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и зат |
о видим. </p> <p>— Бог сачува!{S} Зашто то говорите? </p> <p>— Оставимо то! — смијаше се он. — |
м се и не вилу испод очали.{S} Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер |
у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече |
дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати мл |
>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ајде |
срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази ма |
<p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина |
гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотогра |
она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћут |
жените! — одврати она просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> |
p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} Преко ноћи пазио је на |
/p> <p>— Зашто ја вама прављам ка да су то ваши посели! </p> <p>— Зар нисам и ја из села? </p> |
{S} Нека је мир!{S} А мислили смо да су то њихови посли. </p> <p>— А не би се за све благо овог |
Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају ври |
начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ |
тави нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, |
аврши с натегом стари. </p> <p>— Па још то прављаш! — прикори га жена. </p> <p>— А зашто не?{S} |
веучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.{ |
дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса |
је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више |
ико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! |
глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи жив |
не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њим |
прекиде га порезни пристав. </p> <p>— С тобом се не да говорити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш не |
Иво, — одговори Марко. </p> <p>— Бог с тобом! — јави се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме уд |
Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако |
вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док |
с ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати дома, — |
а...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале се, — биће похупили за |
ко ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би |
е ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што |
о враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се |
о и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сје |
дговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к ње |
но и тешко.</p> <p>Па зашто га од свега тога отргоше, против његове воље?{S} Све то бијаше изгу |
репирка једном сврши.{S} Он се је свега тога стидио и неколико пута суне му да отиђе.{S} Па онд |
ако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на вин |
ilestone unit="subSection" /> <p>Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Ј |
да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање |
it="subSection" /> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним дворо |
ћкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга |
. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прож |
томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и |
што да гине моја младост?{S} Коме је од тога корист? </p> <p>— А како живе друге дивојке? </p> |
Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво по |
Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било н |
сјети као да га је неко силом отргао од тога мјеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик |
по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Ол |
за њом како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Ид |
{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада уви |
ава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завија |
што ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— Па вратићеш ми! — бојажљиво прекиде г |
вам дође до невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p |
оштри воњ духана. </p> <p>— Зар да се и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво |
ави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене м |
имња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је он |
.. </p> <p>— Питам рич! — јави се након тога рјечкања вијећник из другога одломка и нагло устад |
с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу с |
Мајка као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одил |
преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за једа |
рава вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга |
очитом одвратношћу понови Иво. </p> <p>Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око |
у зелених маслина, прама сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но |
е у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се |
} Његов младићки жар будио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву св |
иеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Дотужи му се. |
аља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је п |
ља лежаше мртво и опочиваше иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се |
, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму |
и ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је силно досадно |
име пријатељски разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља |
осподине, није разлога да кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И оп |
није нашао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... |
есију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се чест |
и сам себи искрено признаде да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели д |
других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге д |
невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гр |
ишне претилости.{S} Од тежака слушао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добр |
т, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива начелника, који је само уто |
гати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада с |
— тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћинска сједница. „Напокон“, мислио ј |
јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— „Ко може, и коњ му може |
аха. </p> <p>— А ви сте се на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до ста |
ао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па |
еда својим сјетним погледом: — Зашто ми толико дајете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, |
то не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пи |
е ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетним погледом |
<p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре п |
ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ни |
довољника, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у в |
растанку оставити мајци од новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагод |
мија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— |
<p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опр |
ред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за |
жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, |
им просвједима згражаху се потписани на толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичит |
да рече своју њихов главар...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. |
, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, |
буђена заједничка жеља.{S} Па он, гоњен том жељом и примамљен одбљеском њених очију, зближи се |
диже се. </p> <p>— Молим вас, немојте о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има |
ост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских г |
малност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов |
е могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него п |
уђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен |
конац? — рече нагло, као да је досада о томе премишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, |
Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потрес |
еједно; наљутио се. </p> <p>— Немојте о томе ни говорити! — насмија се Иво. </p> <p>— А зашто ј |
а, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p> |
а спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу |
о рукама, стаде на сав глас разлагати о томе.</p> <p>Међу вијећницима паде неколико неразумљиви |
Павлу 1 марта“. </p> <p>Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.{S} И |
се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа паметнијега |
а Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него прво! — р |
челник, — него одломак Дражице.{S} Но о томе најбоље је да рече своју њихов главар...{S} Ја сам |
се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бија |
мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брз |
е још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају своју дједовину и бјеж |
ри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене глас |
да изиђе, да лута пољем.{S} Искрено се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести |
. — Видите, ваља особиту пажњу посветиш тому да се народ приучи реду...{S} За то је био на свом |
екако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека |
х, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њих |
ра.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с ва |
оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у про |
азе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — об |
гољеле винограде, које киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну пра |
то забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она као да му буди младићке осјећа |
за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и сам себи искрено признаде да га ништ |
кова несклада између његових осјећаја и топле природе.</p> <p>Мисли му се лијено повлаче, он им |
н је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве природе.{S} Смути |
з оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фиј |
силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах дана, с њеним благим, дјетињим облич |
о и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра старицу.{S} Силно је личио мај |
рану и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редивоја, млад |
маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к западу, пиркаше свјеж маес |
ја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушка |
цу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, живот; дуге сјенке враћају се до испод самих с |
етљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубине помаља се. </p> <p>Али не пот |
соба изгледа му пријатнија но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду кре |
, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кр |
зимску студ, а мајка, врсници и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За |
ма, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и свугдје гдје се је живот осјећао.{S} |
гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену лагано кући |
S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске о |
граче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> <p>Пожур |
ћева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из душе дје |
распуцана, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу на |
упови, из којих пробијају листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јав |
ље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситних бића шт |
ишту зачу се звека поткова и животињски топот. </p> <p>— Стопру је сад дошао...{S} Грем баш да |
дуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост све више бижи од та |
е и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетло |
арлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу |
иза плода и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркав |
свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— А жениш ли се? < |
ћ и голицао га по лицу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будил |
леда у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — Испраћу их... </p> <p>И пође до на |
да не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте во |
а, помијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> |
ш некако дизао између високе прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадн |
Испод ногу им простираше се саг зелене траве. </p> <p>Издалека, као лака музика, допираше до њ |
расхладио.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> < |
м трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна |
њевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часо |
сама? </p> <p>— Дошла сам начупат’ мало траве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Ка |
поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде.</p> <p>Он гледаше за њом нетреним |
и гувна гдје се је ваљао по просушеној трави, те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} |
тање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се з |
а, — подругивале се, — биће похупили за травом, ка намечило се!...</p> <p>— На бога мога бих се |
пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скрушено моли за покој његове д |
људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; |
о видјети, пак сажално погледа на бујну траву испод које леже редимице мртва сеоска тјелеса... |
јке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији дио винограда полијеваху д |
елога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи |
ети свјетло нажгане свијеће.{S} Блиједи траг допираше до на пут.{S} Пошто пак бијаше заноћило, |
ља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме постеље м |
</p> <p>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде |
т жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пако котрља се испл |
ка што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегну га у груди |
муком обрађују и најмање за живот од ње траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дан |
о.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само да пожури, да се у њ |
рђаво као и обично! — говори, а отеже, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> |
је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је ун |
пита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по столу.{S} Па, не дочекавши одговор, настави: |
а, зја као змија.{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} |
љива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамја |
трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину. </p> |
бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново п |
леђе. </p> <p>Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сук |
брати се писару.{S} Онда нешто по столу тражи, па се опет јави: — Пошто сте се намирили, наравн |
одна страст надјачаваше сваку мисао.{S} Тражијаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је мор |
воту сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на св |
<p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и |
воти, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше младалачкој обијести. |
илама, помогнем народу, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као д |
рпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, саби |
p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија |
ве што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, нак |
ао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћ |
им часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота. |
смо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, |
кад су се из поља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не по |
они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељ |
асмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? — рече нагло |
> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде И |
пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} |
чију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.{S} Од тежака слушао |
</p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Ив |
ићима! „Друге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога ду |
зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави м |
незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смири |
јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њих двоје зауставише се и погледаше пр |
..</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште с |
ораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чуј |
ги се згледаше. </p> <p>— Нека слободно тргају! — истанчалим гласом одазове се судбени секвестр |
тратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда. </p> <p>— Није друге, оставимо за сут |
и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p |
друге, оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на ст |
нам ни потриба измршкат’ се“, говорили тргачи и мечари... </p> <p>Па и на оно мало насрнули зв |
ују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се је |
ело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора и поља — и бијаше му тјескобно и тешко.</p |
пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, па се и не осврну |
даје?... </p> <p>— Мукте, да! — подиже трговац главу с књиге. — Ја ваља да плаћам када питају, |
ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У х |
дана.. </p> <p>— Нека остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља н |
ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — |
<p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до тр |
ка нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собо |
вите за други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> < |
p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{ |
но.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи пог |
Ола, Пиеро, дођи симо! — повика дебели трговац. </p> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у н |
руге су сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Пр |
жит’! — Јесам ли да, оли нисам? — плану трговац. </p> <p>— Дали сте...</p> <p>— Па? </p> <p>— Д |
ао смисли се: — Не могу никако! </p> <p>Трговац се намршти, окрену се од њега и као да га је са |
лед са оштрим очевим и замукну. </p> <p>Трговац се досјетио синовљевој мисли, и, како је био ра |
логе.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написа |
>Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на |
е уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, неколико Загораца, а за њима, најпосл |
му ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја |
продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого поза |
у Марко није могао да напусти на страни трговину с вином. </p> <p>Једнога поподнева разговарао |
ракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова и |
— и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p |
кама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже глав |
S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — позд |
} Обојицу познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову д |
...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми к |
S} Ви знате како је; они су посидници и трговци, па раде како им је корисније.{S} Ма и ми тежац |
уо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с |
та да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву |
знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође кроз руке надлежни |
с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати животу да те носи до краја, н |
о с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p> |
не говори, — нашали се доктор.</p> <p>— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени п |
еба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумије |
ит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пруж |
еби издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само глобити и њима пунити затворе.{S} Ради тобож |
данашњој расправи? — одговори Иво. — Не треба међутим бити богзна како докучљив да се сјети...{ |
подин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, ј |
ћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјес |
биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћем |
тако лежи, да земља опочине.{S} Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Ив |
ј странац, — и показа му га руком, — он треба да ради како му нареде...{S} Ну оставимо то! — и |
о друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се жртвује за народ...{S} Судац је ипак...</p> |
се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има |
м, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — оп |
ено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматн |
</p> <p>А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на врије |
роду, и зато ништа не тражим...{S} Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук з |
ање повјерене му опћине. </p> <p>— Није требало да долазите! — опази његова пресвијетлост, иза |
ангија, једна за другом. </p> <p>— Није требало! — опази владин достојанственик. — Ја сам дошао |
или се редом.{S} А за те необичне радње требало је новца, на тако они који се страшијаху дуга — |
застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у |
о ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих с |
p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. — Ја г |
у се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствари |
хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко од |
очила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у т |
гледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. < |
с једног краја и подиже.{S} Згледаше се тренимице и лица им засјате, као да су одувијек заједно |
стискаше Маријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз ци |
се дјевојци повјерљиво. </p> <p>Она га треном погледа и насмија се. </p> <p>— Куда се губите? |
и се ругате! — и махну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину |
да...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; |
де да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Тако је, кад |
ика долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, |
сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шара |
{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Господин је Далматинац, |
истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се пра |
себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не гледа никога, већ бесвјесно за њом корача |
е му мале свијетле очи испод закржљалих трепавица немирно играти. </p> <p>— Молим, господине уп |
абире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да одоли љубави.{S} Гледа је и с |
ћа њен засјенути поглед, дрхте јој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смир |
е бљедикав.{S} Пред очима му непрестано трепере свјетлаци...{S} Суха земља, гдјегдје распуцана, |
; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позлаћени ситнеж.{S} С прозора на догледу |
просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочивајуће при |
у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жа |
ра се давно подушила, свјетлост свијеће трепери као да замире, а вјетар облијеће свјеж с истом |
а свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. </p> <p>А та душа — с |
вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сје |
. </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а |
хор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук ве |
укну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окретно обилазила с |
ао напријед.{S} Дувала је млака јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{ |
и, да му се од великога зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и |
јесак; гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смоков |
ml:id="SRP19041_C2"> <head>II</head> <p>Треће године, под конац јесени, иза исељења Јурина и Ма |
аће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи |
услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и још горе!{S} И опћински пашњаци к |
ану, па наједном осјетивши његову руку, трже се и поодмаче. — Немојте ме мучити! — рече и не по |
/p> <p>— Немој ми о томе ни говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, п |
само важно...</p> <p>— Пусти, пусти! — трже се Иво. — Оставио бих се ја свега.... </p> <p>— Да |
ојка. </p> <p>— Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. </p> <p>— Ако будем могл |
</p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њен |
угаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привлада |
> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А пристав Балић биће важан.{S} М |
м очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! |
од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И |
шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци |
звади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нит |
мјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија, ти си?... — јави се дјевојци пов |
во на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и погледа пред себе.{S} Није познавао владинога до |
, обикао, љубазно се насмије.{S} Иво се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да |
к’о суре околишне голети.</p> <p>Иво се трже, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучи |
ана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију |
ревелика је, па се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући |
чима, да је боље види.{S} Њезин долазак трже га из мисли, исправи се и подиже из постеље. </p> |
уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </ |
дбљескује и игра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, ко |
епут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му кор |
ему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењала је и попустила, а мјесто ње наст |
аше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога з |
Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да |
слушкују једно другоме откуцаје живота, трзаје руку; но свијесни су себе и не предају се сну.{S |
>— А како твоји живу? </p> <p>— Моји! — трзну се младић, и настави мирно: — Ка’ и други, а да в |
и му памећу догађаји из пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених ту |
е— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија |
а би је замислио, онако просту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна прир |
ога није било користи. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат но |
истове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: </p> <p> |
</p> <p>— А ниси немоћао?... </p> <p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У св |
о су дана радили Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриј |
ли Анте и Јуре? </p> <p>— Три.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, |
авеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{ |
новаца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због ис |
не ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро сјећаше, а с |
идове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећој лежао је немоћни стар |
се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу твога!{S} Заби |
двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните три прста! — наређује судац. </p> <p>— Ми се нећемо кле |
пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред врати |
днице и почео се свит разилазити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и то |
шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p> |
камате? — прекиде га син. </p> <p>— Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да м |
.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима |
: — Близу је десет! </p> <p>— Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ће |
ри фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене које су морале носити велике |
На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док |
аше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса.{S} Агенат пароб |
ко мала риба велику ждере; куњам по два—три дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> |
И ја идем! — јави се доктор. — Још два—три дана, па <foreign xml:lang="it">adidio</foreign>! < |
ри обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча б |
е на млику...{S}Сваки дан даје по двије—три литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p |
а, имао си младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> |
не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду |
у.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Нудили га људи, к’о видили свој |
прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . </p> <p>— Мјесец и |
учи за све нас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и ос |
не дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу |
Колико година служите? </p> <p>— Преко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет год |
ко тридесет и пет, — одговори. </p> <p>„Тридесет и пет година!“ помисли Иво, и осјети наједном |
Ма немој задивати оца!{S} Љути се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> |
и невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јаш |
на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресвиј |
сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попун |
гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем |
, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чек |
обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p>Бесвјесно пратијаше и |
; поздраве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћ |
мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погл |
јећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше начелник нанио тол |
тељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су талијански.{S} Пиеро га |
жали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p>— Оно су но |
пите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити!</ |
је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиједи Кате, с очитом вољом да о њему пр |
ј.{S} Пред њима двије дјевојке пљеле су троскот и другу зановјетну траву.</p> <p>Други, старији |
по се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ прес |
а су се добро пазили.{S} Син богата оца трошио је силан новац, био је благе руке, а између ђака |
павати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић |
нија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С |
амјести.{S} И закључи: </p> <p>— Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S |
да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања.</p> <p>Подзимњи промјенљиви дани п |
а и земаљски одбор за градњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник |
ст. </p> <p>— Е, ваља да плати парничке трошкове ко је крив, разумије се!— рече Иво.</p> <p>— Н |
ше ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и посебице његову надницу |
за исплату.{S} Али на нама су парнички трошкови.{S} А ја, да вам право кажем, — рече живље, — |
— Пише да се вино слабо продаје и да су трошкови велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — |
>Он се тако посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он |
о што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанс |
д мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, и распни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржа |
жали и гледаше свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собо |
ду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А јема сам које солдо, па ка мислим, ост |
од свијета, и опет се к њему враћам.{S} Трпим, а никада нисам омрзнуо ни на кога!{S} Не, нико м |
исао, за снатрење...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограничен |
у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваљ |
’ јемају дават’ поластицу... то не могу трпити. — Па опет рече живље: — Нисам ни ја најгора!{S} |
своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утје |
ити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није |
— Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к’о оцто...{S} Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он о |
имала дјевојка доћи.{S} Али ње нема!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полаг |
зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто |
аво ми је кад сам луд!{S} Ма продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Про |
гледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза лишћа, а она глед |
е к југу. </p> <p>Бакараста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргн |
попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене |
тјеле, осушене и замрле — виси о младим трсовима.{S} А испод њих није било ни траве ни какве др |
узика врбових грана и повијених зелених трстика. </p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше |
се повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате |
и махом претрже ријеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брз |
дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад |
. </p> <p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати |
иво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана ш |
што се правдамо?! — завиче дебели месар Тртић: — Прођимо на вотацијун! ... </p> <p>— Питам рич! |
зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог т |
је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарчити. |
ан растрган, предљив и нагао, да велики труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну |
и тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се смрзава у |
за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђ |
глави, истргоше се и изломише од велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. < |
ушу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига |
дје нема друге добити осим оне тежачких труда, морало је да надође сиромаштво и невоља. </p> <p |
миривао, сада пак, када је издало редом трудбенику плијени се и продаје и живина и покућство и |
ли што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише |
ије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} О |
<p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам могао сам радити |
аћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и пр |
ало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </ |
ри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.“ </p> <p>— |
ло се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад тамо, притисле неродице, зе |
дар. — Да би онако за те! </p> <p>— Је, труди горе од мене, и отац гладан му ка пашче, — одазва |
у, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увеч |
т’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и |
p>— Свуди је живот ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И |
г да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојо |
:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! |
. — А ја нећу од тебе!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави |
му узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} |
овољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет, трговци |
} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— |
исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Пр |
што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> <p>Раздражен, одмаче се о |
ла, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају ли |
алећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> |
је допирао.{S} Јуре је сједио на ниском трупићу до огња, налактио се на кољена, и рукама покрио |
а пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к њему.{S} Помњиво прес |
ховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен к |
. </p> <p>Поврх њега је густи маслиник; ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа |
је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братск |
опође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога |
— али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право...{S} Иде по закону... </p> <p>— И |
је биљешке. </p> <p>— Ми смо мислили да ту нима зла, кад су се они помирили, — рече старији бра |
умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скри |
Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западн |
е повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху избли |
као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топло сунце.{S} И ни студен, н |
тио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну то |
. — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу вијест!</p> </div> </body> <back> <div type=" |
о — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој души досада још н |
јна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{ |
не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </p> <p>Дев |
ми. </p> <p>— Не ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча ј |
труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се од |
з окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној пов |
ом на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо ко јема правицу! — И лугар гунђајућ |
е како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање г |
ожури да се састане са жупником.</p> <p>Ту се поздрави са сусједима и знанцима и посматраше чељ |
S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти!...{S} Не мо |
души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уо |
моћи, на догледу великог града, јача га туга притисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, о |
ека...{S} И дође му тешко; савлађује га туга, и најрадије вратио би се опет к мору, да га оно у |
мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оца још га јаче захватала...{S} Да му |
њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пу |
њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти његово разјађено лице. </p> |
оље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисл |
ре. — Неће ништа остати...{S} Листом ме туга мучи! — И он попође под маслиново стабло. </p> <p> |
...{S} И овако најмање трпим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</ |
о и истинско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и |
на њима, к’о да истражива колика ли се туга скрива под тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, хо |
у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разул |
<p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, |
ива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} По |
а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... </p> <p>— ’Ајдемо! — трже га из сна |
лучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши |
пресјецано лишће.{S} Људи згледавају се тугаљиво и почеше се разилазити. </p> <p>— Све је затрл |
рају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једно |
> <p>Осванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и с |
ом му заструји силан осјећај саучешћа и туге прама снази и младости, и добар дио ноћи поклони њ |
зуларена заноса.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у д |
први растанак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да |
м, да одахне од очева гњева и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отвор |
равило, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде |
је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд |
игда оставила!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас м |
никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. </p> <p>Долази му да би пригнуо |
соке прожутјеле траве: „Зна ли она моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се |
за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе собом топли сјајни задах да |
д глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — Младић је гово |
се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полакше, као сам собом. </p> <p>— Како |
у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободи |
ијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица с |
а... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју |
ким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је да |
а очева лица, својих недовршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од ро |
јим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбу |
у новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтјед |
и што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје |
...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире рије |
заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> |
к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубин |
ди једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у |
е разговарало; до њега допираху гласови туђега говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, шт |
е, тражећи ријечи да се лакше изрази на туђем језику. </p> <p>— Није баш зло, како се говори! — |
одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине |
ка невоља гонила, па се подали другоме, туђему животу“. </p> <p>Њему пак сваким даном бијаше св |
ару и жандарима, јер мишљаше да није на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје |
крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. < |
— Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, — говораше полак |
.{S} Ма, присјешће му! </p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде г |
.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме прагу |
</p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви најбоље знате да се не држим |
сленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S |
о тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха, као да се смис |
уди остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше зад |
ице трговаца и других посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани |
влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још јед |
и, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да ш |
, да није баш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних го |
он мисли да је поступак свједока и оца туженога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он |
сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодно.{S} Не мо |
натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Ма |
неће прво питати него се вино прода.{S} Тужи, видите, и ове друге, — и показа на остале сељаке. |
— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} |
ти начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћине. </p> <p>— Ни |
ече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма овако му је боља к |
есавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с |
, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да м |
као оживјело.{S} Људи долазили главару, тужили се и најпослије молили и заклињали да им се помо |
собом рече главар. </p> <p>— Зар сте их тужили? — измаче се Иву. </p> <p>— Дакле! </p> <p>— Паљ |
— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тјелесну озледу...{S} Ето вам. |
запрео се живљи разговор.{S} Жандар се тужио на раскалашну младост, која по ноћи пјева — како |
о је њихове разговоре.</p> <p>Жандар се тужио на силу посла. </p> <p>— Видите, — говорио је, — |
се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде издаје. — |
ори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суду тужио? — опази Иво. </p> <p>— Нисам, трпија сам.{S} А ј |
чаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме и свједоцима — досадно је и неугодн |
а ја за то питам?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p |
и му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прво п |
као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. </p> <p>Па опет сједе и — пише. </p> <p>— |
брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој ду |
нога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к’о нечији вапај за изгубљеним и недости |
ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу |
у своју немоћну старчад. </p> <p>Иво је тужним срцем слушао гласове о исељивању, и још се више |
искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по к |
и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао. |
ике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу нико |
</p> <p>— Не мучите ме! — одговори она тужно иза краткога премишљања. </p> <p>— Иди слободно! |
и се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише |
брод одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га н |
другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. </p> <p>Мајка му припр |
филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у п |
најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи |
орчење и надало би му се смијати — тако тужно и смијешно причинила му се толико развикана опћин |
ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хију |
срџбе и презира.{S} Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу н |
тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем.{S} Му |
упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> <p>А она је стајала ондје близу, мишљу с |
ске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би нам љепше би |
евоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да и |
лажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор от |
а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале ниске потлеушиц |
ст помњиво разгледа и пита то и оно, па тумачи и приповиједа каквих је он све одијела видио по |
коше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тетријебове, на којем се он једном наш |
рчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво се прис |
укама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво п |
/p> <p>Мрсе повуче „напразно“, и замота туњу око трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, ш |
сузе сиротињске! — рече нагло и извуче туњу из мора. </p> <p>Иво се на те ријечи смути и више |
ад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </ |
ити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази иза |
х двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одго |
и мажурана... </p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрач |
једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је |
римицала крају.{S} По селу још гдјегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половн |
сестра, то је свеједно!{S} Ишла би и с Турчином, само нека је мушко.{S} Ма нека дође, ако сми |
а. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну разговор: </p> <p> |
а тек једвице сијевну и загрми подмукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо |
..{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А т |
адијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!“ Тим ријечима ци |
арци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање |
омад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако. </p> <p>— Вара! — и махом пр |
ина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискош |
не могу издржат’!...{S} Брат се вратио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћ |
м је с благословом!...{S} Ну да ме брат туче ако с ким проговорим, и да му оно двоје стари’ јем |
труд...{S} Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом |
оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојчица, поплашена, изиђе на кишу.{S} Ив |
ко је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, кад јој се Иво приближи и |
мо се; и други се враћају...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринут |
т’, биће; ако не... </p> <p>— Дицо, амо ћа!{S} Ево вам све, грабите! — И раздражена жена крену |
ава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кући, |
чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло |
ље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га в |
це бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић.{S} И ну... ду’ну јаче, и онда донесе |
аво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p>— Не знам |
зе? —рече Иво зловољно. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} |
га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да р |
</p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S |
одара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> |
посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све?! — бесвјесно понови Иво. </p> |
н се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми |
ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p> |
у, те му потише рече да се не брине, да ће он говорити са жупником. </p> <p>— Нека с вама пође |
Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и смути.{S} Бијаше се зажел |
p>— Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p> |
тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након редовитих службених |
} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, о |
зо неће ни овако... </p> <p>— Ко зна да ће бити боље! — одврати Иво као за се, с искреном самил |
литве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркв |
мене.</p> <p>Жупник пристаде и обећа да ће одмах говорити с оцем му.{S} Тако се растадоше. </p> |
е и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Иви |
Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p>И стискоше се по својим варошким |
ту да се с њоме поразговори; знао је да ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код |
.{S} Након неколико времена сјети се да ће бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> |
неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо састају.{S} Једнога ј |
>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мог |
з других мјеста с отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одр |
ажалио кад му једне вечери Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> < |
ириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао |
ора.{S} Знало се је да су наручене и да ће запасти силна новца, а све да ће се подмирити из црк |
ан да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А |
игао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их |
аху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. </p> <p>— Само |
мо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош туж |
у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало |
е и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да је рекл |
правитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову добро |
ећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику, заборави на трошкове издржавања |
стране помало јењава.{S} Он помисли да ће га и Јуре оставити, да ће остати сам, и то га гане и |
; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{S} Добро си ти |
га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му р |
че да се среди.{S} Тада се она сјети да ће се кава исхлади и зануди га да је попије.{S} Он је п |
се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће бити блата.{S} Све живо осјетило да се је измакло ис |
се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код |
уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком тра |
судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његовој нарави.</p> |
{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и |
ше му тежак.{S} Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом гра |
ставио на дражбу, пошто се је надао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, |
А ти му плати! </p> <p>— Да сам знао да ће тужити, био би’ се провидија.{S} Ка мислим, неће прв |
ериканац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг |
знемогао, а да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у душ |
ова брашна. </p> <p>— Рекли су матер да ће платит’ ... </p> <p>— Ох, дошла си, а! — и диже се. |
о чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлучио повести посједник Тад |
на узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадикова |
у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити више маста, да није баш тако рђаво како се |
од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души |
а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше подругљивац весело и обијесн |
дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И закључи: </p> <p> |
да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине |
земље си пустио? </p> <p>— Пустио! — Па ће живље: — Ваља рећ’ право, је сотона!{S} Ма липо рали |
не би нам могли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потри |
ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сломљени! </p> <p |
</p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли не |
ебе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца. |
м зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико дви |
уг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљив |
та жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће |
{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругивале |
} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} |
ими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А вл |
е живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а орг |
ти све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча ј |
та га, онако само да заметне говор, кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спава |
туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усу |
во се јави: — Поздравите оца!...{S} Све ће моја дица платит’, нека се не брине... </p> <p>Иво п |
арога Анту подмирити дуг. </p> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте |
иће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ нап |
дијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ће ме, зафаљујућ’ пресвијетломе, ова комисија окрпити.{ |
уд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако је равно. </p> <p>Док је Ивин знанац |
од њега — далеко тамо преко мора, гдје ће да живе међу туђим свијетом.{S} И наједном, изнебуха |
ињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама т |
ас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву св |
ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само |
ину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, |
биљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’; да знате, како их је данас од себе гонија |
/p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се арчи без користи...</p> <p>Та |
пристав Балић биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пази |
се застиди сама себе, и трже се: — Теби ће требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазниј |
таћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије |
су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо |
је народа!{S} Он је свих позвао, и сви ће бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице п |
пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и |
а се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново га сатрти... </p> <p>Код дућ |
бити осуђени, ко више ко мање, и сваки ће посебице платити трошкове за буле и — друго... и пос |
оше веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p |
се према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га ч |
збалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб спробит’...{S} А да је и боба! — И он се на |
ке... </p> <p>— Е, бриге њих!...{S} Они ће глобити, — одврати жандар. </p> <p>Послије, дошао је |
бијаху задовољни: само нека рађа, а они ће и даље трудити...</p> <p>Док је трајала та благодјет |
бацам ја новац тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ћ |
и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку |
; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп пос |
? — Дану, види на врата! </p> <p>— Доћи ће, — вели Иво. — А ја га и не познајем, — и пође к вра |
S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камати не треба ни говорити. |
S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је сигурно? </p> <p>— |
когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља и |
азгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу све савијутке!{S} Срећа, те је |
еднимо на жало; слушајмо море!{S} Проћи ће нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успав |
и се један од свједока. </p> <p>— Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут ре |
може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно знојити, — трже се Иво. </p> <p>— А п |
вораху. „Лако се из рук’ омичу, а орган ће остат заувик! ...“ </p> <p>Кад се је миса довршила, |
пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ће врцати симо—тамо.{S} Нећу ја друкчије.{S} Помирили с |
ци, тјеши је: — Немој плакати!...{S} Он ће се повратити из Америке, помирићете се. </p> <p>— Да |
или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. |
тра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да |
рене... </p> <p>— И ја идем, — тугаљиво ће он, као да сам собом говори.{S} Па, видивши да се је |
јало је... </p> <p>— Пусти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, |
путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.</p> <p>Виног |
што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјети њих иза себе.{S} Он се окрену да их по |
с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци.{S} Јецајући |
</p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да је посла’ пинезе. </p |
љи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекиде тишину Јуре. </p> <p>— Није још зво |
и, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати о |
пи жедну земљу. </p> <p>— Ала, моји, ко ће боље! — обиграваше око њих навдар замагљених очију. |
ем на инканат, па да остане на мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{ |
о. </p> <p>— То је дуга епистола.{S} Ко ће све прочитати?{S} А је ли мама дома?</p> <p>— Гори ј |
— довикну с кућног прага мајка им. — Ко ће вас сутра будит’?... — Но они попосташе још неко ври |
ли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ ко ће по њему млатит’.{S} Бидни наши труди! — закључи и ст |
љутите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>О |
више они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча |
ико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p |
аду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p>— За поље имате наодара (надстојника), а ду |
узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе |
ају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; мисле: помоћи ће господин начелник.{S} О камат |
ојим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече |
му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да кида вишње. </p> <p>— Не можете ви к’ |
главарев предлог да се поток гради, ако ће влада и земаљски одбор за градњу носити све трошкове |
, да га испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије |
је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави се иза сна поспан |
рекиде га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила њего |
} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне |
чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све.. |
гога плаћам?“ Не схваћа! </p> <p>— Како ће да схвати?{S} Просто, то не бих могао ни ја да схват |
, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? — опази жестоко Тадић. </p> <p>— |
— Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће бити кад мене нестане! — А ја к’о товар ради и трпи, |
десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се један од свједока. </p> <p>— Проћи ћ |
— одговори стари. — Договорите се како ће вам лашје бит’... </p> <p>Још су посједили и једва п |
ине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> |
о се тому веселио и већ промишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p> |
ова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му |
војој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p |
да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ...{S} А сврха свега?{S} А конац? |
!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и другоме јави ту веселу |
гра запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши |
а на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жупник. — Осоран је и насртљив; видјећеш, изгрдиће т |
е тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, |
ж’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к |
с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи |
ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— |
{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — јет |
ази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; |
итеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријеше |
ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога |
/p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више |
политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — С |
је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде. |
и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и |
ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати крупне |
о напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је |
ре.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ |
ржи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с њоме по вољи заметати.{S} При западу сунца ције |
рне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је мо |
и шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, опази старац. </p> <p>— Мени је мило |
а буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.</p> <p>Људи занијели се трудом и |
ебе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до |
етсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је ионако све трговина! — опази |
ницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходн |
н нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневн |
м — и показа на њ кретом главе. — Обаћ’ ћемо мој сад, а и вруће је!</p> <p>Дјевојка мучке послу |
ле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам свирит’! — говораше |
ло упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелник |
погледа Иву, као да га пита очима: куда ћемо даље? </p> <p>Младић га није разумио, него устави |
навдар замагљених очију. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу |
, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако |
луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама на |
те је мучити!... — моли Марија. — Сутра ћемо је откупити... </p> <p>— Пусти нека и њу воде! — с |
— </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје сте |
мо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p>— |
аше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— |
ли, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане.. |
— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише да |
ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је је |
гледа га: — Дођите за намом, ко зна кад ћемо се већ видити! </p> <p>Заклонише се међу вазда зел |
брига! </p> <p>— Одмакнимо се, а овдје ћемо и окиснут’, — рече, и пред њим пође пољским путем. |
тпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валић |
ђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се |
ди ђубришта и загона... </p> <p>— Па ди ћемо с гнојем? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у п |
</p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Дакле, господо, још једном фал |
це младошћу и спокојством. </p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода у |
...{S} Момка оставићемо на стражи, а ми ћемо друго посвршавати — свјетоваше га он и надода: — Н |
ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако |
тају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! |
мучите.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриб |
ели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је село дика лијепа и богата |
p> <p>— Не, не! — одговори Иво. — Овако ћемо се придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдиц |
— рече безбрижно.</p> <p>— Дакле, како ћемо? — навали трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чис |
ошту (порез), — јадиковали људи. — Како ћемо сада? </p> <p>И село је те ноћи као оживјело.{S} Љ |
о. — Ваља да и ми сиромаси гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељен |
замјерите, има данас... </p> <p>— Лако ћемо.{S} Дужан нека плати! — прекиде га он. — Па наш ће |
у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у |
Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, здрав и миран по |
ићемо ка’ сломљени! </p> <p>— А вечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се |
говори она. — Немој ни ти плакати; опет ћемо се састати, млади смо — Он осјети њено „ти“, први |
ао и прво...{S} А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Амер |
ца и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од ша |
ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се мало |
</p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми и |
и; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p>И |
<p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе суч |
ија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити! — очајно викаш |
а вам надуго пишем.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају |
е млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с’арчит’! . </p> <p>— Тако је! — насмија се доброћ |
ез цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам речем да сам сто пути, кад су ми |
Проћи ће липо, — вели стари Анте.{S} Ви ћете ка и први пут рећи да нисте ништа видили.{S} Син ћ |
вишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви ћете се клети! — прихвати навлаш осорљиво судац и обрат |
нећу вас нигда заборавити...{S} А и ви ћете наћи драгу! — преврне говор и живо га погледа. — З |
уком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се она, погледа га и пође. |
јеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опочинути! — јави се. </p> <p>— Би ли вјеровали? — |
ајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пр |
... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— Не, не! — одго |
оставити село и све?... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... |
м говорио за да вам измамим...{S} Зашто ћете ви мени дат’?{S} Бог сачува’ и тога!...</p> <p>— П |
— А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> <p>Иво погледа на врата |
аћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не бој се! — рече он, осјетивши да га је пошљедња |
ивим на другој огради...</p> <p>— Отић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — п |
сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу |
вши одговор, нагло изађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Д |
— јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше |
се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га уби |
Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и пр |
вај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се повратит’? </p> <p>— Не старај се, вируј, брзо!. |
мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. </p> <p>Ну он га |
пођем, — рече она мирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу |
омак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S} Приноћи код нас! — рече му благ |
ити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћет |
и! — презриво се насмија стари.{S} Наћи ћеш тамо право друштво!{S} Који бал?{S} Николико гладуш |
свјесно изусти дјевојка. </p> <p>— Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па с |
о сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијешно и неправедно! </p> <p>— Тако ја одавно |
одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако заб |
"it">adidio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се докто |
о пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </p> < |
! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корист!{S |
. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти пом |
ре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> < |
пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако |
а и клопот живога.{S} Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазг |
и! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; неће |
ају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихвати младић. </p> <p>А око |
гонит’ ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си јед |
ла? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас |
очита! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу на |
<p>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто из |
, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} |
стакне. </p> <p>— А ти пођи сама!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала |
погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња мене.</p> <p>Жупник прис |
тлост, иза обичне жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако |
се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — рече брат за се и за сестру, — иако |
ио, туче ме... вас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он |
цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћ |
ни краја.{S} Дотужи му се. </p> <p>— Ја ћу мало изићи, рече играчима. </p> <p>— Слободно, — одг |
тако!{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вр |
амену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит...{S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча у |
S} Пој прида ње, — рече мирније, — а ја ћу јавити попу и мештру! </p> <p>— Зашто долазе? —рече |
ечерас ћемо исто на бал! </p> <p>— И ја ћу с тобом! — јави се Ката.</p> <p>— За те је остати до |
ржати...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — при |
свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи ко ће ме помиловати! </p> <p>— Наћ’ ћеш, не |
ајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У тр |
Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто |
ријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ се; док дођете кућ |
, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се липо |
ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти з |
учи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} |
е прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту к |
пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у |
у. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве и м |
а најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа да |
{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </ |
е питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} Мај |
а: — Немојте ми замирити, — вели, — све ћу вам приповидити; ка да се исповидам! </p> <p>Иво где |
је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи зак |
ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! |
смију? </p> <p>— То је срамота!{S} Рећи ћу редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена докт |
Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је |
ед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дјевојка не одговори, ве |
<p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прођ |
е живље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћ |
ма, синко, никога ванка! </p> <p>— Поћи ћу да видим бал. </p> <p>— Евала ти! — презриво се насм |
дан’ да сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су лип |
.{S} Сви су на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> |
м потрибна за посао... </p> <p>— А како ћу ја без тебе? — истргну се Иву нагло и нехотице, те с |
, ни да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад |
у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попуст |
>— Ето, на! — нажести се доктор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — см |
атим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; нека |
остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мис |
ура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цир |
— рече Иво нестрпљиво. </p> <p>— Одмах ћу свршити!{S} Како знате, продава сам толико година по |
, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у |
сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А и вама боље је вратит’ |
главом господин жупник. — Зар ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. < |
акћен на прозору.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Заг |
до њих и расипљу се даље и даље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено за |
<p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништ |
се Марко, само да нешто рекне и разбије ћутање. </p> <p>— Биће заговара’ тежаке, — нагло зинувш |
, — одговори Јуре. </p> <p>Настаде дуго ћутање, док се старој додијало, те и она пође к свому ч |
ју у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се разговара.{S} И надође му |
p> <p>— Ми ћемо вас оставити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјека |
се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули |
о! </p> <p>Сва тројица примичу се селу, ћуте и — зноје се.{S} Иво погледа на сат. — Већ је близ |
стали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинар |
<p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S |
суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, |
помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показ |
, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Код Ивин |
и и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а киша једнако пада; крупне капи с лишћа одмјерен |
се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу д |
у није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране пома |
је за собом. </p> <p>Дјевојка попусти, ћутке иду низа село.{S} Мрак их крије, а мало ко их сре |
уре. </p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, под |
S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се натискују; гле |
т речено, и дође му још теже. </p> <p>И ћутке крену натраг.{S} Дјевојка иде прво, а он за њом.{ |
— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене кроз ма |
рх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки |
ом женом пред кућом порјечкао и дао јој ћушку; оглобио га ради јавне саблазни. </p> <p>Неки сељ |
ј четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони |
но; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Уб |
апа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, неколико рашчешљаних облака сјаје се и лаган |
а странци коју влада добрим оком гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно при |
расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је |
е на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> < |
лажио к’о најутјешљивија далека музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора.. |
је доста да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти н |
е заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гробље, да се још |
топло сунце.{S} И ни студен, ни магла, у коју је као кроз окаљано стакло гледао, не сметаше му |
се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p>— То је |
његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога огњишта и с |
ојка, осјетивши мушку вољу на образима, у очима и задаху, нагло се истрже из наручја. </p> <p>— |
ће прилагођивало се слатким осјећајима, у којима се мисао тек споро зачињала, толико да му се д |
д; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши |
ри и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна ж |
тарних страхота и свјетлости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>По |
у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељковаше за њом... </p> <p |
ађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом стању да јој сву своју љубав и сласт што |
жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужина. </p> <p>— Јесте ли вид |
се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјет |
ћа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и бац |
цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.{S} |
, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њо |
враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града |
сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... </p> <p>На врати |
ја у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешт |
напред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} И |
раду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри се као море.{S} Гроздови пуни, об |
Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва добру вечер |
да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпо |
сванула је недјеља, дан исељења и туге, у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна |
су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољству са самим соб |
је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А |
шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га |
косимице просипају сунчеве млаке зраке, у којима трепери и његово осјетљиво жиће; покој отпочив |
јући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће посрнути, снага пасти, а вјечита н |
о их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жал |
.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осј |
диже, пође к прозору и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И же |
вјетлост пуна дана.{S} За неко вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји |
{S} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, |
ао да су туђе и силом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му |
тра и настави: — Откад се свит спомиње, у овој кући никоме нигда није брецало сиромашко звоно! |
боје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно д |
— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сј |
је прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта није допирао.{S} Јуре ј |
ао низ мршаво тијело и жуте докољенице, у којима је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме |
загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и у |
{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји и на махове букне мома |
убав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош |
> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природ |
у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерност |
притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у својој понизности начелника који тога часа стаде да с |
. </p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p |
узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједном свега то |
лу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку гледа јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узб |
ијеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би циј |
колико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата |
у. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвјетника |
живјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отворено у |
сваки дан гомилаху на западној страни, у живој нади да ће се проломити и натопити жедну земљу. |
д њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод |
ма сунцу. </p> <p>Тога дана, на вечери, у друштву, био је разабранији но обично.{S} Кад се смир |
олини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цв |
ру с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке сва |
м разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово |
о бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између |
едан свечан провијал, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у го |
управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред |
густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је помијешано сијасет жалосних гласова што, у о |
и нанову пусти двије, једну за другом, у истом правцу. </p> <p>— Навлаш бацају на кућу Ридића, |
жња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота |
етаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се |
stone unit="subSection" /> <p>Сутрадан, у суботу, по обједу, крену Иво пут свога села. </p> <p> |
јечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, пок |
ад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га нико не слуша, па мирно сједе и в |
.{S} На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у |
науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјо |
ље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило |
их, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведр |
е затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, |
ља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својем |
А он је тамо мало не сваку ноћ одлазио, у нади да ће је видјети, а не дочекавши је, враћао се у |
ла сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са |
. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси б |
ем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе његово!“ </p> |
након вечере, изиђе и одахне слободно, у расхладници.{S} Мишљу је пратио очеве кретње и његову |
.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збу |
господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у |
љи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S |
омијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ногу пак |
ашао је једнога очева госта.{S} Жандар, у службеноме послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом п |
је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер |
о допираше владаше бљедикава свјетлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се |
мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама |
наклони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адре |
ула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разборитој појави.{S} Али Марија је била да |
{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико п |
/p> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у |
Његова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, по |
ма сунце.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да из |
<p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио |
мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се |
сјаје се и лагано плове прама сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провируј |
. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу. |
e unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писм |
, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча |
пим, као да се туга расипље по свијету, у неограниченоме простору...</p> <p>Па, замисливши се ч |
лично туцка... </p> <p>На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнеб |
ћица сусједа му Јере.{S} На прозорчићу, у окренутој и распуцаној лопижи, зеленио се је босиљак, |
ке обале.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гле |
ишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се |
драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ </p> <p>Ну наједн |
тлост, у којој ишчезаваше ведрина неба; У том бљедилу једва се назријеваху контуре прекоморских |
сти зимски вео не застираше му погледа; у њеним плавим, непрегледним очицама гледаше одраз свој |
ца, причека владинога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{ |
около и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на староме покопишту. </p |
прозора простиру се по поду и зидовима; у њиховом сјају, над њиховим главама, трепери лако позл |
дах младости скупља им се на образима; у ноћној пустоши боље отскачу њихови животи, а очи чини |
иних звонаца.{S} Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах ка |
ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру дошао је |
ичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте кон |
ло се с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да на |
а сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбијем, како је и пр |
и: — И локве би ваљало прочистит’...{S} У лити се вода не може пит’...{S} Пути су још гори...{S |
ге одваја, од гласа осталога пука...{S} У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он ос |
дину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећ |
Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној |
хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не може издржати...{S} Мушки ванка спавају, а |
ти што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто уст |
ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочн |
аметале се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се |
Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не може да мисли, не може ни да осј |
ољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне бол |
се све боље спушта низа стране дола.{S} У својој топлоти и свјетлу донашаше живот множини ситни |
напријед. </p> <p>А ноћ је надошла.{S} У њој редовито замире му мисао, и бесвјесно јавља се жи |
Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пуст |
блијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужн |
жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и |
ио и са жупником и пошао до главара.{S} У дућану нашао је много свијета.{S} Са свима се с ороше |
роживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас |
тавио. </p> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадуј |
{S} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начич |
} Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша |
утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени |
одити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која |
се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа |
{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа. |
код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; посл |
Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти оп |
p>Подзимњи промјенљиви дани пролазе.{S} У њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњам |
ормалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један њего |
м скупило се сила сељака из околине.{S} У гомили ишчекују да их прозове.{S} У соби затекао је с |
еколико корачаја ’осврће се на море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у сво |
леко расула се густа магла као море.{S} У посматрању, њему је кроз ту маглу над морем сјало топ |
јка иде низбрдицом и гледа преда се.{S} У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се |
на његово окошчасто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће п |
</p> <p>Иво посматра Маријино лице.{S} У мјесечевој свјетлости бљедикаво је, без изразитих црт |
вога!{S} Забилижим како ми син рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац |
ру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У дућану очекиваше отац тежаке да их намири и да среди |
одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз отворена два |
их је сасма онакове какови су били.{S} У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло |
ад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све задржало дах, а вани бије лед, комади доли |
воришту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима запази бригу.{S} Знадијаше да је о |
алијетати свакојаке несређене мисли.{S} У један мах долазило му огорчење и надало би му се смиј |
ве приповиједало се „ружних“ ствари.{S} У задњу говорило се да је био господар великог хотела к |
, ја сам вичан све брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се уко |
Биће да је било око једанаест сати.{S} У соби нађе њу, брата јој и некога времешнога господина |
о зна да по договору неће задоцнити.{S} У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши — |
даде осјећајима обасјане љетне ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са св |
Иво их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих |
и их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и б |
м.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће ст |
Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, |
ева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У хо |
зору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, ко |
ива на жало. </p> <p>Дан бијаше пун.{S} У ваздуху као да се скањиваше дрхћући осмјех проблијеђе |
у.{S} Није му било мрско ни досадно.{S} У души озвањао му као лака пјесма ритмички склад тајанс |
ред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала с |
му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На брзу руку спртља своје ствар |
новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћ |
опођен, пространији и мало надигнут.{S} У зиду био је пробијен један прозорчић.{S} Видило се да |
На брзу руку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, |
пустити живину да је гоне и продаду.{S} У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез |
иближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, |
то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде д |
јаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све благо.{S} И они држа |
илу да изиђе.</p> <p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што н |
о се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не би |
чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољ |
. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко |
м снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони н |
љају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше задовољан.{S |
е — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p |
шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, |
чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности простора - и сама њезина дјетињска прил |
, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не |
т и живот све то више распирују га ах — у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину з |
а! — закључи. — У море с њим! </p> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p |
љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. </p> <p> |
. </p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће |
не обзирући се на разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ |
ва, — рече му, огледајући је. </p> <p>— У рђава је господара; ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ |
енога кажњив, — прихвати Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — |
ко сте му дали? — рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p |
би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ ч |
?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Ла |
— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и |
— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви знате како је; они су по |
или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дана добити наслов и к |
им за пута, вели доктор Иву — одмах би’ у свијет! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У свијет, само да м |
рад да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> |
наш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — на |
! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су ми изили, — забрину се И |
помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. < |
је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјет |
ава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисл |
у продати, килограм по десет новчића, а у трговини пошто буде.{S} Исто тако некима је и Рого по |
{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с к |
стајање са Катом бијаше све то рјеђе, а у задње вријеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирил |
Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижу |
нама, по ваздуху залепрша сухо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњ |
пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете н |
и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи носи онај њен стид и дрхтај дугих трепавица; не |
Ајдемо! — понавља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, |
ледаше за поворком, слушајући пјесму, а у грудима га тешко сапело.{S} Престаде и пјесма, свијет |
това — гдје се макнеш да врат скрхаш, а у по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —пре |
и час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им се очи сукобише, осјети објаву љубави |
к не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова ш |
прама мору и, замишљен, попостао.{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вје |
собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p |
камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара з |
убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор та |
а га прати, и обојима к’о да се смрзава у срцу: не могу никако да се тјеше.{S} Брат, први прого |
ру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. </p> <p>— Да ми је видјети нашега порезнога п |
вољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l> |
прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, |
из казане допире преко пута до бродова у луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с б |
а господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показује нап |
ни. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, благих ноћи расвијетљених меком мјесечином и г |
м? — прекиде главар. </p> <p>— Треба га у поље износити, па га тамо закопати. </p> <p>— Не може |
S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима |
исти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му заструји силан осјећај сау |
чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам! </p> <p>— |
а наслаже робу, исправи се и погледа га у очи. </p> <p>— Рекли су ми да вас поздравим.{S} Збого |
ахну она лако руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, у |
ка у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и ре |
Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га удушити у во |
опећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено |
учи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби поздравило, би му лакше; и он је, истина, с туго |
љеним својим крајем.{S} Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се |
осту и здраву трзнуо би се и јако би га у души жацнуло.{S} Силна природна страст надјачаваше св |
о се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша за |
стајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако дође над висок дола |
во се трже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина |
Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> <p>— Нема, с |
ц на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S} Још да |
уги живот.{S} При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим кра |
ше начисто да код толико натрпана блага у тих богаташа, гдје нема друге добити осим оне тежачки |
ице лаштило се на сунцу, но поред свега у њега бијаше мрк поглед којим је испад себе погледао И |
Липи закон!{S} Истукли му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чек |
јега се дивљи кикот младости.{S} А њега у грудима нешто тишти, па неће да му даде одахнути.{S} |
и он невјешт јахању, заплете му се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p |
ше се из душе туга и силна тјескоба, да у заметку сатаре клинцу разуларена заноса.{S} Осјећај с |
о, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привл |
се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица жив |
чу, а он се диже и виче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, ос |
се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле да људе треба само г |
<p>— И горе!{S} Помисли, он не може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их |
гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и оставити св |
итељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не смета. </p> <p>Пресвијетли |
о милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама р |
лачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармони |
и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим, али ни |
или час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће д |
може да њима заповиједа, једнако као да у њима тињају притајани пламичци. </p> <p>Претстави, у |
во потражи Маријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђ |
не може да се тому отме...{S} Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни |
руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца |
јући како и колико да јој понуди, гледа у пусте, огољеле винограде, које киша немилосрдно топи; |
можете! — говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па |
ју.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро |
ази порезни пристав. </p> <p>— Да гледа у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чино |
вади прегледну војничку карту, па гледа у њу.{S} Нада њу се надвири и владин достојанственик. < |
у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S |
е залаже и замишљен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је уг |
е тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.{S} А онда још остаде |
стику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, |
писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак јаче отскочи. — Пише да |
ући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Американац се окрете и пође к врат |
гласови пунога дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањај |
старога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, |
иђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару службеницу да пође с њим |
е друго заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе цр |
же да сједи, већ пође к прозору и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим ње |
и слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, очима прати облаке, а рука му почива на њеним п |
Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној при |
/p> <p>Обоје се диже. </p> <p>Иво гледа у море, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би |
ри он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жеравица освијетли блиједо, |
а, неко вријеме замишљен, помњиво гледа у неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— |
о у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као не |
ацити! </p> <p>Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину.{S} Сунце залази и |
к првим кућама, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве |
, к’о да их нема. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се н |
моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху |
м се наново налакти на прозор и загледа у ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно |
мукла тутњава.{S} Иво се весело загледа у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан |
— чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто |
су, ну обори очи и не смједе да погледа у мрко му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве о |
и! — А онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само |
о му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> <p>— Ала, дигните т |
p> <p>Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. </p> <p>— Блиди од источне стране, — рече к |
е чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодуш |
, — прекиде оца млађи му син, и погледа у Ива, мигнувши оком.{S} Иво се сјети да се Петар гледа |
смо близу села, — рече тихо, и погледа у Ива.</p> <p>— Да, пресвијетли! </p> <p>Па онда, разгл |
и дошао; али, вјерујте ми, — и погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма ви |
се изненада не прену дјевојка и погледа у сунце. </p> <p>— Биће брзо подне...{S} Збогом! — позд |
овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала |
реду, — благо опази начелник и погледа у вијећника. </p> <p>Ну говорник не мари за опомену, а |
ве, — одговори дјевојка мирно и погледа у руке. — Како су ми се опалиле од траве! — проусти. — |
се састајали. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема |
ви велики. — Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи И |
а, да забашури гануће, осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} |
</p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p>— Дакле сте се намирили? — јави |
ницу, и нагло се одмаче.{S} Иво погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S |
староме покопишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе п |
лић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не з |
од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље |
е примаче доктору и свесрдно му погледа у очи. </p> <p>— Ево ти како живемо! — потуживши се вел |
Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.{S} За њима журе се два млади |
вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, драге воље, опрости се са |
ким даном трпјела је на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом |
<p>— У свиту?! — понови старац, придржа у руци крај мреже, и погледа га испод себе. — Свуд су љ |
’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждриб |
ва дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у то...{S} Дошао сам онако, да се прођем... — прихвати |
и и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору о |
е, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидаш |
има, сјаји се и, ломећи се, лако лелуја у живоме мору, и рекао би она сјенка нема ништа заједни |
јелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива...{S} Она к |
а говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </p> <p>— Ти тако говори, а ја ћу билижит.. |
е земље.{S} Новац од првашњих исељеника у Америци редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица |
</p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су |
нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — |
о хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — окрену се нагло к |
се, па прослиједе путем. </p> <p>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пр |
ва душа, преносила се тамо и ишчезавала у неодређеној сласти.</p> <p>И данас наслађује се на до |
и изокола пође к њој.{S} Она је гледала у нешто неодређено, у простор, па га није намах опазила |
понизно се пригибала к земљи и вапијала у један глас: „Боже, земљи твојој дажда дај!“ </p> <p>Т |
не бијаше му ни нападна, нити је дирала у његову осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила |
разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му одаде пошљедњу помен, а Јурине |
. </p> <p>Тако је дуже времена спровела у молитви.{S} Споро, између молитава, зачињале јој се у |
; ка да се исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе |
а музика, у којој се његова душа губила у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа бла |
дње ричи — те ричи продрле ми ка стрила у срце...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем гла |
је љубави, која се тако брзо расплинула у свјетлости роднога краја, у пољу, у Маријиној разбори |
то, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена поглед |
прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и је |
о опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ћ |
у, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђ |
се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у неп |
то запоставља истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао д |
...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p |
м заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаш |
м се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морск |
смутње!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похва |
радимо дан и ноћ, нимамо ништа, а њима у рукама све село! — рече пријегорно и закрену уличицом |
...{S} Да су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све п |
и добро се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p |
не, смјежура је и лако заљуља бродићима у луци. </p> <p>— Свиће! — помисли Иво. </p> <p>И из ва |
слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија и Јуре, онако м |
ги, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. </p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из ду |
Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одо |
А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било је за прсну |
гну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се ра |
та.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} О |
посленика: већина туђих имена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља. |
Грле.{S} Његова дна сина већ су одавна у Америци; послаше му новац да неодвлачно дође к њима, |
ц јесени, иза исељења Јурина и Маријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{ |
тра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дана, ту, на стар |
јетлости, иза онога службенога путовања у економске сврхе, да се стане на пут иселивању. </p> < |
тим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — потврди њего |
м...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде н |
е да бали и одбалива...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диж |
таје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пу |
ћај се јача.{S} Животи се потресоше, па у загрљају, као да ишчекују врхунац сласти, отупише. </ |
траже?!“ А тешка земља мртво се одмара у подзимњему дану и њему се причини као да жали што је |
ши. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала |
Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме одјељку. </p> |
живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када му се изнеб |
а људима из свијета, превезе преко мора у град да прими новац. </p> <p>С њиме је пошао и стари |
у пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи са мном на бал! — поче Иво, и |
овори о сеоским пословима, јер је сутра у вароши имала бити опћинска сједница.{S} И запрео се ж |
и с главаром због исплате дуга и камата у два оброка, тако да кућа и превраће остану мајци — не |
о криво свидочили, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, |
о да ради, те гледаше на отворена врата у мутно вријеме...{S} И, док је напољу падао сутон, он |
и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламен |
unit="subSection" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, ос |
ј: — Опет смо се нашли! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто |
попође преко ограде и искрене кол пута у овећу кошару.{S} Повративши се с празним кртолом, нас |
погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. </p> <p>— Мени је већ додијало, — рече, кад |
цем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетл |
самоћу и пустош.{S} По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.{S} Он с |
ј сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одозд |
оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас гла |
и ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам с |
и за свакидањи живот и даваше им новаца у зајам.{S} Од то доба веле да је педесеторостручио сво |
ма покрио очи.{S} Мати им била код мрца у соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегош |
дише се браћа и отворено погледаше суца у очи. </p> <p>— Кад вам није ништа дао, зашто сте крив |
руге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда никада |
о да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако се |
ина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И |
оставимо за сутра, и тако данас тргача у селу не би нашли!...{S} Момка оставићемо на стражи, а |
и се, падне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му |
а диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге |
намршти се: — Не знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да се |
сиромашнога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лук |
њима стишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код то |
же и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет.. |
и карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дак |
ћу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред кој |
p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разговара са веселом младошћу.{S} |
ажној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би дав |
и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно |
} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се неми |
е тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио |
шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била |
Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. </p> <p>— И мрт |
то се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — |
вор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже сви |
сподин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку.{S} Пред његовом собом скупило с |
p> <p>Па, сјећајући се данашње расправе у суду, не може да у себи издржи љутину: — Неки мисле д |
ован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити након |
>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ј |
них сласти које су се страшно на махове у њему јављале, наметале се и све то више дражиле га.{S |
а, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет |
шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најп |
ори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон, у неке сјети се да га ник |
а искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из дућана. </p> <p>— Куд ћеш по |
ов знанац гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он нев |
то их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се |
ом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, нак |
даше болести на винограду.{S} Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише. </p> <p>Иво је разу |
чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом |
олодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> |
у. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, бра |
иш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Биће. < |
слим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — прекид |
здрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га И |
ниђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се |
неугодно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а устављ |
к Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно |
је осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе силесију знанаца о који |
отац не да мира; гони га од куће да иде у свијет за наукама, а њему је тешко растати се са село |
да оком кренем гдје не морам; нека иде у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане |
за њом — за бесвјесним створом који иде у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њ |
им у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и то |
ијећу. — Ја грем спат’, — рече им и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на д |
рце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у |
тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема лијека: људи остављају св |
. </p> <p>Није се могао никако да снађе у противрјечју разних животних проблема.{S} Редовито, п |
дућан.{S} Породица, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испир |
днева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му ј |
ини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздражен, не |
</p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. </p> <p |
сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима |
ву пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> |
p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су га ишче |
ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнувши коп |
хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исплатите |
е рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није би |
ако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и покоје ди |
није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угледа, п |
е бити донијели из града пошту, те сиђе у дућан. </p> <p>Збиља, затекао је доље оца гдје отвара |
и се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођош |
ула, као да је превећ ситна да га глође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између |
да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне ст |
даље. </p> <p>Први се диже отац а пође у дућан.{S} Брат му Марко зовну слугу и нареди му да од |
у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у наслагану робу.{S} Америк |
сутра ради!{S} Добра вам ноћ! — и пође у кућу. </p> <p>Иво гледаше за њом, и кад затвори кућна |
стола дохвати свијећу, нажге је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци з |
— рече напрасито главар, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу |
</p> <p>Најзад се младић опрости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутр |
о.{S} Сађе са сједишта; и са сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај |
при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </ |
зна ди је теби глава! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и пог |
зећи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима |
отсијече слуга. </p> <p>А господар пође у дућан и преврташе по књизи.{S} Домало, пошто намири ж |
сукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену р |
хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој посл |
ина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гледаш |
екиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p>— Л |
увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе |
али што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остај |
људи остављају своју дједовину и бјеже у туђину – у Америку... </p> <p>Па ни собом не бијаше з |
воје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот.{S} При тој помисли стегн |
љак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стабала, су кућице.{S} Из њ |
разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда о |
ке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се силесија свијета. |
ога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да |
сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно зн |
ко куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује |
има у олтарну слику и гледаше је подуже у оној свечаној одори, озбиљна лица, окићена бијелом бр |
уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога |
> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе с |
тељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече му да |
ратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше покисл |
долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебе |
о к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али тебе нећу нигда заб |
е дојадило, ипак је и тада осјетио сузе у очима, кад је изишао из његова дворишта да се више не |
намучио док је на мјесто стигао, да је у великом послу, а при дну листа обавјешћује га да и ње |
у новац.{S} Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{ |
му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ока обуче се.{S} На б |
ни је приспија.. </p> <p>— Говори да је у вас скупљи... </p> <p>— Па?{S} А кад вам је потриба, |
ичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу. </p> <p>На |
ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> <p>Тако стајаху неко вријеме, слушајући |
знам, лијеп младић! </p> <p>— Носија је у себи ништо тешка; наоко бија је ка тромаст, — прослиј |
могу, зашто да вам лажем!...{S} Така је у мени крв! — Па настави искрено: — Ма да је могуће да |
</p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, ок |
краја и сјећаше се двојицe с којима је у дјетињству друговао. „Биће они већ заборавили своје с |
ћ потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође наближе, прихвати мазгу за огла |
зила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ок |
м је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— |
адили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, |
м и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Ив |
о ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесе |
е к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} К |
њи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да г |
невоље на то нагнали.{S} И доста ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да |
кријем.{S} За толико, и више, син ми је у болести издангубио.{S} И опет нека је међу нама мир! |
ча напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. |
рече јој приближивши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав ј |
е ви, — рече равнодушно гоњач, — док је у мојим рукама, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу уми |
и постао самосвој и неодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} |
ине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинске економске послове и осумњ |
би се дочекао слободе и живота, и он је у своме селу гледао изобиље срећу...{S} А сала разабира |
кад ничим није се задовољавао — и он је у своме оцу виђао тек немирна трговца, којему бијаше гл |
ек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је гледао њих |
бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пружало се огољело поље, а |
мицаше полако напријед...{S} Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џ |
орезни рубач није задоцнио.{S} Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи |
говори стари Анте. </p> <p>— А пошао је у свијет одмах за Јуром, — прекиде оца млађи му син, и |
адић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не |
ра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће |
остручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине |
а постељу...</p> <p>По подне одјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали |
е гласове силне нарицаљке.{S} Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређа |
{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто га ниси одмах суд |
ун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— Као и прво...{S} А да, — сјети се она |
</p> <p>— Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије |
} Његово обично насмијано лице имало је у себи нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли |
дан старијему брату. </p> <p>— Било је у први мрак, ја сам се с братом враћао с радње.{S} На р |
у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Збогом мо |
лац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше веселу јулс |
к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога попод |
офији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то т |
тима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртвује, а з |
...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намјере... < |
трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађ |
ри се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуч |
мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? < |
{S} Његово вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушава |
па, покупивши нешто суградице, метну је у њедра и поврати се на своје мјесто. „Света Маријо, мо |
нци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа не говоре.{S} До њих допиру |
и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно |
у блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.{S} Валићи запљускују обалу, море ж |
, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S} Он ће се први прама нама осмијехнути, и ми ћ |
исли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p |
је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у туђему, — муца оптужени, и рекао би сад ће заплакати. |
суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одла |
е оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два |
Тога дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свј |
! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка обори поглед з |
, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, |
њом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим с |
л попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће.{S} Навријеше му сузе на очи.{S} Дрхтавом |
се с дана у дан његова дружина расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјет |
м?... </p> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути |
уде и раде. </p> <p>Познавао је прилике у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{ |
родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} |
p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше пусту земљу и никако није могао да схва |
ђиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало блејање стоке, ревање маг |
акон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Ли |
ове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ досадило, — рече Пиер |
о сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није могуће изасебице два Божића учини |
то је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао |
, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — ве |
данде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p> <p>Иду полако ћутке, поред мора, и закрену |
док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, преда |
и божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му |
е и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљ |
е, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам...</p> <p>— И код нас је д |
Балић и погледа на Иву, који је с њиме у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> < |
их прозове.{S} У соби затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади с |
људи... </p> <p>— Знам, дао си другоме у руке своје труде, — пресјече Иво. </p> <p>— Нисам мог |
на, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над с |
ог одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћи |
. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина достој |
, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи |
јући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону сн |
огама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник |
и да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред се |
и помирити се с богом! </p> <p>По подне у дућан дошао је Анте Рајић, да се с њиме посавјетује.{ |
е по ливадама расијане тежаке, одјевене у бијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање рије |
у поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S} Стари, кад је осјети |
него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошета и да присуствује опћинској сједни |
</p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— Нисам се надао толикој срећи |
чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на дру |
под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовање и нагла промјен |
га младост и здравље, и он брзо обикне у граду. </p> <p>Живио је као и остали ђаци, и привидно |
брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљ |
јетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки о |
} Збогом!...{S} Идем на објед,— и сврне у кућу.{S} Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне |
уштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S} Сав се |
ш, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелнико |
Тадићу: — Видите да вам ниједна не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — |
та, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p>— Лако је вама! — реч |
тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се |
краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело |
о је сигурно? </p> <p>— Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци.{S} Пре |
У пристаништу још је мало свијета; горе у врху вароши, гдје сељаци стоје, још на махове понеко |
ток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. </p> <p>— Ја их не знам причекати! — прочитавши |
огли дат’.{S} Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и |
е топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега |
оницу нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На веч |
</p> <p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ |
, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измуч |
четврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма |
е и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједничка жеља.{S} Па он, |
ику, па је оданде писао њој и оцу да се у њега не нада, те је поздравља и враћа јој слободу.{S} |
јеста. </p> <p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је жу |
Кад бијаше с послом готова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини |
упник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: </p> <p>— Имаш донекле и право.. |
и прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају. </p> <p>Брзо путовањ |
замутиле.{S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће из |
, мимоиђе и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као |
о, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се |
зме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први |
{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, |
олико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао |
насмије се тек примјетљиво и загледа се у њу.{S} Стара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта |
.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} И |
н се попе на високу гомилу и загледа се у даљину.</p> <p>Слатка сјета, пуна лагане поезије, пос |
с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — |
војих врсница и пријатељица расплака се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до зад |
аништу! </p> <p>Врева народа видјела се у пламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изглед |
кидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.</p |
оглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Иву, који их |
ва једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једнолико жаморе о |
елази преко њихових глава, зауставља се у густом боровику и јечи силним вапајем, у којем је пом |
жели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и ка |
<p>— Већ не можете тако лако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хт |
хом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећај, док наједном изнебуха не |
беној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све |
јевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се |
ини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам г |
свијета. </p> <p>Јурина дружина трже се у души и све се згледа: ред је растати се.{S} И наново |
рла је земљу и не миче се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p |
јаше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне с |
Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире. </p> <p>Иво стоји на мјесту |
нчице.{S} Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружича |
<p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{S} Он се к некима обрне и поздра |
. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у свакоме животном весељу, ну неизвјесна неодређена слу |
аше у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а из душе му, већ навираше бол за ост |
а. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда настаде час оп |
овољни и овогодишњим родом, повукоше се у варош до друге јаматве.{S} Мишљаху да ће накупити виш |
што би се изјутра окупао, завукао би се у поље и завалио под крошњату смокву.{S} Над њиме, изме |
пољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у |
се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли |
ња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тражио је р |
ри западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијови |
астао; а сада више нима помоћи: живи се у презавици и страху.{S} Набрзо неће ни овако... </p> < |
да?!{S} Главар и пријатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да |
ве бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{ |
} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они се у граду погосподио...{S} Ти не можеш, па ко ће? </p> <p |
би помогне.</p> <p>Пред вече поврати се у град и инстинктивно луташе око њене куће.{S} Неколико |
Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач с |
тком распуста, здрав и миран поврати се у З...{S} Она га дочека срдачно. </p> <p>Прођоше јесен |
зиђе, прође мимо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. |
илике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше потребне |
се Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.{S} А преко њихових глава |
ље к земљи, као да жели лећи, завући се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се |
аву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} С |
лује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и вапијала у један |
и смути и више не проговори.{S} Баци се у море и доплива крају. </p> <p>Жупник бијаше већ отиша |
отриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> |
е, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из села, већ је налазио ра |
не му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресвијетлога. </p> |
с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти по |
Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош |
— све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па |
<p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</p> <p>— ’Ајде, ’ај |
е мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац пође у кућу па донесе комад т |
е видјети, а не дочекавши је, враћао се у варош тужан и немиран. </p> <p>И сада, стрепећи, жури |
гао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се у неприлици.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човј |
ик јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то |
тац бијаше с имањем посрнуо, задужио се у оца му, па, не могавши га намирити отплаћиваше дуг си |
гледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао ту |
о сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодр |
ијатељи му купали се у њој, лушијало се у њих ка о Божићу, а други желили да смоче јуста!...{S} |
свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане п |
аздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, све је сркало одасвуда јутарњ |
на жена, слушкиња.{S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дј |
— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, |
p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Ж |
ке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче се кроз маслиник.{S} Допру и до њих и |
нешто голица на смијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућ |
/p> <p>— Тебе занима? — и насмија му се у брк. </p> <p>— Ваљало би да свакога занима, — одговор |
м срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика пустоши и невоље људске. </p> <p>Када опази |
њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук |
ко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, бијаше доја |
ва.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу |
а свеучилишта.{S} Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазил |
упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у пос |
епираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, |
слије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, пош |
рама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их |
обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p |
ох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, — и притрча к њему све до лазе.{S} Иво коракн |
/p> <p>— Али не знате?{S} Стари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је |
ним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— Пусти! |
дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој д |
памет да се за њих заузме, да их пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече |
да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А са |
и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну |
кове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> |
упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </ |
е и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о |
еду безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слат |
уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди |
ини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у в |
униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу нек |
</p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој |
иљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутрад |
Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у св |
дравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трп |
во биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао с |
екоморских голети, а пучина подрхтаваше у сјају и бојама дуге. </p> <p>Макар је младић изгарао |
што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Живо борово истицаше се над мрким |
надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, |
простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше к запад |
људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите таблице трговаца и |
стаде тајац.{S} Иво криомице завириваше у њене плаве очи... </p> <p>Сунце бјеше поскочило.{S} И |
ијаше највиша врева. </p> <p>Завириваше у непозната лица.{S} Мишљаше да ће бар кога познати од |
дију веселе божићне пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозо |
када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше |
ју и разрогаченим великим очима гледаше у свијет...{S} Није мио да зајаши на мазгу, прем су га |
{S} Она постави поднос на сто и гледаше у њ.{S} И Иво се приближи и топлим погледом посматра ст |
ијећу на сто, приђе к прозору и гледаше у свјетло, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души |
већ никада повратити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запос |
ок је довршио, сједе, а други погледаше у начелника. </p> <p>— Питам рич! — јави се иза мале ст |
бу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први бр |
ма сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на р |
на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока ч |
} Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобоч |
ије нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унаприје |
, оближњих кућа. </p> <p>Младићу бијаше у души некако празно; бесвјесно је дуго тако стајао, ос |
са.{S} Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запушт |
.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж |
објавом вјечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили бл |
S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p> |
творена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> <p>Враћаше се у засјенути град, а |
} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, |
на, јављаше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у |
римицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу.{S} И док су му другови |
све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, |
p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је замислио, онако прост |
ече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај |
весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је ли могуће да |
мало је кога видјети: тежаци потражише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети |
те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијес |
аситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и објаву истинскога живот |
. </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се растајаш |
мо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и |
S} Приходи родних обилних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четир |
ише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их |
па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше |
ле мастом и вином као морем.{S} Прођоше у неповрат, а није било наде да ће боље надоћи.</p> <p> |
ше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и кап |
јесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто |
е неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p |
ши да су господа поодмакла.{S} Затекоше у говору његову пресвијетлост гдје тумачи о лову на тет |
то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види |
збиља, те године у већем броју нагнуше у Америку. </p> <p>Младост на друго и не мишљаше него д |
тубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и |
— неће га жена!... </p> <p>Сви прснуше у обијестан смијех. </p> <p>Нико се смрче и не одговори |
ше на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.{S} Младић га испрати о |
апјев: „Славонијо — земља племенита“, и у души поздрави ту равну земљу.{S} И годијаше његовој д |
егове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђ |
лица.{S} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе |
Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед м |
и, кроз прозор, сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет |
слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блиједе и распл |
<p>— Можебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, |
да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист? |
> <p>— У море! — виче друштво за њим, и у то име пије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царин |
шао? </p> <p>— Сам, — одазове се Иво, и у исти трен огрлише се.{S} Марко придаде мајци свијећу. |
p>— А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а |
учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлост |
гоњачу с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахањ |
главу осмјехну се на њ: — Лијепо!{S} И у Америци има доста паметних људи!{S} Дакако! </p> <p>— |
авао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: п |
е, њу запахњује његов мушки задах.{S} И у олуји слушају откуцаје живота.{S} Иво гледа у небо, о |
остојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у до |
је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Након киша, натопљена зе |
му силом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне |
његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, |
би, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао на |
и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје |
ти и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тј |
ака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посм |
ми је у тузи миса ’на наша липа миста и у свој тузи никако да их заборавим, ни да их се одречем |
му, гледаше испред себе на пусти гроб и у пукотине обрасле дивљом травом, пак стаде да се скруш |
Наједном би се као пренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенц |
има, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста |
брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Да |
ијеч, јер се танки врх трстике стресе и у дубини нешто нагло повуче.{S} Он брзо закрене руком и |
о; капци на прозорчићима нередно висе и у окренутоме лонцу вене мажурана... </p> <p>Иву отац не |
S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> |
ледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А |
ше се живот.{S} Он га осјећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишч |
оли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга бол кидаше га, овладавши њиме, и он |
орских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је поз |
као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна)! — ј |
! — моли је он истим звуком гласа као и у кући. </p> <p>— Рећи ћете ми други пут, — насмија се |
о неком пољском послу. </p> <p>Домало и у дворишту зачу се звека поткова и животињски топот. </ |
дам ништа! </p> <p>Дијете се омињало и у сметњи преврћаше по рукама врећицу, док наново једва |
и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав нова |
уна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше се у |
ше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, |
рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже гл |
и се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на |
ед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p> |
{S} А у млаком ваздуху, у јасном мору и у благоме пиркању вјетрића, јављало се прољеће.{S} Мјес |
чне, расплине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свак |
у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше о |
е пјесме и... гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S |
говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у селу, сиротиња би се прихранила и зградија би се пото |
уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу |
амни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} О |
уку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њем |
Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега стари |
омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири.{S} На догледу труда и рада |
силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се |
и долазио! </p> <p>— Ма зар да се губи у такове маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да |
е одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се м |
ти, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држе и брину се за интересе „голубињега |
— Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо д |
млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у пуном дану и не може да се тому отме...{S} Па и сада |
кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, јед |
иморја.</p> <p>На догледу мора поздрави у њему као неку објаву истинскога живота.</p> <p>Први д |
друштва, поздрави га и замоли да стави у стовариште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјек |
еш? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— И |
и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко д |
ено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. |
т много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати на пароплову. </p> <p>Јуре се на |
.{S} Можеш и ти доћи!</p> <p>Пођоше сви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, |
ашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају |
ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетлости дана. </p> <p>Сви се дигоше.{S} Замј |
аде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и пође к |
жури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да |
а стари Анте — бог га помиловао! — лежи у кући мртав.{S} Младић не рече ни ријечи, но одмах за |
ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода би је пошто хо |
о кућни простор.{S} Крај застора задржи у руци да Иво прође први.{S} За њим дође Марија.{S} Ова |
рнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот раднога дана. </p> <p> |
<p>— Сви овдје њемачки говоре, — опази у разговору Иво.</p> <p>Такав је обичај, одговори прија |
шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико риба; пошљедња на махове праћака се и је |
{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у приликама разборита живота. </p> <p>Зарана стиже у ва |
да се испруже; боје се да их окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога радн |
ах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особи |
> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази одне |
аше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити д |
ијетом и простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кро |
важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право... |
задовољству са самим собом. </p> <p>Али у мирноме животу сакупљена снага тражила је одушке, тра |
бијаху наиме прије новачења отпутовали у туђ свијет.</p> <p>Другога дана повратише се обојица |
ајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— Дајте и мени мало муке (брашна |
њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се ду |
ерици.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим пого |
а кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и Марија...</p> <p>Т |
ик; он није праштао или плати глобу или у затвор!</p> <p>— У Бечу је.{S} Он ће сигурно ових дан |
ад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор |
вјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задов |
е младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дје |
Не знају они за то!{S} Оли платиће, оли у пржун, не бој се...{S} А сада, ај ћа! </p> <p>Дјевојч |
А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спа |
} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се снатрењу мучио се и трпио.{S} И у о |
и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, |
су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави. </p> <milestone unit="subSection" /> |
ио. </p> <p>— Јесте ли бар послије ишли у адвоката? </p> <p>— Јесмо.{S} Пошли смо и прављали му |
S} Не знам... </p> <p>— Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштогод!{S} Нећу ни да те зовем |
рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми у селу подичити; нећемо ни ми бити најзадњи...{S} Доћи |
ању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи |
вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што |
нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу |
свога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да з |
и труд и бриге не даду мирна починка ни у ту кратку љетну ноћ... </p> <p>С муком отргнувши се о |
ога достојанственика, а сви су одјевени у просто грађанско одијело, па се скањива, обазирући се |
у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури низ камен |
о вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к с |
бар копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо ра |
но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у свакојаке несређен, мисли.{S} Домало се у памети раза |
да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразговори; |
} У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...{S} А само ради вас и с вама ја |
ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самилости и испољава се у очима што у простор |
ла, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на бо |
Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у дворану гдје нађе на окупу неколико вијећника.{S} Ост |
се.{S} На брзу руку спртља своје ствари у ковчег, јави се господарици и вечерњим влаком отпутов |
ој руци.{S} Иво приступи ближе и завири у њ. </p> <p>— Ево ти је крцат, ваља да га искренеш! — |
а. </p> <p>— Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове. </p> <p>Зрње је сатрвено, из распу |
а њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим |
бловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би ни |
/p> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику су |
</p> <p>Код првих кућа трже се и пожури у пристаниште. </p> <p>Бродови у луци љуљушкају се.{S} |
шља...{S} А његова мисао далеко га носи у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте м |
говорити! — трже се Иво... — Од тога ти у путу може бити потреба, па најзад можеш ми и од тамо |
ће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... </p> <p>— А к |
ти на прозор и, замишљен, стаде гледати у мирну, прољетну ноћ. </p> <milestone unit="subSection |
жало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљу.{S} Ра |
а часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи. </p> <p>Око сат |
во захвали, попође мало обалом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и кр |
финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи мантеле и котарицу о руц |
...{S} Док мало диже се и одлучи остати у пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце н |
и!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ри |
же испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ства |
ад надати бољему“. </p> <p>И он ос јети у себи сву потиштеност и ропство под којим је стењало с |
узике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем прама звијездама, и лијепо с |
е ријечи, и он их на догледу благодјети у себи и нехотице понављаше: </p> <p>— Од муње, града и |
топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се |
у је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтје |
ишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у себи задах васељене, из које је и он никнуо и ослушки |
дјевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она |
исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По подне од |
у је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви |
и му пало на памет да се мора повратити у град, на свеучилиште.{S} Он се бијаше навикао на море |
смрти.{S} Они се нијесу могли повратити у родно мјесто, прем су се подобро обогатили; бијаху на |
мишљаше како је могуће некоме пакостити у онаковој ноћи. </p> <p>Пробудивши се око десете, пожу |
сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Однили су нам и ове године Божић у |
до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. |
оћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно |
Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} |
а њу метали. </p> <p>Жупник га намјести у крчми, гдје му и собицу напосе приправише. </p> <p>Јо |
у још рукама слику и безнадно је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице |
и! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А ови је и већи, — је |
нте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у ва |
ићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} П |
и ће ти га осуђивати, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета |
ани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао, у дворишту сакупљаху се теж |
позлаћени. </p> <p>Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано л |
тло по соби повлачи, а он да, гледајући у њ, задријема и заспи. </p> <milestone unit="subSectio |
а да га искренеш! — говораше, гледајући у њене прсте како брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту у |
оје киша немилосрдно топи; и, гледајући у голе лозе, осјети у себи силну празнину; и, не знајућ |
и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, зам |
играју карата! — помисли Иво, гледајући у расвијетљене прозоре.{S} И дође му пред очи одвратна |
, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p> |
о затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у вароши. < |
у му глас.{S} Заустави се, сустављајући у се дах. </p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре |
ошавши к мору, свукоше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе пр |
агризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколик |
ају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују као да о |
>Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићк |
еном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавиц |
а се Петар гледао с Катом, па, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмач |
ијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са |
ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али дјевојка није долазила редовито, но рије |
и и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности и лукавости. </p> <p>— Прилично |
је свега ватра обрвала.{S} Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по ши |
p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слушат’! — одг |
о.{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p> |
се каменчићи.{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се |
г облака и сунца лебдијаше небесни знак у раскошноме сјају, и пружаше се све до модрих, испрани |
њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша. </p> <p>Зажели се и сеоских дјевојака |
говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти |
благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. </p> <p |
м. </p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Ма |
у, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни. </p> < |
очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол у глави; размази се.{S} Растројени живци попустише и он |
ме по суду...{S} Немојте, помоћ’ ћу вам у коју.</p> <p>— Да, ка и лани...{S} Доша си један дан |
у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мала риба велику ждере; куњам по два—три да |
а, пусти нека стоје отворена, да гледам у ноћ! — одговори Иво. </p> <p>Доктор се премјести на д |
трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо ш |
а ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— Заборави |
е да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа немам.{S} А све моја луда памет и |
већ посркао јуху и диже се, па пође сам у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару с |
Ма треба јести! </p> <p>— Исто не питам у другога.{S} Пружим се на жало, гледам у море како мал |
ирно. </p> <p>— Куд ћеш? </p> <p>— Идем у град да најдем службу.{S} Не могу остат’ у селу... </ |
облијеђела јесењега сунца.{S} Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани |
а! — похита начелник с насмијаним лицем у сусрет му и пружи му руку. </p> <p>— Молим — одговори |
ичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише |
у. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит могао!“ све т |
смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози |
ац зовну стару службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.< |
х је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али |
ац заповиједа, а знаш да се ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p |
а.{S} И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке. |
има цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, ра |
бави прама Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчево |
, би му лакше; и он је, истина, с тугом у души, али и с очитом вољом да се наново подаде животу |
та“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} С |
им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти |
примаче се ближе са љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодма |
Јуре рече да ће и он са сестром Маријом у оне далеке крајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — у |
обранит’!...</p> <p>Са самим начелником у младости бијаше добар дио вароши на муци.{S} Скитао с |
ко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљ |
земљи блато и вода.{S} Сврнуше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На |
д пута младић стоји са неодољивом жељом у души.{S} Па полако враћа се и мучи се да буде миран; |
им молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра с |
<p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетач |
година!“ помисли Иво, и осјети наједном у себи нешто одвратна. </p> <p>Па гледа у старчеве суве |
т ослушкује... </p> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и у |
ио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Летошња |
бе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не може да |
е продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред врат |
атворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге ч |
ла ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и |
први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву бих ноћ |
изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и р |
/p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Бла |
освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из варош |
руга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и крену |
мај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, љу |
ромишљаше како ће и данас спровести дан у нехају и посматрању.</p> <p>На брзу руку обуче се и п |
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјет |
ао из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништ |
с, гдје сте га купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — гов |
олази из дубине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... |
</p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехо |
>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пре |
ј шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе |
и му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по градску скројена.{S} П |
у селу? — одговори обловито Јуре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви |
нућу, или... да очајава...{S} И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и њ |
ви, благи и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме |
успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да утоли природну стра |
да нађе силесију знанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за |
љиво подавао се животу, па јављао се он у којем му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући |
ине.{S} Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју не |
а хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низбрдицом за њима. </p> <p>Нијесу далеко |
стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Иво ступи у д |
у ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p |
клони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не по |
ати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовима. </p> <p>Ну не |
ој хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јужине.{S} Обрнувши се к’о по некој тајн |
стајао је налакћен на прозору и гледао у кишу.{S} Бијаше се подао нехају.{S} Ослушкиваше падањ |
блијеђе но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скуп |
овори ни ри јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао |
раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, дебелу књижурину и с ње задуго није дизао главе |
ани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друшт |
е покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну |
ене, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, |
у граду.{S} Оне бијаху исто онакове као у његову селу.{S} У неколицине бијаше се згрнуло све бл |
вци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женс |
— То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебел |
се.{S} Занесе се у снатрењу, па тек као у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на маз |
, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага |
те зиме прехранити.{S} Свако се стискао у се.</p> <p>И, не могавши наћи одговора, пријегорно пр |
ића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.{S} Лежи, а н |
ршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће на јесен. </p> <p>— Дакле, то је |
даху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> <p>— Залуду је |
S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак |
<p>— Знам ја најбоље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно зав |
руку. </p> <p>Како је младић сам остао у пољу, заокупише га свакојаке мисли.{S} Живо помишљаше |
азмишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чу |
душе, и он се је мишљу скрушено враћао у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпоч |
ању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, нису му могле пода |
етријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога стал |
кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем к |
разговор: </p> <p>— А је ли Јуре пошао у варош по љекарију? </p> <p>— Је...{S} И ноћас оцу бил |
шна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему ста |
наново сузе, загрљаји и пољупци.{S} Иво у оној живој вреви стискаше Маријину руку.{S} Она, гану |
ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово пр |
!{S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојк |
на зима примиче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и за |
наочарима и показа на суца који помњиво у списе гледа.{S} Сви ћуте.{S} Стари Анте поодмакао се |
на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвиј |
ну она се ни не осврну на њ.{S} Наново у дну душе појави се силна туга и још се јаче намршти њ |
слатко зобље.{S} Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; |
шевнога живота.</p> <p>И домало друштво у граду не пружаше му више никакове насладе, или, ако б |
иче: — Знао сам: да у кога ће грош него у биједнога Рока.{S} Кад платим, остаће ми још двије ше |
е момачка страст, притајивана тако дуго у незгодама и невољи живота. </p> <p>Љупко осмјехујући |
к што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као кроз вео ниже му се пред очима живот, |
ледајући биједу и страву, дирнуло га до у дно срца, и он се подао свом душом молитвама и жељама |
ргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, |
а махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} Отимаше се и зађе у боровик. < |
а чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у сагњили криж... |
му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа |
блажи спарину.{S} Валићи се котрљали до у заклоницу, до самих Ивиних ногу.{S} Плачкају бијели, |
робља, изнад којега се надвио го рат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и дан |
о иде све с њима.{S} Бијаше пошао весео у поље, а сада се враћа растужен.{S} Он не проговори ни |
<p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Је!</p> <p>— А је ли ти добар? — р |
бијаше изгубљено, а да ништа није добио у замјену.</p> <p>Он пусти маха свому нагнућу, и питаше |
и, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво |
рске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио пута једнако се ж |
а кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.{S} Тако састајање са Катом бијаше све то рјеђе, |
када је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, |
је стари жупник крстом крижао и дијелио у пољу благослов.{S} Падоше му на памет оне силне, благ |
пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогаченим великим оч |
њаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше тако сјај, да га зами |
воју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога од |
и човјек се након мало времена повратио у своје родно мјесто.</p> <p>Омјеривши прилике у оним д |
пошљедњих дана; трзнуо би се и осјетио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели |
његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се |
..“ </p> <p>Иво се међутим сасма пустио у живот с омладином... </p> <p>Дружио се са својим врсн |
то вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке!</p> <p>Друштво се разилажаше.{S} Ивин отац |
сти, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмиј |
а бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачудише се како господски |
де? . </p> <p>— Мјесец и по — два, како у коју Америку...</p> <p>— Далеко је то! — притрже га о |
му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, |
ака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Как |
окој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.{S} Тада и она |
пута сазри јело грожђе. </p> <p>Једнако у путу друштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета ш |
е на мазгама други гоњачи.{S} Све онако у трку, веселе се и кликују. </p> <p>— Достигнуће пресв |
} Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које |
а пртенину, да буде све у реду.{S} Тако у послу прође још неколико дана, и најпослије брат и се |
е како досада није примјетио да је тако у животу спао: подваљак му празан виси, лице му потамни |
етила сласт љубави, сјети се да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао по |
љубопитним изразом у лицу. </p> <p>Тако у говору подоста су од села поодмакли.{S} Иву је већ до |
ребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени |
гдје сељаци стоје, још на махове понеко у вас глас запјева.{S} Кавана је отворена, изнутра жамо |
га опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избац |
ења... </p> <p>— Нико у солдате, а нико у туђ свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман сво |
и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну п |
Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски продор, на први мах |
А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме присп |
ше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнилу и зеленилу.{S} Никакова тешка мисао није г |
ешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине управитељу |
што што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу |
рижа на раскршћу, откле се је закретало у варош.{S} Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла ј |
к. — Ја сам дошао да, колико буде стало у мојим силама, помогнем народу, и зато ништа не тражим |
ње на овоме великоме растанку.{S} Нагло у душу тискали му се болни осјећаји, но они су неизвјес |
баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, притисли каматници, а брзо ће се и |
иди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— У свиту?! — понови старац, придржа у |
Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </p> <p>— У славу |
ше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S |
засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и |
град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ус |
на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жу |
би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу. </ |
биће смирило и он је зажелео да се тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше |
е.{S} Кад пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — |
олина да работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и |
ц Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетам |
политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — ре |
адам се да ће и вас наћи ово моје писмо у лијепоме здрављу као мога најбољега пријатеља...{S} П |
не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села на мору да ј |
ави и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њ |
, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... |
сађени зељем, леже неуређено и расијано у осјену кућа. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уст |
ути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу говора.{S} Знало се је да су наручене и да ће за |
ате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави с |
ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно с |
рне к Иви и гледаше му смијући се равно у очи. — Боже мој, зашто ми живимо!{S} Све је за вас!{S |
ује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гласови пунога дана; ослушкује и гл |
на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но иначе.{ |
изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слободу, сј |
немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће |
и на морскоме жалу... гледати отворено у очи животу... </p> <p>Снатри и једнако погледа на дје |
ља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред м |
родице продало се на дражби, као обично у бесцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјец |
Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S |
— јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово је од вели |
аше ноћи пратиће ме до смрти; све је то у мени остало. .. </p> <p>— Ти не плачеш? —пита је, а с |
предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у Америку, а? — с натегом изусти она. </p> <p>— Далеко. |
<p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на |
— узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели |
вило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густ |
Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, очи им с |
модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бе |
е заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’о ве |
и и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују утј |
>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у в |
враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падн |
је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, осј |
е дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети за с |
ајну трзавицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесв |
кад га је први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјеме |
ином, говорећи о њем, а затим би прснуо у обијестан смијех.{S} Мајстор, забезекнут, једнако их |
држи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, те ним |
чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!... </p> <p>— То је други посао... |
, па наједном настави: — Дошла сам, јер у себи нимам мира.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна |
родица.{S} Зато полажаху сви к’о на пир у тај туђи свијет, остављајући на изгладњеломе кућноме |
а круха.</p> <p>— Не претвара се затвор у глобу кад је крађа, — опази судац. </p> <p>— Није у т |
е, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме старчеве постеље.</p> |
ужбеноме послу.{S} Он гледа кроз прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна |
ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>П |
е помогне.</p> <p>— Не могу ја ради вас у просјаке! — одговараше он одлучно и љутито. </p> <p>Н |
а младићева брига.{S} Мекани његов глас у оној топлој ноћи, када је све опшивало, будио му из д |
p> <p>— Вратимо се! — слуша он њен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи. |
.“ </p> <p>— И Иво је данас био код нас у пољу, — наједном јави се Марко, само да нешто рекне и |
унчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа.. |
не жалбе начелника. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! < |
руштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3“, |
оди у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мје |
м ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“ |
доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоће |
све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, |
мачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и на |
кон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесе |
у у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљез |
о, па бижи за струком траве. — И младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дођ |
.{S} Обоје смо млади... — говори младић у огњу пробуђене надошле љубави. — Ви се ругате! — и ма |
не у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе на |
> <p>— Однили су нам и ове године Божић у варош! — прихвати други. </p> <p>И оно младости, не м |
права, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета |
ријина у Америку, повратио се Иво Полић у своје родно мјесто.{S} Бијаше довршио правничке науке |
аши труди?!“ гунђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шј |
о забринут. </p> <p>— Оставила сам робу у вароши, код једне пријатељице. </p> <p>— Не иди! — ре |
обом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! </p> <p>Иво, враћајући се у варош, срета тежа |
> <p>Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно уж |
и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околностима, једнако су обезбијеђени, једнак |
коваше за њом... </p> <p>Сав жар и жегу у природи осјећаше у својим грудима.{S} И када би је за |
> <p>— Опет ме зову, а знаду да не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио |
Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да о |
ара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S |
ни му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жару... </p> <p>Тада је нервозно гинуо за њом |
вјетли њих, пучину и облаке.{S} Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно м |
, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, и неко вријеме тако стоје. </p> |
ни уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапат |
тоје тако, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх |
неку рубрику; дотле сви ћуте и гледају у њ. </p> <p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељ |
шу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> <p>И снатри на јави у п |
ну ниједна се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек миш |
и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већине. </p> <p |
гледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави |
е Јуре, — ваљало би ми поћ’ по ликарију у варош, а мучно ми издангубит’, и не притиче новаца... |
себи играче како се зноје и раздражују у овој топлој ноћи, испод ражарене велике лампе. </p> < |
мислити да ја радим господину начелнику у пркос, а то није...{S} У овој важној ствари нисам с њ |
{S} Боље би ми било да сам ти да мотику у руку... </p> <p>— И за ме би било боље... одговори за |
у навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p |
p>Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику |
ва! </p> <p>Иво пође у кућу; нађе мајку у соби до кухиње, поздрави је, и погледи им се љубазно |
невоље људске. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добр |
ко ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, |
и гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погод |
уде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега дана.{S} А тешко му је; вуче |
тише. </p> <p>Иво је разумијевао невољу у своме селу, и његова душа сваким даном трпјела је на |
— прекиде она ћутање, но не смије да му у очи погледа. </p> <p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече |
; покој отпочивајуће природе одзвања му у души, а око са сазнањем продире до у најситнију ствар |
гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је ок |
еди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рук |
се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.{S} Али се жупн |
јић. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! |
деалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних поја |
им даном све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је ми |
ово заплака:{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! |
...{S} А нисам мога...{S} Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А х |
цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p> <p>Јуре и Марија не проговорише ни ри |
чно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости и некако као да га је |
сови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S |
а живота.</p> <p>Први дани пролажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз мор |
оспавао би.{S} Она тада долажаше к њему у наручје.{S} Слављаше свадбу, о којој на јави ни мисли |
ор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху се у миру.{S} И већ у дућану не бијаш |
, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и за |
<p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осјети се осамље |
удио се и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се М |
аљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни живине; све бијаше у пољу |
ашући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи же |
Иду полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајно |
овну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод при |
њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у јапнени двор<ref target="#SRP19041_N2" />! — рече јед |
не покупе и не одведу побиљежену живину у град, јер им је то била још једина узданица... </p> < |
и.{S} Није био друге, већ да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му в |
ови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> <p>— Лијепо је овако!{ |
љад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p |
це, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непогода.{S} Између њих |
S} Изгледа да је преполовљена; и сви су у дворани једнаки...{S} Они се дижу.{S} Пролазе мимо њ, |
у је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Рого, брат лугарев, пјева на вас гла |
дић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја |
/p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а |
сред гробља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим |
ад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изокола пође к њо |
ио се, па поче да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и |
чекивању наименовања подаваше се животу у природи, посматраше море, смирај дана и ослушкиваше п |
Једном вративши се, прилагоди се животу у вароши и бијаше отада десна рука свому оцу.</p> <p>Он |
Section" /> <p>Он је више пута у животу у очима осјетио топле сузе.{S} Бијаше меке, осјетљиве п |
unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је јахао на мазги |
ти...{S} Мушки ванка спавају, а и ја ћу у врту... </p> <p>— Доћ’ ћу ти, разговараћемо, — прихва |
ло ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто св |
>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође в |
ивље: — Нисам ни ја најгора!{S} Поћи ћу у свит, радићу својим рукама, трудићу, ма ћу бар наћи к |
ма сам које солдо, па ка мислим, остаћу у кући, а кренућу се сам, дангубећ’, око оне ситне робе |
трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних година падоше у ру |
та бијаше затегла суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној |
спуштеним рукама наново једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебу |
селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но стар |
е се згрнуло све благо.{S} И они држаху у својим рукама власт и живот осталих.{S} Још некако пр |
е бринули да плате порез.{S} Сви бијаху у великој бризи ради старјешине, којему је даномице све |
дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се простирало оно безмерје, заокруж |
мљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изиђе тај н |
х, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И гледаше за њом и |
ј тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто га зау |
у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гдје би н |
ке.{S} Текућина се прелијеваше на сунцу у разним бојама. </p> <p>Иво поздрави и застаде пред по |
.{S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отв |
номице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{S} Јављао се живот, п |
то би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по вољи кројено |
<p>Брала је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступ |
шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> |
ом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претстављаше му се у то слика |
ране.{S} Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину.</p> <p>Лагано оточко одијело, по |
им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и |
И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокрих руку, с |
надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева... </p> <p>Доље, у доњој страни села, |
урине породице и мало да не свих других у селу.{S} Бијаше начисто да код толико натрпана блага |
премио се већи дио столица, намјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајнико |
а ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје половину, земаљски одбор једа |
</p> <p>Дјевојка се збунила, држи новац у руци и гледа преда се.{S}И он се замислио, ћути, а ки |
и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку.{S} Девојка се не брани, али неће новаца.{S} Он |
рца! — застиди се Иво, и тиска му новац у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{ |
/p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{ |
не могу у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него |
</p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени живе, мучи ме.{S} Не спомињите ми! — јави се ја |
жи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се као присједник н |
</p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, не |
ази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? —— опази он једнако забрину |
ре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањевини...{S} Гладно, па бижи за струком траве. — И |
привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша љ |
славу божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у сел |
д пусте старога Анту, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази ст |
не из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро ст |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је |
</p> <p>— Онако те бог помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен с |
зна он да суд за ништа не зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на |
{S} Но, дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бив |
но је спусти у ковчег... .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чеља |
и гледамо како ћемо живјет’!... </p> <p>У то вријеме од ранијих исељеника бануше у село и фотог |
онако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху пр |
е бијаху сместили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина про |
зачу глас другога послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је раз |
рече свима „збогом“ — и изиђе. </p> <p>У путу к својој кући срете се с њиме.{S} Јави му се, и |
> <p>Иво без приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и прич |
је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно |
а једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је у |
опорбу против опћинске већине. </p> <p>У неколико навратака он је у новинама претресао опћинск |
ње његово слободније дјеловање. </p> <p>У вароши нашао је себи стан близу мора, на догледу прек |
Иво, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како |
“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани на толику допис |
раћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху срушени зилови и раши |
— Синоћ, да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви с |
је задахом прогорјелих ствари. </p> <p>У недјељу при миси скрушено се је молило да се бог смил |
жеља да га се наужива и насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с им |
да слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зим |
ио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; |
ди она једнако благим осмјехом. </p> <p>У то видје гдје му се онај господин наклони.{S} Сви заћ |
свема и кроз кућу сиђе у дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто х |
остор, у који је сјетно гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у |
у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну |
трже га из снатрења Јурин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — оп |
да је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак |
S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гон |
ијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили састадоше се њихови погледи, ну не могоше да п |
S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла |
е да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод начелникове куће, још врви свијет. |
а лопте застирале јасну пучину. </p> <p>У Ивиној души одбијаху се осјетљиво те промјене; младић |
ође у сјајноме живоме простору. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махо |
ца, сва на окупу, изиђе у кућу. </p> <p>У кухињи горила је свијећа, а код испирене ватре вртјел |
о боље прилике, па може се и то!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом од |
а подзимња киша једнако пада...</p> <p>У ноћи тога дана није оком тренуо.{S} На махове долазил |
ћу и објаву истинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исе |
ти, но залуду.{S} Магли му се...</p> <p>У свјетлости људи се протежу блиједи — као сјене играју |
ао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио је очима и, ка |
мена, написана у туђим језицима.</p> <p>У кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. |
лачећи се између смокових грана.</p> <p>У јаматви живот и рад живље се јављаху. </p> <p>Младић |
лико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стиза |
ст и милину љетне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава |
јаву правога, истинскога живота.</p> <p>У пошљедње вријеме живљаше о себи, у сабирању мисли, у |
јетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе |
јбоље одговарати његовој нарави.</p> <p>У ишчекивању наименовања подаваше се животу у природи, |
рани откуда је дошао жељезницом.</p> <p>У самоћи, на догледу великог града, јача га туга притис |
шат’! — одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жа |
у, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </ |
лишћа, да потраже сунце и свјежину.{S} Убере био грозд и — слатко зобље.{S} Тако ишчекује друш |
ети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у напону снаге, модри с |
Све је за вас!{S} Рђава рана до бога, а уби труд!{S} Па и оно невољне наднице ваља код вас сарч |
доброј вољи и животу.{S} Само домаћине уби брига; забринути питаху се како ће се те зиме прехр |
а се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека гре, и тако ниј |
ио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно |
ас младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи кријес, проспавао би.{S} Она тада долажа |
ости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се |
ка је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строгошћу, посрћући, на одласку бесвијес |
ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је мали пук, а боме и веле, — бог сачува!{S} Синк |
му десет пута: „Мораш платити, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Ниј |
а није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. </p> <p>А ове гладне годин |
удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друкчије се заборави, —говори тихо Иву. — И |
хранила и зградија би се поток, — опази убједљиво Тадић. </p> <p>— Сиротиња би пуно добила!...{ |
о код мора, — јави се Иво - забире ме и ублажава... </p> <p>— Море је живот и смрт; како коме.{ |
нехотице, те се одмах силом насмија да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — од |
тено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И он схвати све бриге |
ије вратио би се опет к мору, да га оно ублажи и разабере.{S} И душа му се топи у тузи и самило |
то разабрало; гледам дицу; они к’о крпа ублидили. </p> <p>— Дошли сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте |
зора испод грла тресла гуша.</p> <p>Иво ублиједи к’о крпа.{S} Препун и раздражен малдане излану |
о никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена и тијесна одијела по г |
} Крјепак, јака врата, стајао је између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му пол |
који му се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља |
еде да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах раза |
етом. </p> <p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало |
и!</p> <p>По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{ |
уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе работе на очеву винограду. </p> <p>На те |
вијећника.{S} Остали редом долажаху, и убрзо запремио се већи дио столица, намјештених у полук |
— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко р |
раћаше му се мир и благо весеље.</p> <p>Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама сп |
ао по селу и подне је дозвонило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По |
уст и суморан. </p> <p>Девојка се диже, убрише сузе и попође по испраним плочама све до на крај |
редложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи |
и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, а свако неколико к |
; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и врт |
тамо у њима стани.{S} Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звук |
се по расијаним, засјенутим доловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губ |
Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привлачило га к себи. </p> |
матрајући те суре сјене како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше |
S} Па кренуше даље, а кад дођоше насред увале, застадоше, обрнувши се прама расвијетљеној варош |
ики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. |
ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махо |
и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котр |
је ватра сипала, и састајала се с њим у ували, по прилици на по пута из вароши у село.{S} Али д |
ијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осврне се, — |
г рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде |
у полако ћутке, поред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме |
е, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на |
{S} Тиче се Рафајзенових благајна...{S} Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како с |
> <p>Неколико дана иза тога, Иво наљеже увече на два тежака пред Јуриним двором.{S} Један од њи |
јели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у |
нђаше он и носијаше рибу у град.</p> <p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p |
ће прико двадесет година... </p> <p>— И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми |
ли намјеру да кога оштете. </p> <p>— Ви уви јек тако! — прекиде га замјеник државнога одвјетниш |
чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној |
ом на њу и из њенога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би |
о су ваши посли! — одговори он нехајно, увидивши да се посао неће тако лако свршити како је мис |
зекнут, једнако их гледаше, па напокон, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и с |
{S} Људи намиривали како су могли, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромак |
p>Људи занијели се трудом и добићем, не увиђајућ’ да срћу у пропаст.{S} Приходи родних обилних |
уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и безнадно размишљаваше о св |
илазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наст |
и и да с њоме прозбори неколико ријечи, увијек надајући се да ће доћи пригода да се опет насамо |
да кроз прозор. </p> <p>— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива сво |
! — љути се доктор. — Не разумијем вас, увијек о томе говорите, к’о да на свијету нема ништа па |
не вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам |
живину у пашу, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су о |
ди, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину упр |
ота и трпјети?{S} Али сумња, која га је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад |
јеваше благо.{S} Посматрајући је, он је увијек у њеном лицу наслућивао и гледао будућега себе. |
је.{S} Доби одмјерен одговор (она му је увијек пријатељски писала).{S} Затим јој је засебице пи |
здрава живота.{S} У мисли о њој душа се увијек снажно јављала, страствени пориви би се утолили |
што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи. </p> <p>Син гледа оц |
а је као зла коб већ од рођења гонило и увијек било проти његових простих жеља. </p> <p>И он се |
<p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на од |
<p>Он пође к мору.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило |
ош нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си увијек добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што дола |
их невоља и наше сиротиње. </p> <p>— Ти увијек, а вјеруј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро |
равих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову ве |
брода.{S} А пароброд одмиче.{S} Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у |
павати. </p> <p>Мати и кћер стајаху још увијек код огњишта... </p> <p>Стари Анте, свлачећи се, |
</p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. |
од заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и ша |
али. — Па диже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа ве |
екивали, док најпослије дође. </p> <p>— Увик гледаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га |
И уви јек тако? — опази Иво. </p> <p>— Увик... и нигда ми ни било од никога потриба. </p> <p>— |
: </p> <p>— А је ли оцу боље? </p> <p>— Увик исто — одговори дјевојка. </p> <p>— А биће и горе! |
се да на Тријешћу греду рђаво посли, па увик о томе мисли. </p> <p>— И мучи те још горе него пр |
и младић и к’о за се рече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши |
ницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како ће се село прихранит’? |
на писати.{S} А како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко |
ој са изрована лица. </p> <p>— На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. </p> <p |
смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — јаче ће отац. — Ја видим да се а |
дговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се научити у липих... </p> <p>— Од |
оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. < |
ећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји...{S} И сунце гране; испр |
нета! </p> <p>Људи се дигоше да се боље увјере.{S} Поворка се приближаваше к њима и лијепо се р |
p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар |
да заборави дјевојку, али пошто је био увјерен да му је она једнако наклоњена, задовољаваше се |
то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори изусти доктор.{S} Из вароши |
ди се живе од својих труди, — с очитим увјерењем одврати дјевојка. </p> <p>И опет обоје се зам |
то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјерењем да говори истину. — Треба се бесвјесно подати |
> <p>— Неће ни ова митит’ без арчи! — с увјерењем рече младић, замахну ногама, поздрави и одјах |
Мучимо себе и друге, а да би зашто? — с увјерењем одговори Иво и прихвати се нагло јела. </p> < |
<p>— Неће моја дица мене запустит’ — с увјерењем прихвати старац, смирено положи главу на блаз |
мо рич.{S} Мир је бог оставио! — рече с увјерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. |
<p>— Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је! </p> <p>— Ово задњи |
бојици пружио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, |
и службу код судбених власти, мислећи с увјерењем да ће такова служба најбоље одговарати његово |
ко коме.{S} А тако је, потврди старац с увјерењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и |
бични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас Иво пиш |
ш тако рђаво како се тежаци туже.{S} Но увјерише се да није више оних берићетних година, кад су |
стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одведу побиљежену жив |
<p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одмах иза вароши; на махове застајкују к |
као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи |
ако је падао сутон по мору и брдинама и увлачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сј |
нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није глодала првом с |
дњу носити све трошкове. </p> <p>Тајник уврштаваше закључке у записник. </p> <p>— Мени је већ д |
си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била к |
звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе нес |
е сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше небо, крцат |
ће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда |
пник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући |
а. </p> <p>Кад је Иво изишао из дућана, угледа Кату у врту иза њене куће.{S} Смисли се, и изоко |
ишега, откле се видио добар комад пута, угледа друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{ |
о, наближе, јави се, и он, обрнувши се, угледа Јурину мајку.{S} За њом пристајаху Јуре и Марија |
Обрнувши се к’о по некој тајној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њ |
е по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — рече замишљено. </p> < |
ата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом п |
ча који су распрћивали пуне мјешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежи |
ану начелников син Пиеро, који, када га угледа, приђе к њему и љубазно га поздрави.{S} С њиме д |
тинскога живота...</p> <p>У тим мислима угледа као пред живим очима њих двоје исељеника што биј |
е опет насамо састају.{S} Једнога јутра угледа је пред својим станом.{S} Кате га погледа својим |
два сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорн |
е између убогих, окоштих сељака.{S} Кад угледа сина, пође му полако у сусрет и пољубивши се с њ |
с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојни |
о поља пође прама своме селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједи |
ебушен застаде.{S} По поданку брањевине угледа Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> < |
ски глас.{S} Он коракну неколико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, |
да десна рука свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да |
S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не проговори ни |
жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно |
о гледао. </p> <p>У затону застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тр |
у се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличј |
ј!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико новаца.{S} Па га погледа својим сјетни |
руком и треном погледа га у очи.{S} Па, угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхта |
пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Нимам сада вримена!{S} Збо |
кавани нађе свога пријатеља.{S} Одахну, угледавши га. </p> <p>— Сви овдје њемачки говоре, — опа |
ађе.</p> <p>— Куда ћеш? — пита га отац, угледавши га у дућану. </p> <p>— Да се прошетам... </p> |
одилазила, с врата му опет напомене:{S} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не |
уци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да н |
одају своје ситне ствари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен |
подарица ракију, — претрже ријеч кад је угледао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куц |
чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махов |
ђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. </p> |
аху горњој страни.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p> |
знанац претстави му другога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у пут |
у своју собу, баци се на постељу да се угне најжешћем кријесу.{S} Свакога поподнева радо је чи |
прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? |
и, брзо увидјеше да није могуће свакому угодити. „Нй за сиромака живљење, ваља да ишћемо друге |
кућетине, увијек га је обухватала нека угодна језа; редовито наступаше сладак дрхтај по цијело |
а младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и |
та што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, и сама соба изгледа му пријатнија но |
младић изгарао на сунцу, ипак му бијаше угодно у безграничности простора.{S} Осјећаше живо слоб |
; осјети његову приврженост и бијаше му угодно.{S} Он га је још од дјетинства од срца волио.{S} |
ога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрав |
е остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! |
стоплавом... </p> <p>Но сунце почело да угријава. </p> <p>— Још ћу ову обрати, па ћу ћа...{S} А |
оджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде доктора вика...{S} Па |
рао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом.{S} |
> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим увалама и дубинама, ну засве привл |
ијатељи и остарјели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, нагла |
ечити ране од самога живота задате, или угушити наднаравном снагом страсти живота и трпјети?{S} |
ује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној страни откуда је дошао жељезни |
реко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране је |
егда зацвијеле расклимани капци, кад их удар вјетра стресе.{S} Гледају у расвијетлене прозоре, |
како тешким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гво |
ачу се снажно викање: „Живио!“, поновно ударање музике и бацање ракета. </p> <p>— И ми смо крив |
гдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. </p> < |
ико времена монотоно падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чи |
унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче да |
се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса. </p> <p>Иво нестрпљиво очекиваше да изи |
местили даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му |
робу која ни толико не вреди колика је ударена глоба.{S} А кад је Пилат, убијен таковом строго |
ло се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се договорили да |
справи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сигурно да су се д |
се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход п |
ирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да с |
идио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што |
отике. </p> <p>— Јеси ли видио да га је ударио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јос |
! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак ударио другога.{S} Овај га тужио, љечник нашао лаку тје |
— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — |
ашљиво погледа у суху траву, како се на удару вјетра смјерно пригибље к земљи, као да жели лећи |
њих допиру гласови копача из винограда, ударци мотика, а доље код мора неко камен туца.</p> <p> |
ни.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А су |
да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А ју |
и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицам |
нога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанае |
дговора, пријегорно приклањаху се своме удесу, у својој невољи оправдавајући друге: „Како ће на |
се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} Није предала од њега ни када ст |
ал’ не истим гласом и с истим изражајем удивљења у лицу. </p> <p>— Да, он то и заслужује! — пот |
се јаче стара им мајка. </p> <p>Ето ме удија...{S} Иве, с ким си дошао?</p> <p>— Сам...{S} Ма |
ио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија и зажмири кратков |
је, у дућану...{S} Како се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не |
</p> <p>Иво осјећаше њихов тешки рад и удисаше воњ прекопане земље.{S} Његова момачка снага пр |
ну рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази |
ко чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к мору, свукоше се разговарајући |
ако да се прехрани...{S} По селу никоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уред |
, увидјевши да је то ипак добар свијет, удобровољи се и смијаше с њима.</p> <p>— Гледај, како ј |
есте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто поздрава дошљацима, и обје |
ишта.{S} Бијаше сиромашан ђак, син неке удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није н |
исима. </p> <p>— Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као со |
>— На послух! — одговори он и похита да удовољи налогу. </p> <p>— Видите, треба убиљежити, друк |
њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службено |
чем и — бог те веселио! </p> <p>— Бишеш удрит главом о зид, — опази стари. </p> <p>— Знам, било |
, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила још друга тројица незадовољника, којима бијаше |
јана слутња пробуди се и заокупи га.{S} Удуби се у писмо; из свакога ретка и из сваке ријечи тр |
да нађе одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Ниј |
, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један у дру |
што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа стар |
лом ондје постављене, у оне дубоке очне удубине. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њем |
ец нагињаше к западу.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S |
оре све до грла, те му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на |
им отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма |
д је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој |
атима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле прекрсти се, попо |
дружина се растајаше.{S} Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште.{S} Иво застаде замишљен и гл |
а очекиваше, да се с њиме окупа.{S} Иво уђе у кућу, среди се и пође са жупником к мору. </p> <p |
а’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза с |
ци између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико море угрожаваше га својим ува |
узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла |
p>Бесвјесно пратијаше их издаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за пр |
увијек било мило лијепо се носити.{S} А ужасно се на одијело троши, немаш појма!{S} Срећа, де ћ |
на пристаниште. </p> <p>С брода бацише уже и поставише даску.{S} Изиђоше два трговачка агента, |
ослужитељу који је на вратима стајао да ужеже пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; бли |
у собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свјетлом, зарони у |
пред распелом воштанице.{S} Послужитељ ужеже; блиједи пламичак дрхти и блиједи у пуној свјетло |
ац да неодвлачно дође к њима, јер су се ужелили да га виде прије смрти.{S} Они се нијесу могли |
е зовем на објед...{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се |
пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу.{S} Посматра веселе гоњаче и предљиве |
и брзо надам се и деветоме, — говори и ужива, и једнако се потсмјехује. </p> <p>— Пусти! — љут |
е дише опћим заједничким дахом.{S} И он ужива и све јаче озвања се у њему сваки природни осјећа |
о, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељ |
војим врсницима, разговарајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Ј |
емишљао. </p> <p>— Бриге ме!...{S} Сада уживам, и то ми је доста, — одговори Иво с очитим увјер |
лу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне |
а, или пустио маха младићкој обијести и уживању, — редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, |
адује с њеном, пак се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било ко |
ека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању природе, у сабирању сопствених мисли, и задовољ |
размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек једвице сијевну и заг |
ги и спокојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху |
у био увијек весео и раздраган. </p> <p>Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело када је |
ика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осје |
резнога пристава! — сјети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ћ |
, здравља, страсти емоција.{S} Можеш да уживаш.{S} А то и је живот!{S} И ја сам давно за тим ги |
, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетлој и благој топлини.{S} Сунце нагињаше |
зи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт живота... </p> |
а је одушке, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни |
дицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд и |
уши се од смијеха... </p> <p>И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. </p> <p>Спустише с |
и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.{S} Прави правцати срећни |
е уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца |
а и објеснија...{S} Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, |
цу.{S} Воњ жестоких трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу |
p> <p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од |
угледавши у њима истину, застиди се, и, уз лагани дрхтај трепавица, обори очи к земљи, и бесвиј |
ви.{S} Она се диже.{S} Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи. </p> <p>— Госп |
га послужитеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њег |
чеше налијетати пчеле и пољске мухе.{S} Уз пиркање лахора, отпоче зујање и бренцање. </p> <p>— |
у, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска |
едаше на њу.{S} Она се бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и г |
p> <p>Ну ипак, неким је позајмио новаца уз погодбу да настајни бухач имају њему продати, килогр |
или на сунцу.{S} На привији она застаде уз бор. </p> <p>— Прођите први! — рече му, и тек осјетљ |
p> <p>Кад се тежаци разиђоше, Иво сједе уз ватру; ћути и гледа у пламен.{S} Отац зовну стару сл |
грао и крио између оних кућица, када је уз огњиште са својим врсницима казивао гачице, а бура н |
роброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Ју |
оди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, |
обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а о |
за стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не ужеже свијеће, но обасјан мјесечевим свј |
жу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па пог |
!{S} Никако! — понови јаче и прикупи се уз Иву. — Ма ето, да ми је овако, а да је могуће, не би |
Он се од осталих одвојио, прислонио се уз оголело стабло и нехотице потекоше му топле сузе нуз |
рне и поздрави их.{S} Отац прислонио се уз пуну врећу. </p> <p>— А доша си синоћ? </p> <p>— Син |
И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њом — и једнако гледа у |
онима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост. </p> <p>На обали ишчекиваше његов долазак неко |
>Настала јагма за радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} Н |
од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за руку.{S} До њих вали се на |
<p>Тежаци су довечерали, па су засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свејед |
еленкаст му одбљесак.{S} Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелије |
еми криж лугар Крње.{S} Иво се прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} |
утарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене.. |
ик државнога одвјетника стоји прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакрива |
м несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст и захваташе његов мл |
штрканих пуцета.{S} Младић се прислонио уз прозор, а мисли му блуде некамо, неодређено и не мож |
{S} Стари Анте поодмакао се и прислонио уз прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати |
оши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово р |
ово стабло. </p> <p>Обоје се прислонило уз дебло, у присјенак, да се угну сунчевој жеги. </p> < |
м путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: </p> <p>— Никад се не |
p>И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... </p> <p>Њој се у неке |
мље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — |
шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и с |
исање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче с |
жешћег пића.{S} Домало пламен лизаже му уз образе.{S} Јагодице се зажарише; поче да губи свијес |
ни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране.</p> <p>— Видит |
але ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре и од других непог |
оља вратили кући, стадоше тражити новац уз које му драго увјете, само да им не покупе и не одве |
да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз окречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо јед |
> <p>Иво погледа на врата.{S} У кухињи, уза стару службеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и уни |
непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи ш |
, а Марко затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то |
а, видивши да је скленица празна, изиђе уза стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, |
таде разговор. </p> <p>Младић пак изиђе уза стубе у своју собицу.{S} Прислони се уз прозор и не |
још, па пој опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бј |
тила по кући и најпослије прислонита се уза зид, на крај куће, у мраку, докле пламен с огњишта |
обалом до на крај моста.{S} Наслони се уза зид и загледа у млаке валове.{S} Очима је пратио сј |
је дјеловао; залешура се и прислони се уза зид.{S} Нема снаге да их прати, а они замакоше прис |
го шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом приврженошћу.{S} У томе затече га шко |
ћаше му се мисао к селу.{S} Приљубио се уза њ и заволио своје сумјешћане.{S} Дружио се с млађар |
Ево, сада си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим |
своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену |
валу од вјетра.</p> <p>Стоје прислоњени уза зид ограде, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум |
сестру му Марију.{S} Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости.</p> <p>Он им назва до |
ла је јесења мокрина.{S} Он се прислони уза зид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, до |
о да њену младост неће никада привезати уза своју. </p> <p>Никада још у животу није видио као с |
зно врата од куће, полако се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе |
ије предала од њега ни када стајаше тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погл |
одговори доктор, осјетивши како се Иво уза њ скупља. </p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у ш |
етње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је обухватал |
зе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од силе свијета. </p> <p>Јурина дружина трже с |
затвори врата и закракуна.{S} Уза стубе узађоше оба на први таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу с |
ли, не може ни да осјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и |
њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном поглед |
звлачи.{S} Доктор таман погоди и покаже узао друштву.{S} Сви му кличу, а он се диже и виче: — З |
— И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — па јој повуче |
— Дакле, ко плаћа? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусц |
који пред собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусј |
апосе залагао комадићем сира. </p> <p>— Узбалија, да: ви јите сира, ма исто мени ће боље боб сп |
те, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се је на ст |
сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Види се да |
о мине и задњу кућу и застаде на једној узбрдици да посматра пред невером рани сутон.{S} Село и |
се клопот живога — котрљање стијена.{S} Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник |
у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом, а дјевојка нагне за њим. </p> <p>На догледу |
да друштво гдје полагано на мазгама иде узбрдицом.{S} Помисли: проћи ће и по сахата док обиђу с |
цу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} И |
о замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га |
провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село. </p> <p>Мали дио п |
</p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, допре јач |
придржа младићева бедра и полако пођоше узбрдицом.{S} У друштву с Јуром лијепо се разабрао у ми |
..{S} И он се обуче и крену лагано кући узбрдицом. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Конц |
ка мучке послуша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, |
Иво пут свога села. </p> <p>Иде полако узбрдицом, а прати га море.{S} Јужина дува, вали се кот |
анцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као н |
е могуће, доћи ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас шт |
читао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} О |
p> <p>— Видићемо други пут, — наједном, узбуђен, пресјече Иво, угледавши Кату поврх пута. — Ним |
трже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост |
ића. </p> <p>Данас Иво пише записник, а узбуђен је; њега дражи поступак замјеника државнога одв |
о десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелник |
исти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије немир, диже се и пође к прозор |
љаху, ну он им се слабо одзиваше бијаше узбуђен и не могаше се отети маху њихове невоље, а да н |
пресвијетлости понизно се пристављам, и узбуђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Коли |
прозор у љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простор |
подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и |
жио руку, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је |
p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад |
<p>— Ништа!{S} Дођох тако... — рече Иво узбуђен и силом се насмеје. </p> <p>И њој се оте смијех |
p> <p>— Па, која вам корист? — рече Иво узбуђен. </p> <p>— А од тебе ми је корист!...{S} Да си |
кидају од мајке им земље. </p> <p>Тако узбуђен стиже у варош. </p> <p>На обали сакупила се сил |
да остане зар потпуна пустош... </p> <p>Узбуђен тим мислима, гледаше раденике у пољу, гледаше п |
но дохвати је за руку. </p> <p>Девојка, узбуђена, погледа настрану, па наједном осјетивши његов |
редару. </p> <p>— Пусти! — рече Иво, и узбуђена доктора повуче за собом. </p> <p>По вечери Иво |
језда и махом се заклони иза облака.{S} Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора |
са, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није |
м и Маријом. </p> <p>Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упа |
а другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Маријом и Јуром право ни |
н гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, исп |
куће.</p> <p>Мајка га дочека дрхтећи од узбуђења, а отац, кад помисли да ће му син бити на дику |
а јој стас. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чи |
овом обличју не опази никакове бриге ни узбуђења.{S} Жена простодушно дочека његов поглед, а бр |
му влажне, па их таре руком да прикрије узбуђење. — Снашло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога |
грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа око којега |
помога! </p> <p>У дворани настаде мало узбуђење, а послије и придушен смијех...{S} Кроз то ври |
а!{S} Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.{S} Полагано крочи неколико пута, и онда оп |
е шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је |
сада је ту стајао, а да се није нимало узбунио.{S} Бијаху изблиједели сви они догађаји у прили |
њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку гоња |
и њене су очи влажне, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С б |
прође по пољу.{S} Пође равно напрјед до узвисине, окле је пуцао поглед на море.{S} Крене низбрд |
S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; његова јака |
з приговора мити је. </p> <p>У врху, на узвисици, осврну се младић прама мору и причека дјевојк |
се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује, понизиће се! </p> <p>Иво се посвема заинтерес |
осмјехом погледа у мајку.</p> <p>— Је, узвиче се, ма ваља притрпит’!{S} Он се мучи за све нас! |
шао ниједне ри јечи која би била толико узвишена и вриједна да означи његове осјећаје... </p> < |
сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те н |
ло унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — |
тас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа |
Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p |
... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему о |
. — Моје је ка и твоје! — завиче овај и узврпољи се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! |
на, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно магаре подигло главу, искезило з |
укне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. </p> <p>А онда |
жаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч |
а Анте изиђоше из куће, а мајка и Јелка узвртиле се нешто око огњишта, младић се ослободи и реч |
д дјевојком, обазире се и нешто јој као узгред рекне, а држи руке прекрштене отрага испод крила |
ну у град, јер им је то била још једина узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опро |
ици редовито долажаше и бијаше пошљедња узданица сиромашних породица.{S} Зато полажаху сви к’о |
Нарадило се поље и надужило се.{S} Све уздање, да бог благослови труде, па платиће се; а кад т |
и тјешње... </p> <p>Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неко |
ао? </p> <p>— Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у |
поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздаха разабираше се да је град, бар понешто, посвуда д |
јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. |
ћке. — А никад није било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет |
ју шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се у то посвема средио и наумио изићи.</ |
p>— А кажу да ти је писао, да се у њ не уздаш. </p> <p>— Нека, не могу!{S} Његова рич у’ мени ж |
p> <p>— Само да дође та блажена киша! — уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан’ ни струка зе |
дала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.{S} Тако стајаху, и на задњем опро |
у се нога у праћу и, посрћући, једва се уздржа на ногама. </p> <p>— Пустите ви, — рече равнодуш |
мијех.{S} Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и гледа у насл |
ка се у вас глас.{S} Дјевојка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаш |
бузе га такова разњеженост, да се силом уздржаваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љу |
лиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p |
аспни се, све за вас!{S} Па да би знали уздржати! — Да затворим бутигу, — понови јаче стари, — |
сподин! — рече Иво оцу, и не може да се уздржи од смијеха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори |
ше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— Синоћ сам ти, — продужи, — разговарао |
рамену.{S} Па, коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, |
тубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи |
рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјесто у књизи: — Парагр |
а просто, као да му то савјетује.{S} Па узе крто и одлучи да крене... </p> <p>— И ја идем, — ту |
ући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, |
је мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго уч |
рете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно |
тне ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата л |
. </p> <p>— Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјен |
д седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до |
е у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господари |
рет прати очима. </p> <p>— Да сте одмах узели адвоката, било би сигурно боље! — рече Иво, замиш |
да воду пије, а свеједно како је блид и узет, ка да је из мриже испа...{S} Ах, да је мени онако |
ко овако подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у с |
ежаци...{S} На „злу је пету“.{S} Можете узети ваша два дила... </p> <p>— Не разумијем се ја у т |
било зле намјере... </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге |
а тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнији |
ц у руку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више |
ваца.{S} Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно |
и оде у своју собицу.</p> <p>Њих двоје узиђоше уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, о |
је дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне стубе старе кућетине, увијек га је |
е труде и земљу! </p> <p>— А у кога сте узимали новац? </p> <p>— У истих господара земље.{S} Ви |
чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — прекиде Иво. </p> <p>— Па, да видите, прв |
и! </p> <p>Биће ништа! </p> <p>— А ниси узимао адвоката? </p> <p>— Не ја; мислим зашто да арчим |
и узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, ка да га не трибује повратит’...{S} Ну |
{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу пету, и |
ега подржало!{S} Намечио се отац, почео узимати у господара ледину, пашњаке, највеће рђаву земљ |
ћу. </p> <p>И изведоше козу из двора на узици.{S} Потежу је за собом, а она се не да; скупила г |
је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је драже ићи п |
з паше...{S} Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} |
ур ове године мога свршити, ма да си се узлинио.{S} Биће ти тешко — ну настој и ти.{S} А све ће |
сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гуму нагне се помњиво и стаде трти по исписаној ха |
ази судац, обрнувши се прама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати |
ољише се на столици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повла |
алеко преко мора...{S} Па онда са стола узме друго писмо, отвори га и загледа се у велика слова |
сином пође у дућан.{S} Пође иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у пи |
на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбр |
!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо у којем оцу му јавља главар из доњега села н |
друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се |
ануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лак |
олим те! — навали он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу |
си испрошена! — и привину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> < |
јете? — и очито сневесели се. </p> <p>— Узми, молим те! — навали он, силно потресен. — Узми, др |
рајала та благодјет, трговци зануђали: „Узми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платић |
</p> <p>— Да могу! — одазове се Иво. — Узмимо сваки своју грану. — И он привину једну плодну к |
па се одапире предњим ногама. </p> <p>— Узмите је преда се!...{S} Немојте је мучити!... — моли |
ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од господе не см |
ућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац |
во, сазнавши за сеоску невољу, веома се узнемири и растужи.{S} За вечером, да одахне од очева г |
зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. |
е — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истога поподнева, око пе |
ут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си прво вримена доша? </p> <p>— Боље за вас, — |
љаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој узрока, тек је лијепо осјећао да му трга груди.{S} И њи |
S} Ос јети смиловање, а да му није знао узрока.</p> <p>Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и |
а обијесно крилима, а крмад по загонима узроктала се и све њуше земљу, к’о наслућујући да ће би |
н. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{S} Криво је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам т |
— скоро осорно јави се жена му. — Ко је узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — од |
— окоси се стари. — Ти си овој дангуби узрочан. </p> <p>— Ево ти га на!{S} Да сам ја узрочан?{ |
виренице.{S} Зна бог да ја нисам ничему узрочан.{S} Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија |
како им је корисније.{S} Ма и ми тежаци узрочни смо своме сиромаштву.{S} Отац узимао је новац, |
о му лице. </p> <p>Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају.{S} Но Мрс |
еће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, ђавле!{S} Пригладниће но |
ва...{S} То је смутња у селу, набаци се уједљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гон |
зненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Неће нигда заборавит |
поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и пон |
се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама земља...</p> <p>Н |
е удовице. </p> <p>Једнога љетнога дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих |
дјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду син му Јо |
овидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна |
estone unit="subSection" /> <p>Сутрадан ујутро, када је Иво растворио прозоре, кишило је напољу |
е се једнога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изи |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево |
ењиву времену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на к |
к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к’о да је море. </ |
ђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад ј |
је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља...{S} Видиш, секвестратур је он |
се придружим секвестру.{S} Ми смо први укњижени на све имање...{S} Вражји посао, имам поћи још |
{S} Његов дуг прећи ће наме, а ја ћу се укњижити.{S} Дакако. </p> <p>— То ће још проћи вримена, |
згуби из вида.{S} А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по |
} Дјевојка стајаше на истоме мјесту к’о укопана и плашљиво гледаше око себе.</p> <p>— Сада их л |
ије дизао главе.{S} Људи су стајали као укопани и нетренимице гледали у њ и у књигу. </p> <p>— |
едаш да се измакнеш кад је за молиг’, — укори га господар. </p> <p>— Прокисо сам, па бих се осу |
добива смијешан израз, и једнако стој и укочен. </p> <p>— Дакле, како је са старим Антом? — упи |
х објеси о балчак златне сабље, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чу |
ијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном |
иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га |
<p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учи |
у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним достојанствеником и поздрави га |
о... и посебице његову надницу.{S} Еле, укратко, данашњи дан њему ће бацити бар десет банка. </ |
p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно слаже. </p> <p>При гла |
— Сам си крив! </p> <p>— Пустите да вам укратко прављам!{S} Остара сам у радњи, а сада ништа не |
ад му стиже лист из Америке.{S} Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто с |
гледа на дјевојку.{S} Њихови се погледи укрстише; једно се другоме тужно осмјехну, и, након што |
Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, |
Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим |
навлаш су мало задоцнили, да не затекну укућане при молитви.</p> <p>По вечери Иво пође у кухињу |
, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да није било студено.{S} М |
Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с њима редом изљуби. </p> <p>Прво него |
не је прешло. — И растадоше се. </p> <p>Укућани бијаху већ сви посјели.{S} Брат му Марко, момче |
ио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка завјери како неће кренути |
/p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... </p> <p>— Лак |
потребити модри камен.{S} Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде |
љило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима каз |
стари Анте Рајић. „И биће тако!“ мисли улазећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шу |
како је?</p> <p>— Ка’ и увик, добро!{S} Улази! </p> <p>Иво уђе у кућу, а Марко затвори врата и |
На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.{S} По винограду плива вода, к |
неноме одјељку. </p> <p>— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљ |
јка им потстицала огањ.{S} Иву одмах на улазу загуши дах влаге.{S} Кућа је задавала старежем и |
за се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито се престр |
адушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозор.{S} Она би д |
ори Иво, дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се |
улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју собу и баци се на постељу...</p> <p>По по |
здаље.{S} Они уђоше у неку гостиону, он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наруч |
кога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвоката. </p> <p>— Је ли било њему потр |
Је и ово неправица, — јави се други. — Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, из |
н од својбине. </p> <p>— Не смета; није улија, па ето! </p> <p>— Је и ово неправица, — јави се |
је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће — смисли се жена. — Ма кад га бо |
ђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.{S} Обједовао је у крчми на путу.{S} Пред њим пру |
изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, гдје је живот кипио, осје |
зиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>Завирива |
елога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличја, ни гр |
. .. ... </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{ |
а, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих троје гдје излазе из куће.</p> <p> |
ду наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избив |
<p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Избивши на поље, засјени га сунце, ну и |
сипље трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Ст |
другу, ослушкујући гласове и пјевање с улице.</p> <p>Желио је да заспи, но не могаше од велике |
м, живо, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с по |
подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са м |
ш вашега оца.{S} Покажем му руком прама улици. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. < |
омрмља и стругну низа стубе. </p> <p>На улици исправи се и одахне.{S} Као гоњен улети у своју с |
оље пожури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове |
ва врхове стабала и кровове кућа.{S} По улици простираху се отегнуте сјенке.{S} Младић избије н |
ид и загледа се у напуштени простор.{S} Улицом, докле му око допираше, није било вид јети жива, |
одмиче даље. </p> <p>Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p |
ије се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе и |
Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе за прибите |
је за ме касно. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућ |
— Ви сте у послу, — рече Иво и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци о |
и поклекоше, а он се наново поврати на улицу.</p> <p>Тумараше даље селом.{S} Посматраше мале н |
е трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му |
тало, поврати се немиран и ожалошћен на улицу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У понедје |
ње...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу људске кораке.{S} Обоје се тргну; она извуче свој |
ца.</p> <p>Он попође и закрене тијесном уличицом.{S} Из оближње куће зачу људско ркање — и нечи |
е, па, поскакујући боса, брзаше блатном уличицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да з |
а све село! — рече пријегорно и закрену уличицом к својој кући.</p> <p>Иво кроз све вријеме не |
ше. </p> <p>Напољу још је кишило, а низ уличицу верала се мутна вода.{S} Кад вјетар завије, пљу |
кад бијаху на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и срет |
мом држи светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће |
најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не р |
ти и нехајства.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p |
е у истој соби радио... — Сигурно ће их уловити... </p> <p>— Говорите о данашњој расправи? — од |
! </p> <p>— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. </p> <p>— Ја мислим да нису имали злу намјеру, |
у па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.{S} Низавицу даде Иву.{S} Иво извади нова |
вуче.{S} Он брзо закрене руком и извуче уловљену рибу.{S} Загризе је у главу, скиде с удице и б |
— рђавога друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, |
> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде о |
што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте |
до самога кућнога прага. </p> <p>Док је уљегао, није могао ни ријечи да проговори.{S} Нашао се |
S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа.{S} Млад виноград, у на |
ре. </p> <p>Иво засве загрне ногавице и уљегне.{S} Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на |
насмија. . </p> <p>Мучке, к’о потајице, уљегоше у оживљено село.{S} Код својих кућа дружина се |
/p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена није пр |
<p>— ’Ајмо! — огласи се и Јуре. </p> <p>Уљегоше у кућу и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се ум |
ањају од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади у |
а. </p> <p>Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу.{S} Обала узаврије од |
бијаше никога осим Марка, кад изнебуха уљезе Јурина мајка, Ане. </p> <p>— Колико сте му дали? |
уше путељком у доце.{S} Јуре разгради и уљезе у своју ограду.{S} На лази обрне се к Иви и рече |
се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Бијаше |
жаше у долац све ниже и ниже... </p> <p>Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше |
замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути с |
му се никако дало.{S} Нешто му паде на ум и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори |
уто рече младић. — Да нијесу, по врагу, умакли у забрањено?! </p> <p>И он брзо потрча узбрдицом |
час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њиховом обличју не опази никакове бриге ни |
пита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјат |
Иво, покрочи к њему и дохвати карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако |
погледа на прикладно Јурино лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себ |
вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одго |
стоји дружина из његова села.{S} Он се умијеша међу њу и потражи Марију. </p> <p>У гомили саст |
а ништа!{S} Ма како је то?{S} Оли нисмо умили, оли нас нико од њих ни ’тија обранит’!...</p> <p |
на памет старчеве ријечи: „Оли ми нисмо умили, оли нас од њих није нико бранио!“</p> <p>Пред ње |
Из тих засјенутих увала к’о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује |
</p> <p>— Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. </p> <p>— Још га волиш? </p> < |
ми је да си дошао! — рече му она својим умилним гласом.{S} Па к’о смисли се: — Ма немој задиват |
ла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу да купи кукурузова брашн |
а растадоше се с Ивом.{S} Он их погледа умилно и понесе их у свом срцу, а пред очима претставља |
ић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. </p> <p>— Немам |
сећи струк дивље лозице, погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом. |
опрости. </p> <p>— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не т |
ло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!... |
д ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Анте. </p> <p>— Платићу!...{S} Тако с |
чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. </p> <p>— Знам ја за ту мајсторију.. |
је једнако гледа и лијепо разабире њен умиљат поглед, закриљен дугим трепавицама, и не може да |
</p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за једно је |
мена... </p> <p>— И ја бих вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздр |
аријину руку.{S} Она, ганута, треном га умиљато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће. |
> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на Иву, а кад му се поглед сукоби с њег |
учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му. — Зна и он, није већ дите.</p> <p>— З |
е низа стубе, и ћуте док ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лоз |
нас, док се буде могло радити, неће се умират’ од глади! ...' И одмах затим селом разлијегала |
ући к мору поврати.{S} Довршивши науке, умирен нашао се код своје куће.</p> <p>Мајка га дочека |
а друштва и разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме до |
ма, нимајте страха! </p> <p>Гоњач мазгу умири и с другом двојицом господе поможе пресвијетломе |
одговори ни ријечи.{S} А тако се и отац умири и не приговараше даље. </p> <p>Први се диже отац |
дска слабост!{S} Посли сам опет се мало умирија, и промислија: ко зна је ли и она бидна крива, |
ец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и |
у и лупнуше вратницама. </p> <p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, |
вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеш |
пошто се сигурно и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлу |
засјели уз огњиште.{S} Раздрагани су од умора и вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу циј |
е да му је досадно и да је од врућине и умора изнемогао. </p> <p>За све примијети да господин у |
је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — |
и; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче |
схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан, застаде пред боровиком, на догледу жива мора.</ |
<p>На сат по подне иде Иво на објед.{S} Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличј |
у ријеч, нашто се стари диже рече да је уморан, пак да ће спавати. </p> <p>Мати и кћер стајаху |
у ничега нисам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође |
ше око њене куће.{S} Неколико пута, већ уморан, бјеше обиграо овај комад улице, док спази њих т |
ова, загледа се у сина. </p> <p>— Бићеш уморан?{S} Блид си, пој опочини! </p> <p>И нато тихо из |
залијеже се пјесма, смијех и весеље.{S} Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражи |
ук.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> < |
и јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Уморна сам! — одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цил |
звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музика к себи привлачи, нађе се убрзо код живе р |
лас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; запахњује ме његов мушки зада |
ка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.</p> <p>— Ево |
а осјећаше тежину нажуљаних руку и силу уморна живота...{S} Док мало диже се и одлучи остати у |
ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних си |
то у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и падну му на памет њене ноћашње ријечи:„Ов |
оста! — рече к’о за се Иво, сјећајућ се уморне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — |
да га ништа толико не занима до ње — те уморне дјевојке која жели да га види да с њиме проведе |
— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају времена ни да одговоре |
изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу |
а догледу села.{S} И други тежаци — сви уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма мла |
чевом жару гледаше јој прикладно лице — уморно, разборито и истинско.{S} Но на душу спуштала се |
чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало гдје се нашло...{S} Избивши на отворено |
> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се ис |
одоли љубави.{S} Гледа је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, |
ину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их нагањаше, а редиво |
е оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућу |
запад сунца, к’о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши гл |
прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богат |
ни жа умрит’...{S} Нама друзим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говора |
>— А да се разболите? </p> <p>— Онда ћу умрити! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнеб |
> <p>— Молим, господине жупниче, матицу умрлих и рођених од прошле године! — наједном се јави њ |
боже прости, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам |
ако брзо тргају дозрело воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање гран |
у се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Ј |
у потижу, а он?{S} К’о паметњак!... — И умуче, но лупаше ножем срдито по плитици, да му се од в |
та, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.</p> <p>— Мазга ти је мршава, — рече му, огледа |
на радњи.{S} Мучили се у нади да ће бар унапријед бог благословити њихов рад.{S} Ваљало је да ч |
уђега господара служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чам |
вечеру дошао је познати стари ђак свих универза, кога су доктором звали.{S} Он је настран и ду |
ј опочини! </p> <p>Иво изиђе уза стубе, униђе у собу и за собом затвори врата.{S} Бјеше раздраж |
ивота. </p> <p>Зарана стиже у варош.{S} Униђе у кавану да се мало одмори, па онда опет изиђе. < |
ратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари угледао, с н |
не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с те |
а његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. |
</p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. </p> <p>Мало су г |
чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и бани се на пруће пред вратима, подметнув |
аране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — рече, — да ми исп |
ужбеницу, угледа Кату.{S} Обрадује се и униђе.{S} Она га кришом погледа, и, к’о да му је невјеш |
Нисам, заклонио сам се, — одговори он и униђе за њом у кућу. </p> <milestone unit="subSection" |
адић не рече ни ријечи, но одмах за њим униђе у кућу. </p> <p>Укућане нађе око огњишта, ма да н |
на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник замаче у писарну, а Ив |
дођи амо!{S} Не бој се! </p> <p>У дућан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурин |
ично падаху јаке капље. </p> <p>У дућан униђе млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, ста |
да.{S} Ви сте спавали. </p> <p>У дућан униђе неко дијете да нешто купи. </p> <p>— Ви сте у пос |
амјештених у полукругу. </p> <p>Напокон униђе и начелник с тајником.{S} Он сједе у прочеље стол |
> <p>Тако истиха разговарајући, друштво униђе у село; с кућних врата жене их очима прате, и пок |
оје се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га угл |
о се примирио.</p> <p>На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. </p> <p>— Проб |
ст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом |
ин рече.{S} У кући је; зовни га.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико с |
рослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао шт |
атакнутом службеном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и |
учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостанак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитр |
беном капом прозове их да униђу.</p> <p>Унилазе један за другим; растрешени су и збуњени, па на |
једнако иде укочено, у потпуној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе |
з вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укочио се пред владиним до |
јети се доктор.{S} Уживаће да се може у униформи показати. </p> <p>— Мој ће се судац силно зној |
, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у своју собу, баци се на постељу да се угне најж |
гом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га прати, и обојима к’о да се |
брзо посвршавати.{S} У Америци то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и |
...{S} А младићу се причини да ти звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простир |
ас му доиста искрено подрхтаваше, силна унутарња сила испољаваше ријечи, но засве не знадијаше |
и их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње узбуђење, стаде да гледа стог росног грожђа ок |
ва рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за мисао, за снатрење...{S} И овако нај |
до главе. </p> <p>Иво попође и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше |
од ружна времена.{S} Погнувши се, уљезе унутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа |
пци бијаху отворени, да свјетлост допре унутра; стакала ионако не бијаше. </p> <p>Напољу још је |
де на вратима. </p> <p>Иво се одмакне и унутра униђе Американац Јелић.{S} Кад га је стари углед |
</p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} Истукли му си |
њој се оте смијех, и показа своје мало унутра увите, бијеле зубе иза румено узвраћене горње ус |
окојно замирући, да је он у њима уживао унутрашњом слашћу.{S} Они се редом с њиме низаху, као д |
цаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерен |
м ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме пр |
и у овој топлој ноћи.{S} Бесвјесно себи уображава пусте морске обале.{S} Проживјети с даном и н |
е мисао већ налазила далеко преко мора, уобрази себи Марију накићену као госпођу, сасма друкчиј |
државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу дугу бра |
чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у душ |
аки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као нигда после, у старости: живот ће пос |
и и миловања, силна воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> |
ће! — рече у ноћ.{S} Па, узбуђен, себи уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп м |
ама прекоморских брдина. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над који |
онда својим плавим очима погледа у Иву, уозбиљи се и замисли.{S} Боже мој, да ми је само знат’ |
пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га изист’ |
Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крене главом, показујући на пресв |
пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозбиљивши се: — Пуно посла!{S} Дођите по подне, немам |
насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљило.{S} Са стрепњом у души улазе у велику зграду, |
.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова обличја, и мисли му се д |
засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих до |
лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге сјенке и допиру све до |
хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијет |
Тако ишчекује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у ње |
ењем, — и живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрч |
заклонит’ се и просушит’ се.{S} И нима уоколо ништа зелена.{S} Да знате како је то ружно!{S} Н |
зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и |
да, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. </p> <p>— Нима никога! — опази Пилат.{S} Него с |
ју пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засј |
то запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ к |
ће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: — Не познајеш ти закона!...{S} Не видиш о |
есвијетли! </p> <p>Па онда, разгледавши уоколо: — Све је голо, — изусти као за се брижним глађо |
е наслонио на самац камен, сав обрастао уоколо бршљаном, а она је пред њим стајала и гледала до |
асинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на |
Кроз то вријеме начелник гледаше мирно уоколо, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} П |
ижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших стаб |
љишта засађену дрвећем. </p> <p>На зиду уоколо сједио је млађи свијет.{S} Разговараху о рубачу |
ед робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљиви |
не испавам, нисам за посао... </p> <p>— Уосталом, остао бих радо, не туђим се друштва...{S} Ви |
оје је лежала суха поточина, при страни уочи Јуре живину. </p> <p>— Река сам да ће биш у брањев |
— нека има гдје заклониш главу. </p> <p>Уочи одласка, у суботу, одлучила је Марија поћи на гроб |
о: </p> <p>На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а једно |
а заглушује.{S} Све гони један другога; уочљиво испред њих нестаје необрађене земље. </p> <p>— |
че Иво, и гледа га од пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што |
p>На колодвору није га нико дочекао.{S} Упаде у омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. |
нека одреди! </p> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну |
ваво се патија... </p> <p>— За друге! — упаде жена. </p> <p>— Је, ма ја сам мислија да свак јем |
одољубу. </p> <p>— И ми ћемо двојица, — упаде у ријеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћем |
и мислиш засигурно да те је он напао, — упаде у ријеч замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Б |
Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. </p> <p>— Молим — |
... </p> <p>— А ти остани! — очито живо упаде јој у ријеч Иво. </p> <p>— Није могуће, ваља слуш |
Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљене густим, дебелим обрвама. </p> <p>Стар |
је било овако, надода, уздахну и заврти упалим очима. </p> <p>— Почеја си опет јадат’, — скоро |
дигла и одијеваше се.{S} Дотле је Марко упалио свијећу.{S} Врата се отворише.</p> <p>— Иво, син |
према њему: — Вратите се кући, потли ће упалит’ крис, па би вам могло наудити! — нукаше га чист |
ној, тешкој униформи.{S} То је наједном упало у очи и пресвијетломе господину: — Господине упра |
анућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. </p> <p>Напокон сви се поредаше.{S} Исе |
а, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упи |
велика труда, а и додијаваше им жестока упека жаркога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплаши |
бом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} Тада би оставио књигу и заг |
веселија и живља... </p> <p>— Посли ће упећ’, а како је сада липо! — рече дјевојка. </p> <p>— |
отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског пр |
ви тихи и стидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем прос |
ава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно море мирује, привлачи.{ |
грије, жари, буди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p> |
а одвјетника и навлаш скиде наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, |
се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна шт |
море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрс |
д првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам |
му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми |
полако у сусрет и пољубивши се с њиме, упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису |
иза сна, и пожури. </p> <p>— Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? |
ви. </p> <p>— Колико мора ваља прић’? — упита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збун |
а... </p> <p>— Није ти много потреба? — упита Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је |
ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом руке показа на Цирила |
угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S |
вор. </p> <p>— А да си с њиме зачела? — упита Иво просто. </p> <p>— Било би боље...{S} Не би ме |
>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако м |
<p>— А гдје вам је они свети Никола? — упита га. „Мрсе“ га ошину оком да је Иво оборио очи, па |
разговараху. </p> <p>— Јеси ли окиса? — упита га разблажено. </p> <p>— Нисам, заклонио сам се, |
ћу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан |
ориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одговори он. </p> < |
тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита за слугу господар. </p> <p>— Бија је сад овде, — |
вињава: </p> <p>— Зар се љутиш на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и |
тога да прими. </p> <p>— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да |
тва.</p> <p>— Никад ништа не уловите? — упита га само да га натјера на разговор. </p> <p>— Бриг |
е, као сам собом. </p> <p>— Како сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра |
за се. </p> <p>— Зар је брзо свануће? — упита Иво. </p> <p>— Лако ти сад сване!...{S} Исток пор |
и. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... </p> <p>— |
>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наједном настави: — Дошла са |
ишта дао, зашто сте криво свједочили? — упита замјеник државног одвјетника. </p> <p>— Нисмо кри |
...{S} И зафали богу! </p> <p>— А ми? — упита стари Анте. </p> <p>— Можете поћи кући, — одговор |
писима. — Знате ли зашто сте позвани? — упита их не дижући очију и једнако нешто тражећи по сто |
чим. </p> <p>— Па колико сте осуђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје |
— Гдје је он сада, ако смијем питати? — упита господин начелник и надода: — То је био вриједан |
а. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Али дјевојка не одговори. </p |
г. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је |
е смије. </p> <p>— Ма јема ли помоћи? — упита најпослије стари Анте, кад је све исприповједио. |
рође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — пр |
<p>— Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете |
рајеве. </p> <p>— Па није ти зар жао? — упита га. </p> <p>— Вирујте да и није! — одговори он не |
чеље стола. </p> <p>— Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. </p> <p>— Ето, на! — |
подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж’те, господару, испрска |
и. </p> <p>— А не би ме к њему повео? — упита ме. </p> <p>— Не могу.{S} Видите ово робе, па се |
p>— Зар сада с пута?{S} Како је било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код в |
вједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан случај, — одговори |
евољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, з |
љи.</p> <p>— Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па |
ри литре. </p> <p>— А је ли боље оцу? — упита Иво. </p> <p>— Биће, кад умре! — пријегорно одгов |
удућега себе. </p> <p>— Како је отац? — упита је. </p> <p>— Доли је, у дућану...{S} Како се сре |
idio</foreign>! </p> <p>— А камо ћеш? — упита Иво. </p> <p>— Ето, на! — нажести се доктор. — Ка |
Диже се и он. </p> <p>— Зашто бјежиш? — упита је, и осјети немир: — Зар се на ме љутиш? — и нан |
> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат... </p> <p>— Да |
за прснути од смијеха... </p> <p>— Па?— упита доктор. </p> <p>— Још ништа, али он мисли да је п |
огледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чуда |
лачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Ти ћеш ми умаћи... </p> |
ошћу, па, скањивајући се, повјерљиво га упита: — И моме оцу бићете дужни? </p> <p>— А ко није у |
а.</p> <p>Униђе син му Марко, а отац га упита: </p> <p>— Колико су дана радили Анте и Јуре? </p |
а да је попије.{S} Он је преко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се ј |
аријин стројни струк.{S} Код првих кућа упита је је ли се уморила, упита је онако... тек да јој |
ас наговарао да речете криво?— изнебуха упита судац свједоке. </p> <p>— Није наговара; само је |
и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те Петар волио, ко ти њега?</p> <p>— Зар |
ни часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти жао оставити село и све?... — </p> <p |
обом се разговара.{S} И надође му да се упита: „Може ли се она досјетити мојој тузи?...“ </p> < |
Не могу те прегорити, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? </ |
у се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> <p>— Марко!{S} Ја сам, отвори! </p |
е стало, — одврати она као нузгредице и упита га: — Каки су онамо људи?... </p> <p>— К’о и друг |
атску самилост.{S} И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: </p> <p>— А како твоји живу? </p> |
весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Јесте ли близу мора? </p> <p>— Ни сто корачаја |
ена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине х |
уку обуче се и попије каву.{S} У кухињи упита мајку за оца.</p> <p>— Доли је у дућану, — одгово |
е!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене |
затвора. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали бог |
ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се о |
<p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стићи орг |
је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву његова пресвијетлост. </p> <p>Иво се збуни: — |
ритнете!{S} И поздравите све који за ме упитају!“ </p> <p>„Збогом, сто пути збогом!“</p> <p>„Ва |
сјети се: </p> <p>— Рекли су ми да вас упитам и ради уља. </p> <p>— Добро, добро, наћи ћу одма |
је, — рече Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да |
ога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусрет |
досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из сел |
р...{S} Ја сам толић с њим говорио, — и упитливо погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и н |
поздрави га жупник и погледа га својим упитљивим великим очима. — Бићеш собом понио силесију н |
е тик уза њу и када гледаше у њу својим упитљивим благим погледом, јер о њем бијаше слушала још |
Ма зашто то носите? — рече и погледа га упитљиво. </p> <p>— Јер слабо видим. </p> <p>— Бог сачу |
е се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мири га Иво. < |
о бјелином кроз коју је сунце још жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева |
товао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права.</p> <p>То би |
што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Марија наврије к излазу, па, покупивши неш |
иташ кад је скула, а? </p> <p>Дијете се уплаши и обори очи. </p> <p>— Кажи, ди се скиташ? — пон |
кога сунца. </p> <p>Село се бијаше грђе уплашило него да је крупа обила поље... </p> <p>И живин |
<p>Када је погледао нада се у боровик, упозна на прогалици Марију.{S} Како се је журила низа с |
листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отво |
— Ма дајте козу! </p> <p>— Није дома, — упозна Иво Маријин глас. </p> <p>— Биће у загону, — вел |
ан униђе кћи старога Анте.{S} Иво одмах упозна бившу Јурину вјереницу.{S} Она се очито застиди |
млађаријом, не с љубопитности или да их упозна или тобоже проучава, но једноставно зато што се |
аше истински живот, који је све то боље упознавао, па бијаше мишљу далеко од свога села. </p> < |
етљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине.{ |
адне му поглед на једнога јахача у коме упознаде свога знанца са свеучилишта.{S} Овај му значај |
природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се све то више, |
још млад...{S} Имате још времена да их упознате.{S} Видјећете!... — Па настави поносито:{S} Ја |
и уједно замјеник државног одвјетника, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано |
да да мирно разговарамо! — трже се Иво, упокојен слашћу љубави, и загледа се у њено лице. </p> |
из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама |
г часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи д |
очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели да |
е ноћи.{S} У њој бијаше се већ све живо упокојило, но засве, са свих страна, јављаше се живот.{ |
ено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се упокојише, обишао га млаз силна ганућа.{S} Он осјети у |
у.{S} Ивин пак осјен удуго се продужио, упоредо га прати и с њиме застаје.{S} Још није замрачил |
кречене, већ запрљане зидове стајаху ту упоредо једна до друге три постеље.{S} На једној повећо |
азлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце блиједе.{S} А било |
е — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на прегрште... — |
еодвисан.{S} Он је у садашњој опћинској управи био другим присједником.{S} Разуман и правичан, |
осиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се потписани |
у одвјетника!</p> <p>— Лијепо би га ти управио! — плане Иво, и презриво се насмије. </p> <p>Па |
тите за сваку малу... </p> <p>— А ко ће управит’ послом?{S} Матер је за ништа! ... </p> <p>Они |
, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к |
д јели’ како их је онај враг, политички управитељ, мотао данас? — јави се судбени пристав Балић |
да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завјерили да ће строгошћу у |
ржавноме одвјетништву! — рече политички управитељ и замјеник државнога одвјетништва суцу, кад с |
буха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униф |
м, кад се јави са приједлогом политички управитељ.{S} Знате, он заступа државног одвјетника — п |
{S} А кад је поред њих прошао политички управитељ, и уједно замјеник државног одвјетника, упозн |
ло вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. — Окрените се да видим! </p> <p>— Опростите, |
биће важан.{S} Ма највише ће се истаћи управитељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он |
а просто! </p> <p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад |
па се мало поизмаче. </p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Ј |
о. </p> <p>За све примијети да господин управитељ једнако иде укочено, у потпуној, тешкој унифо |
идите колики је ови! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен. </p> <p>— А о |
, господине начелниче! — опази господин управитељ и погледа на свога старјешину. </p> <p>— Бешт |
Оставите, има времена! </p> <p>Господин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осм |
на ријешење додијељен. </p> <p>Господин управитељ суда држао је расправе у багателноме поступку |
нам млади судац! — поздрави љубазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме |
политички управитељ из вароши. </p> <p>Управитељ, у потпуној униформи, редовито закопчан, укоч |
амо господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је |
да се смије, и погледа у очи господина управитеља.{S} Он издржа наоко равнодушно поглед, само |
е, молим вас! — понука жупник господина управитеља, опазивши да још стоји на ногама. </p> <p>— |
ени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да урад |
ирно играти. </p> <p>— Молим, господине управитељу, — улагивао се, — не замјерите, има данас... |
и пресвијетломе господину: — Господине управитељу, можете се откопчати, биће вам вруће! — рече |
... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — В |
кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </p> <p>За тим неоскврнутим виси |
око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд долазе.</p> <p>Дуго би био тако стајао, п |
љаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи му користи — ни њему ни |
и нагло искрено; — Забога, је ли баш то управо сада требало?...{S} Село у невољи, неродица, при |
имо дућан, но не сврати се у њ. </p> <p>Управо бјежаше од куће и из тијесне улице. </p> <p>Изби |
вјетар.{S} Након мало времена диже се, упре очима у олтарну слику и гледаше је подуже у оној с |
о досадно! </p> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу ожени |
{S} У овој важној ствари нисам с њиме и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви зна |
ју. — Још мало, па ћемо се заложити.{S} Упри! </p> <p>А дружина дере земљу.{S} Прашина се повиј |
но и одбљескује се прама сунцу.{S} Људи упријеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А |
та ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нов |
ој дуге трепавице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћ |
на њеним прсима.{S} Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. </p> <p>— |
дно.{S} Не могу да издрже погледе у њих упрте, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у |
се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p |
</p> <p>Наједном судац се диже.{S} Сви упрто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђ |
јеривши прилике у оним добрим годинама, упусти се у радњу с тежацма.{S} Куповаше и препродаваше |
ра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било око једанаест сати. |
уо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. </p> <p>Нашао их све на окупу. |
оздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заме |
брдицом и не могаше одољети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и |
>Иво не одговори.{S} Поздрави их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупнико |
а по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу навуче свој прољетни капут |
то дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{S} Она, осјетивши га за собом, окрену се, |
рад живље се јављаху. </p> <p>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} |
загрли. </p> <p>— Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом.{S} На равници до њих, кроз вјетар, |
бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. </p> <p>— Ди ћеш по овом времену?{S |
ву. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељ |
павица, обори очи к земљи, и бесвијесно упути се прама стубама. </p> <p>— Не мислим ништа зло, |
м собом говори.{S} Па, видивши да се је упутила, осјети да га нешто гану.</p> <p>— Је ли да се |
тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљу.</p> <p>Подзимњи је дан.{S} Дува м |
>Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и |
жена крену пут излаза. </p> <p>Дјеца се упутише за њом. </p> <p>— Останите! — смисли се секвест |
са наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод |
оворише ни ријечи, него се инстинктивно упутише једно за другим прама своме винограду.{S} Иво п |
p> <p>— Појмо! — одговори Јуре. </p> <p>Упутише се на излаз.{S} Зачудише се кад опазише да мазг |
о. — Па изиђе из двора на улицу.</p> <p>Упутише се мучке кроз село.{S} Између кућа бијаше све м |
ије ни размишљао о правичности, нити се упуштао у расуђивања.{S} Он осјећаше напрама њима неодр |
</p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </p> <p>— Да радимо!{S} А |
вом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда заћи. |
мало, а нимамо пуно вримена!{S} Која је ура? </p> <p>Иво извади сат и рече: — Близу је десет! < |
суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ријешење дод |
> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада странци ко |
p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „десетогодишњицу“ нач |
очито задовољнији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} До |
> <p>— Ето, да се живе...{S} А ви љетос уранили? </p> <p>Иво посматраше младића који га гледаше |
ти?{S} Е да, греш из нашега З...!{S} Ма уранио си, још нијесу почеле смокве!</p> <p>— Ти си уви |
упита га: </p> <p>— Како си ове године уранио?{S} Нису још били испити? </p> <p>— Нису до окто |
кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удараху одмјерено, подмукло; из натуштена неба поче |
p> <p>— Да ми је знат’ куд се је до ове уре скита! — говораше отац. </p> <p>— Пусти га биднога, |
у вијест.{S} Истога поподнева, око пете уре, са западне стране стадоше се подизати тамни облаци |
соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо |
д судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купити.{S} Посли, пред вратима о |
Иво погледа на сат. — Већ је близу три уре! — рече зловољно. </p> <p>Пред селом прама њима теч |
дотакнувши му се руке и збуњен улегне у уред. </p> <p>Око подне дође Ридић у суд да се потужи ш |
ама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе и он у опћину.{S} Начелник за |
> <p>Пробудивши се око десете, пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда |
ељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао у дугу, де |
село запустило.{S} Било би вриме да се уреди пристојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му с |
реко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p |
о рали земље; дика је погледат’ како је уредио оно моје сиромаштине! </p> <p>— Пошао си, брате, |
>Овај Тадић бијаше задњих година лијепо уредио своје имање, окористио се добрим годинама и пост |
а понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А влада даје п |
на размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и великога звона, а да му отац за |
Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недовршена. </p> <p>Уз о |
службеницу да пође с њим у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих дво |
дбени пристав завјерили да ће строгошћу уредити свој котар — и све за његову доброту. </p> <p>— |
бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се међе, дизаху сру |
ице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што |
о рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао |
} Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и |
ру и гледа у натуштени зимски дан.{S} У уреду нема никога, осим њега и старога дијурнисте, који |
га дана Иву је по подне још досадније у уреду.{S} Око запада сунца соба се испунила меком свјет |
слободно гледа животу у очи. </p> <p>У уреду додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме |
лико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и |
и се начелник опет након мале станке, — уређење потока Дочине, одломка Дражице, — па стаде преб |
ди. </p> <p>Други опет сврнуше говор на уређење потока, а он једнако мирно стоји и говори: — И |
пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, д |
ј лопижи, зеленио се је босиљак, једини урес уоколо.{S} Доље наниже у сунцу и осјену иза, виших |
ше много мирнији.{S} Сигуран да ће се у уречено доба с њоме видјети, радо је прегорео и оне сво |
ибе се у зими завалило и погинуло, а до уреченога рока нисам га исплатија...{S} Потле, кад сам |
</p> <p>И пође до на крај, пригне се и урони их у море... </p> <p>Затим се поврати онако мокри |
Дакле још три.{S} Вапор одлази на једну уру. </p> <p>— Па како ћеш у град?{S} Гдје ти је роба? |
лавару, слала их је опћина странкама на уручење.{S} Отац погледа сина испод себе и наново, не р |
је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена поздрави и оде. </p> <p>Иво, м |
му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно |
новац за пут У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одм |
о породица откиде од својих жуља, те му уручише новац и тако га отпремише у Америку. </p> <p>Ис |
дај!“ </p> <p>Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жег |
вља он и дрхће му глас, а у глави му је усађено мјесто гдје ће је повести.{S} Па, у раздраганом |
ило, — одговори Јелка и показа руком на усахле бориће...</p> <p>— Нека их ту! ...{S} Видићемо к |
нашао; ваља само да пожури, да се у њу усели; у тој мисли налажаше задовољства.{S} На вечеру д |
ће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји |
ачио се у собу, тако се и у његову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодре |
јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу м |
и он обловито. — Нису лијепи посли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет и |
/p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к’о и други, с дана на |
чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, но не рече ни ријечи. </p> < |
ели, испрани камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној |
талежа. </p> <p>— То је интересантно! — ускликне Ивов знанац кад је од начелника сазнао о чему |
p> <p>— Нисам се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на |
</p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, |
у момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде винограде.{S} Отимају се ко ће боље; м |
> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне благдане провео је код куће. </p> <p>— Ваља, си |
ве осјећаје.{S} У том стању затекоше га ускрсни благдани.{S} Један његов пријатељ, свеучилишни |
} Угледај се у оца! — говори му. — Он о Ускрсу никада не пропусти помирити се с богом! </p> <p> |
и ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим молбама, заведена, како |
може да у својој кући потроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то |
Он им од срца вјеровао и желио да им се услишају вруће молитве.{S} Гледајући биједу и страву, д |
ародом тада је и он живо вапио: „Да нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим |
нас услишати достојиш се, тебе молимо, услиши нас!“ И у тим мислима сврне путељком и силажаше |
и и уздржати достојиш се — тебе молимо, услиши нас! </p> <p>Да, с осталим народом тада је и он |
ине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!</p> <p>— Да плод земљи дати и уздржати дост |
радом.{S} Људи почеше уз које му драго услове узимати земље на кметство.{S} На трећу, на злу п |
во горјело је испод њега.{S} Напокон се усмјели: </p> <p>— А гдје вам је они свети Никола? — уп |
младићком слашћу, и рађа се осмијех на уснама — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ |
уду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога кл |
мир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — |
бријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се |
ји се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара |
а кишом, тако се и он заносио прибраним усницама за меденим соком њених слатких пољубаца, да га |
ије могао да је се отресе.{S} На махове уснице му подрхтаваху и све до у срце зазебло би га.{S} |
и осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Ут |
бијеле зубе иза румено узвраћене горње уснице. </p> <p>— Не могу дангубити, — рече навлаш неду |
о ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво!{S} Добро дош |
рп може да савије, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути п |
ио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, по њему се косимице просипају сунчев |
, и никаква свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих |
жестоку, младићку страст... милује га и успавкује лагано, лагано... </p> <milestone unit="subSe |
а.{S} Покој се спушташе на његову душу, успавкујући му сваку тешку мисао, да је заокрије отајст |
у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Ост |
илом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује п |
p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу запахњује |
аструји јачим животом. </p> <p>Лахор их успављује...{S} Дријемајући, ослушкују једно другоме от |
пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.{S} И она се с |
а од кога?{S} Зар од вас? — безобзирно успали се она. — А како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, |
ма на њ, ну, не могавши да издржи његов успаљени поглед, сметена их обори к земљи.</p> <p>— Збо |
гова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младост |
исто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет м |
и захваташе његов млади живот.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних д |
и каткад која суморна наврла из прошлих успомена, лако би се расплинула, као да је превећ ситна |
ио у дну душе печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну |
имиче селу, осјећа све вишу сјету.{S} А успомене из дјетиња доба јављају се из далека...{S} И д |
уша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дј |
и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долаз |
међу молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, ш |
дости, и добар дио ноћи поклони његовој успомени.</p> <p>Није прошло дуго времена и Иво буде на |
.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу села, на раскршћу, закрене путе |
пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав.{S} Он |
свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговар |
у. </p> <p>У присјенци, између стабала, успори кораком.{S} На махове и застајаше, па, скинувши |
p>Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. </p> <p>Путем је на махо |
неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухват |
састане с једним знанцем, домороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завирива |
у кухињу да донесе месо и да се загризе успут о стару службеницу.</p> <p>— Који је узрок да си |
ити, — прекину ћутање брат јој и надода усрдно: — Пронађите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво |
ло прожигати младић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драгова |
свому оцу.</p> <p>Он први угледа Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти |
</p> <p>Они приступише један другому и усрдно се руковаше. </p> <p>— Знао сам да си дошао; рек |
нагањају; а једна голема сјенка, даље, усред поља, застрла је земљу и не миче се.{S} Занесе се |
лови рибарска лађа. </p> <p>А на мосту, усред мора мирно је! </p> <p>Не спава му се; већ осјећа |
пшим годинама... </p> <p>Маче се и сиђе усред села...{S} Под гранатом мурвом бјеше иставио „Пил |
оца.{S} И љути се, мисли: „Зашто долазе усред подне, кад је доба од обједа и опочинка?" </p> <p |
.{S} Отац му поручио да дође, јер га је усред љета костобоља мучила, а брат му Марко није могао |
— отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. </p> <p>Топећи се у сузама, дуго стоје загр |
узика.{S} Звуци виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну ср |
у додијелише га казненом одјељку и тако усред зиме отпоче уједно нови начин живљења. </p> <p>Не |
што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје мисли у службеноме послу.{S} Он гледа |
а сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . </p> <p>„Боже, земљи твојој дажда дај!“ — то |
сто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И др |
ди.{S} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега |
рашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да говорити.{S} Једва након неколико |
на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} А пољем наоколо осјећа с |
и у друштву.{S} Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и др |
сли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} |
т; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глави.{S} |
и да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста вед |
Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> <p>Иво узме низ |
коракнувши неколико пута уздуж по соби, устави се пред Ивом: — Опростите!— рече, наједном уозби |
дана ујутро, да није ни сам знао зашто, устави се он код њих. </p> <p>Она је сједела на клупи, |
утем. </p> <p>Испред „братимске“ конобе устави се код гоњача који су распрћивали пуне мјешине.{ |
близу мора, подаље од села, наједном се устави Јуре и погледа Иву, као да га пита очима: куда ћ |
не руком да заглади косу. </p> <p>Он се устави код зида, наслони се на њ, погледа је и нагло из |
лости.</p> <p>Он им назва добру вечер и устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се |
</p> <p>Пред својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари сво |
е? </p> <p>Младић га није разумио, него устави се и извали на комад ледине тик пута. </p> <p>— |
крено је сажали.</p> <p>Па се бесвјесно устави код тројице морнара, пред Ридића кућом. </p> <p> |
е драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придр |
се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на прагу, угледа Иву. </p> <p>— ’Ајдемо! — |
ће ондје наљећи на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, |
а. </p> <p>Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци.{S} Д |
рављајући гоњачима, па се још не би био уставио да до њега није допро из ближње ограде пркошљив |
инктивно нађоше заклоницу од вјетра.{S} Уставише се и прислонише уз међу.{S} Ћутке држе се за р |
јаше врућина. </p> <p>Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше п |
најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. </p> <p>Иво гледа, а око њега сакуп |
јерењем стари.</p> <p>Код крчме на путу уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — |
осматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећ |
те, па им поглед бјежи на све стране, а уставља се у зракама сунца и на судбеноме вјежбенику Ив |
му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к’о да истражива колика ли се туга |
њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гране једноли |
себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догл |
ла по градску скројена.{S} Поглед му се устављаше на њиховим дугим, јаким рукама, са згрченим п |
Биће и то, ма ти знаш како је у једној уставној држави: треба да свака ствар дозрије и прође к |
лици и све пазе ко ће да узме ријеч.{S} Устаде вијећник Кеко, кретом главе повлади начелнику и, |
је. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као замисли се... </p> <p>— Ни |
у! — јави се најпослије начелник.{S} Па устаде, а за њим и други.{S} Потражише клобуке и почеше |
није ни проговорио. </p> <p>Најпослије устаде начелник и рече укратко да се с главаром потпуно |
овчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p>— Не питам вам ја, нити сам г |
ања вијећник из другога одломка и нагло устаде. </p> <p>— Мир! — опомену начелник. </p> <p>— О |
иво погледа у Ивина оца. </p> <p>Главар устаде и намршти се: — Не знам зач се други миша у наше |
Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један предлог. </p> |
Уведимо по његову начину и ми ту, липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако к |
еп посао, — одговори Иво, не могавши се устегнути.{S} И настави нагло искрено; — Забога, је ли |
овако и даље од нас... </p> <p>Младић, устежући се, прекиде говор.{S} Наједном се насмија, као |
{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, уљудно поздрави и оде с Јуром |
а старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице. </p> |
пусте у миру.{S} Бијаше му већ ријеч на устима, но не изрече је; бојао се оца и опет знао је да |
плахиво га погледала; замре му ријеч на устима. </p> <p>Дјевојка се маче прама кући. </p> <p>— |
сусјед Ловре.{S} Дошао је с бесједом у устима, но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти ј |
нопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога моста.{S} Остала че |
S} Ала, изагни их!</p> <p>Младић потрча устрану пред живину и сагна је у поточину.{S} Кад дође |
ико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се |
ита наједном као иза сна... </p> <p>Иво устрне и збуни се. </p> <p>— Ко зна? ...{S} Далеко је! |
{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац сину Раји |
ара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би |
рујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре удара |
ритрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа |
јаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора повратити у |
и младу? </p> <p>— Пустите!{S} Триба се устрпити до боље прилике, па може се и то!</p> <p>У гов |
и сестру.{S} Стајаху подаље од мајке и устрпљиво ишчекиваху да препирка једном сврши.{S} Он се |
руку к себи. </p> <p>Дјевојка се лагано устручаваше, а он јој са задовољством рече: </p> <p>— Е |
. </p> <p>— На комунскоме смо купили, — усуди се рећи дјевојка. </p> <p>Судац се насмија прама |
толику дописникову дрскост, који да се усуђује сумњичити поштење толико заузета и родољубива н |
<p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и та |
ао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу. — Изв |
ати животу да те носи до краја, настави усхићено. </p> <p>— Благо теби!...{S} Познајем те, пун |
свит, па ко ће радит’?! — избаци онако утаман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час |
вароши обећала да ће моћи ноћас доћи на утаначено мјесто.{S} По Ускрсу, она је попустила Ивовим |
и светог Николу, па кад ништа не улови, утапа га у море све до грла, те му пријети да ће га уду |
ине се по далекоме простору и у њему се утапа; он не осјећа сама себе, и никаква свакидања бриг |
шао је толико пута да је врагу из мреже утекао.{S} Они се добро сјећаху како је отраг двадесета |
како сте давали?!{S} Јо, да је рећ’, па утећ’; колико је само кадац маста дало се с ове ограде |
{S} С ње сипа топлота; тражи кишу да је утиша, загаси и да је ситу напоји.{S} Тихо море ишчекуј |
ру.{S} У његовој близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у |
шко, као на растанку, и не може да нађе утјехе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ускрсне |
о се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га т |
на догледу безнађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли |
ко није могао да се смири и нађе жељене утјехе...{S} Тако стајаше док га не зовнуше на вечеру. |
шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>Истина, погдјекад, изнебуха синули би му |
јелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.{S} Бесвј |
ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни |
ворено гледају, као да из њега ишчекују утјеху.{S} На махове и премишља, па му дође да нешто од |
— у овој тамној ноћи нашао би он једину утјеху у њезину загрљају, и смирио би се...{S} Ну нешто |
ен глас у бури морске олује, к’о једину утјеху у жестокој тузи.</p> <p>— Да се вратимо?{S} А гд |
. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p>— Да |
настој и ти.{S} А све ће бити добро, — утјешљиво докрајчи мати. — ’Ајде „ напиј се још, па пој |
посве приљубио своме селу и трпељиво и утјешљиво подавао се животу, па јављао се он у којем му |
е ни опростио, да им није рекао ниједне утјешне ријечи, а они ето одлазе далеко откуда ко зна х |
аче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто уљезе у дућан, протркујућ’, боса дјевојчица.{S} Биј |
и и модрушаст пламен весело лизну...{S} Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.{S} Дошао је |
ко ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са пуним врчем, |
рама замјенику државнога одвјетника.{S} Уто и Иво подиже главу, попомјести се на столици. — Мен |
к земљи — зближише се као нехотице.{S} Уто и Јуре приђе к њима.{S} Сви остадоше на ногама.{S} |
лаго. </p> <p>Иво прихвати и наточи.{S} Уто је старица средила постељу.{S} Кад бијаше с послом |
е да пољупцем изразе слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод н |
учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управит |
ма паде неколико неразумљивих ријечи, а уто се јави вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио |
својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупник, а уто заслави и подне.{S} Иво га, угледа гдје силази низб |
ви таван. </p> <p>— Ко је то? — зачу се уто из собе женски глас. </p> <p>— Дошао је Иво, — одго |
није заклонио иза лишћа, а она гледаше уто у његове јаке руке...{S} И подуље остадоше тако, к’ |
та... </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочиш |
свијет, само да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе рак |
се данас врагу струка окусило! </p> <p>Уто за њим добрзала она разјарена женска, жена му.</p> |
Стоје, као да нешто ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо |
им цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> <p>— Дошао сам, — |
била у неизмјерности пустора... </p> <p>Уто поче да сипа блага кишица.{S} Но то потраја тек нек |
ивајући се другима, опет сједе. </p> <p>Уто запита ријеч посједник Тадић.{S} Сви уоколо упријеш |
мија се она, погледа га и пође. </p> <p>Уто неко одозго долажаше.{S} Дјевојка се обрне к њему д |
и се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну вијугасто и затутњи дубоко. </p> <p>Из даље |
приговарам теби... познајем те. </p> <p>Уто гостионичарка донесе вечеру.{S} Иво се залаже и зам |
погледа доље и умилно замекеће. </p> <p>Уто дјевојка попође узбрдицом.{S} Иво се упути за њом.{ |
што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако г |
шљаше, биваше све то немирнији. </p> <p>Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црве |
ао у сну осјећа зашто је дошао. </p> <p>Уто друштво на мазгама изби на равницу.{S} Он се трже и |
за које се није нико ни бринуо. </p> <p>Уто униђе у дворану начелников син Пиеро, који, када га |
опет, уморан, радо би опочинуо. </p> <p>Уто се и Марија маче и рече: </p> <p>— Они су заборавил |
е сада тек видио, поздрави Иву. </p> <p>Уто се јави и Ивин отац: </p> <p>— Бар да ми се плати м |
закључи и стаде га опет смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, з |
! — одговори равнодушно старац. </p> <p>Уто изнебуха до њих докотура се вал—самац.{S} Као да се |
у тих прегорјелих, знојних лица.</p> <p>Уто забруја у по грла дјевојачка пјесма, топла, дирљива |
се изразу лица свога старјешине.</p> <p>Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника ка |
чај, одговори пријатељ му Пиеро.</p> <p>Уто к њима приђоше тројица ђака.{S} Разговарали су тали |
он у првој младости тражио женскиње да утоли природну страст здрава живота.{S} У мисли о њој д |
којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол. </p> <p>Трзавица живаца јењ |
та и родољубива начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> < |
снажно јављала, страствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен врије |
дићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљиви |
т.{S} Сама успомена на њу није је могла утолити. </p> <p>За оних дугих, врућих дана, пошто би с |
зачињала, толико да му се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је |
. </p> <p>— Не!{S} Ја сам се заносио за утопијама и нисам имао времена да живем; ја сам снатрио |
а се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрн |
хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то не помаже и |
.</p> <p>— Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврд |
пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке.{S} Сада увиђаше да ни то |
е у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.{S} А сада одлази да види свој родни крај, мај |
пак, док би помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада п |
шким рукама нашироко одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звеч |
ако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре изиђе пред дућан.{S} |
, са здравим нагоном, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, |
војој кући.{S} Враћа се са свеучилишта, утучен и изнемогао, а да није својима ни јавио да ће до |
а, отишавши у Америку, да је оставио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у |
Ма нека дође, ако сми — запријети јој и ућута. </p> <p>— Пише ли ти старији син Петар? — обрне |
у и ово мало уживат’... </p> <p>И момак ућута.{S} Иво се подаде осјећајима обасјане љетне ноћи. |
ран, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен поред Ива. </p> <p>А ноћ пролази; |
ја не пртим у туђе после... </p> <p>Иво ућута и попође по соби. </p> <p>— Па добро, погоди ти с |
ветај! — подиже отац главу. </p> <p>Иво ућута, примаче се к вратима и загледа напоље...{S} Уто |
е би’ долазила. </p> <p>Дјевојка наново ућута.{S} А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослу |
и тога оставим? — одговори он, и наново ућута.</p> <p>Иво гледа у њ кад јаче повуче, па му жера |
ла сам походити мртве... </p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри |
го сутра дангубити, — рече Јуре и одмах ућута. </p> <p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се ша |
Наћи ћеш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— |
Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </p> <p>Опет изб |
; само док зачују јаче старчево дисање, ућутали би, ослушкујући, да онда наново лакше наставе. |
егорно одговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав об |
о нашему биједному тежаку“. </p> <p>Сви ућуташе, некоји само узврпољише се на столици и све паз |
<p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у господскога младића.{ |
егових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он мирно сједи |
S} Муж ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! |
но двоје дице свако по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди |
и онако јист, па... комад дивојке...{S} Ух!</p> <p>— Пусти, — прекидоше га момци, — ситиће се! |
жега, — рече онако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати |
х врата дошла.{S} Иво, мјесто одговора, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирн |
диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме.{S} Девојк |
старица замакла да се завуче у постељу, ухвати он дјевојку за руку и придржа је у својој. </p> |
Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. — Ти дријемаш? — Она се прене, и, раств |
</p> <p>Дјевојка не одговори.{S} Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно запл |
шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора под руку. — Останимо још, слушајмо гласо |
та своје куће. </p> <p>Иво пође к њој и ухвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> < |
Не бој се! </p> <p>Приближи се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићко |
жури низ камене стубе. </p> <p>На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на |
и упутише се прама селу.{S} У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извиња |
ман своју стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>О |
зећи у своју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник држа |
и дрхтај сива сутона. </p> <p>Младић се ухватио узбрдице, ну сада одмиче још полагани је.{S} Ви |
но прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да |
на не гре у добро! </p> <p>— Кад су сви ухваћени у једну мрижу, — одврати Тадић, и боље пожури |
души га љуто заболи њихова несрећа.{S} Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уст |
нашу љубав, не за друго!{S} Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем |
ви: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их доста...{S} Тобоже он служи мукте, |
да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили.{S} А платиће, поштени су, заврши. </p> <p>— Ја |
проговори стари, — како ће нас посвема уцвилити...{S} До који дан поћ’ ће све... </p> <p>— Све |
мишљу разносила и јоште уљевала наде у уцвиљене и ојађене душе. </p> <p>Те исте недјеље, након |
— прекиде га он. — Па наш ће Ђованин то учас средити! — и обрати се младоме дневничару који се |
је име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S |
кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети у ведри простор, над морем пра |
и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.{S} Њего |
ини и намјестио у С.., у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’н |
ље остајаше код своје куће, а поче и да учи за испите.{S} Бијаше много мирнији.{S} Сигуран да ћ |
о срце на ме и на сина ми.{S} И бог нас учи да један другоме праштамо!</p> <p>— Тако, а? — насм |
— А зашто су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p> |
премда су га нудили и одмицали се да му учине мјеста. </p> <p>— Сутра је недјеља; моћи ћете опо |
м се заустављала.{S} Као никада досада, учини му се тај свијет убог и јадан, обучен у искрпљена |
рже из снатрења, и, гледајући га у очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова |
би силну празнину; и, не знајући зашто, учини му се да смишљена свота новаца коју јој мисли дат |
пошто она не одговори, настави живље: — Учини ми ту љубав! — и бесвјесно дохвати је за руку. </ |
е у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жандар, за припомоћ. </p> |
ишту, пред дућаном; његова јака прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— |
Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло к |
Брзо путовање и нагла промјена предјела учини да се је увријежена болна мисао растресла и није |
, им се очи сукобише и засјаше, и обома учини се као да се у њима одбљескује пробуђена заједнич |
ети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дошавши к м |
Још данас и сутра!... </p> <p>Марија се учини невјешта питању и мирно одврати: </p> <p>— Дошла |
ве му се то мијеша у глави.{S} Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа ост |
ући без простора и свјежине.{S} Њему се учини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа сво |
ним кретом руке, а и онако блиједо лице учини се још блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чи |
, ну прођемо се...{S} По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало ж |
е, па му је глава поред самога стола, и учини му се као да је одвојена од трупа, а загасите там |
{S} Вратимо се! — говори му у сузама, и учини неколико корачаја. </p> <p>— Не иди! — успротиви |
сукобише, и ниједно не обори погледа; и учини им се да им очи море једнаким пламеном чежње која |
се потсмијева.{S} Тај осмјех га убоде и учини му се да не слути на добро.</p> <p>— Ваља отступи |
ме било да се поврате.{S} Али се жупник учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога |
аоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дође блеђе. </ |
понуди он друга и мало се одмаче да му учини мјеста.{S} Па кад и он сједе, упита: — Зар ти ниј |
дочека мирно, тек зеру се одмаче да му учини мјеста.{S} Они се натјецаху ко ће боље и брже да |
<p>— Задња је ово вечер! — одврати она, учинивши се невјешта. </p> <p>— Ево ти, на! — И Јуре из |
вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо |
а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Би |
и, „колико би сада ваљало“ — и ја с њим учинија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S |
липу установу, како су то и друга миста учинила...{S} Тако каматници неће моћ гулит’ на сваки н |
</p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учинили сте ме да погријешим! — рече стрпљиво, узме гум |
ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карту код нотара, а ја се приселим у Роге.{ |
Доћи ће за неколико дана.... </p> <p>— Учинили сте лијеп посао, — одговори Иво, не могавши се |
е блиједе. </p> <p>— Ми нисмо ништа зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — |
о свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа прстом на мјест |
е га међу собом.{S} Људи говорили да су учинили добар посао, јер да су након мало дана почели п |
е ругај се! </p> <p>— Ни ту руга.{S} Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти д |
еро. — Наша је навика да свако по подне учинимо једну партију на карте.{S} Можеш и ти доћи!</p> |
; само је река да су се нагодили, да се учинимо на суду невишти, — одговори старији. </p> <p>— |
доктор и гледа прама вароши. </p> <p>— Учинио је за себе; то је паметније! — одговори Иво с оч |
било би боље.{S} Ма ето кад нисам.{S} А учинио сам и покору; платио сам, а ти простио. </p> <p> |
ас, господару, као и он; веле ти је зла учинио.{S} А знате зашто су га прозвали Рогом? — и наду |
пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу потижу, а |
</p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини јед |
се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све горе и гор |
рече господар.{S} Сит сам те...{S} Дођи учинит’ конат, па пут под ноге!{S} Ма одмах сад! — наст |
с вама није могуће изасебице два Божића учинити — заврши слуга по загорску. </p> <p>— Муч’!... |
те ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам размишљала, ма ни дру |
ади и моли бога, ма се не враћај ако не учиниш пинез!... </p> <p>Јуре се окрете по дућану да ви |
.{S} Он одлучи да се заузме да све буде учињено по његовој вољи.{S} Диже се и зовну сусједа нас |
шта немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не зна |
} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их причекати.{ |
ао окамењена; нико ни да оком трене.{S} Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну ком |
е Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — рече учитељ — но мене је сигурно забиљежио! </p> <p>Сва трој |
</p> <p>— Вама је лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто пре |
p> <p>— Лако је њима! — потужи се млади учитељ. — Бар се никога не боје! </p> <p>— Пустите, нећ |
, а мени не? изусти с увјерењем узбуђен учитељ, и забринут надода: — К врагу, зашто је и долази |
. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протума |
регистре! — рече тихим гласом. </p> <p>Учитељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, |
асом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи |
же.</p> <p>Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост.{S} Уто изнебуха уни |
неће вас објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSecti |
. </p> <p>Пресвијетли господин сједе за учитељев сто. — Да видимо малко ваше регистре! — рече т |
његова пресвијетлост говорила с младим учитељем, Иво приђе своме знанцу да с њиме измијени нек |
упнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</p> <p>Господин жупн |
<p>— Видите — јави се, и показа прстом учитељу, — у ову сте рубрику погријешно унијели изостан |
</p> <p>— Па? </p> <p>— Могу и код куће учити. </p> <p>Сви ућуташе.{S} Сељаци загледаше се у го |
ну био болестан...{S} А могу и код куће учити... </p> <p>— Пусти га’ — јави се умиљато мајка му |
е напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам |
млађи му брат Марко.{S} Отац га, док је ушао, стаде испитивати о неком пољском послу. </p> <p>Д |
се одмакну од прозора, па брзим кораком ушета се по соби.{S} Након неколико времена сјети се да |
здијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђајући.{S} Уо |
иђе к њему; кад наједном мазга наперила уши, узвијерила се, и, жестоко дахћући, трза се из руку |
њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фу |
амор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њега се удаљује путем прама оној ст |
што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрн |
ијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне |
не стигну други, бијели се крај.{S} А у ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што |
<p>И наста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекл |
јевојка престала говорити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она о |
је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли |
о, у службеној капи наваљеној до очију, ушуња се у село.{S} Ну у селу није нашао ни људи ни жив |
та Иво, помјештајући се. </p> <p>— Која фајда да је град за динар, кад динара ни, — рече пријег |
о нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, али не кући! |
Знам ја за ту мајсторију...{S} Ну није фајде правдат се...{S} Скривио и платио, па си миран!</ |
Прилично похађају, — рече, констатујући факат.</p> <p>Па онда, неко вријеме замишљен, помњиво г |
вар дозрије и прође кроз руке надлежних фактора. </p> <p>— Дакле, опет ништа!... —рече Иво нест |
. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјевојка, к |
ка. — Ја ћу још вечерас у варош.{S} Но, фала вам свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, |
шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И старац се замисли.{S} Тако настаде часом |
рпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Фала, фала! </p> <p>— Ја грем ћа! — рече стидљиво дјево |
на ме? — упита га. </p> <p>— Зашто?{S} Фала вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, |
{S} Сигурно прилази к њој у маслиник: — Фала ти! — изусти. </p> <p>— Једва сам се из куће извук |
ор: — Дакле, ви сте дошли мјесто оца? — Фала вам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? |
} Кад се буде радило, даћу... </p> <p>— Фала богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! |
Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дакле, да свршим посао.. |
зивши да још стоји на ногама. </p> <p>— Фала! — рече он, и баци притајени пламичак из очију на |
— и показа му трупић до себе. </p> <p>— Фала, нека ме на ногама! </p> <p>Брат и сестра наставиш |
буђен нејасно каза своје име. </p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... |
>— Можете скинути и рукавице. </p> <p>— Фала! — понови он, и скиде са руке своје бијеле рукавиц |
атити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да |
— умиљава се господин жупник. </p> <p>— Фала!{S} Али не треба.{S} Ми ћемо полако напријед.{S} Д |
суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала свима! — похита начелник с насмијаним лицем у суср |
поћи кући, — одговори су дан. </p> <p>— Фала! — рече он, и још једном погледа господина са наоч |
атворите! — рече одлучно Иво. </p> <p>— Фала ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — |
у зажелио добар и сретан пут. </p> <p>— Фала вам! — рече главару. — Не запустите ми мајку, биће |
ромуца и обрне од њега главу. </p> <p>— Фала ти! — једва дочека Иво.{S} Па настави: — Не брини |
— рече, обративши се к њему. </p> <p>— Фала! — одговори он, поздравило војничку и отпучи свих |
двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба да се мучите.{S} Кад пусте старога |
ка остану! — јави се трговац. </p> <p>— Фала вам! — окрете се жена. — Ваља нећемо сами себи гро |
ивље јадаше се жена. </p> <p>— То ми је фала! — дрско се смијаше трговац. — Право ми је кад сам |
!</p> <p>— Не бој се ти!{S} Нима у мене фала!</p> <p>— Ето, ви сте се споменули, — похвали их ж |
ћете ми... </p> <p>— Нисте нам дужни, и фала вам! — захвали младић и к’о за се рече: — Потриба |
напријед.{S} Дакле, господо, још једном фала! </p> <p>Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и |
ега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено |
on" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се да ће и вас наћи ово |
ила ми је и отишла од мене.{S} Мајка се фали да ће им Американац платити све дуге.{S} Говори да |
и ти? </p> <p>— Јесам! </p> <p>— Тако, фалу богу! — и насмије се замјеник државнога одвјетника |
по три мисеца...{S} Ух, кад помислим на фамилију! </p> <p>— Пуно! — зачуди се Иво. </p> <p>— Ли |
поштено намирен.{S} Поздравите сву вашу фамилију, а и моју матер, ако је ди у путу сритнете!{S} |
прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... </p> <p>Једне вечери није могао да издржи, |
екој нарави.{S} Посматраше небо, крцато фантастичним сликама, и машташе о својој срећи с неким |
.{S} Док наједном неки угледаше свјетло фењера и за њим поворку људи. </p> <p>— Гоне живину у ј |
!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, свијет се разилазио својим кућа |
да га затворе до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто |
p> <p>Уто к њему приступи Пилат; подиже фес с главе, и тако гологлав пред њим стоји и погледа г |
чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! |
ако други говоре! — одговори он и метну фес на главу. </p> <p>— Сам си крив! </p> <p>— Пустите |
твари.{S} Када га је угледао, дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, |
ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вријед |
аше као вјесница, као нека копча између физичкога и душевнога живота.</p> <p>И домало друштво у |
рама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши се смијати, |
S} Лежи, а не спава му се.{S} Ослушкује фијук вјетра, а у памети уоквирује му се слика и њихова |
ицима казивао гачице, а бура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих год |
у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз натегнуте конопе јарбора, и пот |
уз блиједо лице... </p> <p>...{S}Вјетар фијуче око голих грана, блиједи сунце, и домало спустић |
даше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у с |
ђе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу в |
ело, било материјалистичке било идеалне филозофске тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; |
а села на мору да је јутрос изненада са финанцијалним паробродом пресвијетли господин гроф стиг |
са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде п |
<p>— Молим вас, господин управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор от |
— да ми знаш адресу, — и пружи му своју фину карту—посјетницу, и нагло се одмаче.{S} Иво поглед |
их лако! </p> <p>— Бар ми дајте још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пех |
нија друго писмо — за дуг од седамдесет фиорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча |
у да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обр |
> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либр |
тина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини биће на либру. </p> <p>— Фала!{S} Но не треба д |
љало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма |
раво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p> |
уго? </p> <p>— Код мене вам је још осам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не |
те; дао сам поље под закуп Роги, за сто фиорини на годину.{S} С тим новцем дангубио сам, продај |
подвеживали винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад |
воју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, а каца се плаћала до |
маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста остаје!“ испрвице говораху ду |
се. — Колико си му дао? </p> <p>— Десет фиорини, господине. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет |
жи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо и већега рачуна међу собом. </p> |
и, а да је— не би те било окрпило десет фиорини. </p> <p>— А ко зна како ће бит’! — јави се јед |
зашто]...{S} Заја.. ја у њега двадесет фиорини и подвеза му ждрибића, ну ждрибе се у зими зава |
ји начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више продават’, јер |
— рече нагло. </p> <p>— У све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно др |
разлагања. </p> <p>— У најгору дванаест фиорини за звона, и то ваља платит’ главару, јер је он |
це маста, а каца се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шт |
нарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забринуто |
ио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се к |
т и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. </p> < |
иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињства и пос |
су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати живо Ив |
/p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форинти глобе, јер се са својом женом пред кућом порјеч |
ди јој, извадивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачув |
не. </p> <p>— Дакле, ти си примио десет форинти од овога? — упита судац старога Анту и кретом р |
S} Тог Пилата оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни |
љи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на пет форин |
ом је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече безбрижн |
да је излишна свака изјава, да би свака формалност вријеђала његове осјећаје.{S} У том стању за |
ме од ранијих исељеника бануше у село и фотографије.{S} Свако у селу зажели да их види.{S} Зачу |
гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их.{S} Поздрави владина |
, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насм |
њима. </p> <p>— Сиромашни смо! вели дум Фране умиљатим гласом. — А, ако ћемо право рећи, за јед |
се надао толикој срећи! — ускликну дум Фране, усхићен од весеља, дочекавши их на кућноме прагу |
</p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу ни опћински, ни владини.. |
изостаје... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљ |
говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Пит |
S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: имаћемо се и ми |
и које те виде! — дочека га љубазно дон Фране и поткучи му сједало. </p> <p>— Дођох да те буним |
ше, издала их земља, — рече озбиљно дон Фране... </p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковин |
удно поздрави и оде с Јуром.</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само д |
воре.{S} За њима плашиво вуче се стари „фратар“ и моли да му га пусте и једнако вели: — Приглад |
, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њуш |
и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од жена носијаху на глави велике каб |
ћинским локвама.{S} Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком |
лика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, о |
да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прв |
та носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, госпо |
</p> <p>— Ишла би она, не бојте се.{S} Ха, благо вама који нимате сестру.{S} Куга и сестра, то |
</p> <p>— А зашто не?</p> <p>— Би!?{S} Ха!{S} А ко вам је отац?{S} Питајте сузе сиротињске! — |
топита носа и дебелих усница. </p> <p>— Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, г |
јући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њим отпоче остала |
је и пође у своју собу. </p> <p>— Ти не хајеш за бога! — добаци за њим отац, прекидајућ „Здраву |
м.{S} Против очеве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпу |
ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </p> <p>— Како је у селу? </p> <p>— |
ечности душа му се растапаше у свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је |
свакидања брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже |
е да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — |
ијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; није му ни бил |
творенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мр |
{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.{S} Слу |
ко паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p |
ци до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? |
. </p> <p>Пред њима једно момче свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала за |
вичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јавља.{S} Иво се сј |
за друго него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржа |
де за тим да се омрази и отуђи тежак од харне земље. </p> <p>Падоше му на памет ђачке размирице |
а друга — ипак посуђиваху да га уложе у харну земљу.{S} Надаху се: рађаће к’о, и досле, а да бу |
јурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. </p> <p>Стари се, као на запо |
обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и униђе у дућан. </p> < |
— па стаде пребирати по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде пос |
учи и преврташе са свих страна то парче хартије.</p> <p>— Заповиједају, — напокон жељно зачу гл |
а — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, да прикрије |
не се помњиво и стаде трти по исписаној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали |
, као кроза сан, слуша стругање пера по хартији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла сл |
слике блажене дјевице, окићене ишараном хартијом, тињао жижак. </p> <p>— А ди је Павле? — упита |
ноћи код мора.</p> <p>У својој соби узе хартију и поче писати. </p> <p>Глава му је крцата лаких |
извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресвијетли |
било? — упита га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — |
.{S} Биће те се твоји ужељели.</p> <p>— Хвала ти. </p> <p>— Дакле? — јави се наново жупник. </p |
да би вам узјашити, — рече му.</p> <p>— Хвала ти, волим овако!{S} Па како си? </p> <p>— Ето, да |
, а послије ће поћи у њега на ручак и — хвалиће га.{S} Гледај само свијета у пристаништу! </p> |
руке, поздрави га и пође узбрдицом.{S} Хвата се мрак и из увала ноћ долази.{S} Иво иде полако, |
у и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се тога задњега уточишта као утопљеник сламке |
ст и сјај... </p> <p>Кад сиђе с гомиле, хватао се први сутон.{S} Око запада бијаше се све смири |
јао на вратима, а како се све више мрак хватао, тако му је на душу слазила туга и на догледу оц |
на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа.{S} По пољу наоко пустош, а |
„Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени доста ост |
су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што в |
, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар тако да ублажи ’јужну очеву запјевку.{S} И о |
а му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше још из дјетињств |
} Говору да је учинија пришли’ двадесет хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече И |
., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... </p> <p>— Баш као и тамо! — прихвати |
рква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то |
о би ваљало да селу отпадне прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> < |
је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и за |
сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... |
у узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли м |
тац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ новчић... ’Ајдемо! — рече б |
, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет, и он прелажаше с једне |
ју није била као друге.{S} Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за |
о нашој некадашњој величини, прошлости, хисторији..., док извикани родољуби у својим рукама држ |
но оставити је.</p> <p>А и сада вријеме хита, растанак је дошао: ваља прегорити...{S} И он је о |
> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује |
пожури у уред.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> < |
е испад себе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљив |
и ћеш ми умаћи... </p> <p>— Нећу, ни ми хитње.{S} Ако ћете, сјатићу, па ћемо заједно.</p> <p>— |
клони.</p> <p>— Ево ти — на растанку, у хитњи се примаче Ивов знанац к Иву, — да ми знаш адресу |
unit="subSection" /> <p>Сутра ујутру, у хитњи, Иву отац позове у дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, |
ламену.{S} Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни.{S} Иво се окрете на |
ве маленкости? —зачуди се Иво. — Биће у хитњи да му се омакло, па вам није пружио руку. </p> <p |
читеља, који, збуњен, приђе к њему, и у хитњи навлачи рукавице. </p> <p>— Вашој пресвијетлости |
{S} Он схвати њен поглед и добаци јој у хитњи: </p> <p>— Доћи ћу дома, видјећемо се! </p> <p>Дј |
ћ. </p> <p>— Ти опет овдје! — рече му у хитњи. — Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </ |
и, к’о да му је невјешта, обори главу и хитро прстима пребире у великој тежачкој здјели.</p> <p |
проговоре ни ријечи.{S} Настаде тајац и хитро схваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се |
станак. </p> <p>— Варате се! — одговори хитро учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да п |
путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на буче и на плохе. |
е стране села, допираше до њих разуздан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде |
нила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S} У кући се не мо |
а. </p> <p>Његову уобразиљу мири дубоки хлад планинских дубрава, над којима се тек држи замирућ |
на сунцу, лагано жамори, а дебели мрки хлад тајанствено привлачи к себи.</p> <p>Живци му се уп |
> <p>Иво се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у с |
и на плохе.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бе |
ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све |
и камен, иза кога је још тек уска пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој п |
иновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо се заложили и одморили, — рече тај господ |
онило.{S} Иво убриса наочаре и, тражећи хлада, отиде кући. </p> <p>По обједу, док је унишао у с |
блачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздуху залепрша су |
а њом и не отвара кишобран, премда сипа хладна киша.</p> <p>— Стани, куда ћеш? — јави се он, по |
у никад невиђене крајеве — осванула је хладна и суморна.{S} Јавља се и лагано наступа зима, па |
а се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Хладна, гладна зима примиче се и натјерава све живо у б |
у. </p> <p>Жупник бијаше већ отишао.{S} Хладни, свјежи западњак стао да пропиркује и да, блажи |
гу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар. </p> <p>Молила се ч |
мири... </p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Нав |
ако замишљен. </p> <p>— Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. </p> <p>Он |
непрестајним валом, падало је и јачало хладом или присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што |
ену громачу, која још лежаше у дебеломе хладу.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једн |
зиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и руп |
наших пинез’, па бог те веселија...{S} Хм, — уозбиљи се, — може бити да и неће!{S} Мухе ће га |
дину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је... </p> <p>— Пуст |
прико двије хиљаде фиорини, а окле?{S} Хм, лако је говорит’! </p> <p>— Ма пинези остали би у с |
шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, неко раствори капке и упита: „Ко је?“ </p> |
дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} Сигурно п |
д другога, и у мислима прослиједише тај ход...</p> <p>Браћа јој униђоше у кућу.{S} Оба се усупн |
а.{S} Он се пришуља ближе.{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се |
о прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој |
, и наступа лака сјета. </p> <p>Гдјекад хода по пољу да гледа рад у виноградима и да се разгова |
ају посла ни добити, па, спустивши руке ходају амо тамо; капци на прозорчићима нередно висе и у |
од тим, наоко пријегорним лицима.{S} И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање |
м му драго облику.</p> <p>И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужи |
очи, да јој се једва лице назираше.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. < |
комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док нако |
собом гоњаше мазгу.{S} За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} |
на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. </p> <p>Кад |
са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора играју |
и на кога од срца.{S} Дојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе |
до сутра.{S} Пред њима с фењером у руци ходао је рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. |
дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим униђе |
Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ на ви |
... </p> <p>Спари Мрсе, јаче намргођен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду |
и тежачкога туговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађен |
и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама |
ко започе њихово познанство.{S} Отада и ходаше за њом и дуље остајаше код своје куће, а поче и |
лике врућине, пак тако домало диже се и ходаше по соби, да утуче вријеме.</p> <p>Око пете уре и |
даје, јер живити се мора!... </p> <p>И ходаше даље, отпоздрављајући гоњачима, па се још не би |
ладић га поздрави жељно и усрдно.{S} Он ходаше полако путем.{S} Око му се драговало у плаветнил |
ираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа |
подао угодним мислима.{S} К’о бесвјесно ходаше за дружином и посматраше Маријин стројни струк.{ |
рко корачаху са дружином.{S} Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свак |
есио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ходаше улицама у којима бијаше највиша врева. </p> <p>З |
<p>У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош.{S} С њим иду |
с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Да, како сам |
/p> <p>— Зови га! </p> <p>Слушкиња кроз ходник иза кухиње униђе у мали кућерак и јави се Павлу. |
ар десет банка. </p> <p>Иво, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Ан |
у.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се |
дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима |
епо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику поздрави га стари Анте Рајић. </p> <p>— Ти опет |
д.{S} Од несна је узбуђен и хитар.{S} У ходнику суда срете се са начелником. </p> <p>— Фала сви |
м у души улазе у велику зграду, стоје у ходнику пред вратима казненога одјељка, и с осталим сви |
погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и п |
раћао би се у град.{S} Неколико пута, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града на |
ав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и |
</p> <p>И обојица, као стари другови, у ходу и истиха разговарајући, одмицаху полако. </p> <p>М |
ети жељи, па се упути до боровика.{S} У ходу силио се да се разабере и да из душе истргне болне |
уром лијепо се разабрао у мислима.{S} У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим |
Мрак их крије, а мало ко их срета.{S} У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се |
да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе да погледа у |
во их остављаше и враћаше се кући.{S} У ходу размишљаше о једноставности мисли и жеља својих мл |
их, па се упути прама својој кући.{S} У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буд |
</p> <p>Дон Фране упути се с Ивом.{S} У ходу упита га, онако само да заметне говор, кад ће стић |
напријед.{S} Он име за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. < |
тручио своју главницу. </p> <p>Иво је у ходу на ово помишљао и с тиме спајао и биједу Јурине по |
Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Он |
</p> <p>Он попође за другима.{S} Тек у ходу разабрао се од узбуђења.{S} Сјетио се да се с Мари |
Између кућа бијаше све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које ј |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру.{S} Младић је ј |
нако без мисли, крену даље... </p> <p>У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.{S} Стајаху прис |
во, поздрави и изиђе из куће. </p> <p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ћ |
цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он |
души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче, који га весело поздрављаху, ну о |
је Иво изишао на пољски пут. </p> <p>У ходу стизаше га испрва још погдјекоји задоцњели тежак с |
није знало како, једне ноћи изгорио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он |
дужи он, поћи ћу у варош, отворићу мали хотел...{S} Толико да се прође вријеме...{S} Овдје је с |
ојади му се и то ходање, и поврати се у хотел да обједује.</p> <p>Сједе и јави се.{S} Носач се |
говорило се да је био господар великог хотела који је изнебуха, а да се није знало како, једне |
омнибус међу остали свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође гр |
И оно младости, не марећи за невољу или хотећи да убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> |
ају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и неће кад се већ не може живјет |
сељаке.{S} Неки одмах купе се око њих, хоће да искажу своје разлоге. </p> <p>Иво неће да га ви |
— А ја сам их нашао гдје пасу и мислим: хоће ли им се наћи господар! — Па закружи уоколо руком: |
преда се.</p> <p>— Неће се никако моћ’; хоће се и свиће платит’! — диже жена главу и говораше к |
, покрива...{S} Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...{S} И сутра. |
олако враћа се и мучи се да буде миран; хоће да стиша пробуђену вољу у замрлој природи зимњега |
} Дрхтавом руком, марамом обриса их.{S} Хоће силом да се освијести, но залуду.{S} Магли му се.. |
ајала и гледала доље на море. </p> <p>— Хоће ли ти брат у Америку? — очито с натегом отпоче Иво |
— упита Иво наоко равнодушно. </p> <p>— Хоће јој се! — промрмља стара, једнако запослена. </p> |
ди; ма исто, рђаво сам се влада...{S} А хоће ли бит’ зла? </p> <p>— Не знам ти рећи, — одговори |
свеопћи разговор. </p> <p>Тадић нанова хоће да говори. </p> <p>— ’Ајмо, подне је! — завикаше н |
Иву кад је поред њега стао и упитао га хоће ли узјахати. </p> <p>Иво захвали, јер да му је дра |
не једна слатка успомена.{S} Па, као да хоће да попуни празнину, опет му дође на памет Јуре; ње |
ш ли? </p> <p>Па преврне разговор: — Ма хоће ли доћи ти блажени Американац? — Дану, види на вра |
, а они ето одлазе далеко откуда ко зна хоће ли се икада и повратити.{S} И он у трен крену низб |
> <p>Сине му наједном у памети: „Ко зна хоће ли доћи?“ И та сумња га мори и узнемирује. </p> <p |
њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге узврпо |
Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац унес |
ко сте? — упита Иво. </p> <p>— Како бог хоће!...{S} Ну нима добра— и промешкуљи се по постељи.{ |
та: — Исплатите гоњаче, па нека иду куд хоће!{S} Његова пресвијетлост одавде ће пјешке, ионако |
ну.{S} Дакле, позвани сте опет, јер суд хоће да зна само истину! — Јесте ли разумјели? — рече ј |
назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца.{S} Јасно |
не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића. </p> <p>Данас |
руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и |
а ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — |
о, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — продужи, — кад смо овако сити! — А он |
су велики ’арчи?...{S} А њима у вароши хоће се мужика, лампиони, полицијоти — и све плаћа мали |
ља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! </p> <p>— Платићу! — умиљавао се стари Ан |
е да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закриљено |
час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чи |
— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и при |
јели им отац и мајка.{S} Угрожени мишљу хоће ли своју дјецу икада видјети, наглас јецају, а и д |
оче зујање и бренцање. </p> <p>— Дакле, хоћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангуб |
јеч Иво. </p> <p>— Ти си луд! </p> <p>— Хоћемо, брате!{S} Сутра ћемо га срести негдје у путу.{S |
је, ма дигод јема правицу... </p> <p>— Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с |
устите ме! — замоли дјевојка. </p> <p>— Хоћемо се сутра видјети? — упита он узбуђен. </p> <p>Ал |
— очито с натегом отпоче Иво. </p> <p>— Хоћемо и ја и брат, — одговори мирно дјевојка и притегн |
рене и погледа га. </p> <p>— Господару, хоћете ову?{S} Видите како је згодна и месната.{S} Би л |
нешто примитивна, привлачива.</p> <p>— Хоћете ли се вратити?— упита га повјерљиво. </p> <p>— Т |
ве се судбени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита |
врне говор и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’ |
сам ти их да...</p> <p>— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримен |
жели сазнати Јурино стање. </p> <p>— Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављ |
м не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> <p>— Дакле, св |
во ти, на, држ’! </p> <p>— Платите како хоћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, |
.. </p> <p>— Ви можете узети ствар како хоћете, али је закон јасан; није друге, криво су свједо |
Спава, уморан је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> |
ово је било најзамршеније... </p> <p>— Хоћеш ли с нама? — обрне се Пиеро к Иву. </p> <p>— Нећу |
ву ријеч, да је забуна прође. </p> <p>— Хоћеш вечерас на бал? — упита Иво наоко равнодушно. </p |
ас! — дође она сотона к мени. </p> <p>— Хоћеш господовати! — говора ми. </p> <p>— Не ругај се! |
ако се средиш, пој удија к њему...{S} А хоћеш нам дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу |
.. </p> <p>— Окаснила сам...</p> <p>— А хоћеш вечерас на хлад, прид кућу? </p> <p>— Ваљаће...{S |
иди! — рече он, смисливши се. — Ко зна хоћеш ли наћи службу? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!.. |
ли око врата. </p> <p>— Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива бу |
А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква п |
ћан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме писмо |
— клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се годин |
се на столици. </p> <p>— Није, баш кад хоћеш! </p> <p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шј |
ас нима... </p> <p>— Ја ћу доћи кад год хоћеш!...{S} Реци само кад! — навали он. </p> <p>— Већ |
к дођете кући, биће подне. </p> <p>— Ти хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић |
ми, пријатељу... драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту!{S} Лако за те...“ |
S} Лако је прво било; прода би је пошто хоћеш! </p> <p>Стари се очито љути, и види се: мука му |
није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дрш |
за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да ис |
га Иво нестрпљиво. </p> <p>— Ако ће!{S} Хоћу да знате како се суди.{S} Еле, свршила његова прав |
продаћу до трса, док до свога дођем!{S} Хоћу, вируј! </p> <p>— Продаћете, а муж ми се за вас кр |
м.{S} Када дођете, све ћете сазнати.{S} Хоћу да вас изненадим“, дода при крају писма. </p> <p>З |
м најжешћи проти крађе! — рече судац. — Хоћу да је искореним из мога котара. </p> <p>— Да, када |
за се и за брата. — Дану ви! </p> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје св |
— рече му благо господарица. </p> <p>— Хоћу, кад је вама по вољи, па се обрати господару: — Ну |
је посао овди? — смрси стари. </p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С нате |
трстике. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте д |
а хоћеш ли ме се када сјетити!</p> <p>— Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. </p> <p>— |
остељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу: сваком своје, па мирно!{S} А |
дуго остати?</p> <p>— Не знам баш... ма хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обој |
хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? . |
е.{S} Па се окрене прама расвијетљеноме храму дјетињег му доба, и млаз топлих осјећаја из дубин |
ога дана потужи се мајстор да су стан и храна рђави, вода нечиста и млака, и да је он научио на |
а посао, истресајући са одијела остатке хране.</p> <p>— Ха, — засијече од срца редивоја, а за њ |
је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније рачуне.</p> <p>Отац се загледао |
лико си само досада изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{ |
зини раденици, јер их крухом не може да храни...{S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, |
S} Иде и мисли: „Како да њих не може да храни, њих који је муком обрађују и најмање за живот од |
ора, на догледу прекојморских брдина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се |
сам толико година под мурвом, и тим се хранио, па никоме ништа, док ни доша ови нови управитељ |
љно— откад су поља издала, она је очева хранитељица.{S} Добра је на млику...{S}Сваки дан даје п |
х увала.{S} Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажура |
Ни ни другоме боље!{S} Нимам него себе хранити... </p> <p>— Одавна овако живите? </p> <p>— Ода |
миче се и натјерава све живо у бригу за храном.{S} Над кућама застаје густи дим и застаје вазду |
тни дах, све је сркало одасвуда јутарњу храну... </p> <p>Иво се прислони уз маслиново стабло и |
к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. < |
ат до у само море. </p> <p>На осамљеној хриди сједио је и данас Иво и гледао у валове млаке јуж |
у застаде, јер угледа Мрсу на пошљедњој хриди у мору, гдје лови „на тршчицу“.{S} Промисли се и |
на ме љутили толико пута! </p> <p>Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суш |
вриме! — рече.{S} Гледајте како се око хриди навијају галебови. </p> <p>Иво погледа правце там |
о дијете лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном поко |
се и пође к њему.{S} Помњиво прескаче с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље |
ј, нећеш ти свијет преврнут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тади |
се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а није било ни њој жа, лако се овди |
он јема младу...{S} А он почео викати и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам |
ежачки рад, и свијет живи тим дахом, не хтијући да се преда очају; та ваља покупити оно што про |
р жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти, ма све залуду... </p> <p>— |
ат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“— Ники дан нисам могла подни |
е ништа видили!...</p> <p>— Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто |
а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али не може ради оца.{S} И љути се |
а над село када се он упутио к њима.{S} Хтио је да буде начисто с укућанима и да му се дјевојка |
се не испољава, већ заостају у њему.{S} Хтио би да претргне тешко ћутање, ну тек мишљу собом се |
ади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромај |
и вијећник Јоле: </p> <p>— Ја се не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље бил |
огаше да се сложи са начелником који је хтио да се баш у свем врши његова воља.{S} Ну како се к |
Јосо иза причања. </p> <p>— А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — пр |
{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, а опет, уморан, радо би опочину |
о би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав новац. „Да је дам оном гладн |
сцијен.{S} Поврх начелника нико се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и |
ирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу дома?“ одговара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Не |
длучно почне, да наступи прелом...{S} И хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то ос |
ешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсјече Јуре |
х, мисли, но не зна да их распореди.{S} Хтједе да јој све рече.{S} Овај лист имао је да навијес |
</p> <p>С улице крену жупској кући.{S} Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је би |
не; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да прокуња, да опочине но није му се никак |
оћете мирно ће младић и прими новац.{S} Хтједе изићи, но на прагу к’о сјети се: </p> <p>— Рекли |
оца и за кућу, а ни...{S} И сутра... — хтједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио ре |
у доба свога дјетињства.{S} Од тог доба хтједе да отпочне даље живовање.</p> <p>Он се тако посв |
но.{S} Дјевојка пође да га испразни, па хтједе да га сама настави на главу.{S} Он јој помогне, |
пољу, док се радња доврши. </p> <p>Кад хтједе сунце на запад, он се попе на високу гомилу и за |
ора, свуче се и пружи по постељи.{S} Не хтједе затворити прозора.{S} Бијаше му мило да се мјесе |
у ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од тога да прими. </p> <p>— Како живите? — |
Слуга преброји и нађе да је у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци об |
о учитељ, увјерен да није погријешио, и хтједе да протумачи ствар.{S} Али његова пресвијетлост |
. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хтједе да му крупно лице дође насмијано.{S} Сађе са сје |
д ме мање сврби...{S} Стојте добро! — и хтједе да крене.</p> <p>Ну, погдедавши нада се, спази к |
јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза Иво, п |
иво дјевојка, кад јој се Иво приближи и хтједе да нешто рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it" |
могу дангубити, — рече навлаш недужно и хтједе да крене. </p> <p>— Да ти нешто речем! — моли је |
<p>— Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је ж |
је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе сјашити.{S} Иво га задржи и придржа се мазгина в |
ицом...{S} Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да |
изавицу даде Иву.{S} Иво извади новац и хтједе да плати. </p> <p>— Пуно је! — говори стари и не |
ом вам! — јави се на одласку. </p> <p>И хтједе да изиђе, али он крочи пред њу.{S} Стоје једно п |
с њиме опрости.</p> <p>Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак |
— и ту га стаде права вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— |
цу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно заже |
сом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, ну наједном изнебушен застаде.{S} По пода |
ке ријечи тражио је разјашњења. </p> <p>Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало.{S} |
да Иву и усрдно му се јави. </p> <p>— А хтједох да питам оца ти куд си...{S} Нема те у вароши, |
немам доказа, мало ми се мари, и таман хтједох да окривљеника ријешим, кад се јави са приједло |
p> <p>Спопала га силна туга.{S} Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећа |
енога предљивога погледа увиди да би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи |
е, тражила је љубави, синтезу ужитка, и хтјела да се на сваки начин испољи.{S} Па ни весело сун |
ла нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Далеко је то у |
, у мјесечину.{S} Она стоји до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је рас |
Зар тајна? </p> <p>— Никакова тајна.{S} Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита.{S} |
опрости! — јецаху једнаким гласом и као хтјели би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што |
.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребит |
један прозорчић.{S} Видило се да се је хтјело тај дио боље уредити; ну да је радња остала недо |
Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к прозору и погледа на |
у, а кад му се поглед сукоби с његовим, хтјео би да му се осмјехне, но не смије.{S} Два сина Ст |
села поодмакли.{S} Иву је већ досадно, хтјео би да се врати; и помисли да је своју дужност изв |
пута. </p> <p>Једнога поподнева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирило |
и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с |
Јер је велико милосрђе његово!“ Слуша и хтјео би да у себи пробуди замрле успомене.{S} Па се ок |
з огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав под |
ајући се, са собом котрљају пијесак.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њихов |
ушима у исто вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата ш |
у.{S} Његовој осјетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодре |
замире, а вјетар облијеће свјеж с истом хуком око куће.</p> <p>Они пак једнако се држе у наручј |
а јужина, тресла гранама и облијетала с хуком око мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило |
и погледа напоље, у мрак, гледа и слуша хуку вјетра и осјећа ноћ.{S} И жељан је ноћи, сласти и |
ре, смирај дана и ослушкиваше пиркање и хуку вјетра.{S} Али на махове осјетио би у себи потајну |
</p> <p>Дјевојка приступи мирно хладној хумци под којом почива њезин добри отац.{S} Наваливши н |
сав је заокупљен том мишљу.{S} А вјетар хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Но |
S} А преко њихових глава једнако вјетар хуче, удар уставља се у густоме боровику и затресене гр |
уде наименован судским вјежбеником, код ц. к. котарскога суда у вароши. </p> <p>Овога пута, дра |
урно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! </p> <p>— Наслов и карак |
њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— Ја ћу купити рибу, |
ијечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туц |
ије. </p> <p>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао на |
ника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Брав |
ктор Иву. </p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. < |
у море и — пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</ |
/p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! |
ти корачаји не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се п |
идим је ли кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајућ |
а? </p> <p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са д |
ва стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. </p> <p>Његова нарав подаје се времену. |
илиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора застаде.{S} |
што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} |
кући.{S} Држала је у руци киту подзимна цвијећа.{S} Кад га је угледала, окрете се настрану, а о |
далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапу |
војци.{S} Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом г |
а путељци се оивичили бујним, мирисавим цвијећем...{S} Харна земља одужила се и радосно се јављ |
дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, </p> <p>Уто прође Јуре и у |
о о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив Иву, примаче се ближе са љубопитним и |
аље...{S} А ћук је замукао, и једнолико цвилење попаца постепено замире, и још се само из даљег |
, безбрижно корачаше, окићена мирисавим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свј |
нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум |
етра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше престало, ваздух се расхладио.{S |
<p>Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу мора, подаље од сел |
и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. </p> <p>— |
токих трава и задах мора, уз једнолично цвиљење попаца, будили би у њему најслађу поезију и чеж |
би попустила сила и настало једнолично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — п |
тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа н |
т’ се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки’ трав’.{S} А пишу ми да луда младост с |
p> <p>Она је сједела на клупи, у осјену цвјетних стабала; до ње стајаше брат.{S} Испод ногу им |
аваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.{S} Покој се |
и ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграше над росним, мирисавим би |
а држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају дугачкога мо |
с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за |
говораше подругљивац весело и обијесно, церећи се непрестано. </p> <p>— Ма и хоће се мужика, — |
тако свако ради, — опази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати |
цану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p> <p>— Гледај, молим те! — го |
аћи. </p> <p>А њих двоје иду запрашеном цестом и ћуте.{S} Осушила им се уста, па им се не да го |
даље од њега. </p> <p>У дворани удараше циганска музика.{S} Звуци виолина продираху му до усред |
јор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и извади из ње једну. — Молим! — и узе из руке |
се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са западне стран |
дзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} И она долази, у мраку глед |
да, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено падају преда њих на плоч |
је сатрвено, из распуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте ч |
евојчица.{S} Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода.{S} Умилно муцајућ’, пружи врећицу |
оврати онако мокрих руку, с којих се је циједило море, и пљесне њима. </p> <p>— Сад ме мање свр |
, крцате медена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим ис |
литкоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не иди! — озбиљно ће жуп |
е по вољи заметати.{S} При западу сунца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се |
очи, учини му се да се у њима одразује цијела судбина његова живота: оне измучене, кратковидне |
дати на дражби.{S} Пред очима искочи му цијела породим и, онако све у тужним мислима, изиђе из |
вјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи пролазио из једне мисли у другу, подавао се |
заше се врућина, да ни ноћу не попусти, цијели околиш одисао је задахом прогорјелих ствари. </p |
лика и њихова обличја, и мисли му се да цијели догађај својим очима гледа.{S} Гледа снажно момч |
господин гроф стигао да службено обиђе цијели оток и да ће сигурно око подне доћи горе у село. |
е печал повријеђених тужних успомена, и цијели организам лагано би задрхтао.{S} Ну осјетљиво ње |
ама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан избивао напољу, у околишу, тек увече враћао |
м се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничему не знам ни почетка ни сврхе |
ност. </p> <p>— А није вам досадно тако цијели дан? </p> <p>— Оставите, молим вас!{S} Ето, учин |
служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. </p> <p>Прошлога лета, у освитку дана, |
ладић стао да мисли како би било лијепо цијели дан остати код дјевојке, док се она чудила како |
и.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Цијели дан падала је киша, и младић није могао да се по |
прилика учини му се к’о да спражи над, цијелим селом. </p> <p>— Здраво, господине суче! — и хт |
јегдје турњало се и налијевале се бачве цијелим вином и половником.</p> <p>Вјеровници, каматниц |
е лако! — јави се млади учитељ, који је цијелим путем ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у ш |
атио, нађе дружину разиграну и омамљену цијелим вином, умором и топлим знојем.{S} Навдар их наг |
аше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смирило и он је зажелео да се тамо у |
има ће Јуре и Марија...</p> <p>Тих дана цијело имање Јурине породице продало се на дражби, као |
дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки рад. </p> |
шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гледајући |
љато погледа.{S} Милина пројури му кроз цијело биће.{S} Сила живих осјећаја занесе и њу и њега |
купили?{S} Ви сте сретан у избору.{S} И цијело вам одијело лијепо пристаје — говори управитељ. |
ној магли и продире у небо... </p> <p>И цијело му биће постепено подаје се околишу, изједначује |
ура над кућама фијукала, док је дрхтало цијело село; сјети се свих годишњих доба и тргње и мора |
изнебуха дође јој као да је откинута од цијелога свијета и плашљиво погледа у суху траву, како |
ост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села...{S} Подао се нехају и простоме животу, |
Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића.{S} Он зажели миловања и утјехе и болн |
нераздруживо пратијаше и навираше му из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} |
вема савладала.</p> <p>Ни процесија око цијелога села, са окићеним светим Роком на пријестолу, |
, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрума са |
вине доносиле „просвједе“, потписане по цијелој управи. </p> <p>У тим просвједима згражаху се п |
а изија за сву годину хране, залегло би цијелом селу.{S} Хм, па да би зашто!{S} Е, долијало је. |
бави, које се од њега одвајало и лутало цијелом околином.</p> <p>Већ бијаше на догледу села, ми |
за; редовито наступаше сладак дрхтај по цијеломе животу.{S} Пројурио би кроз тамни, задушљиви х |
Марији, осјети да носи собом у грудима цијелу њену појаву.{S} И пред собом у сунчевом жару гле |
но.{S} Осјећају се више уморни но да су цијелу седмицу, с дана на дан, најтежу земљу копали. </ |
одахнуло засве да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, |
даху се: рађаће к’о, и досле, а да буду цијене и за трећи дио мање, опет ће се исплатити труд.< |
Онај — мјесто одговора постави преда њ цијеник јела и одбрза даље. </p> <p>Нашао се у неприлиц |
е за њима.{S} Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја |
и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вјетра у димњаку. </p> <p>— Дођи с |
ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S} А сунце боље грије, жари, буди.{S} Он се пр |
магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на ногама, да отпочне тешки |
ако ти сад сване!...{S} Исток порумени, цикне сунце и одмах пече.{S} Оситиш пот и тареш се, а ј |
— одговори она, и сјетно се насмије.{S} Цили дан примећала сам камење... — Иво је једнако гледа |
} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> <p>— Вјеруј, не знам ни сам!{S} Ваљало |
онија!{S} Мумај ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p> |
шљала, ма ни друге.{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благос |
к немирна трговца, којему бијаше главни циљ да се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се то |
ну, то могу само господа!“ Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се г |
оре — пустили талијанско вино, па спале цине на нишће.{S} А људи не могли подмириват’ и дуг рас |
о него за земљу; а и земља била харна и цине вину добре, е, да је тако до дуљега подржало!{S} Н |
потриба, навратиће— одговори неко тако цинички да се Иво трзнуо и погледао му у мрко лице. </p |
им кућама.{S} Иво још слушаше из даљине циничну пародију веселе божићне пјесме и... гледаше у М |
ац старога Анту и кретом руке показа на Цирила. </p> <p>— Јесам, господине, није разлога да кри |
насити. </p> <p>У очевој кући нашао је Цирила; и његов отац бијаше с имањем посрнуо, задужио с |
едно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, |
ијеме посвема престаде, јер брат Катин, Цирило, заљубивши се у своју сусједу, не избиваше из се |
ајић у варош.{S} С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, |
их ходаше Марија и њезина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их |
нашли смо њих двојицу да се свађају.{S} Цирило Јосу тура да гре дома.{S} Он није хтио „Зашто ћу |
прто у њ гледају.{S} Прогласи осуду:{S} Цирило се осуђује на двадесет дана затвора. </p> <p>— К |
али на стогове.{S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Л |
>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима смијех, покуњи се, |
. </p> <p>— Јадан нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — |
</p> <p>— Мужика, људи! — једва дочека Цирило. — Река би да когод машку за реп потиже, тако по |
а. </p> <p>— Колико? — бесвијесно упита Цирило. </p> <p>— Двадесет дан...{S} И зафали богу! </p |
/p> <p>— Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти в |
ијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао. </p> <p>— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Н |
агаре... </p> <p>— Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит’ — и гуши се од см |
ам је добродошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — |
и отац гладан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је до |
</p> <p>— Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком |
едљиво Нико. </p> <p>— ’Ајмо! — диже се Цирило. — Гонићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шуг |
ну... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. </p> <p>— Како намирили? |
/p> <p>— Вражји плише! — наново јави се Цирило и погледа по дружини. — Неће да воду пије, а све |
харну мотику.{S} Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p |
ао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код њих.{S} Од жеге опаљено му |
>— А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. — Пас, господару, као и он; веле ти је зла учин |
кнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. </p> <p>— Д |
ога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ово не грије срце! — опази стари Анте |
едај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило.{S} Све ка по сировој кожи...{S} Овдје се мрска, |
вољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен!{S} Ваља се |
. </p> <p>— Би ли вјеровали? — прихвати Цирило, сутра ће нам бити гори живот.{S} Бићемо ка’ сло |
> <p>— Хоћу ја, хоћу! — весело прихвати Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p> |
а нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило. </p> <p>— Није дао на се, а друкчије био је мек |
ио, и ућута.{S} А Кате се поодмаче, док Цирило гледа равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод |
говара. — „Хоћеш!“</p> <p>— „Нећу!“ Док Цирило на њега замахне дршком од мотике. </p> <p>— Јеси |
пита и не скида погледа с њега. </p> <p>Цирило блиједи и кришом погледа у старога Анту. </p> <p |
е наочаре, па упиљи поглед у њ. </p> <p>Цирило се збуни и обори очи, али свеједно осјећа поглед |
.{S} А дјевојке се потсмјеваху. </p> <p>Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухват |
е у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале |
прозор, и гледа напоље у сунце.</p> <p>Цирило прати очима суца и покаткад умиљато погледа на И |
вота.{S} Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели сми |
ти отплаћиваше дуг синовљевим најмом; и Цирилова сестра Кате долазијаше да према потреби послуж |
по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто |
ка, упознаше га, и понизно ја поздраве; Цирилово насмијано лице одједном се продуљило и уозбиљи |
> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, дали нам карте за вели |
узданица... </p> <p>— Говорили су да ће цића града опростит’ нам импошту (порез), — јадиковали |
о вријеме, слушајући како вјетар напољу цичи и завија.{S} Погдјекад дрмнуо би вратницама, да би |
дотаче се феса и поздрави га.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно |
раве ни какве друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица и |
пренашајући се духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост |
и очи, али не може да сакрије немир.{S} Црвени, а горња малко узвраћена усница очигледно дрхти. |
ну вјереницу.{S} Она се очито застиди — црвени. </p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Лук |
Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе |
ype="notes"> <note xml:id="SRP19041_N1">Црвени лук.</note> <note xml:id="SRP19041_N2">Мјесто, г |
вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља... |
урин глас. </p> <p>У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. |
тави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарен |
едња на махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине. |
дена слатка сока, који се је циједио из црвених, распуцаних усница...{S} Пред њим испружила се |
</p> <p>Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаш |
што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени |
е исповидам! </p> <p>Иво гдела у његово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно |
свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопало! — вели Цирило.</p> <p>— Ов |
пред истрчала и галамила.{S} Босоног, у црвеној туници, носио је големи криж лугар Крње.{S} Иво |
леда се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. </p> <p>— Здраво! |
ј ти, мумај! </p> <p>— Ма цили је дан у црикви, — опази неки од момчади. </p> <p>— Мужика, људи |
погледа у жупника, — има и сиромашнијих цркава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом и |
што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и животиња се окријепила.{S} Младост се ипак п |
ица, притисли каматници, а брзо ће се и цркават’ од жеђи, и — не дај боже — скапавати од глади, |
p> <p>— Бештије, опијају се, а сутра ће цркавати! —одговори начелник. </p> <p>— А камо ли невољ |
ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова |
, за једно је село дика лијепа и богата црква!{S} Могли би помоћи, пресвијетли... </p> <p>— Вид |
се ја противим?{S} А нека, болан, биће црква пунија! </p> <p>— Говори се: двије хиљаде трошка! |
јетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала с |
но приповједи како новине јављају да је црквама горњега и доњега села на острву, на владин пред |
бро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се по могућности провидити |
уговања, изиђе напоље.{S} Ходаше испред цркве на отворену комаду земљишта засађену дрвећем. </p |
стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим свето |
Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ходу сретне Мрсу, ну обори очи и не смједе |
у.{S} Обикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад |
. </p> <p>Наједном допријеше до њега из цркве звуци оргуља.{S} Сигурно их је мајстор угађао...{ |
т смијех. </p> <p>Уто и жупник изиђе из цркве.{S} Кад га Цирило угледа, замрије му на устима см |
м у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У ја |
<p>Напокон, неколико женских убрзаше из цркве— знак да је миса при крају.{S} Домало наврије и д |
таде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... |
, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет |
кава од ове.{S} Ма видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамење |
се и каматници и посједници и опћине и цркве — и засве тежаци бијаху задовољни: само нека рађа |
ане. </p> <p>— Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. </p> <p>— И надам се! </p> <p> |
т што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкиваше дрски лавеж љуте пашчади и пањкање |
ете, на путу, за њима гледа. </p> <p>На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их. |
ља.{S} Изјутра слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упути |
и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви свечано зазвонише сва звона на приступ; он пожури |
на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ходу к цркви све |
шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да прослави ови велики дан?“ Па, пошто се ближе п |
ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад?...“ И у души смутио би се... </p> <p>Н |
чевој жеги. </p> <p>— Ниси била данас у цркви? — упита је мирно младић. — А ја сам те гледа... |
p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека |
лаву божју! </p> <p>Иву та вијест још у цркви смути.{S} О тим оргуљама бијаше већ давно у селу |
на повратку с града.{S} Уставио се код црквице светог Николе, између винограда, и, подајући се |
види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и галамила.{S} |
д што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустављала.{S} Као никада досада, учини му с |
из куће.{S} Десет сахати избило му пред црквом.{S} У пристаништу још је мало свијета; горе у вр |
ратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у село ваљало је да људи |
ка стићи до који дан оргуље наручене за цркву.{S} С њима ће доћи мајстор, да их намјести.{S} И |
> <p>— Имаш донекле и право...{S} Ну за цркву је...{S} А да знаш, твој је отац тако желио, па х |
ише — тражи миловања! </p> <p>Дође пред цркву.{S} Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане д |
на окупу. </p> <p>— Најпрво ћу походити цркву.{S} Има ли каквих знаменитости? </p> <p>— Стара ц |
ећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p> <p>Његова пресвијетлост клече на одређено м |
у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито |
</p> <p>— А вино је за ништа, — надода црковинар, — и двоструко арчи се за обрадит’ лозја... < |
јешине.{S} Угледа жупника и још једнога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци донос |
торе, кога су именовали за претсједника црковинарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, |
и то ваља платит’ главару, јер је он од црковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини.. |
.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник црковинарства, заузеше се живо да се посао сретно докра |
дао направити посјетнице: „Претсједник црковинарства“.</p> <p>— Њему ће то вриједити; данас је |
ја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закљ |
је... је ли тако? — окрете се дон Фране црковинару. </p> <p>— Тако је! — одговори он, биљежећи |
тарима, па их поведе иза олтара да виде црковна, мисничка одијела. </p> <p>Његова пресвијетлост |
илна новца, а све да ће се подмирити из црковне имовине.</p> <p>Жупник и Ивин отац, присједник |
жупнику.{S} Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашт |
но обично каквога је он гледао у суду; црна му брада дрхти од узбуђења, а усне се скупиле; сам |
љути на неправду; тресе главом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао |
но је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно |
га одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних уду |
и прислоњен уз прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељ |
одгоди и навађа разлоге...{S} А натакао црне наочаре, па упр’о очима у свједоке који поступце б |
ти од узбуђења, а усне се скупиле; само црне, големе очи, испод облога клобука, не могу да се с |
ри човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За њим ходало је нешто женских и сила дј |
p>— Полако! — важно се јави господин са црним наочарима и попрати ријеч достојанственим изразом |
аочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. </p> <p>Браћа гледају један |
ијеше свом снагом, па премећу и преврћу црницу.{S} А сунце се боље диже, носи собом топлину, жи |
очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} И мисли на њ |
мишићи и заобљене груди.{S} А прикладно црномањасто лице здраве боје лијепо јој пристајаше изме |
ежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једна |
их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, у црноме одијелу, изиђе из куће и крене правце к својему |
</p> <p>На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.{S} На прагу мрачне капеле пре |
њезин добри отац.{S} Наваливши над очи црну мараму, гледаше испред себе на пусти гроб и у пуко |
одмахују и ударају утупљеном мотиком у црну земљу.{S} Свијетло гвожђе звечи одмјерено и одбљес |
/p> <p>Пред његовим очима ређају се све црње слике.{S} Село се, ето, хоће да расели, а како и н |
сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаше истински живот, к |
свјетлости бљедикаво је, без изразитих црта, некако слетно и замишљено.{S} Онамо, из горње стр |
е, и — иде укочено напријед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и п |
Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад оз |
е на туђему но на своме; с њиме била је цура му Јања — обоје к’о капља млади.{S} Погибе у напон |
опце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.{S} Живина бијаше напрћена фучијама за |
разгаљена мокра прса.{S} Низ образе им цури зној, котрља се преда њих и топи жедну земљу. </p> |
ладић... — Зна сам да ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мо |
трговац. — Ето, све сте изили...{S} Ма, ча се је дало — дало, јур ни друге!{S} Без пинез не дам |
бикну и без огња и без вина’ без цркве, ча наше мало село јема!{S} Ви ћете се смијат кад вам ре |
адит’ своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина.{S} Сада вам пишем је |
ну се нагло к жени. </p> <p>— Још није, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га |
} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} И онда ник |
рузим лашје је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не |
.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па баш сада, кад су овак |
овац. „Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша’ из врага да се наји наши труди?!“ гунђаше о |
ре. — Он у селу и још два—три у варошу, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прст |
Еле, зивнуло и нас.{S} Около сви они... ча ћу вам говорити — знате их. </p> <p>Прокуратор се ли |
о. </p> <p>— И њи’ ће когод слават’!{S} Ча им је брига, проћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} М |
— Наопако, ако се нашем свиту пушча!{S} Ча ти њега грђе бијеш, он је све то бољи... </p> <p>Нај |
било је рђаво.{S} Бог да нас обрани!{S} Ча би без ћаће? </p> <p>— Колико му је година? </p> <p> |
људи. </p> <p>— Пусти, нека га гони!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женск |
д себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће ми толико? — зачуди се она, угледавши толико нова |
Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили свит! </p> < |
ми немоћа јема годину дан’...{S} Ух!{S} Ча је ово дошло? </p> <p>— Не бишете се дужит’! — Јесам |
... — </p> <p>— Ако ћете, и није!...{S} Ча ћемо?{S} Ваља да и ми живимо... </p> <p>— Ма овдје с |
? </p> <p>— Немојте ме одвраћати!...{S} Ча сам одлучила, учинићу. — Па настави: — И ја сам разм |
плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прво стећ’!... </p> <p>— П |
мислија да свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут... |
га људи, к’о видили своју корист...{S} Ча мислите?{S} На сто фиорини давале се дви каце маста, |
знам зач се други миша у наше после.{S} Ча ће влада дат’, исто би ваљало да селу отпадне прико |
рата узели у милитар, оста отац сам.{S} Ча се је с господарим погодило, ваљало је и насилу крчи |
дица и ја казали липо како је било.{S} Ча ћете да вам дуљим, осудили нас смијући се, баш ка од |
ти, ка оне ноћи кад ми је отац умро.{S} Ча ћете, тако је људска слабост!{S} Посли сам опет се м |
говоре да је то срамота за дивојку.{S} Ча то хоће рећи? . . </p> <p>Иво гледа у њено ноћу закр |
реста! — поче се главар љутит’, — а?{S} Ча мислите!{S} Ено и начелник говори да би га ваљало по |
а да је право! — запишти наново жена. — Ча је ово настало? ...{S} Грабе један испред другога... |
брате!... да се бар по подне закуња. — Ча ти говориш, Рого? — упита га поспрдно. </p> <p>— Биж |
н. </p> <p>— Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ’ у просјаке? </p> <p>— Доста су м |
оћемо ли тргат’? — јави се Ивин отац. — Ча ћемо дангубит?... </p> <p>Други се згледаше. </p> <p |
p>— Рада бих, да смијем. — Па надода: — Ча младост лудује!...{S} Јужина је, биће се запотили!.. |
продават’, јер нисам платио нику ташу — ча ја знам... </p> <p>Иво је све ово знао, те је нестрп |
p> <p>— Обидоват’ је од веће! </p> <p>— Ча је то?{S} Ако ће ко дат пинез, нека се вота! — јави |
Оцта, брате, и боба, па дери! </p> <p>— Ча си се узбалија!—прекиде га Марко, брат Ивин, који се |
друг до њега. — Нека говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подруг |
<p>— Три дана, да сте здраво! </p> <p>— Ча балиш!...{S} У све, симо и тамо, осам; а то ти одбиј |
ши, рече Иво. — Није ми мило! </p> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их пр |
узрочан?{S} Твоја луда памет! </p> <p>— Ча вам је! — одазва се за оца Марија. </p> <p>Иво погле |
и одвест’ у рајску славу!.... </p> <p>— Ча говориш ти, Јуре? — настави сусјед и погледа на њ. < |
истојбина за ликара, да се... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га |
бог!{S} А ето, и мучимо се... </p> <p>— Ча ми је брига кад ни користи! — љутио се трговац. — Ет |
!{S} Лијепо нам је и овако... </p> <p>— Ча нам је фајде овако стат’! </p> <p>— А ми ’ајдемо, ал |
А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цирило. — А нисмо се намирили. |
ше се једно момче из друштва. </p> <p>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних |
} Заструже кракун на вратима. </p> <p>— Ча је?{S} Како си?{S} Нисмо ти се надали. </p> <p>— Ниј |
Наста жамор међу вијећницима. </p> <p>— Ча ће нам поток, неће увик кишит’!... </p> <p>— А како |
ени ништа! — блаже рече жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’ |
, поћи ћемо у варош у нотара. </p> <p>— Ча је од нотара потриба? — опази стари. </p> <p>— Браво |
то не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају |
це у петак, — тврдио је Јуре. </p> <p>— Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. |
р, диже се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, |
ја да ублажи силу тих ријечи. </p> <p>— Ча вам је стало, — одврати она као нузгредице и упита г |
<p>— Тако је! — потврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p> |
јети; — одговори сметено Иво. </p> <p>— Ча ћете видити?{S} Бидан, доша’ је кост и кожа! </p> <p |
покојникова жена, док је сио. </p> <p>— Ча?!{S} Знате... да се не може. — Па настави: — Да је о |
но претрже је кад угледа Иву. </p> <p>— Ча ти је река? — упита га покојникова жена, док је сио. |
усти! — бојажљиво ће жена му. </p> <p>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци |
коза? — осорљиво пита рубач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да |
како је био раздражен, плану: </p> <p>— Ча си тија рећ’?...{S} Ча би ти дилија?...{S} Бићеш прв |
? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар за сиромаха. </p> <p>— |
Зар ти није драга лијепа ноћ? </p> <p>— Ча ми говорите?{S} А кому није!{S} Ма ето, кад најбоље |
...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће она прављат’, ње је товар.{S} Да, да, — подругива |
сушиле се, па с реда отпадале.</p> <p>— Ча да гледамо нашу пропаст! — рече напокон Јуре. — Неће |
{S} Ма ни потреба да се дижеш.</p> <p>— Ча ти је?{S} Ваља да ти направим постељу. </p> <p>У соб |
ђе мимо њ, закиде га ријечима:</p> <p>— Ча нисте на стражи?{S} Гријота да се без вас отрга! </p |
ић’ ћеш и ништа ми нећеш рећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пуст |
?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ча је црна под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча ј |
и живо га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече И |
га заборавила... </p> <p>— Никада!{S} А ча сте збиља мислили? — упита искрено дјевојка, па наје |
сте, а?{S} Браво!{S} Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије |
.{S} Грабе један испред другога...{S} А ча ће мени остат’?{S} Муж ми немоћа јема годину дан’... |
Јур три године није да ни солда...{S} А ча му могу?{S} Да му земљу метнем на инканат, па да ост |
— ’Ајде, ’ајде!{S} Доли је отац...{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и |
ради скуле...{S} Добро си ти дите?{S} А ча не греш, ди се скиташ кад је скула, а? </p> <p>Дијет |
ц у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} Није него твоја линост!{S} Ваља их |
ан му ка пашче, — одазва се Цирило. — А ча му корист да јема?{S} Ете, и данас је доша на радњу |
под ноктом!“ — Па преврне разговор. — А ча је оно било у вароши?{S} Зашто су ракете пуштали? </ |
а мучи, ка зна да је крива! </p> <p>— А ча ћу вам прављат’...{S} Видим да нас се хоће умест’... |
калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на уви |
p> <p>— Не могу се заклети. </p> <p>— А ча би се клео? — прихвати стари. — Ми ништа не ишћемо.{ |
енули, — похвали их жупник. </p> <p>— А ча ћемо?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остан |
’ како га је воља...</p> <p>— Видите га ча се љути, а знате велики смо пријатељи... </p> <p>— О |
дан од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали нас... дица и ја |
<p>— И ти? — рече сухо. </p> <p>— Е, да ча ћемо овдје?!{S} Брзо ће нам све однит’, а брат пише |
вам, к’о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго. </p> <p>И обојица, као ста |
ам била код вас у послу.{S} Псоваће, ма ча ми је већ брига!...</p> <p>Преко села пожуре, мрак и |
риме прође.{S} Ја сам примишља...{S} Ма ча ћу вам дуљити, кад ионако знате!{S} Учинили смо карт |
же пит’...{S} Пути су још гори...{S} Ма ча ћу говорит’, кад је све у нереду?... </p> <p>Напокон |
роћи ће вриме!{S} А плаћа им гре.{S} Ма ча је корист, ваља их дочекат’!</p> <p>Пред подне, Иво, |
, ча ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нек |
ти по снопу исписане хартије. — Ко јема ча говорити му? </p> <p>— Устаде посједник Тадић и као |
знебуха рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо |
Рајића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми |
а.{S} Жедна сам љубави, а зар жедан зна ча ради?!{S} А нисам крива, хтила сам у себи све сатрти |
на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отиш |
>— Ча пусти?{S} Пет годин’ скита се, па ча је учинио, реци?{S} Други су свршили и јур плаћу пот |
у њу. </p> <p>— Овако ми је бог дао, па ча ћу? </p> <p>— Лијепе су и сањалачке; а моје су сиве |
да ми да се на Божић напијемо...{S} Па ча ћемо сад? </p> <p>— Ваља платит’ ... </p> <p>— Он је |
p> <p>— Хоћу ли се попет’? </p> <p>— Па ча ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе |
р старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша.{S} А јур је стар! </p> <p>— А ос |
зла учинили; нисмо, тако ми овога сунца ча нас све грије! — рече млађи јецајућим гласом. </p> < |
те. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси... </p> <p>— Боље да он проси него ја! — ми |
ека нам је: „Дали су вам најмањи каштиг ча је у закону“. </p> <p>— Тако је! — потврди Иво. </p> |
а мени, ко ће ми је радити?{S} Ето, све ча ваља бижи у Америку...{S} Лако је прво било; прода б |
Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.{S} Нимаш друго радити, |
собом. . </p> <p>— Онда пусти нека раде ча их је воља!...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ч |
му на памет њене ноћашње ријечи:„Ово је ча и јемам сласти у животу!“ И искрено је сажали.</p> < |
орио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p>— Наопако, ако |
чем, и горем...:{S} Видите, ми све горе ча смо се веће трудили и понили се; баш, ко се узвисује |
на све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... </ |
е је умрит’ него вам богатим, ча јемате ча оставит, — говораше дјевојка безбрижно, не дангубећи |
ра неко камен туца.</p> <p>— Али јемате ча рећ’? — прекиде она ћутање, но не смије да му у очи |
и? </p> <p>— Пустите ме!{S} Ви не знате ча је несрића! </p> <p>— Жалиш за Петром? — сјети се Ив |
— Свуд су људи једнаки.{S} Ви не знате ча хоће рећ’ туђега господара служити! </p> <p>Старац у |
ћнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто ј |
мога најбољега пријатеља...{S} Простите ча ћу вам ово писати, ма лагао би’ вам кад би’ вам писа |
никога! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за ц |
посли настале неродице, опалио палац, и ча је најгоре — пустили талијанско вино, па спале цине |
ма нима ни овди обисени колачи, а многи ча је овамо доша каје се и повратија би се, да јема с ч |
ет приупита. </p> <p>— Живим ка и други ча ништа нимају. </p> <p>— Биће вам тешко? </p> <p>— Ни |
дућан. </p> <p>— Ево ти писмо, па ради ча хоћеш!{S} Ја се не могу макнути. </p> <p>Иво узме пи |
м кад би’ вам писа да ме не боли поради ча се је догодило од моје бивше виренице.{S} Зна бог да |
је, — одговори он. </p> <p>— А јеси ли ча напртија? </p> <p>— Ништа! </p> <p>— Ни мало дрв’? < |
ас! — Па преврне говор: — А трибујеш ли ча?{S} Пој’ гори, наћ’ ћеш све како си и оставио. </p> |
му и сестра. </p> <p>— Јесте ли видили ча нас је снашло? — рече удовица разговијетно мјесто по |
што су онда суци?{S} Али ви нисте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакл |
ени секвестратор. </p> <p>— А хоћете ми ча оставит’? — пријегорно још једанпут упита жена. </p> |
редљиво стаде да се брани: </p> <p>— Ни ча би оком тренуо, — испричава се, —ступило!</p> <p>— Т |
Не бојте се!{S} А ча је од они фиорини ча си примио, а? — пита ме и смије се. </p> <p>— А зашт |
} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> <p>Иво |
му је на свему фала!{S} Нека да матери ча јој је потриба, биће поштено намирен.{S} Поздравите |
и, — клео се младић.</p> <p>— Говори ти ча хоћеш, ма реци да — јесам ли их нашо?{S} Сваке се го |
је вино, вируј! </p> <p>— Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Ј |
иза банка и узме једно писмо: — Гледај ча брат пише! — и гледа у писмо, а дебели му подбрадак |
?...{S} Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им |
p>— „Ко може, и коњ му може!“ Ја слушам ча свит говори, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча |
арај се, вируј, брзо!... да само стечем ча би с тобом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу |
{S} Радим и мучим се цили дан, дајем им ча добијем... па нека им је с благословом!...{S} Ну да |
ру је сад дошао...{S} Грем баш да видим ча је донија, — рече напрасито главар, диже се и пође у |
љи оправдавајући друге: „Како ће нам ко ча и дат’, кад више ништа нимамо!...“ </p> <p>Иво се ме |
е Иву из душе. </p> <p>— Ко зна!{S} Ако ча стечемо, вратићемо се; и други се враћају...{S} Ма г |
и, и, вирујте ми, ни ме стра’...{S} Ако ча и буде, биће мала ствар.{S} Говорим тако и дици; а о |
е мило? </p> <p>— Како није!{S} Оволико ча и јемам сласти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чу |
ично цвиљење. </p> <p>— Доша сам за оно ча сам ти обећа, — проговори младић. </p> <p>— Задња је |
— Бар да ми се плати модра галица и оно ча сам им да за обрадит’... </p> <p>— И бог зна да је п |
не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ расап, а да би |
се повратити.{S} Увик кад гледам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липом |
.{S} Радили смо сви, а највише они брат ча је у Америци.{S} Ма ко ће одолит’; брата узели у мил |
и хтија ме опет тућ’; говори: „Ја могу ча хоћу!{S} Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула |
вога дућана. „Прво си мога’ дат’ тежаку ча му драго...{S} Било је сигурно к’о у цркви.{S} А сад |
ку. </p> <p>— Није ми драго туђе, узећу ча ме гре!{S} Ето, то је моје, — и не хтједе више од то |
у, ча и јемају, а други сви смо — овлаш ча би нике на прсте прибројио— сви тежаци једнаци... </ |
...{S} Доста је света миса...{S} А знаш ча ћу ти рећ: неће га звони одвест’ у рајску славу!.... |
прими владина понуда.{S} Напокон, олиш ча ће нам се уредит’ поток, остаће новац у селу...{S} А |
иорина...{S} Друге године узеја сам још ча у роби, ча у јићу, тако сравнало се до стотине...{S} |
билних година падоше у руке каматника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добит |
м је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!“ одговорила ми је и отишла од мене.{S} |
е се живо да се посао сретно докрајчи. „Ча ће нам пинези?“ говораху. „Лако се из рук’ омичу, а |
рску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да закине хиљаду фиори |
атити све дуге.{S} Говори да је рекла; „Ча ће јој Јуре?{S} Оно је добричина, неће нигда стећ’ ч |
пије нам зло један од њих други, сув ка чава.{S} Ни га ча видит’, а виче. </p> <p>— Испитали на |
е бијаше приљубила уз свога заручника и чаврљаше весело.{S} Гледаше је и гледаше, ну она се ни |
ам фиорини... </p> <p>— Увијек ушћинете чагод!...{S} Ма не смета, ну оне би нам могли дат’.{S} |
вори Рого. — Бише радит’... </p> <p>— И чагод друго, — јави се неко од људи. </p> <p>И наста мў |
p> <p>— Вирујте, посве мало; ма да је и чагод, кад камате изиле труде и земљу! </p> <p>— А у ко |
ириваху путови. „Бог је да, па је добро чагод и сарчит“, говораху имућнији људи.{S} Старији сви |
уца: </p> <p>— Рекли су да нам дате бар чагод за вечеру. </p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, ре |
ку, па би се никуд загледа.{S} Ја би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, |
на сипутљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је |
ици и весело топло огњиште — далеко су, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјемен |
и им се као да долази однекле из далека чак с краја свијета... </p> <p>И све стоје тако, док се |
на. </p> <p>— Далеко... </p> <p>— Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој п |
јетљује...{S} Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цви |
друго радити, већ да јиш и пијеш, и да чакод радиш, да ти приме прође.{S} Ја сам примишља...{S |
дана, док бог и свети Никола не провиди чакод. </p> <p>— А ни вам боље било у свиту? </p> <p>— |
да равно у пламен. </p> <p>— Дану, баци чакод на ватру! — јави се, у очитој забуни. </p> <p>Кад |
и да их се одречем.{S} Мучим се како ћу чакод заштедит’, па да ми се повратити.{S} Увик кад гле |
штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало симо, мало тамо, и ето, на. — Гледајте м |
дјурио је у поље, изван града.{S} Очај, чама и силна туга глодали га.{S} У грудима га тишти, не |
жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. </p> <p>Старац |
ирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. </p> <p>Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он г |
у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} Као да о нечему премишља.{S} Па поглед |
Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...{S} |
а ћете? </p> <p>С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу.{S} Бијаше ово први |
приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму и трзавицу.{S} Нагло је пошао на пут, хватајући се |
на отворено и домало дохвати се Мрсина чамца. </p> <p>— О, о!{S} Који вам је посао овди? — смр |
да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за со |
лачило га к себи. </p> <p>— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме |
бала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду |
куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. </p> <p>Не потраја дуг |
допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како би снажније ду’нуо вјетар!..{ |
е.{S} Он се заклони иза куће у хлад.{S} Час је гледао у сунце, час стајаше тако к’о бесвјестан. |
с ове ограде за оно мало дуга!{S} У за’ час смо се на вас намирили!{S} Боље би било да нас је м |
а и баца у очај. </p> <p>А кад би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што |
испије, да затоли и загаси, ако ће и за час младићку жеђ. </p> <p>Иза обједа, да убије најжешћи |
јекакове ствари из вароши — али само за час.{S} Тако исто не савлађује га ни топла летна ноћ; и |
отара, а ја се приселим у Роге.{S} У за час сам то учинио!{S} Прве дане, помози боже; после све |
оликога свијета. </p> <p>А онда настаде час опћега опроштаја и грљења... </p> <p>— Нико у солда |
у китњастих стабала.{S} До Иве допираше час к’о молба, час к’о вапај, час к’о срџба, онако како |
разапета мрежа.{S} Иво, кренувши, сваки час застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи |
гу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњ |
ако.{S} Зна се у селу!{S} Брат ме сваки час прикара, говори: „Па си хтила да те Петар вазме!..“ |
гло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гле |
њајуће пламичке, који су се могли сваки час угасити...{S} Па, гледајући их, уобрази себе, као н |
а да тренем! — јави се дјевојка, у тили час посвема будна. </p> <p>— Спаваш, к’о да ти није код |
е.{S} Па кад још одатле и пирну, у тили час попусти жега. </p> <p>Иво једва дочека да изиђе из |
се к њој и ухвати је за руку.{S} У тили час осјети струју младићког живота; а у погледу, кад им |
с изразом велике бриге у лицу, и у тили час сјаше с мазге; но како је и он невјешт јахању, запл |
ом пред очи Американац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна с |
воља га обвлада.{S} Уобрази себи у тили час њу и боровик и — дугу ноћ. </p> <p>Нагло се окрене |
њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га |
брати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту пажњ |
/p> <p>Младић ућута.{S} У тај изненадни час он није нашао ниједне ри јечи која би била толико у |
рила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би ми стискао руку, о |
дин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, |
оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издржа муку, диже се и отрча низа стубе... </p> <p> |
жебит’! — рече Иво к’о за се, и у— исти час ос јети сузе у очима.— Можебит’, — понови, — али те |
, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. </p> <p> |
пијесак и изгуби се у мору.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Поче |
ставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. </p> <p>— Ето хоће, а није пр |
вар.{S} Али његова пресвијетлост у исти час задивљено га погледа, затвори регистар, и нагло се |
ој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну. |
е и подавао тој слаткој снази; ну у тај час пред очима у сунчеву свјетлу показали би се Марија |
— одговори Марија одлучно.</p> <p>У тај час он осјети како му у душу силази силни млаз жалости |
у стари Анте. </p> <p>Иво једва ухватио час да се поздрави с Јуром и Маријом. </p> <p>Они већ о |
послу нисте обикли...</p> <p>Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.{S} Ништа не говор |
} Свјетина навре на тијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичка |
и и скоро му се нададе да заплаче, но у час кад их угледа, жалост му се некако умали.{S} На њих |
јка се снажно уздржавала све до задњега часа, но на растанку не могаше одољети сили и попустише |
шао: ваља прегорити...{S} И он је овога часа заволи још више, у њему се будили слатки осјећаји |
осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени је срећа; све се око м |
Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. </p> <p>Предљиве мазге у |
е.{S} Ходала је лако, туркајући свакога часа лијено магаре. </p> <p>Он ју је познавао.{S} По се |
ина другарица.{S} Цирило у путу свакога часа окреташе к њима, дражећи их Ивом.{S} Спуштала се б |
у ствар.{S} Па га помало заокупља онога часа надошла жеља за прекоморским брдинама, за лаким сј |
ра, ухвати је изнебуха за руку.{S} Тога часа осјети се мирнији.{S} А кад се она обрну к њему, н |
м како низа стубе силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за |
/p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога часа осјете и слушају пуцкетање цијепотака, завијање вј |
у својој понизности начелника који тога часа стаде да се тужи на невољно стање повјерене му опћ |
ова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у |
као да се је тиме задовољила, јер тога часа не рече ни ријечи.{S} Али кад је из собе одилазила |
нут’! — И Пиеро хтеде да изиђе, ну тога часа опет устаде посједник Тадић и јави се за један пре |
вика. </p> <p>Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан.</p> <p>— Је ли доша слуга? — о |
слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним |
праних прекоморских голети. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из |
х њихових ногу.{S} Зло потраја неколико часова, па постепенце попушташе, док не престаде.{S} Из |
и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.</p> <p>Послије жупник показ |
а кишица.{S} Но то потраја тек неколико часова, кад грдно сијевну и затутњи.{S} Ду’ну оштар зап |
бијаху разиграни и успаљени као у оним часовима када је он у првој младости тражио женскиње да |
е се и све то више дражиле га.{S} У тим часовима сјетио би се прве своје љубави, која се тако б |
ом све више тежио...{S} Бијаше му у тим часовима лагодније и боље... </p> <p>И сада је мислио н |
ремену, док се сунце иза облачка укаже, часом просуше. </p> <p>Иво попође обалом до на крај мос |
другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.< |
камење.</p> <p>Када га дјевојка спази, часом застаде, ну махом прослиједи...{S} На жалу стадош |
еда у већ наоблачено небо.{S} Наједном, часом, ду’ну хладан вјетар и потресе гранама, по ваздух |
p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у устресене гране.{S} Особит |
сред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај и безб |
ен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтједе силом да про |
неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога к |
вице, и тај поглед из ноћи упрт је у њ; часом смирен је и упокојен младићком слашћу, и рађа се |
младић у страху пожури да их изагна.{S} Часом потрчкујући, дође до поточине и већ хтједе преко, |
она клима главом, прекиде снатрење.{S} Часом ослушкује њено лако дихање, па је ухвати за руку. |
виолина продираху му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не зап |
дочека поуздано, с благим осмјехом.{S} Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену |
онако снатрећ’, паде му поглед на њ.{S} Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице.{S |
аља се. </p> <p>Али не потраја дуго.{S} Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца |
заливом и побрза низ боровик к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди |
номе послу, сврнуо к њима.{S} Главар га часом придржа да се заложи и напије. </p> <p>Иво га поз |
балом и сврати у кавану.{S} Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. </p> |
! — На ивици пута у присјенци маслиника часом стоје, гледе негдје у нешто неодређено, и ништа н |
он је узе и нагло изиђе. </p> <p>Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго н |
и се да затаји јак излив.{S} Тада и она часом сврне очима на њ, ну, не могавши да издржи његов |
еш га! </p> <p>— Неће ме! </p> <p>Ућута часом.{S} Па смисли се и изнебуха рече: </p> <p>— Не мо |
— И старац се замисли.{S} Тако настаде часом тајац, док се наново јави болесник: — Видите, — р |
ути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горје |
стубе, у своју собу. </p> <p>Њих двоје часом ћуте, па се најпослије одлуче да изиђу.</p> <p>Ко |
јима... </p> <p>Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. </p> <p>Затече је у кући. |
>Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече:</p> <p>— Љето је...{S} Сву би |
p> <p>— Ако будем могла.. </p> <p>Па се часом ћутке гледају и— пољубе. </p> <p>Дјевојка крене к |
ед својим отвореним двориштем устави се часом, уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и |
ма што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навир |
ме простору...</p> <p>Па, замисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то ј |
дговори дјевојка. </p> <p>Обоје ућуташе часом.{S} Он се наслонио на самац камен, сав обрастао у |
живот и смрт!{S} Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! </p> |
— Видите како су виногради родили! — и часом застане, посматрајући преко пута сазри јело грожђ |
тљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она с |
>Иво гледа у њено ноћу закриљено лице и часом премишља о њеној природи, па је упита: — Је л те |
вријеме, у вреви ђачког живота, тек би часом притајани осјећаји оживјели, и тада би бјежао у п |
лице.{S} Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијег |
ње да осјећаји и мисао нијесу могли ни часом другамо скренути. </p> <p>— Твоје су очи исте бој |
ју...{S} Ма грем ћа... </p> <p>— Остани часом! — замоли је он и забринуто је упита: — Па ни ти |
слушала је мису у жупној цркви, па тек часом навратила се кући, а затим се упутила прама гробљ |
ни пијесак и једнако нариче, док га вал часом не подуши, и опет— нариче. </p> <p>— Вратимо се! |
ђите нас гдјекад. </p> <p>Одоше.{S} Иво часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осје |
у дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоредо.{S} На догледу |
пада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом заборави на сједницу и зареда мислима у пошљедње |
е једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупн |
звона на то нехотице нагони.{S} Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, |
че пред вечеру молило. </p> <p>Иво само часом попостане, па са стола дохвати свијећу, нажге је |
му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као некака бона слут |
се. </p> <p>Онај пркошљиви женски глас часом замукну.{S} Трговац подаље разговараше с оцем му, |
чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — А је ли ти драго да сам код тебе? — до |
ама писару.{S} Узме списе у руке, па их часом прегледа и опет поврати писару. </p> <p>— Дакле, |
хоћу бар до почетка октобра... </p> <p>Часом стоје обоје онако једно прама другоме, док се он |
јаме из његових очних удубина. </p> <p>Часом сви ућуте.{S} Судац погледа старога писара — он м |
S} Отимаше се и зађе у боровик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, |
— одврати Иво и гледаше за њом. </p> <p>Часом се замислио и онда тихо изиђе из ограде на пут, п |
шћу, откуд се у поље закретало. </p> <p>Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије. < |
{S} Тобоже он служи мукте, а начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колик |
он да се новцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а посли |
вољи и бесвјесној већини, захвали се на части, па остаде само вијећник.{S} С њиме се удружила ј |
ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?!... </p> <p>Он се тобож љути на неправду; тресе |
н човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Кад је дјевојка престала говорити, Иво о |
редовито иза тога, па и у самоме ономе часу, јављаше се из душе туга и силна тјескоба, да у за |
простором савлађује га.{S} Али у истоме часу осјећа терет друштвених верига и, као кроза сан, с |
чини, гледајући у њу, да га у пошљедњем часу гледа својим цакленим, замирућим очима. </p> <p>— |
ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани пови |
/p> <p>— Биће у загону, — вели опћински чауш и попође по превраћу. </p> <p>И изведоше козу из д |
пјесме, па даље креће. </p> <p>Опћински чауш, дуг, мршав, пушта ракете.{S} Једну пусти прама до |
т велике и мале живине.</p> <p>Опћински чауш и два опћинска рондара гоњаху благо пред собом, да |
љак из гомиле. — Ала још једну! </p> <p>Чауш послуша и нанову пусти двије, једну за другом, у и |
шта, која тамо и паде. </p> <p>— Евала, чаушу! — примјети неки сељак из гомиле. — Ала још једну |
понудише и вином.{S} Иструшише неколико чаша заједно, па млађарија запјева, пријатељски га позд |
итеља. </p> <p>У благоваоници, уз звеку чаша и плитица, живо се је разговарало; до њега допирах |
ј самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и |
едао гостионичарку. </p> <p>Па налију у чашице и куцају се. </p> <p>— Сада, да идемо! — јави се |
у уставише се. </p> <p>— Да попијемо по чашицу ракије! — понуди стари Анте. </p> <p>— Нећемо ми |
Цирило, и њих троје сврну да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} |
нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> <p>Све к |
пази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. </p> <p>— Ко би тебе |
мучан! — рече наједном озлојеђен, и узе чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! |
некакав нехај и безбригу.</p> <p>Пио је чашу за чашом, онако како би му под руку дошла... </p> |
тарица изиђе и убрзо се поврати, носећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле прости |
ума са пуним врчем, и дијели свакому по чашу.</p> <p>— Да није овога црвенога, не би се ускопал |
вина, ма свеједнако ишчекују још једну чашу цијелога.{S} Уто дође и стара службеница из подрум |
са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је надушак. </p> <p>Затим се |
, онако дебео, на својим кратким ногама чврсто ходао да на вријеме стигне у уред.</p> <p>За њим |
ахћући, трза се из руку гоњача, који је чврсто за улар држи. </p> <p>Његова пресвијетлост очито |
да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... </p> |
Ево ти, на, окуси! </p> <p>И он откиде чевуљак и даде га дјевојци. </p> <p>— Врило је, — рече |
тима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А |
во, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега?</p> <p>— Паметно питање!— насмија се он усиљено. |
се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави |
е пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржал |
ечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо моје, тамо ћемо поћи!“</p> <p>Свршетком распуста, |
љетни спарни дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађ |
{S} А кад је сунце зашло, нека тугаљива чежња поче угађати његовој мекој нарави.{S} Посматраше |
ете.{S} Завлада њиме некакова несломива чежња... за родним крајем.{S} Кроз сузе сину му мисао: |
ни су неизвјесни као неодређена, далека чежња. </p> <p>И он иђаше све тако полагано за поворком |
та путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{ |
а моју тугу?“ </p> <p>И пуста, безнадна чежња натискује му се уз то пикање до у душу, тужи за њ |
егову душу усељавала сјета и неодређена чежња.{S} Далеко, у неодређено вријеме, уобрази себе ст |
дан; немиран је и узбуђен; чежња, силна чежња за новим свијетом и простором савлађује га.{S} Ал |
и. </p> <p>Иво часком застаде.{S} Силна чежња и туга јављаше му се из душе.{S} Не знадијаше јој |
бијести, завладала би њиме нека суморна чежња, мека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило |
јесто ње наступила лака сјета и суморна чежња. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у р |
рнути, снага пасти, а вјечита незаситна чежња до смрти мориће га!</p> <p>— Отпочините мало! — ј |
на и наступа сјета, тишина и бесконачна чежња... </p> <p>А боровик сјаји се на сунцу, лагано жа |
уку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p> <p>А кад би се |
тједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ заоста |
е.{S} Он слуша далеке гласове, вапаје и чежње, и у њему буди се сијасет мисли, ну све су блијед |
им се да им очи море једнаким пламеном чежње која их савлађује, и није могуће да јој се отму. |
е једнолико жаморе о далекој неугасивој чежњи. </p> <p>— Сада да мирно разговарамо! — трже се И |
ама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока.{S} И чежња за њом трга га и баца у очај. </p |
осјећаје, залаже га далеком, несређеном чежњом и нагања га да погледа на дјевојачко разборито и |
рази себе стара, немоћна, а са вјечитом чежњом у души, и дође му тешко, као на растанку, и не м |
ца, будили би у њему најслађу поезију и чежњу.</p> <p>Свјећарице лижу по морској пучини.{S} Он |
зрелости, осјети јачу неодољиву вољу и чежњу за животом.{S} Против очеве воље свуче питомачке |
му до усред душе.{S} Часом осјети болну чежњу, часом силну срџбу, док не западе у некакав нехај |
илна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души |
не гази, када се каде у свјетлу и жару, чезнула је његова душа, преносила се тамо и ишчезавала |
к његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га |
У Америку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се |
узнемирује. </p> <p>А ноћ пролази...{S} Чека и нада се. </p> <p>— Није могуће, доћи ће! — рече |
ворити, Иво осјети у ушима празнину.{S} Чека да опет проговори.{S} Али она обори главу.{S} Он ј |
корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало се прир |
благословити њихов рад.{S} Ваљало је да чека до ноћи, па, да се забави, пође у крчму, а друго ш |
. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освје |
о ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. </ |
упиру у врата од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и |
лиш да се неш ни приврнут’, а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало уживат’... </p> <p>И м |
<p>— Стара црква...{S} Господин жупник чека. </p> <p>Док је његова пресвијетлост говорила с мл |
ту се они састају.{S} Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ.{S} Иако није мјесец изишао, није |
рече: </p> <p>— Никад се не зна ча нас чека... </p> <p>— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, |
ази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати |
а га поздрави.{S} Подне звони, а он још чека, почело му се досађивати; хтио би да се врати, али |
мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, носећи |
б’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно старац. </ |
ожи Иво. </p> <p>— Сада!{S} Камо?...{S} Чекај да видим је ли кавана отворена, — говорећи, царин |
!{S} Ја сам, отвори! </p> <p>— Ти...{S} Чекај, одмах! </p> <p>Низ стубе зачуше се брзи кораци б |
</p> <p>— Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! </p> <p>Он јој се насмија |
неси ми мало разводњена вина! </p> <p>— Чекај, чекај! </p> <p>Старица изиђе и убрзо се поврати, |
е у реду, те хтједе да изиђе. </p> <p>— Чекај!{S} Е, да!{S} Свуци обућу, па онда ’ајде!...{S} Н |
нима зуб’! — пецну га Цирило. </p> <p>— Чекај, чекај, доћ’ ће и твоја ура! — одговори мирно ста |
осао...{S} Но да, мали посао! </p> <p>— Чекајте док дође кава! </p> <p>— Свеједно, ја сам вичан |
у купити рибу, — трже се Иво. </p> <p>— Чекајте, још ћу једанпут бацити! </p> <p>Тако стоје, ст |
но не смије.{S} Два сина Стипина једва чекају да изиђу на отворено.{S} Осјећају се више уморни |
да испију по чашицу. </p> <p>Пред судом чекају да откуца девета.{S} А кад је поред њих прошао п |
казненога одјељка, и с осталим свијетом чекају да на њих дође ред.</p> <p>У тијесноме, мрачноме |
жише у подне заклоницу да се одморе.{S} Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да |
, — и показа прстом на некоје.{S} И, не чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, |
Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнако се души од смијеха, и, најпо |
ан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ћете, и три уре, док се свит почео купи |
кати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, можете и још. </p> <p>— Бићете плаћени...</p> < |
пити.{S} Посли, пред вратима од суднице чекали смо да нас зовну.{S} Прво су позвали никога чови |
— Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека греду!...{S} Остаћемо сами.. |
и изиђе на улицу. </p> <p>— Немој да те чекамо у подне! — добаци отац за њим. </p> <p>С улице к |
је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу о |
собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја.{S} Доту |
у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. |
сно поздрави и изиђе из дућана. </p> <p>Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заок |
ешто да ти рекнем! </p> <p>— Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јо |
војој кући. </p> <p>Како му је долијало чекати вечеру, изиђе пред дућан да се расхлади.{S} У ду |
— То ће још проћи вримена, а ја не могу чекати... </p> <p>— Молим, кад сте досада чекали, может |
а. </p> <p>— Никога! </p> <p>— Ја грем, чекаће ме мајка с живим на другој огради...</p> <p>— От |
лажени велики градови! </p> <p>— Дакле, чекаћемо док стари Анте дође! — рече стари замишљен. </ |
Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...{S} Од звона не знам ти ништа рећи.{S} Твој от |
> <p>— Ја идем — говори јој озбиљно.{S} Чекаћу те доље, код твоје куће!{S} Ионако си брзо прост |
аћена усница очигледно дрхти. </p> <p>— Чекаћу те нефаљено! — рече најпослије, па, и не дочекав |
обом мога поштено приживит’...</p> <p>— Чекаћу те док те буде воља! — рече живо девојка. </p> < |
дан хихот и нагањање млађарије.{S} Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама, |
аље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га п |
з цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</p> <p>У јату дјевојака опази Марију.{S} Тражио ј |
к земљи и прекопаваху сад.{S} Већ им се чела бијаху обросила, а кроз кошуље почео продирати зно |
гова пресвијетлост сједе на полтрону, у чело стола; за њим, обазирући се један на другога, посј |
> <p>Па се као замисли, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блаже |
S} Из кухиње ишло се у благоваоницу, на челу које је испред слике блажене дјевице, окићене ишар |
, лице му потамнило, а набрекле жиле на челу отскачу, а очи као да се гасе. </p> <p>— Ваљало би |
лавом, и дуга црна коса расула му се по челу, а промукли глас, рекао би, долази из дубине. </p> |
ђе и погледа унутра.{S} Миса започе.{S} Чељад крижаше се и поклекоше, а он се наново поврати на |
ило да се бог смилује и пошаље кишу.{S} Чељад, бијући се у прси, понизно се пригибала к земљи и |
збиљности и показа се весели смијех.{S} Чељад, окупљена око ватре, причаше, испрвице смијешних |
он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милоср |
икада видјети, наглас јецају, а и друга чељад сузних је очију. </p> <p>Имаде их неких тврђа срц |
са при крају.{S} Домало наврије и друга чељад, разилазећи се својим кућама.</p> <p>Изиђе и жупн |
агано с њима.{S} За њима ходаше и друга чељад.{S} Неко је гонио мазгу с фучијама, а некоје од ж |
гледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. </p> <p>Звонце брецну.{S} Св |
, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. </p> <p>Домало ето и њ |
самоме крају дугачкога моста.{S} Остала чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не |
гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... </p> <p>Рубач покуца на врата.{S} Нико се не о |
ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. </p> <p>— Ништа!{S} Мене је отац послао да се пр |
а не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет |
и се и сјети свих невоља које су гониле чељад међу којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му |
тијесноме, мрачноме ходнику поређала се чељад, жаморе и препиру се, а очима упиру у врата од со |
причека, да види литију. </p> <p>Док се чељад пред црквом редала, дјеца су напред истрчала и га |
ви са сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се з |
прислони уз зид.{S} Поред њега пролази чељад: младо и старо.{S} Он их све познаје, и жао му је |
ла се одасвуд женскадија. </p> <p>И већ чељад испред кућа поче изнашати посуде да се напуне даж |
/p> <p>По вечери Иво пође у кухињу међу чељад, а отац остаде пушећи код стола. </p> <p>Тежаци с |
ојаке мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха |
јечи.{S} Бијаше се загледао у ону тужну чељад, и тек каткада сметено би се насмијао, хијући зар |
ог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, гонећи пред собом предљиве мазге |
јаче и јаче, док освоји плач... </p> <p>Чељад изиђе напоље.{S} Захладило је.{S} Лед се на мјест |
ве ближе, док не осу густ град. </p> <p>Чељад замрије, старац престаде да моли.{S} У кућици све |
иске кућице, раштркане по селу. </p> <p>Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихо |
е све мирно.{S} Тако у ходу наљегоше на чељаде распружено посред улице, које је уморно заспало |
је трви траву.{S} Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи |
илина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се трже.</p> <p>— Марија |
јом.{S} До њега на махове допире снажна чељадетска молитва: „Јер је велико милосрђе његово!“ Сл |
у. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’Ај демо! |
тво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одазивају гл |
лом, навлаш ето сада кад се спрема сила чељади да се исели у далеку Америку, а с њима ће Јуре и |
ијесна врата.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. |
ити. „Само три мисеца!“ јави се неко од чељади. „Добро кад је и толико!“ опази други. </p> <p>— |
а, обучена по загорску. </p> <p>Нико од чељади упита је: „Ча је учинио“? </p> <p>— Хтио је да з |
е рубач и жандар, а за њима нешто друге чељади. </p> <p>Кад стигоше пред двор, људи се ускомеша |
нутра.{S} Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију.{S} Нико не прого |
добравао и говорио да нема „грдобасније чељади нигдје ча у њихову селу“, па закључи: . </p> <p> |
ао туђ, јер је познавао прилике варошке чељади; и ослободио се, па поче да слободно гледа живот |
м нађоше се одвојени од жамореће гомиле чељади.{S} У соби је свијетло, јер сунчане зраке кроз о |
це, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља долази у собу и осјећа се снага и живот |
а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на столицу! — рече Иво, мало ма |
ла се вода на фучије, прама броју кућне чељади.{S} Рондари, с пушком на рамену стражили су пак |
ејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...{S} У први цик сунца цијело село бјеше на нога |
у запјевку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледа |
а говора.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, жу |
дућан. </p> <p>У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде раније р |
отока сазнавало се да ће овај пут много чељади преко мора, да ће се сви у одређени дан састати |
и да је на ову сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, |
о звоно! </p> <p>Иво је слушао разговор чељади која се бијаше састала у кући покојника, да му о |
се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. </p> <p>Доље, код мора, |
е попушташе, док не престаде.{S} Између чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па ја |
ишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Доље испод његова прозора |
а осјетљивост, и он не размишљајућ ни о чем подао се пријатну уживању...</p> <p>А из даљега тек |
. </p> <p>Начелник сједећке протумачи о чем се ради и закључи отприлике: „Ја с моје стране није |
p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем, него ако хоћете о невољи, а то и сами знате. </p> |
вога оца како се мучи и трпи, а да ни у чем не нађе утјехе.{S} Вишепут сам собом мишљаше да за |
, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпреса и борова, налази гробље.{S} По пучини и ували |
друге, криво су свједочили! </p> <p>— О чему је говор? — упита доктор. </p> <p>— Један обичан с |
и јави се за један предлог. </p> <p>— О чему мислите говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чуће |
, и загледа се у њено лице. </p> <p>— О чему? — одговори она к’о за се и — диже се.{S} Диже се |
ви мах и не разабере Маријино име, ни о чему се ради.{S} Тек разгледавши добро, увиди да је то |
вов знанац кад је од начелника сазнао о чему је говор, намјести боље златан цвикер и, оставив И |
уза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.{S} А он је тамо мало не сваку ноћ одлази |
тити и безнадно гледаше у село. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински ж |
аха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ ни |
има у људи, ваља даће...{S} Имају се од чеса наплатит’. </p> <p>И на то умукоше и упутише се пр |
</p> <p>Заклонише се међу вазда зелене чесмине. </p> <p>— Гледајмо се мало, а нимамо пуно врим |
о пучини.{S} Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну.{S |
еве воље свуче питомачке хаљине.</p> <p>Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из сво |
фигуре!—— смије се доктор. — Сви ће да честитају вриједном родољубу. </p> <p>— И ми ћемо двоји |
ама осмијехнути, и ми ћемо лијепо да му честитамо! </p> <p>Враћају се полако у варош, застајкуј |
ти, на те је убиљежена та и та земљишна честица“, а он једнако: „Није моје.{S} Зашто да за друг |
рајући о свем и уживајући као и они.{S} Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље вес |
обрати се младоме дневничару који се је често тужио на силан посао, јер да мора да и осуде изда |
о, с пријатељима разговарао и за њих се често загријавао. </p> <p>На колодвору није га нико доч |
редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему |
овању пропала је већином гласова — осим четворице — владина понуда, а прихваћен једногласно гла |
и тајнику. — Пишите. — рече, — сви осим четворице! </p> <p>— Друга је ствар на дневном реду, — |
зговоре, — озбиљно рече отац.{S} Ово је четврта година да си тамо, а знам да се у четири године |
по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. </p> |
ину, земаљски одбор један дио, а стопру четврти дил опћина... </p> <p>— Не опћина, — опази наче |
а се не може. — Па настави: — Да је ово четврто годиште, да нисте нишће улили...</p> <p>— Биће |
корачао је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. |
прехрани, а сада му се иметак рачуна на четири стотине хиљада форинти.</p> <p>Пиера познаваше ј |
е му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S |
винограде, давали су за сто фиорини по четири каце (осам хектолитра) маста, и никад из дуга... |
овцем добијају и пријатељи и част.{S} У четири ока многи ће ти га осуђивати, а послије ће поћи |
тврта година да си тамо, а знам да се у четири године свршује.</p> <p>— Може се, да...{S} Ма пр |
атника. „Ча је да дам двије каце маста (четири хектолитра) добити на сто фиорини, кад и мени до |
аца само толико да се може проћи за три—четири мјесеца.{S} Нагодише се и с главаром због исплат |
нате на који начин, — зна све село — на четрдесет фиорини мулте (глобе) и да не смим више прода |
ићете и бољи!“ — повисио му је глобу на четрдесет форинти. </p> <p>Једнога сељака оглобио је на |
ку.{S} Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је поса |
први пут отац од села отргнуо у његовој четрнаестој години и намјестио у С.., у сјемениште, да |
До виђења! — одговори Иво и настави: — чешће ћемо се виђевати... </p> <p>Јуре униђе у кућу и б |
нанашаху и људи и друштвени поредак за чије се добро они од дјетињства до гроба труде и раде. |
смо око границе.{S} А и не зна се право чије је.{S} Служи се и једно и друго село, ка једна је |
врућина, особито дебеломе начелнику, с чијега је лица зној једнако капао, а на лицу његове пре |
на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. </p> <p> |
у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа Маријину душу.{S} У њој је нешто |
ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и т |
но безмерје, заокружено њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — упр |
а, — па зашто да не буду на корист оних чији су?{S} Биће да су лежали бог зна гдје неколико год |
да се завјетује светом Николи—путнику, чијим се именом звала капела саграђена насред гробља.{S |
ра осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се от |
в живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.{S} Све му се то мијеша у глав |
ра.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, чијој се тмини уједно стапаху и куће и дрвеће и сама зе |
свеопћој хармонији бесконачне љубави, у чијој сили блиједила је и ишчезавала — у неизмјерности |
ије.{S} Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.</p> <p>Пожури до „Народне кава |
lestone unit="subSection" /> <p>Ујутро, чим се је пробудио, бијаше му прва мисао да изиђе, да л |
кроз тамни, задушљиви ходник, и одмах, чим би у собу улегао, прислонио би се на отворени прозо |
во часом застаде, и гледаше за њима.{S} Чим замакоше, осјети силну тугу.{S} И он пође и понесе |
не како пуне доце, увале и поточине.{S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађ |
ша, те погна магаре малом узбрдицом.{S} Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лак |
лако свршити како је мислио. </p> <p>— Чим се оженим, — продужи он, поћи ћу у варош, отворићу |
руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.{S} Знали су |
за својим мјестом и да тврдо одлучи да чим прво доврши науке, па да се кући к мору поврати.{S} |
ма је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.{S} Поглед јој лута уоколо, прашта се с мор |
ма доћ’ ће она свитлија и помоћ’ ће се чим боље избије трава.{S} Јур јој се весели! </p> <p>— |
тајна живота и он нагињаше све то више чим примитивнијему схваћању те тајне.{S} С очију му к’о |
бличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S |
би бјежао у природу, да се смири.{S} Но чим је боље упознао друштвене прилике, разочаравао се с |
олажаху му у млађаном несташлуку.{S} Но чим је дуље боравио уз море, буктијаше све јача страст |
мишљу далеко од свога села. </p> <p>Но чим је овога поподнева одложио књигу, замисли се и сјет |
ша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит’ своја запушћена по |
е брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше |
p>Људи се умирили и ништа не говоре, ну чим мимо њих прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују |
до другога — и не разговарајући.{S} Ну чим је старица замакла да се завуче у постељу, ухвати о |
али свијет и сиђе пред хотелом. </p> <p>Чим се је удесио, изиђе да се прође градом. </p> <p>Ход |
и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, писао јој је ватрен лист крцат мекане по |
назију, па послије да се запони.</p> <p>Чим ду’ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош.{S} |
је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...{S} Нека све буде на славу божју! </p> |
чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одољети срцу и ост |
не да ми да се смирим. </p> <p>— Да си чиме забављен, каквим послом... </p> <p>— Не могу; бјеж |
азасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к’о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блијед |
обро видити.{S} Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! </p> <p>— Дакле, ти мислиш засигур |
а их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, тешка пред собом; |
ко вријеме не проговарају ни ријечи.{S} Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, |
збиљна лица, окићена бијелом брадом.{S} Чини јој се да је благосиља...{S} Њезин поглед почиваше |
— Па подигне главу и погледа у сина: — Чини ми се да се и он погосподио! — И пружи Иву писмо. |
} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други |
тан! </p> <p>— То није тешко. </p> <p>— Чини вам се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’ |
<p>Младић се замисли и рече: </p> <p>— Чини ми се три и по. </p> <p>— Не знам, синко, нећу тво |
сјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармон |
е немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и силом ондје постављене, у оне |
што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да ми је изгубљен за унутарњи живот, за миса |
ље!{S} Не, гре посао у реду.{S} Ма нека чини ча га је воља, — пријекорно заврши отац му. </p> < |
ри. — Ми ништа не ишћемо.{S} А суд нека чини по закону... </p> <p>— Ча по закону? — јави се Цир |
ће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невјешта, па корача напријед.{S} Он име за њом, |
а ћеш? —умиљава се жена.</p> <p>— Ма ча чини, гром га убија!...{S} Још вечерас конат, па нека г |
еселом младошћу.{S} Одувијек пољски рад чини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> < |
и доктор и гласно се насмије. — Теби се чини да у нашој вољи стоји срећа!{S} Кушао сам да радим |
ву, попомјести се на столици. — Мени се чини, — рече нагло, да они нијесу имали намјеру да кога |
S} Иде по закону... </p> <p>— И мени се чини, — потврди порезни пристав Спасић, и једнако се по |
не би’ хтио никоме замирит’, ну мени се чини да би најбоље било раздилит’; свак јема своје и ра |
је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће... копа се. |
раган одговори Иво. . </p> <p>— Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и д |
је се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлач |
једно прама другоме; он се осмјехује, и чини му се, гледајући, да је застиђена.{S} Па, им се оч |
ме за њом, прати је у ходу и у мисли, и чини му се да нигдје неће без њега. </p> <p>— Добра вам |
p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из далека чак с краја |
стоши боље отскачу њихови животи, а очи чини им се да продиру у мрак и освјетљавају га... </p> |
. </p> <p>Испред његових очију и из њих чини му се лете лаке варнице и ишчезавају у сунчеву жар |
узначице завали. — Пита’ сам ко је... — Чинија ми се је туђи глас...{S} Ма, ето, ви нисте туђ, |
е се и пође у двориште. </p> <p>— Ча си чинија досад? — упита слугу. </p> <p>— Китило је, — одг |
а свак јема душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала |
право!{S} Ко би се био од ње надао?!{S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Ант |
и, — одговоре оба брата у један глас. — Чинили смо се невишти. </p> <p>— Добро, кад нисте, а ви |
га погледа. — Знам да хоћете, а ча би и чинили без љубави? </p> <p>— Можебит’! — рече Иво к’о з |
ту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје близу саме цркве.{S} У ход |
тужен.{S} Он не проговори ни ријечи.{S} Чинило му се да би којом му драго бесједом оскврнуо њих |
се подавао припросто уживању, којему — чинило му се — не би нигда ни било конца.{S} А ипак, до |
иже главу и погледа у Иву: — Увик ми се чинило кад би’ га видила да ми јема ништа велика рећи, |
се плаћала до петнаест фиорини; и то се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чуди |
ека, плачљива као облачни јесењи дан, и чинило му се да му је суђено оставити је.</p> <p>А и са |
мрких маслина.{S} У ушима му брујило и чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нариц |
часто, искипјело лице.{S} У свој невољи чинило се спокојно... </p> <p>— Брзо ће подне, — прекид |
а ја сам замишљао дивну слику. </p> <p>„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је |
! — опази Пилат.{S} Него свитујте ча да чиним!{S} Ча ми год речете, неће нико знат’, за цили св |
јића син Јосо. </p> <p>— Зар сам зна ча чиним?{S} Смело ме: сунце, вино, труд...{S} Дошло ми је |
поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним никоме ништа, а сви су проти мени: распикућа сам, |
ам пуно!{S} А, друкчије, рекосте да сте чиновник? </p> <p>— Да, судбени вјежбеник. </p> <p>— Те |
октор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! — опази порезни пр |
и кавана отворена, — говорећи, царински чиновник диже се и пође на доксат.{S} Враћајући се, одм |
p>— Ко извуче узао! — предложи царински чиновник, завеже га на убрусцу, стисне га са друга три |
>— Да вам причам, — настави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посј |
нарства? — навлаш га поджиже царинарски чиновник, малко вином угријан.</p> <p>— Браво! — стаде |
/p> <p>— Лијепо! — одазва се царинарски чиновник, и запјева једну бећарску пјесму. </p> <p>— Ма |
пије, к’о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што |
о спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Ходите да пијете, плаћа Спасић! </p> <p>— Д |
и не уминуше у ноћи. </p> <p>Царинарски чиновник пијуцка лозовачу и пуши.{S} То се примаче докт |
је Ивин знанац плаћао гоњаче, политички чиновник извади прегледну војничку карту, па гледа у њу |
о, како се говори! — примјети политички чиновник. — Видите како су виногради родили! — и часом |
начелник и надода: — То је био вриједан чиновник; он није праштао или плати глобу или у затвор! |
ругога господина, угледнога политичкога чиновника. </p> <p>— Ми смо у путу нашли хлада, па смо |
ело свијета.{S} На обали опази неколико чиновника и два—три рибара.</p> <p>У луци љуљаху се лаг |
ина, а хранио се у гостиони и у друштву чиновника.{S} Није се осјећао туђ, јер је познавао прил |
а о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Пет |
гледа, у миру је са државним властима; чиновнике, пригодно пријатељски дочекује и гости, и — ш |
карактер дворскога савјетника! — понове чиновници, зажмиривши, мал’ не истим гласом и с истим и |
начелничка част изнаша му више од добре чиновничке плаће.{S} Колико само добива сваке године да |
.. — викне Спасић. — Кад добијем десети чиновнички разред, пићемо...{S} А неће проћи дуго...{S} |
азабранији но обично.{S} Кад се смирио, чињаше му се да је тражену заклоницу нашао; ваља само д |
ада је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да |
танак од села кад није осјетио туге.{S} Чињаше му се да иде у познати град, гдје ће да нађе сил |
{S} Кроз сузе сину му мисао: „Дома ћу!“ Чињаше му се да је у томе још једини спас.{S} У трен ок |
раствени пориви би се утолили и њему се чињаше да је тек тако прочишћен вриједан оне вјечности |
даше одраз својега жића.</p> <p>Њему се чињаше да је излишна свака изјава, да би свака формално |
</p> <p>Изјутра, иза недогледне равнице чињаше му се да види море закриљено сивом маглом... и ш |
и затворе.{S} Ради тобоже по закону и — чист посао!{S} К’о да сви људи живу у једнаким околност |
одвратише. </p> <p>Плати и оде. </p> <p>Чист ваздух жестоко је дјеловао; залешура се и прислони |
} Он се протегли и упије у се пуна уста чиста, мирисава ваздуха...</p> <p>Доље, испод њега, зач |
јци јави се наједном, и он осјети да је чиста и ведра као бесвјесни простор, у који је сјетно г |
листићи жељни топлоте и свјетлости — и чиста љубав прама дјевојци јави се наједном, и он осјет |
пази пресвијетли — цеста би била увијек чиста... </p> <p>И одмах се обрати господину управитељу |
. </p> <p>А са западне стране проби уто чиста ведрина.{S} Показа се и сунце, па кроз прочишћени |
сећи чашу, скленицу вина и, преко руке, чисте, бијеле простираче. </p> <p>— Ево ти! — рече му б |
елена, но и заудараше блатом. </p> <p>А чисте воде није се надалеко могло наћи.{S} Није био дру |
е, мало узвраћену горњу усницу и бијеле чисте зубе.{S} И осјећа њен засјенути поглед, дрхте јој |
тидљиви састанци; сугестивно упија у се чисти дах мора и мирис ваздуха, у чијем простору осјећа |
уша њихов пошљедњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва. |
арога писара — он мирно сједи и гледа у чисти арак хартије пред собом.{S} Иво је узбуђен, па, д |
икоше удобније и бјеље кућице, превраћа чистија и вртови уреднији. </p> <p>У паљу претресаху се |
сила дјечурлије. </p> <p>Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засј |
у к њему, не истргнувши руку из његове, чисто се стресе од наслућене сласти. </p> <p>— Пођимо н |
док попусти жега... </p> <p>— Немојте, чисто све гори! — одговори младић, обрисав марамом глав |
ји...{S} И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхт |
е. </p> <p>Када опази мајку у дворишту, чисто му дође да је загрли.{S} У њеним добрим очима зап |
> <p>А бијаше наступила блага јесен.{S} Чисто би устрнуо док би му пало на памет да се мора пов |
зарунавило лице, посолицом иштипано.{S} Чисто у очи не може да га види, јер су упале и закриљен |
рече јој брат. </p> <p>— Драго ми је! — чисто весело одазове се она, погледа у Иву и упита: — Ј |
окретнији у раду не претеку. </p> <p>— Чисто ми је жао овога раднога дана, и срам ме је сама с |
с, па би вам могло наудити! — нукаше га чисто братски. — Збогом вам!</p> <p>— Збогом! — одврати |
сестра Кате; мајка му је по њој послала чисто рубље. </p> <p>У тили час, док је угледао, у њему |
објесити! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
тор, па га није намах опазила.{S} Он се чисто збунио кад се она обрнула и плахиво га погледала; |
диви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави.{S} И г |
завлада мртви тајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум ко |
аде код њих.{S} Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле. </p> <p>— Јест |
и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — по |
ац из села и у тили час сневесели се; и чисто осјети да у њему трне једна слатка успомена.{S} П |
разговора, да се разабере и умири.{S} И чисто презајућ’ замоли га да пође с њиме доље преко пољ |
ли трговац на Пиера. — Нагодимо се! — и чисто га у очи погледа.</p> <p>— Апсолутно не могу...{S |
ти у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст изме |
ипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу.{S} Најпослије |
инско.{S} Но на душу спуштала се туга и чисто слутијаше прелом који ће сигурно надоћи и наново |
ој униђоше у кућу.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их преки |
помислио на живот и свијет, утрнуо би и чисто је знао да њену младост неће никада привезати уза |
</p> <p>Иву потресоше пошљедње ријечи и чисто се смути. </p> <p>— Ако вам је потреба коју малу |
/p> <p>— Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић |
блеђе.{S} Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. </p> <p>— Ти, Јосо, — обрати се судац син |
а му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.{S} Уре |
— Ето видиш... к’о на селу.{S} Но ти ми чисто изгледаш к’о да су те из кутије извадили, — рече |
ноћ...{S} Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, |
} Смућивала га њихова обличја, и у души чисто га нешто жацнуло. </p> <p>У ходу сусреташе гоњаче |
исте боје к’о дозрела вишња, — рече јој чисто неусиљено, гледајући у њу. </p> <p>— Овако ми је |
а је на прегрште... — Младић је говорио чисто љутито.{S} Жупник се изнебуши и застаде, загледа |
S} Чим се оне дуље протезаху, бијаше му чисто лакше и слађе при души.{S} Цијело му се биће смир |
ом, и кад затвори кућна врата, бјеше му чисто жао дјевојке.{S} Ос јети смиловање, а да му није |
помоћи? — запита стари Анте, а глас му чисто подрхтава. </p> <p>— Нема. </p> <p>— Простите! — |
за прстом на мјесто у књизи: — Параграф чисто говори. </p> <p>— Знам, вели Иво. — Али незнање.. |
оште не подаваху бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељ |
<p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га погледа, оч |
Око запада бијаше се све смирило.{S} На чистом, плаветном небу појавио се мјесец, који бијаше о |
а и клече пред олтар. </p> <p>Молила се чистом душом светом Николи за покојнога оца, за породиц |
начин испољи.{S} Па ни весело сунце, ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угод |
<p>Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. </p> <p>Далека Америка долазила м |
уза стубе на други таван...{S} Уђоше у чисту, обијељену собицу.{S} Иво раствори стакла и капке |
читељ извуче главни регистар, обложен у чисту хартију, и стави га преда њ. </p> <p>Док је пресв |
капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа предомисли се, среди се посвема и |
за и бршљан.{S} Понио би собом књигу да чита.{S} Домало и жешће би упекло.{S} Прави кријес!{S} |
На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </ |
љутито карте. </p> <p>Иво изиђе.</p> <p>Читаво по подне вукао се улицама; ну у највећој вреви, |
приђе к њима доктор. </p> <p>— Јесте ли читали у новинама? — Па, и не чекајући одговора, једнак |
одушке својим мислима, силно се удуби у читање сваковрсних књижевних дјела. </p> <p>Није се мог |
а. </p> <p>Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, |
ни чистота живога мора, ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњо |
јави његова пресвијетлост. </p> <p>— А читао сам о уређењу потока, о грађењу путева... и што т |
м кријесу.{S} Свакога поподнева радо је читао; занио би се и живио сугестованим животом што га |
нанаца о којима је он у новинама толико читао, с пријатељима разговарао и за њих се често загри |
се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх каване.{S} Зрака свјетлости из казане |
варошке односе. </p> <p>Међутим тајник читаше разне опћинске ствари које су биле на дневном ре |
ирице синова једнога језика, новинарски чланци све о „нашем милом народу“ и друге бесмислице љу |
му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду. </p> < |
о невоље? </p> <p>— Било је и тога, па, човик може поднит више од иједне бештије! </p> <p>— Ма |
Бије нас сваки бич.{S} Боже прости, кад човик остари; није му ни жа умрит’...{S} Нама друзим ла |
заклео.{S} А посли нашло се писмо да је човик му био све липо подмирио.{S} Ма, присјешће му! </ |
крв.{S} А мени је никако потриба да ми човик заповида... </p> <p>Изнебуха лахор с брда затресе |
лаву начелника. </p> <p>— Могућан је он човик!{S} Лако је, ко јема, њега свак части! </p> <p>Ка |
о том ни говорит’!...{S} Који би ја био човик!{S} Још има у људи, ваља даће...{S} Имају се од ч |
да нас зовну.{S} Прво су позвали никога човика из крајине; прави господин, улиза је с два адвок |
управитељ.{S} Једно јутро видим једнога човика, онако к’о и други бољи, и пита ме ди је кућа ба |
> <p>— Не знам ја.{S} Нимају потрибу од човика.{S} Јема их па не мисле друго него за јиће и спа |
тио је да закине хиљаду фиорини једноме човику сиромају, пуну дице, и зато се криво заклео.{S} |
, и упре прстом у чело: — Овдје се мора човјек насилу оженити...{S} Блажени велики градови! </p |
запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролазећ’ поред двојице, поднесе им |
.{S} Напокон рече: </p> <p>— Не може се човјек нигдје од кише ни макнути...</p> <p>— Па сте дош |
ком: исплатила му се осигурана свота, и човјек се након мало времена повратио у своје родно мје |
еба ни говорити. </p> <p>— И то је први човјек у мјесту! — с очитим увјерењем да истину говори |
>— Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница |
ракета. </p> <p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новце |
</p> <p>— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме.</p> <p>— Је, суди по закону.{S} |
лико пута у његову дућану.{S} Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се |
ао живот. „Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће |
осподин управитељ суда, дебео, трбушаст човјек танких ногу, осмјехује се љубазно на Иву и неће |
у свијет да тражи комад круха и другога човјека, да с њиме наново проживе...{S} И цијеле ноћи п |
ко би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама, млађар |
ште његов ковчег, док сутра по њ пошаље човјека. </p> <p>Затим се упути кроз варош.{S} У путу н |
рено. </p> <p>— Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он. </p> <p>Девојка га п |
је жупник, пјевајући наглас.{S} Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес.{S} За |
а.{S} Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу.{S} Још рибе било би се нашло и |
ини му се највреднијим и најдостојнијим човјека.</p> <p>Тако су му дани пролазили у уживању при |
ако се потсмјешкује. </p> <p>— Наравно, човјеку је негда тешко, — говори судбени пристав мирно. |
старој додијало, те и она пође к свому човјеку на починак. </p> <p>Остадоше Јуре и Јелка, је ј |
по — љета воде ни капи... </p> <p>— Ма, човјече, —прекине га дон Фране, ковни су новци; нијесу |
похупна...</p> <p>— Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Ју |
рташе листове. </p> <p>— Дакле:{S} Анте Чоле — три наднице. </p> <p>Младић се замисли и рече: < |
сједе у прочеље стола покривена зеленом чохом. </p> <p>Иво се загледа наоколо и опази да је на |
друге дивљаче, већ зијева црвена, жедна чрмаља.{S} И маслине настрадаше, кожица им се скорупила |
сти га биднога, и вечерас си га смутио! чу се мајчин глас. </p> <p>— Ти увик: пусти и пусти! — |
свога старјешину. </p> <p>— Сједните! — чу се његов тихи глас. </p> <p>Друштво пијуцка добру ст |
ру.{S} А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пу |
{S} А ча ћеш за обид? — Ну младић ни не чу, сиђе низа стубе и преко дворишта униђе у дућан.</p> |
ину се уза њу: — Узми и ову лиру, дода, чувај је док се вратим!...</p> <p>— А кад ћеш се поврат |
рвени и, оборених очију, рече:</p> <p>— Чувам малога брата док је матер за послом... </p> <p>— |
нови Иво и надода весело: — Зар да тебе чувам? </p> <p>— Ово је ваша земља.{S} Ми смо тежаци... |
вјерско нагнуће лежало му је у његовим чувствима, и оно се једнако будило и скрушавало на догл |
аваше како му се не би овлажиле очи.{S} Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића |
н је добар и ти си добра!... — И велико чувство љубави и саосјећаја претрже му часом ријеч... — |
ла му снагу. </p> <p>Он осјети истинско чувство љубави прама Марији, осјети да носи собом у гру |
разговара, но бијаше га толико обузело чувство на поглед отворена обасјана поља и мора, да ниј |
{S} Он осјећаше напрама њима неодређено чувство љубави, које се од њега одвајало и лутало цијел |
од срца.{S} Из дна душе будило се болно чувство, неодређено, безразложно; но тек оно га бијаше |
ојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.{S} Он није могао тог часа да појми што је з |
> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило и почело прожигати |
</p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} А чудан ти је...{S} И сам знаш, свашто се о њем говори... |
еца пред кућом згледаваху се, к’о да се чуде толикој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је |
људи се ускомешали; гледају и запањени чуде се...</p> <p>Рубач, млад човјек, раздраган, пролаз |
и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да |
својим старјешином.{S} Иво га посматра, чуди се: блиједо лице, дошло је блијеђе но обично какво |
ти Иво. </p> <p>— У све се он мијеша! — чуди се доктор и настави живље: — А ја га не бих слушао |
јед, а сабља му цука по путу.{S} Иво се чуди и дође му да се смије, и погледа у очи господина у |
ном руком држи. </p> <p>Син гледа оца и чуди се како досада није примјетио да је тако у животу |
ач. </p> <p>— Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти |
ели дан остати код дјевојке, док се она чудила како њему — невиклу — не уди сунце и врућина.{S} |
осјетљиву младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не прогова |
шта, кад живина све потаре... </p> <p>— Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у |
било је и горе...{S} Ну ја се људима не чудим, нису никога силили...</p> <p>— И узимало се? — п |
е ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад |
а је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је на поштени нач |
ећи?</p> <p>— Ча ћу вам рећ’? — поче се чудити дјевојка.{S} Онда пусти задњу грану, одмаче се, |
убоко. </p> <p>Из даљега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све |
орити! — расрди се Иво.{S} Ти имаш неке чудне појмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чуднова |
к.{S} Хука вјетра разлијеже се уоколо и чудно одзвања у њиховим душама; у свјетлу засјенута дан |
у ничем попустити.{S} Мој отац у том је чудноват; волио би изгубит хиљаду форинти него пустит’ |
јмове! </p> <p>— Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Бра |
олико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, водити опорбу против опћинске већи |
му пријети да ће га удушити у води ако чудо не учини и не домами му рибу на удицу. </p> <p>Дош |
е, и, растворивши очи, погледа га као у чуду: — Мени је доста да тренем! — јави се дјевојка, у |
> <p>— Ча побогу!. — пресјече га отац у чуду.{S} Не знаш их причекати?{S} А ча си онда учио?{S} |
позив, прикажу суду. </p> <p>Друштво се чуђаше зашто их по други пут зову, јер мишљаху да се ст |
ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му све то тако ситно изгледа пра |
и сваки час кашљуца. </p> <p>Иво га са чуђењем посматра.{S} Гледа му црвени прслук са дебелим, |
ишчекују. , </p> <p>Уто, озго из села, чује се чељадетско дозивање, и живо зарже. </p> <p>— ’А |
слатки осјећај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се к |
ни!{S} Ча га кријеш, ка неће га наћ?! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. </p> <p>— Мучи, |
да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова.</p> <p>И вријеме прол |
родови у луци љуљушкају се.{S} С палуба чује морнарско тешко дисање, а на једноме овећему броду |
степено замире, и још се само из даљега чује.. </p> <p>— Кате! </p> <p>— Зар свиће? — пренувши |
своје, па мирно!{S} А да, неће он ни да чује: „Овако је у погодби!“ — говори. </p> <p>— Зашто г |
љубав.{S} Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста... </p> <p>А са |
и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, зачују уз улицу |
стоји као прикован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод |
то не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих.{S} Нека, нека |
би му чагод говорила, а он ка да ме не чује...{S} Задњи час, прво растанка, изненада јаче би м |
је обухвати око паса. </p> <p>Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду |
ује друштво у винограду.{S} А уоколо не чује се чељадетскога гласа; али свеједно у њему се одаз |
се стаде вући уза стубе, да га отац не чује.{S} Но засве, кад наљезе поред очеве собе, зачу му |
луци.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p |
над морем прама звијездама, и лијепо се чује њихов фијук. </p> <p>Доктор очито усиљено надуши с |
S} Кавана је отворена, изнутра жамор се чује, а расвијетљени су и прозори од читаонице, поврх к |
.. </p> <p>У соби је тишина, а са улице чује се весели смијех чељади, ходање и дозивање.{S} Дољ |
трепери сијасет ситних ствари а с улице чује се лаки жагор запослене чељади. </p> <p>— Стави на |
учини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћај |
ушу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. </ |
е уморила, упита је онако... тек да јој чује глас. </p> <p>— Нисам ни ласна! — одговори дјевојк |
ајзад неко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чист |
ло воће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка ј |
треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> |
еника државнога одвјетника; кад му глас чује, уобрази себи његово блиједо лице, просиједјелу ду |
...{S} И сада када их се ситим, липо им чујем глас...{S} Чини ми се да га видим, онако уморна, |
став. — Занима само нас... </p> <p>— Да чујемо и ми! — замоли доктор. </p> <p>— Неки сељак удар |
је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како нас море одоздо зове!{S} Боровак дахће за не |
е!{S} Боровак дахће за нечим силним; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пун |
огуће? — зачуди се доктор. </p> <p>— Не чујеш како се сељани смију? </p> <p>— То је срамота!{S} |
асти у животу! </p> <p>— А Петар? једва чујно изрече он.{S} Дјевојка не одговори. </p> <p>— А П |
, кућа је подвржена, вашем оцу, — једва чујно изговараше старац. — А жена јема срца мене бидит’ |
„Ваљало би провидит“, изговорене једва чујно, живо га такнуше.{S} Он одлучи да се заузме да св |
зна? ...{S} Далеко је! — одговори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И |
p>— Ваљало би провидит’, — изусти једва чујно. </p> <p>— Провидит’!{S} А окле? ...{S} Увик су о |
еђу чељади изнебуха неко од женских тек чујно зајеца, па јаче и јаче, док освоји плач... </p> < |
, немирно, а одоздо, из луке и с улице, чују се гласови морнара и запослене чељади; с поља дола |
.</p> <p>— Увућ’ ћу се у кућу, а ако ме чују рећи ћу да сам била код вас у послу.{S} Псоваће, м |
иће! — помисли Иво. </p> <p>И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на |
х прође чауш, дрпећи се с козом, наново чују се раздрагани повици и весели смијех...{S} Старији |
а... </p> <p>Доље, у доњој страни села, чула се вика и оштрији гласови жалба, који се примицаху |
ј снажни осјећај изједначења.{S} Његова чула, живци, не бијаху разиграни и успаљени као у оним |
уморни — враћаху се са поља, и свуда се чула пјесма младости. </p> <p>Иво се бијаше подао угодн |
е замишљено даље к оној страни, окле се чула звека и откуцаји мотике.{S} Како га та уморна музи |
а. </p> <p>Нијесу далеко одмакли још се чула свирка хармонике. </p> <p>Младић се није журио; ни |
Ја сам мушко.{S} А ти не смиш, јеси ли чула? ...{S} Задавићу те!“</p> <p>— Ма ето, нико гре! — |
ара, а дјевојка учини се као да није ни чула. </p> <p>Добро се смркло кад су тежаци дошли на ве |
ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! — Говори и |
је мјесто. „Света Маријо, моли за нас!“ чули се гласови све то скрушеније. </p> <p>Уто сијевну |
о се натуштено небо. </p> <p>— А бићете чули, — наново проговори стари, — како ће нас посвема у |
брве боље поплавиле. </p> <p>— Јесте ли чули, а?{S} Сада ћемо јемат’ орган...{S} Ала ће нам сви |
на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједника цркови |
ави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И превр |
хваћање задњега растанка...{S} А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. </p> |
е, он им се отима, па својим осјетљивим чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле |
ви усељују му се у душу, одзвањају му у чулима, и намећу му једну циглу жељу: да Кате дође.{S} |
ду.{S} Над њим сјаји сунце, а из висока чуло се једнолично, живо зујање.{S} Оно је допирало из |
>Младић се упути према мјесту откуда се чуло понајвише гласова.{S} Чинило му се да је то негдје |
ред дућан.{S} По путовима, уз сву жегу, чуо се смијех и хихот млађарије.{S} Дјеца се играху на |
попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша пом |
вао, у дворишту сакупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи шт |
— А млади господин свршио је закон?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши ма |
је он, замисли се Иво.{S} Па настави: — Чуо сам из уста оних које је љуто уцвијелио, а има их д |
а живљење, ваља да ишћемо друге земље!“ чуо се опћи глас.{S} И збиља, те године у већем броју н |
мње небо пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махо |
јати. </p> <p>Па стаде да прича како је чуо да су се политички управитељ и судбени пристав завј |
ика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— |
е за њим отац му. </p> <p>Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јур |
ши се и погледавши је у очи, јер бијаше чуо да је брат бије. </p> <p>— Рђав је, ма дигод јема п |
кад ће стићи оргуље. </p> <p>— Зар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — М |
буду узети у војнике! </p> <p>— Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је |
арио? </p> <p>— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је |
днога дана небо наоблачи.{S} Још ујутро чуо је неки тежак да је далеко преко мора — к’о из дуби |
егово црвено лице са плавим пјегама и у чуперак косе, уредно очешљане. — Метни фес на главу, ме |
а.{S} Бијаше црвен као рак, плешињав, с чуперком на потиљку, уредно раздијељене косе.{S} С рука |
ријеше погледе у њ. </p> <p>— Сада ћемо чут’ коју нову, — опази гласно Пиеро, син начелников. < |
у вас! </p> <p>— Али мени је драго тебе чути. </p> <p>— Боље да вам не прављам, кад нимам о чем |
о неразумљиво. </p> <p>Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака.{S} Сунце га је часом осушило |
е говорити? — упита начелник. </p> <p>— Чућете... </p> <p>— Дневни је ред... </p> <p>— Исцрпен, |
еда Рогина брата, лугара, како иза грма чучи. </p> <p>Младић устрне и предљиво стаде да се бран |
учини невјешт. </p> <p>У путу иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море |
да ме није овдје! </p> <p>Уто кроз ноћ чуше се звуци музике, а одмах учесташе ракете лет јети |
ство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. </p> <p>На догледу мора заст |
се у њу; а затресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к се |
о.{S} Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред с |
м путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. </p> <p>Дан би |
ми је јучер ваш отац. — И извади је из џепа и хтједе да сјаше. </p> <p>— Није потриба, — убрза |
м и подмирим... — рече Јуре и извади из џепа спремљени новац. </p> <p>— Немој ми о томе ни гово |
е ти бити доста. — И извади новчарку из џепа. </p> <p>Јуре се трже и устаде изненађен. </p> <p> |
— Ево ти, на! — И Јуре извади мараму из џепа, развеже узао и извади прстен. — Пристаће ти!... — |
и он се диже с постеље, извади кључ из џепа и отвори ковчег.</p> <p>Пребираше по њем и нађе ње |
уредно раздијељене косе.{S} С рукама у џеповима, ушетао се поред робе, непрестано нешто гунђај |
он?{S} Чуо сам... лијепо! — Држи руке у џеповима и нагнувши мало главу осмјехну се на њ: — Лије |
работа ју, а ми бољи да пушемо у празне шаке!{S} Нека стоји како је одувик! — заврши и окрену с |
навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! </p> <p>— Оставите! — мумља још стари Анте. </p> |
тако је! — повикну доктор. — Кад други шако мисле, морате се и ви у души смијати. </p> <p>Па с |
Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима. </p> <p>Иво стоји и неће да сједне, пр |
уђе и стаде пред вратима.{S} Удари свом шаком и задрма њима.{S} Домало зачу се ход по кући, нек |
богу, кад на моје труде не могу наћ’ ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... </p> <p>За |
хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у та |
русцу, стисне га са друга три краја а у шаку па пружи првоме доктору да извлачи.{S} Доктор тама |
ке!{S} Јема их и сада у селу, те нимају шаку пуре!</p> <p>И мајка му од срца уздахну.{S} Он се |
уљим, осудили нас смијући се, баш ка од шале.{S} Још на одласку говори нам прокуратор: „Добро с |
ерао из службе. </p> <p>— Погибе к’о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служ |
е гледао и слатко се смјешкао на њихове шале.{S} Они га у задњу понудише и вином.{S} Иструшише |
те слушао младићке разговоре и обијесне шале.{S} Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака |
рви брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.{S} Живо се препираше с дружином, говорећи о њем, |
да грђе не смуте исељенике, пак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну моти |
сте дошли к нама се заклонит’? — рече, шалећ’ се, Јуре. — Сидите! — и показа му трупић до себе |
ине. </p> <p>— Ти си сретан у љубави! — шали се Иво. </p> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам |
и. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строго, а? </p> <p>— Мучимо себе |
вим цвилећем и све жагорећи у јужњачкој шали.{S} Они су свјетлији и стројнији.{S} Покоја цура п |
? — смијућ’ се запита Иво, па настави у шали: — Ако ти нећеш, ја ћу је испратити. </p> <p>— Ишл |
р копали како ваља! — говорили су они у шали, — и одмах озбиљно придодавали: — Ето, ми смо ради |
њега Рого и насмија се, као да говори у шали, па, озбиљно застригнувши по људима јасним живим з |
молбама, заведена, како му је једном у шали рекла, сјајем његових очију, из којих је ватра сип |
То нису црковни посли, — одговори као у шали. </p> <p>— Ма зашто се правдамо?! — завиче дебели |
S} Ја ћу те испратити, — рече јој Иво у шали. </p> <p>— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка |
хоћеш да ме отправиш одавле! — на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе!{S} |
е шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само мислим да их на строгост не води љубав з |
ар ниси чуо?{S} Та ти спаваш у цркви! — шалио се дон Фране. — Ма ето, рећ’ ћу ти, нека знаш: им |
на њ.</p> <p>— А да по те дође смрт! — шалио се Иво. </p> <p>— Па?. ..{S} Ма ја сам још млада. |
евојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдје |
.{S} Не могу остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље |
све за његову доброту. </p> <p>— Ти се шалиш, а они тако мисле. </p> <p>— Не шалим се, само ми |
о с очитом одвратношћу. </p> <p>— Ти се шалиш!{S} А мене овакове ствари силно узбуђују... </p> |
S} Дозивљу се с пута, а Цирило задијева шалом једнога свога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти |
одошло да опочинемо! — окрене Цирило на шалу. </p> <p>— Бар мучи! — окоси се стари. — Ти си ово |
ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу. </p> <p>Они приступише један другому и усрдно се |
о! — одговори жена и настави: — Пише да шаље пинезе за пут обома.{S} Чекамо дан по дан.{S} Нека |
ну нову.{S} Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.{S} Тако је хтија њен заручник, а |
златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и од свега срца га поздравља.< |
при дну листа обавјешћује га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље |
отроши божићне и ускршње дарове, већ их шаље у град на продају.{S} А то је већ прешло у обичај |
ам вапор ча гре за тамо, растужим се, и шаљем поздрав моме липоме мисту....{S} А, знате, овде н |
ази. </p> <p>— То ти служи за забаву, — шаљиво одговори Иво.</p> <p>— Да, лијепа забава!{S} Пус |
ј здјели.</p> <p>— Лако је вама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва доче |
ори једва чујно... </p> <p>— Далеко?! — шану дјевојка. </p> <p>И наста тајац. </p> <p>Обома бру |
ем простору. </p> <p>— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. </p> <p>Иво по |
јећаше у себи и у околини.{S} Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и нер |
и је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини |
.{S} А по мору је мрак, у којем се чује шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p> |
пратио погледом, па, ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души. |
е, из које је и он никнуо и ослушкиваше шапат њених бића...{S} Пред очитом објавом вјечности ду |
с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред њи |
е, све ослушкујући око себе тајанствени шапат натуштена простора.{S} Освојила га лагана осјетљи |
, да трпи, да се жртвује, а зашто?{S} А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи мило |
у прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешених грана, — и часом гледа |
брига не мори га; успаван је хармонијом шапатљиве ноћи. </p> <p>Код првих кућа трже се и пожури |
Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затресених грана морских борова. </p> < |
м; не чујеш?{S} А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јо |
застајкује: као затрављен је задахом и шапатом ноћи.{S} Одвојитија мисао тешко му се уобличује |
чи му се у душу.{S} Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније |
и неколико ријечи. </p> <p>— Послије! — шапне му он, у неприлици; и, уозбиљивши се у лицу, крен |
ма — сјетан замирући осмијех! — Кате! — шапне у ноћ и саме уснице купе се да пољупцем изразе сл |
Он једнако наваљује. </p> <p>— Узећу, — шапне стидљиво, — једну банку.{S} И то је пуно!...{S} А |
ражи њена уста... </p> <p>— Не, Јуре! — шапну она... </p> <p>И дрхћу и гледају се и скупљају је |
ли би да једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. |
ло, па онда се нагну тајнику и нешто му шапну.{S} Пошто настаде мир, проговори: </p> <p>— Будим |
. — Дођи к мени! — дрхћући од узбуђења, шапће јој кад се примакла.{S} Али дјевојка чини се невј |
ви гласови пуни су љубави... ’Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. </p> <p>Већ се |
е. </p> <p>— Пусти га!{S} Благо њему! — шапће доктор и гледа испод себе. </p> <p>— Да изиђемо! |
арених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму.{S} Журимо се и журимо!{S} Чедо м |
} Пред њим испружила се лоза, на њој се шара гроздово зрње.{S} Уоколо, мрке маслине бацају дуге |
мене.{S} На расправи опазило се да сви шарају: и отац ударенога и ударени и свједоци...{S} Сиг |
ца цијела околина плави се у разноликим шарама и мијеша се бакарастом бојом вијовине. </p> <p>Х |
о њеним брдинама, чији су голи кукови у шарама плаветнила, рекао би — управо висе у ваздуху. </ |
асјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. </p> <p>На махове лучио је себе у два бићa, и љ |
инчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p>А и Цирило наљезе и застаде код |
стог росног грожђа око којега летијаху шарене лептирице, једва дотичући га се.{S} С једне стра |
о гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту |
p>Иво гледаше дјевојку.{S} Подрубила се шареном марамом и надвукла је до над очи, да јој се јед |
ашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином.{S} Господа се натисну уз ивицу пута, с ј |
> <p>— Не знам право рећ, ма биће прико шездесет. </p> <p>— Није ни пуно. </p> <p>— И је, данас |
— дочека Јуре. </p> <p>— Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. </p> <p>— Не плаћам више |
крцат новаца и зброји сваку надницу по шездесет и пет новчића. — Дакле, ево ти: један форинт, |
да су знали да је обична цијена бухачу шеснаест до двадесет новчића. „Ма нека“, говорили су, „ |
отврди Иво. </p> <p>— Ча, дакле ћу поћ’ шест мисеци унутра за оно... </p> <p>— Липи закон!{S} И |
ре карте. </p> <p>— Ево конвенцијуна за шест стотина фиорини! — пружи му га, — а двиста фиорини |
суђени? — упита Иво нагло. </p> <p>— Ја шест мисеци, а оно двоје дице свако по три мисеца...{S} |
ду: обоје, брат и сестра, осуђују се на шест дана затвора. . </p> <p>— Ја ћу платити глобу, — р |
рковинарства, а знаш спровод... најмање шест фиорини... </p> <p>Жена се замисли, други пак забр |
тари је Анте у пржуну.{S} Јема извршити шест мисеци.{S} А син му је запао у солдате.{S} Поћи ће |
и он, поздравило војничку и отпучи свих шест путаца на „<foreign xml:lang="de">Flottenrock—u</f |
сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да неће нигда |
спуцане језгре још се циједи сок.{S} На Шестима налазе од гроздова отргнуте читаве чевуље. </p> |
ока.{S} Кад платим, остаће ми још двије шестице, — и истресе их из новчаника на сто. </p> <p>Ка |
ерици то иде; уно, дуе! — Говори нагло, шета се укочено по дућану, и сваки час кашљуца. </p> <p |
е селу.{S} Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом сједишту, пред дућаном; њег |
смијати, но не рече ни ријечи. </p> <p>Шетају ивицом морске увале, која се увлачи у копно одма |
ама! — рече шаљиво женама. </p> <p>— Ка шетамо, ка ви! — једва дочека она његову ријеч, да је з |
о подне да на вриме дођемо.{S} Сутрадан шетамо и застајкујемо пред судом.{S} Чекали смо, ако ће |
се, — мирно ће млађи. — Уморну не да се шетат’. </p> <p>— Тако је, — јави се истиха Марија и на |
ога знанца. </p> <p>— Лако је за те, ти шеташ! — одзивљу се уморни момци, док старији немају вр |
ла чељад, навикла свакидањим доласцима, шеташе обалом и не обазираше се на пристаниште. </p> <p |
ној хартији. </p> <p>По подне тога дана шеташе Иво по обали са агентом Ридићем.{S} Оловасто зим |
вљаше о себи, у сабирању мисли, у дугим шетњама и у посматрању природе.{S} Пошто би цијели дан |
ишала се његова осјетљива нарав у дугим шетњама, у разговору са старим знанцима, код топлога ог |
ађа у боље.{S} Тражио је утјехе у дугим шетњама по отученом пољу, сабирући мисли и слатке и бол |
јети, радо је прегорео и оне своје дуге шетње по пољима.</p> <p>Када би узилазио уза мрачне сту |
прилагоди домаћему животу.{S} Свакидање шетње уз живо море донашаху му сигурне утјехе.</p> <p>И |
и било да то знаш! </p> <p>Предвече, на шетњи у пољу, Иво је ишчекивао Кату да се с њоме поразг |
ева, кад је хтјео да по обичају изиђе у шетњу, уђе у собу му Цирилова сестра Кате; мајка му је |
ћи поздрави дјевојку.</p> <p>Иво пође у шетњу.{S} Мислећи на Кату, гледа винограде по којима ве |
устави се код њих. </p> <p>— Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит’, — |
ада је, по подне, иза обједа, полазио у шетњу.{S} Пред њим лежи море наоко уснуло као дијете, п |
утници накуповаше много ствари: сандук, шешир, постоле, кишобран и друге ситнарије. </p> <p>Мар |
!{S} Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. </p> <p>— Ка’ послу |
етлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.</ |
силази.{S} Па се тога часа смисли, узе шешир и пожури за њом. </p> <p>Иде за њом, а у себи нос |
д пете до главе.{S} Упаде му у очи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не п |
{S} На махове и застајаше, па, скинувши шешир и држећи га у руци, загледа се по пољу.{S} Тако д |
бјеше поскочило.{S} Испод једноставнога шешира сјало је њено лице младошћу и спокојством. </p> |
жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. </p> <p>— Не |
рамом главу. </p> <p>Иво повије обод на шеширу и упути се полагано с њима.{S} За њима ходаше и |
у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вријеме не проговарају ни риј |
— Молим! — и узе из руке од Ива кутију шибица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махн |
ица којом се он бесвјесно играо; извади шибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука прем |
. </p> <p>Марија је тих дана непрестано шила и припремала пртенину, да буде све у реду.{S} Тако |
се обрати господину управитељу, који у шили час постави се по војничку. — Видите, ваља особиту |
а од трупа, а загасите тамне очи и мали шиљаст носић дају лицу изражај у исти мах и смјерности |
а види море закриљено сивом маглом... и шиљаше му свој врели поздрав.</p> <p>Чим је стигао, пис |
.{S} У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња.{S} Начичкала се глава до главе. </p> <p>Иво |
агњили криж...{S} А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немир |
рило и сипало им свјетлост у очи.{S} На ширем путу иђаху успоредо, шибајућ живину, и за неко вр |
о!</p> <p>У говору дођоше у равницу, на шири пут.{S} Иво часом одахне, па пођоше наново успоред |
S} Оно је допирало из зрака и из земље, ширило се је непрестајним валом, падало је и јачало хла |
недјеља.{S} Пробудио се је када се већ широк траг сунца повлачио по соби и допирао до саме пос |
Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчаном сјају.</p> < |
ред мора, и закрену у увалу у коју води широки пут, јер се на њеноме крајноме рту, између чемпр |
у из цијелога бића.{S} Бесвјесно ходаше широким улицама.{S} Више га нијесу занимала туђа обличј |
жива мора.</p> <p>...{S}Поглед му блуди широким простором, и бол помало попушта, разилази се по |
ренуо из сањарије и у заклоници, између широких разгранина, у оној присјенци, раздражен жељкова |
— говори му стари Анте. — Гледа у Ива и широко му се лице снуждило, а очи му влажне, па их таре |
од крошњату смокву.{S} Над њиме, између широкога лишћа, вириле су и висјеле смокве пуцавице — о |
мо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док с |
а сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини...{S} И он све даље једнако у њу гледа и |
твори га и загледа се у велика слова на широкоме дебеломе папиру.{S} На први мах и не разабере |
о кажи како је било! — опази отац Ивов, шјор Лука. </p> <p>— Отишли смо у недиљу по подне да на |
гледа спис, но обрће говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} |
— Омилио ти суд... </p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Т |
ко дворишта униђе у дућан.</p> <p>Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје н |
де остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо, а и твој отац, биће укњижени, ма им не ваља. |
ибицу, махне њоме о банак и припали.{S} Шјор Лука премишља и пребире карте. </p> <p>— Ево конве |
прављам, не би вировали...{S} Исти онй шјор Бепо ча сам га прво споменуо метнија ме је у’ раса |
ор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли добро би дија доша. — Моје је ка и твоје! — з |
у кад је Иво сио за свој сто. </p> <p>— Шјор, далеко од њихове границе преко двадесет метара, — |
ако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу раста |
да, видићеш га, прави господин; зову га шјор, а и право је кад јема!{S} Говору да је учинија пр |
право кажем, — рече живље, — мислим да шјор Бепо зато и тужи нас.{S} Мога би он почекати, ма о |
а душу ка и ја...{S} Ча нисам чинија за шјор—Бепа, па ме први меће на пут...{S} Фала богу! — И |
о. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, да се раздили |
p>— Је! — и диже се, окренувши се прама шјор Кеку. </p> <p>— Ти си, болан, доганац! — набаци см |
Дакле, како је са старим Антом? — упита шјор Луку.{S} Па извади укусну кутију за цигарете и изв |
колико пута и угледа свога оца, трговца шјор—Бепа и пријатеља Пиера, сина начелникова из вароши |
и затекао је с њиме у разговору трговца шјор—Бепа.</p> <p>— Ево нам млади судац! — поздрави љуб |
осподе.“ </p> <p>„Поздравите вашега оца шјор—Луку!{S} Да му је на свему фала!{S} Нека да матери |
утљивим, промуклим гласом. — Даћу чагод шјор—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? |
тави царина рски чиновник, — кажу да је шјор Бено већ дао направити посјетнице: „Претсједник цр |
>— Питам рич! — јави се иза мале станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор на |
је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо за малу ствар, за десет фиорини...{S} А имамо |
орне дружине. </p> <p>— Дакако! — плане шјор Лука. — Колико си само досада изија за сву годину |
один управитељ има фини укус, умјеша се шјор Бепо.{S} А кад се разговор отегао, почеше му мале |
жена. </p> <p>— Ча би и ти?!— срђаше се шјор Бепо. — Срамуј се и питат’...{S} Пропашће и мени.. |
си, болан, доганац! — набаци смијући се шјор Кеко. </p> <p>— Овдје сам се родио! — ражести се Ј |
и спокојно живјети. </p> <p>Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на пр |
... </p> <p>— Ча му се сни? — смијао се шјор Кеко. </p> <p>— Пусти га нека говори!... </p> <p>— |
ишљено. </p> <p>При вечери намргодио се шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели |
> <p>— Све ће враг однијети! — љутио се шјор Лука, преврћући карте. — Срића да је овога бог нам |
сти га нека сам бали и одбалива! — рече шјор Кеко и диже се. </p> <p>Сви се надушише смијати. < |
селом. </p> <p>— Добри људи! — мишљаше шјор Антонио, оставши сам за столом... </p> <p>Напокон |
зиђе. </p> <p>Још мало времена прође, и шјор Лука затвори дућан.{S} Породица, сва на окупу, изи |
убазно Иву управитељ и пружи му руку, и шјор Бепо рукује се с њиме. </p> <p>— Донио сам овај сп |
олупало.{S} С пошљедњим комадом стиже и шјор Антонио у село.{S} Бијаше сав у зноју и разрогачен |
p>Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.</p> <p>Цирило се први брзо ослободи и по |
, зијевне. </p> <p>— Сједните! — понуди шјор Лука. </p> <p>— Фала!{S} Драже ми је стати.{S} Дак |
<p>— Онда, зашто сте долазили? — опази шјор Лука нестрпљиво. </p> <p>— Да знам колико је.{S} Ф |
</p> <p>— Залуду, допада ми се! — вели шјор Луки. </p> <p>— То су ваши посли! — одговори он не |
и му сина, а њега у затвор, опази стари шјор Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљ |
tone unit="subSection" /> <p>„Мој добри шјор Иво!“</p> <p>„Фала богу ја сам здрав, и надам се д |
станке шјор Пеко. </p> <p>— Липо говори шјор Тадић, ма шјор начелник јема правицу...{S} Побогу, |
ха. </p> <p>— Јема, па може! — одговори шјор Лука озбиљно.{S} Па настави: — Данас новац јема ду |
и све подилија! — опет га стаде боцкати шјор Кеко. </p> <p>— А ти не би?{S} А знате зашто?{S} Н |
говори! </p> <p>— Ча ће говорит’ проти шјор—потештату? — и настави подругљиво: — Шјор Јоли доб |
ла ти, господине мој! — презриво изусти шјор Лука. — Ти би ме липо свитова. — Знам ја како ће б |
и. </p> <p>— Дакле, три дана! — закључи шјор Лука, па извади пехар крцат новаца и зброји сваку |
познаваше отприје добро.{S} С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану.{S} |
све дванаест фиорини, — одговори мирно шјор Лука. </p> <p>— А оно друго? </p> <p>— Код мене ва |
најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака.{S} С мора до у |
акупљаху се тежаци.{S} Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за об |
сте учили ча и адвокати? — јави се опет шјор Лука. </p> <p>— Дакле, нима помоћи? — запита стари |
p>— Јема прав’ главар.— прекиде бесједу шјор Кеко. — Побогу, ча би је за другога плаћа?!{S} Па |
оме претсједнику црковинарства, трговцу шјор— Бепу... — Пијавица! — закључи. — У море с њим! </ |
вас молио, — умиљато се насмије трговац шјор Бепо. </p> <p>Иво поздрави и изиђе.{S} У ходнику п |
се није хтио натјецати.{S} Он и трговац шјор Бепо сложише се и раздијелише га међу собом.{S} Љу |
други пут, — јавише се главар и трговац шјор Бепо у један глас, сада је подне... </p> <p>— Ово |
о се разилажаше.{S} Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове.{S} Пиеро |
сада године“, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мо |
> <p>— Види ти њега! — Упаде му у ријеч шјор Кеко. </p> <p>— Пусти! — потегну га за рукав друг |
говор: — Гледајте, шјор Бепо, како наш шјор Иво има лијепи оковратник!{S} Молим вас, гдје сте |
још два фиорина, потриба ми је! </p> <p>Шјор Лука маши се у пехар и уручи јој новац.{S} Жена по |
је? </p> <p>— Ви најбоље знате. </p> <p>Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и прев |
/p> <p>— Ништа; одмах ћа!{S} А да, реци шјори мами да ће платит’ мулту; дошло је ради скуле...{ |
за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједному тежаку“. </p> <p |
, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, усл |
свеједно, тако ћемо заједно! </p> <p>Из школе, ојачано друштво крене у жупников стан. </p> <p>— |
p> <p>— Фала!{S} Колико имате ученика у школи? </p> <p>— Око... да, око двадесет...{S} Сви су н |
ћутао. — А ја се љуто преварио јутрос у школи.{S} Чули сте, рекао ам му нехотице: „Варате се“! |
тињом приврженошћу.{S} У томе затече га школски распуст.</p> <p>Растанак не бијаше му тежак.{S} |
пресвијетлост.{S} Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши. </p> <p |
видићемо. </p> <p>Из цркве махом иду у школу.{S} Деца укочила се као окамењена; нико ни да око |
и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сл |
лежи море; жамори и кркоће око хриди и шкрапа.{S} У његову душу усели се одједном покој, а мла |
и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим куцима висова, у ведрини, н |
шапат с бродова и жуборење мора између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне |
оше се разговарајући у заклоници између шкрапа на пијеску.</p> <p>Иво уђе први.{S} Живо, велико |
ко, држећ’ се за руку, и гледају у неки шкрапави путељак.{S} А киша једнако пада, поврх глава и |
хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу о |
ној дојави, угледа дјевојку, диже ’се и шкрапавом стазом попође к њојзи...{S} А дјевојка, док г |
ћеш? — јави се он, посрћући по ружноме, шкрапавоме путу. </p> <p>Девојка се окрете и погледа га |
ризе је у главу, скиде с удице и баци у шкрапицу до себе.{S} Иво тек сада опази у њој неколико |
махове праћака се и једнако још црвеним шкргама зијева, гинући без простора и свјежине.{S} Њему |
p>Али дјевојка не одговори. </p> <p>Кад шкринуше врата, Иво стоји и ослушкује.{S} Дјевојка пола |
м, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фијукнуо би вјетар кроз |
ко из гомиле.{S} А доље једнако чује се шкрипање врата. </p> <p>Иву обузе страва и чисто јежури |
нога сељака... . “ Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{ |
ге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на |
м постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одијеваше се.{S} Д |
сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву. </p |
таде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.{S} На савјет главара, Ивина оца, на |
ми неће простит’, ча му нијесам помога шкропит’ виноград...{S} А нисам мога...{S} Помога сам м |
тио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри |
ек разгледавши добро, увиди да је то на шпањолскоме језику вјест о Маријиној заруџби.{S} И, как |
Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље.{S} На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чам |
, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав народ сакупљен у цркви да просла |
а служити! </p> <p>Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве.{S} |
ио бих се ја свега.... </p> <p>— Дакле, шта је нова? </p> <p>— Нова?{S} Не знам... </p> <p>— Ка |
да није својима ни јавио да ће доћи.{S} Шта ближе приступаше к селу, осјећаше у души јачу чаму |
е трошка! — плану Иво. </p> <p>— Па?{S} Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесе |
о! — и насмија се. — Дакле, како је?{S} Шта радиш толико вријеме у селу? </p> <p>— Обикао сам.. |
р—Луки, а ви притрпите се!... </p> <p>— Шта је ово? — устрнувши упита Иво и погледа на чељад. < |
тједе нешто рећи, но претрже. </p> <p>— Шта си хтио рећи? — опази Иво. </p> <p>— Ништа! — отсје |
кле? — јави се наново жупник. </p> <p>— Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И раста |
ч’!... — окоси се на њ Марко. </p> <p>— Шта? — прогунђа Загорац, застриже очима и мучке изиђе. |
се чинило ка да је даровано. </p> <p>— Шта говориш! — чудио се Иво. </p> <p>— Тако је, и то је |
та га она. </p> <p>— Добро, хвала!{S} А шта је код вас? </p> <p>— Ништа особито! — насимија се |
ћи још на неколико мјеста.. </p> <p>— А шта раде остали? </p> <p>— Знаш како је...{S} Шјор Бепо |
ара постави свијећу на сто. </p> <p>— А шта је од оца? — упита он. </p> <p>— Спава, уморан је.{ |
живина бијаше спала, отанчала, к’о нема шта под зубе, — нема воде, а ненавикла да се на оброке |
га и она лијепо гледа, ако и није досад шта видјети. </p> <p>Иво застаде и склони се испод крош |
реко залогаја упита: </p> <p>— А има ли шта ново? </p> <p>Здраво се је, ну неродица убила је ма |
у на догледу мора. </p> <p>— А улови ли шта?— упита Иво. </p> <p>— Погдјекад је и сретан...{S} |
оран је.{S} Јеси ли гладан?{S} Хоћеш ли шта јести? — Зануђаше га брижљиво мајка. </p> <p>— Није |
Бјеше раздражен, немиран.{S} Није знао шта да почне; часом баци се обучен на постељу.{S} Хтјед |
/p> <p>Иво науми да изиђе, ну није знао шта да рече староме; стога се скањивао. </p> <p>— Збого |
ра неба над собом, гледаше њу — а друго шта није ни гледао...{S} Приљубио се уза њу с дјетињом |
јави се сумњиво брат јој. </p> <p>— Ну шта? — навали он неустрпљиво. </p> <p>— Важно је! — сми |
ријебове, на којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталеж |
у дућан нешто уредити, а слуга отиде у шталу да спава.</p> <p>Њих двоје осјете се сами; и тога |
гладна држати.{S} А прими ми постељу у шталу, код бештије!{S} Онда ја хоћу да разбијем погодбу |
и изгледају. „Гледај како су обучени, и штапић им у руци, а овди од невоље ниси их ни видит мог |
Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му.{S} Он, кад угледа сина да стоји на |
драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...{S}Питај оца!{S} Због |
е даље одмицао.{S} Избије на жељезничку штацију.{S} Наново се нађе међу силом свијета.{S} Жамор |
огнале би се двије до четири фучије, па штедњом залегло би за два—три дана.{S} Ну, оне жене кој |
руштво застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли гос |
а сиромаху из грла однесе надницу.{S} А штета!...{S} Лако ти је онако стећ’!{S} Чалабркни мало |
ргнуте читаве чевуље. </p> <p>„Силна је штета“ мишљаше Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек ш |
ка, којима бијаше начелник нанио толико штете и неправде, па започеше, на чудо свију у вароши, |
, где се спраћа живина, која се нашла у штети.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
дава?{S} По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе |
ад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, |
ој невољи на њу.{S} Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне ноћи кад ми је о |
, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или.. |
ове спиље из овеће рупе.{S} Слана вода, што се морем мијешала кад је обилато навирала, служила |
омаштво и невоља. </p> <p>Код боровика, што га је толико водио, часом застане и загледа се у ус |
ослије не падне ријеч на Загорца Павла, што је отраг три године служио. </p> <p>Иво га се добро |
гим, јаким рукама, са згрченим прстима, што бијаху испуцане и нажуљене од великога напора.{S} М |
и.{S} Сјети се Пилата, његова сељанина, што продаје ситне ствари испод мурве у свечане дане.{S} |
кују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... </p> <p>На тјешњем п |
икој промјени.{S} Кокоши и друга живад, што је се за кријеса није ни виђало, наједном се прочул |
во се бијаше завалио на ледину, у хлад, што се простро од оближњих маслина, и уживаше у свијетл |
епун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи час издрж |
умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к’о пропратница сунцу које тоне у дуб |
му на памет смијешна причања о староме, што их је слушао у друштву чиновника: преписујући неки |
а сјеверу, у сусрет једноме оловастоме, што тек у заметку провирује иза голети на јужној страни |
жешће упицало.{S} Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсиј |
мички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи очи, повлачи се по његовој души.{S} |
артији старога, погрбљенога дијурнисте, што као зла слутња пред очима му стоји, и гледа деље, к |
м.{S} Посматраше мале ниске потлеушице, што се прислањаху уз стрмине, да су у заклоници од буре |
у...{S} А сала разабираше тек биједу и, што је још горе, безнађе у боље.{S} И к’о да тому нема |
чи, али свеједно осјећа поглед на себи, што долази као из јаме из његових очних удубина. </p> < |
нагло враћају и како их душе они други, што бесвјесно немилосрдно наваљују.{S} А с отворенога п |
.{S} Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије.{S} Озловољен, журно се з |
..{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му мла |
и и засјењује им свјетлост.{S} Вртлићи, што би их зец прескочио, засађени зељем, леже неуређено |
у иза себе чуше трку живога.{S} Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају |
тињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима су |
, Мрсе се задовољаваше „боцатом“ водом, што извираше близу његове спиље из овеће рупе.{S} Слана |
чи мали шешир, мал’ не без крила, сако, што му је окомито, не правећ набора, падао низ мршаво т |
је дозреле вишње и стављала их у крто, што јој је висио о лијевој руци.{S} Иво приступи ближе |
Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њено тијело није загр |
једнога дијела пута скрене на доњи пут, што је к увалици водио.{S} Кад је дошао близу мора, осв |
и је наговорио свједоке да криво рекну, што су они и учинили.{S} Ево! — узе законик и показа пр |
а једно другому нешто повјерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> < |
бе к’о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће... </p> <p>Из з |
је га да и њему шаље једну златну лиру, што му дугује, у чеку који шаље мајци, захваљује му и о |
ке. </p> <p>— Купићете? </p> <p>— Хоћу, што питате? </p> <p>— Ча дате!{S} Говоре да сте добар з |
м гласно заплака. </p> <p>— Плачеш?!{S} Што ти је, кажи! </p> <p>— Ко зна ди је Петар... — кроз |
мном косом, весело се потсмјехиваше.{S} Што је више у њу гледао, постајаше раздраженији.{S} Је |
, а другој — мисал, у сребро окован.{S} Што се пак тиче поправка цркве у горњему селу, да ће се |
остат’ у селу... </p> <p>— Шалиш се?{S} Што се догодило? </p> <p>— Ништа; ма даље не могу издрж |
ући рече Кате. — Па к’о за се надода: — Што би му се још хтјело! </p> <p>Он се диже, пође к про |
рио би се...{S} Ну нешто га зауставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, р |
годно пријатељски дочекује и гости, и — што ћеш више? </p> <p>— А жуљеви, а сузе сиротињске? </ |
ци! </p> <p>— Не љутим, ма... </p> <p>— Што? . </p> <p>— У недиљу била сам пред богом, — и прек |
осли! — и усиљено се насмија. </p> <p>— Што ћеш?{S} Тако свијет иде.{S} Свако гледа своју корис |
је изгледао к’о да је спућен. </p> <p>— Што ме гледаш?{S} Знаш да је мени увијек било мило лије |
ударио Јосу? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Што ти велиш? — упита судац млађега.</p> <p>— Ка и брат |
друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, мислио сам м ја...{S} Али неко треба да се ж |
и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Што спавате? — с врата јави се царинарски чиновник. — Х |
дећи се ради чега се правдају.</p> <p>— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да |
љане. — Метни фес на главу, метни!{S} А што ћеш ми причати, знам све! ...{S} И опет, не могу ти |
вина! — опази доктор, и смије се... — А што сам ја грђи од њега, па ми не дају никакове части?! |
S} Чинила се је ка светица! </p> <p>— А што вели стари Анте? </p> <p>— Али не знате?{S} Стари ј |
</p> <p>— За невољу, шјор! </p> <p>— А што је опет? — упита Иво. </p> <p>— Тужи ме шјор Бепо з |
) маста, и никад из дуга... </p> <p>— А што вам син из Америке пише? —преокрену Иво разговор, ј |
допре јачи звук хармонике. </p> <p>— А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.</ |
а им мисли нису заједничке. </p> <p>— А што ти је од брата?{S} Је ли био у затвору. </p> <p>— Ј |
би га хтјела нешто упитати. </p> <p>— А што би ми хтјела рећи? — предусретну је. </p> <p>— Дале |
сам чуо да је Јосо јаукнуо. </p> <p>— А што ти се чини, је ли Цирило био пијан?</p> <p>— Биће.. |
мисливши се часом, настави: </p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нис |
р ми знамо ћуд онаких људи? </p> <p>— А што су они? — плане Иво. </p> <p>— Лако је за вас, — ре |
схватим! — смије се доктор.</p> <p>— А што ћу му ја?{S} Нећу ни да оком кренем гдје не морам; |
ена. </p> <p>— Нима теби ништа! — једва што се осврну на њу. </p> <p>— Ни данашње наднице? </p> |
вријеме једнако им одзвања хука валова што се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире да |
ша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, и из своје |
в се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења.</p> <p>Пред својим вр |
је помијешано сијасет жалосних гласова што, у очају, к’о да траже изгубљену срећу...{S} До ног |
ажда дај!“ — то бијаше опћенита молитва што се је селом мишљу разносила и јоште уљевала наде у |
оље, засјени га сунце, ну и поред свега што је оно већ почело прожигати младић га поздрави жељн |
га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да м |
ају преда њих на плочу, и није их брига што, расипљујући се, квасе их. </p> <p>Иву наједном дођ |
октор. — Камо ћу?!{S} Зар ја питам кога што ради, и камо ће?.... — смијући се пожури да и друго |
овршених наука, туђе воље и свега онога што га је као зла коб већ од рођења гонило и увијек бил |
ло ме баш ненадна! </p> <p>— Ради онога што ти је син имао са Цирилом? </p> <p>— Да, изненада, |
ди..{S} А ваља, да селе! . </p> <p>— Да што ће овдје поцркнути од глади!{S} Имали би сви ићи! — |
се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка |
ако у варош, застајкују, као да желе да што кашње у варош, стигну. </p> <p>У пристаништу, испод |
н. </p> <p>И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнит |
ислим, — потврди доктор. </p> <p>— Онда што треба да ради чиновник?{S} Ваља да се закона држи! |
а је увијек пратила, није дала да се за што одлучи.{S} А кад је дан освојио и сунце га у соби п |
м!{S} Ништа немам, и не бринем се ни за што!{S} Учио сам, мислио сам цијели свој живот, а ничем |
— Свући ћу, кад хоћете...{S} Ма знам ја што је’...{S} Да су липа вримена, не би ви мене гонили! |
е свира у хармонику, а остала млађарија што је у селу заостала запјевала опроштајну пјесму: „Зб |
. </p> <p>Чему сва та научна филозофија што запоставља истински живот, када нема у себи ништа ш |
чулима у се упија и сакупља и жар боја што се разасуле с морског продора, и топлину и свјетло |
Иво посматраше њихова насмијана обличја што нађоше срећу далеко од свога краја и сјећаше се дво |
дана; ослушкује и гледа у сјенке облака што се, гоњене од вјетра, пољем нагањају; а једна голем |
не, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне даљине, блажи му жестоку, млад |
ће бар кога познати од оних отаџбеника што их је гледао у портретима, по илустрованим листовим |
ао пред живим очима њих двоје исељеника што биједом гоњени бјеже у свијет да траже други живот. |
исок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио:{S} Прво него ће сићи, посматраше весе |
, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и кад се в |
ен, ходаше селом грдећи старјешине пука што не проводе воду из вароша. </p> <p>— Ча би им било |
p>И тежаци по ледини прихватише се јела што бијаше преостало од поднева.</p> <p>— Гледај!{S} Ни |
у. </p> <p>За тим неоскврнутим висинама што их људска нога не гази, када се каде у свјетлу и жа |
и кратке ноге.{S} Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену |
е миса довршила, Иво бијаше међу првима што изиђоше из цркве.{S} Заустави се часом у хладу.{S} |
д је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћ |
јех...{S} Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... </p> <p>— А ча ћемо? — |
Отац, шјор Лука, разговараше с тежацима што дођоше по своје наднице, или за каквим другим посло |
ао да ће му бити подмирен дуг с новцима што дођу из Америке, а ионако — да и остане за њ— не би |
тузи и самилости и испољава се у очима што у простор отворено гледају, као да из њега ишчекују |
да идеш по њу у варош.{S} Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се д |
од собе, к’о да их одонуд чека бог зна што. </p> <p>Најпослије отворе се врата и — наста мир.{ |
о му је најмилије...{S} Узбуђен, не зна што даље да мисли.{S} Нагнуће, младост и живот све то в |
вршио наука, запустио се, а сада не зна што да почне... </p> <p>Хиљаду мисли падало му на памет |
Ну која корист?“ мисли. „Зар човјек зна што га чека?“</p> <p>Одувијек његово нагнуће пригибало |
те — не осјећаше?{S} Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...?{S} Можда њ |
кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... </p> <p>Чељад журно јури кући, г |
ристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси |
оби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја! </p> <p>А Иво не може да усретсреди своје |
абадајући се на кишобране. </p> <p>— Па што је ново у селу? — на њемачко ме језику упита Иву ње |
оловима и увалама; блажи га даљина мора што се с небом спаја, губи се преко високих прекоморски |
ганут, ослушкиваше шапат и дрхтаје мора што му се ритмички јављаху у души.{S} Пред њим се прост |
о се разбијају о гребене шкрапавог рата што задире далеко у море и брани увалу од вјетра.</p> < |
љен је, на махове гледа у ноћ, на врата што на доксат воде.{S} Вечерас му је угодно у друштву, |
застајкује. </p> <p>— Видите!{S} Штета што није све обрађено! — сјети се пресвијетли господин, |
да мора да и осуде издаје. — Гријехота што није науке довршио, интелигентан је, — говори озбиљ |
између шкрапа. </p> <p>— Није им доста што се цијело по подне играју карата! — помисли Иво, гл |
истински живот, када нема у себи ништа што је оправдава?{S} По њој, он би могао да живе на ште |
етлу донашаше живот множини ситних бића што се зујањем, пјевањем, цврчањем и лијетањем разиграш |
ово једнако гледаху у књигу и у трговца што се закопао у рачуне, док изнебуха диже главу. </p> |
.{S} С очију му к’о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се сми |
. </p> <p>Он се загледа у зелена коњица што је пролетао с трса на трс, док се није заклонио иза |
ахове лучио је себе у два бићa, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.{S} Није т |
ва начелника, који је само утолико крив што не припада дописниковој странци.</p> <p>И Иво часом |
је сунце за облаком, а дува свјежи југ што кишу носи, па није врућина.{S} По пољу мало је кога |
сусједима и знанцима и посматраше чељад што се лијено узбрдицом пењала и пред црквом се заустав |
мисли.{S} Живо помишљаше на јадну чељад што им се, ето, отима из уста и задњи комад круха...{S} |
оглобио је он на тридесет форинти глобе што не плаћа „обртарину“ на робу која ни толико не вред |
ијешан воњем земље и мирисом суве траве што је прионуо уз чисто јој лагано одијело. </p> <p>— Г |
ивши неколико банка од пет форинти, све што је код себе имао. </p> <p>— Боже сачувај!{S} Ча ће |
мора — к’о из дубине — загрмило.{S} Све што је у селу жива узрадовало се на ту вијест.{S} Истог |
ас: „Света Маријо!{S} Моли за нас!“ Све што се стрпало под тај кровић одазва се уплашено.{S} Ма |
е. </p> <p>Пише, а на памет му пада све што о њему веле сељаци.{S} Сјети се Пилата, његова сеља |
{S} Вишепут сам собом мишљаше да за све што га трзавица за радом управо изједа, тај рад не носи |
се с њима тужно опрашта.</p> <p>За све што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје |
ктора вика...{S} Па поче да набраја све што је чуо о новоме претсједнику црковинарства, трговцу |
су им природни нагони...{S} Мени је све што сада око себе видим непојмљиво, а ако ћеш, и смијеш |
и упокојен, сјетним очима гледао је све што му пред очи долажаше и у свем је тражио оно што је |
присојем.</p> <p>И земља и ваздух и све што живе и расте сљубило се у заједнички животни дах, с |
ти писару. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан |
сједницу дошло врло мало чељади, засве што се проносио глас да ће бити и опорбе, коју је одлуч |
хова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај...{S} Уоколо пустош још се ј |
а, веселећи се журби раденика.{S} Засве што је година зло понијела, једнако осјећа се пољем жив |
рио.{S} Хотел био је осигуран, па засве што се сумњаше да је он навлаш ватру подметнуо, посао м |
лиједом сунчевом пламену. </p> <p>Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к’о да нећ |
> <p>И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше.{S} Бољи једнако одлажаху у свијет и |
требати новаца! — рече јој гледајући је што љубазније у очи да прикрије забуну.</p> <p>Девојка |
нога достојанственика; у путу мислио је што да му рече и како да га поздрави.{S} Подне звони, а |
/p> <p>— А што ме на махове мори, то је што се у животу ничега нисам заситио, а већ сам сит и у |
и Иво. — Али незнање... </p> <p>— То је што друго; за то су олакшавајуће околности: занемарен о |
пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и милова |
таро.{S} Он их све познаје, и жао му је што не види мојих врсника, који су у свијет пошли.{S} Р |
ети у њој љубав и миловање; тешко му је што пролази, и хтјео би да је се наужива...</p> <p>— Шт |
раве друштво и изиђу. </p> <p>Њих троје што су остали ослушкују им кораке низа стубе, и ћуте до |
правитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему на ри |
зове! </p> <p>У путу наљегоше на тежаке што су у винограду копали на стогове.{S} Дозивљу се с п |
Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.{S} Сјети се уморне Кате и |
е шјор Лука.{S} Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше д |
суша.{S} Људи гледаху у небо, у облаке што се сваки дан гомилаху на западној страни, у живој н |
мислима, посматраше родно поље и сељаке што се из поља кућама враћаше. </p> <p>Уто к њему прист |
зи иза брдина, лијепо пушта своје зраке што дрхте над пучином, одбљескују се у њој и провлаче с |
мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к’о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме буч |
но иначе.{S} Топло је, гледа на сјенке што се према њему на зиду крећу и ослушкује жамор мора |
, испред очију му пролетају меке сјенке што се пучино часом стизаху и надође на њ сјета, као не |
млаке валове.{S} Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који |
. </p> <p>Па гледа у старчеве суве руке што, преписујући, једнако дрхте.{S} И падају му на паме |
, идући кроз ходник, премишљаше о ономе што му бијеше казао стари Анте Рајић. „И биће тако!“ ми |
у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.{S} И чуђаше се саму себи да му с |
е духом на оне наранчасто—црвене пољане што постепено ишчезавају и губе свјетлост и сјај... </p |
на расељује у непознате крајеве.{S} Оне што полазе неће више видјети младе, или, ако се и повра |
памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.{S} Пред очи |
е с хриди на хрид, док дође до пошљедње што задире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што улови |
, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. </p> <p>— Туцају, — рече Иво полако |
з прозор; он их гледа кроз црне наочаре што му сакривају очи.{S} Свима — и тужитељу и туженоме |
младићку страст...{S} Она пак чудила се што онако стоји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шут |
тарац. </p> <p>— Да радимо!{S} А видите што пијемо, — и накрене букарицом— сама брсата!{S} Оцта |
чашу да се напије. </p> <p>— Имали сте што друго учити! — опази доктор. </p> <p>— Што друго, м |
ати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се п |
соби. </p> <p>Иво сједе до оне двојице што тек уљегоше.{S} Осам поздрава, нико за дуго времена |
спољаваше ријечи, но засве не знадијаше што да рече, а опет није могао да се уздржи. </p> <p>— |
<p>У ходу до жупникова стана размишљаше што ће рећи и како ће све уредити ради спровода и велик |
ом оскврнуо њихов бол.{S} Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова н |
унце рађало. </p> <p>— И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. </p> <p>— А зашт |
пишту. </p> <p>Иво погледа у дрвен криж што се је још некако дизао између високе прожутјеле тра |
Па наново падоше му на памет оргуље, и што више о њима размишљаше, биваше све то немирнији. </ |
ставља — што мрзи, што зову поретком, и што му пријечи ужитак, руши му младост, трује му сласт |
исам заситио, а већ сам сит и уморан, и што ме ситнице драже. — Наједном ућута и пође замишљен |
о уређењу потока, о грађењу путева... и што ти ја знам, да се спријечи исељивање. </p> <p>— Бић |
дића задиви низ бијелих, свијетлих зуби што се чисто истицаху у њеној од сунца поцрњелој глави. |
не дај боже — скапавати од глади, а ви што сте на управи трошите туђ новац, к’о да га је на пр |
добре воље, — опази Иво. </p> <p>— А ви што долазите издалека, погосподите се, па само важно... |
вку.{S} И он схвати све бриге те чељади што се с невољом бори; искрено их сажали и гледаше свог |
<p>— И ми смо криви да тај човјек ради што хоће, — опази Иво. — Зна он да се новцем добијају и |
</p> <p>— Остави туђи посао, приповједи што је с тобом било! — прекиде га Иво нестрпљиво. </p> |
аше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један друго |
Око подне дође Ридић у суд да се потужи што нема мира у својој кући; нађе начелника у казненоме |
сијају сунчеве зраке, и у сјајној прузи што се по зиду расипље трепери сијасет ситних ствари а |
дире најдаље у море. </p> <p>— Јесте ли што уловили? — упит а, предајући да му стари што ружна |
ремена да живем; ја сам снатрио.{S} Али што да ти говорим?{S} У себи носим нешто непријатељског |
трепњу.{S} И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. |
њему дану и њему се причини као да жали што је се одричу њена дјеца и бјеже у туђе, непознате к |
узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха |
, непознате крајеве...{S} И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незас |
сама себе: „Чему све ово?“ Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гл |
... </p> <p>И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.</p> <p>Иво часом г |
у. </p> <p>Јуре се на први мах обвесели што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је |
сјећа.{S} Бијаше све узалуд; изван боли што је осјећаше у прсима, у глави и у очима, нека друга |
забере и да из душе истргне болне мисли што му се наметаху.{S} Осјећаше се здрав, раздраган, у |
вао.{S} Он није могао тог часа да појми што је зло; прочишћен и упокојен, сјетним очима гледао |
владини... — А ко их је дао? ...{S} Они што сваке године дају по барило вина, — па зашто да не |
лас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград.{S} Путем озвањало б |
о падање и одмјерено ударање јачих капи што се с крова спуштаху, науми да чита.{S} Но тога часа |
> <p>— Све је затрло! — рече онај стари што мољаше.</p> <p>— Није још све!{S} Ну ако буде потри |
ловили? — упит а, предајући да му стари што ружна не рече.{S} Мрсе га погледа испод себе. — Ви |
ит’ од каматника... </p> <p>— Не говори што му драго! — узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; |
љеној вароши. </p> <p>Ма да ми је знати што је тај начелник урадио за опће добро, да му славе „ |
итељ политичке власти.{S} Сви ће пазити што ће он рећи.{S} Ала су то фигуре!—— смије се доктор. |
ћ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села.</p> <milestone unit="subSect |
е у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше...{S} У ушима му брујали |
ни сугестија у читању, ни све угодности што их је осјећао у свакидашњој поезији здрава живота, |
брза даље. </p> <p>Нашао се у неприлици што да наручи и преврташе са свих страна то парче харти |
отпремише у Америку. </p> <p>Исељеници што се отуда враћаху нијесу о њем говорили ни добра ни |
јерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху срећу и |
А то је већ прешло у обичај да му момци што ће идуће године на новачење ускопају и среде виногр |
елу дугу браду и оне његове немирне очи што к лицу не пристају, а чини се као да су туђе и сило |
ике, мекша и његову душу и влажи му очи што сањалачки гледају у напуштени млаки простор. </p> < |
> <p>И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. </p> <p>— Не љути се! — мир |
т хиљада фиорини... </p> <p>— Биће овај што иде, — рече Иво, обрнувши се к оцу и остаде на врат |
сунце полако заклањаше се за сив облак што се сам вуцарио у ведрини простора.{S} Ишчезаваше та |
у, чак преко мора... </p> <p>За све пак што му се у сјеменишту, гдје је проживио осам година, б |
з бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини.{S} Из даљега допираху до |
ети жива, створа, а магла се вукла, тек што је прекидало једнолико лијевање... </p> <p>Пошто ос |
к жалу.{S} Часом застаде; занио се, тек што дише.{S} Око му блуди даљином, граби отворену пучин |
нији. </p> <p>Једнога дана урани и, тек што је објутрило, науми поћи у поље.{S} Док се сређивао |
аста вијовина на трсима мртво виси, тек што се држи.{S} Док ду’не, отргнуће се и вјетар ће се с |
јитија мисао тешко му се уобличује: тек што се зачне, расплине се по далекоме простору и у њему |
држе у наручју и као да дријемају; тек што им се покад чује дисање...{S} Наједном, као у сну, |
/p> <p>Једнога јутра поврати се.{S} Тек што се је удесио, упути се к њима.{S} Биће да је било о |
е.{S} Завијоглави и смрче му се.{S} Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. </p> |
да још нешто рече, но не могаше.{S} Тек што је живо загрли.</p> <p>Дођоше и укућани, и он се с |
е је пробудио, бијаше објутрило.{S} Тек што је отворио очи, свега се сјети.{S} Оћути силну бол |
м сјајем један дио вароши.</p> <p>— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је нави |
и толиких непогода.{S} Јесења трава тек што зене, жути се: жега попушташе, мухе цркавале и живо |
Иво. </p> <p>А Јуре с тугом у души тек што обилази и гледа свој уништени труд.{S} Сестра га пр |
гробље.{S} По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што |
авља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свје |
њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу.{S} И као |
ла!{S} Код тебе заборављам и тугу и бол што сам је собом амо донио... </p> <p>Глас му доиста ис |
он, силно потресен. — Узми, друго немам што да ти дам.{S} А дајем ти за нашу љубав, не за друго |
а се обрати господару: — Ну ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма прав |
нијећу собом морских шкољки.{S} Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих |
> <p>— Ја? — као чули се... — И не знам што је поштена жена... — И преврне говор: — Не чиним ни |
ас на једнога расрдио; глуп к’о не знам што.{S} Велим му десет пута: „Мораш платити, на те је у |
ти, не знам што скривих...{S} Радио сам што сам могао...{S} Ма право веле у селу да с вама није |
огледу села, на раскршћу, закрене путем што је водио цркви и поздрави се с Јуром. </p> <p>У ход |
и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа.</p> <p> |
и. </p> <p>— Па добро, погоди ти с оцем што мање можеш!{S} Ја ћу ти платити, само не спомиња ме |
толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. </p> <p |
на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше копну с паробр |
бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет |
т, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића.{S} Ту љубав све |
моје стране нијесам за диобу с разлогом што би се тиме више шкодило, него помогло нашему биједн |
анио би се и живио сугестованим животом што га је из књиге црпао.{S} И за то вријеме заборављаш |
оз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи ту |
ишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве допираш |
, и њен је глас као узвик вјетра, тужан што узалуд вапије за срећом.{S} С бријега још једном по |
дно се другоме тужно осмјехну, и, након што им се зјенице засвијетлише, оборише их у исти мах к |
колином.{S} Младић се сјети слике након што се је повратно са свеучилишта.{S} А сада је ту стај |
Чини ми се да су твоји чудноватији; к’о што ја, и други мисле! . </p> <p>— Браво, тако је! — по |
ак збијају шале; а има их којима је жао што остају уз нехарну мотику.{S} Међу њима раздрагао се |
и штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p> <p>— Да ми је жао, не би’ долазила. |
се обогати.</p> <p>И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је д |
у.{S} Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љ |
ости пуна дана, у замирућем западу, као што и у тишини ноћи. </p> <p>Потајни слатки бол јављаше |
јаше њено тијело и њену младост.{S} Као што је море вапило за благим повјетарцем, земља за кишо |
анас гледао; очи живе, онакове боје као што је боја црнога вина кад се при свијећи претаче.{S} |
егова нарав подаје се времену.{S} И као што млака јужина мекша и влажи лишће маслине и ловорике |
сметено жена. </p> <p>Ну Иво није знао што да ради, те гледаше на отворена врата у мутно врије |
ви се и дјевојка. </p> <p>Иво није знао што да рече, а тутња му бијаше тешка.{S} Он преврну раз |
Лука. </p> <p>Анте Рајић чека да му Иво што утјешљива рече; сваки му крет прати очима. </p> <p> |
омороцем.{S} Успут посматрао је људство што врвљаше улицом; завириваше у излоге.{S} Око му запе |
и звуци уносе несклад у оно величанство што се пред њим простирало и пред којим се је скрушавал |
— прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. </p> <p>Младић устави мазгу и хтједе с |
ости и пође у своју собу.{S} Прије него што ће лећи, смисли да сутра крене у град, да се прошет |
па, да се забави, пође у крчму, а друго што није ни могао да учини По подне стиже и један жанда |
у бригама живота.</p> <p>Чисто је жалио што се с дана у дан његова дружина расељује у непознате |
у којом се је родио.{S} Бијаше му тешко што му све више и више из душе ишчезаваху пријатне слик |
ајац. </p> <p>Младићу се чисто ражалило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио |
вик. </p> <p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазим |
Он издржа наоко равнодушно поглед, само што се Иву учини да му очи живље плануше, а лице му дођ |
ју сочно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли как |
бијаше заноћило, престаде да киши, само што још с крова једнолично падаху јаке капље. </p> <p>У |
атресене гранчине и сјенке џбунова само што се клањају.{S} Баш као да је зову к себи да под њим |
.{S} Кад вјетар завије, пљускавица само што заспе кроз отвор у кућу, па прсак допре и до саме с |
исцрпише: при дну засјела вода не само што бијаше каљава и скроз од траве зелена, но и заудара |
питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одговора ни утјехе, ни у |
а, не дочекавши одговор, настави: — Оно што сте први пут исказали сумњиво је, дапаче не само је |
ше? —преокрену Иво разговор, јер за оно што му је старац приповједао он је већ давно знао. </p> |
хтио би нешто...{S} Али сумња у све оно што види, то осјећа, не да му мира, и — иде напријед. < |
њима родио, с њима живио — и он је оно што и они. </p> <p>С весељем сјећао се друштва у крчми, |
је угледао, у њему се нагло пробуди оно што га је на махове дражило, претрже му се низ обичних |
да се преда очају; та ваља покупити оно што провидност даје, јер живити се мора!... </p> <p>И х |
могао издржати.{S} Не могу да радим оно што ме не занима; сваки час такова рада чини ми се да м |
ред очи долажаше и у свем је тражио оно што је једноставно и добро...{S} А онда, након дуљега с |
, страстима; зар да утуче у заметку оно што је у њему наслагано бесвјесно, да трпи, да се жртву |
ли тобоже проучава, но једноставно зато што се је међу њима родио, с њима живио — и он је оно ш |
вори ни ријечи.{S} Сви очекиваху напето што ће надоћи...</p> <p>Наједном почеше косо падати кру |
он улети за њима.{S} Сједе за први сто што га нађе и наручи пива.{S} Заручници се бијаху смест |
} И у освитку дана још није био начисто што ваља да ради: подати се поново животу и тако лијечи |
е сјети...{S} Ија сам био одмах начисто што је у ствари...{S} Али мислим да није било зле намје |
себи носим нешто непријатељскога, нешто што ме гони напријед и не да ми да се смирим. </p> <p>— |
ласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим т |
а, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушен |
близини увијек налази, утјехе.{S} Нешто што није схватио гонило га и гурало у очај...{S} Уморан |
ријине очи, па и нађе сада у њима нешто што га упокоји.{S} И он их поздрави и изиђе. </p> <p>Ци |
ђе и разгрне платнени, пожутјели застор што је дијелио кућни простор.{S} Крај застора задржи у |
нука да говори, јер га потресе њен глас што се губио у бучећем простору.</p> <p>Дјевојка не одг |
уобрази дјевојку: гледа јој гипки стас што се као срп може да савије, мало узвраћену горњу усн |
ви се часом у хладу.{S} Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела.</ |
рену даље. </p> <p>По селу врвио свијет што се из поља враћаше.{S} Из њихових разговора и уздах |
ом стању да јој сву своју љубав и сласт што је осјећа у душу пресади, говори јој: — Чујеш како |
што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора.{S} У мени |
еднога црковинара, који је биљежио маст што су га тежаци доносили. </p> <p>— Видиш, ваља да ти |
журио напоље. </p> <p>Обузела га радост што ће, ето, попитити и жедна се земља напојити.{S} Чуо |
ма, заустави се.{S} Загледа у свјетлост што још тињаше у најгорњој кући поврх цркве, и ослушкив |
/p> <p>Пожури да изиђе из вароши на пут што води у његово село.{S} Кате му је јутрос у вароши о |
це прама старцу.{S} Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.{S} Његово необријано, посолиц |
ш.{S} У путу навуче свој прољетни капут што га је носио преко руке.{S} Није се освртао на свије |
знао је да им не би ништа помогао, већ што би их још грђе понизио.{S} И да забашури унутарње у |
е да се тако у селу говорило.{S} Младић што се с њоме дуго гледао пошао је у Америку, па је ода |
дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или не могаше одо |
S} С кућнога прага загледа се у поље, у што му драго неодређено.{S} А прво него ће изићи, осјет |
</p> <p>— Даваће и отсле... </p> <p>— У што? — равнодушно изусти Јуре. </p> <p>— Бог нас неће з |
тавници, а при оваковој невољи не знаду што да раде, већ се препиру о нашој некадашњој величини |
к живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к’о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувиш |
леда је и стиска јој уморну, тешку руку што у његовој лако подрхтава.{S} И, нагнувши се над њу, |
је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које су дошли. </p |
у животу није видио као сада сву невољу што је нанаша људима друштвени начин и поредак.{S} Сјет |
завицу и немир, јављало се нешто у њему што хтједе да његову снатрењу подаде живот; бесвијесно |
ерљиво шапну, што им навире из душа, ну што не могу да изусте. </p> <p>— Збогом, опрости! — чуј |
не висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. </p> <p>Ну носили |
бе погледао Иву.{S} Пркошљиво хити туњу што је даље могао и прогунђа нешто неразумљиво. </p> <p |
егове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа жамори.{S} Над сурим ку |
нути.{S} Гледа своје село, бијесну буру што се пуши морском пучином, осјећа зимску студ, а мајк |
ледају на море.{S} Иво пође прама мосту што задире дубоко у море. </p> <p>Посматрајући морски п |
ад је дјевојка изишла из вароши на путу што у село води, пожури да је стигне.{S} Она га осјети |
p>— Знам! — прекиде је он. — Ма ти знаш што је свијет.{S} Ево ти! — понуди јој, извадивши некол |
њему: — А како ти живеш?{S} Зар ти знаш што те сутра чека? </p> <p>Ућута и погнутом главом иде |
. </p> <p>— Дакле, кажи ми све што знаш што се догодило оне вечери! — обрати се су дан старијем |
... </p> <p>— Ја те разумијем.{S} Питаш што је урадио за опће добро?{S}Да ти кажем: припада стр |
до њега.{S} Хтјели би једно другоме још што рећи, и тешко им је растати се.{S} Стоје, као да не |
а море.{S} У памети му је Мрсе, мисли: „Што ће он сад радити у својој шпиљи, сам, док је сав на |
би се за час смирио, питаше сам себе; „Што је то тако силно што ме за њом вуче?“ И не нађе одг |
рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или полупало.{S} С пошљедњим комадом с |
ију љетне ноћи. </p> <p>— Приповједи ми штогод! — вели јој и гледа је равно у очи. </p> <p>— Ум |
му и рече му: </p> <p>— Приповиједај ми штогод! </p> <p>— Ја вама?{S} Ви сте дошли из свита...{ |
то јој лагано одијело. </p> <p>— Говори штогод! — понови Иво. — Али ти је жао што си дошла? </p |
а.{S} Препун и раздражен малдане излану штогод, што би оца још горе разгњевило.{S} Но у задњи ч |
у, па и он изиђе. </p> <p>— Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму |
хвати је за руку: </p> <p>— Реци ми још штогод! </p> <p>— Пустите ме! — замоли дјевојка. </p> < |
е сталке?! </p> <p>— Ма, брате, само је штронуло...{S} Ево, нека рече Јелка...</p> <p>— Ча ће о |
ко подржи, не остаје мнозима него узет’ шћап у руке, па у просјаке!{S} Јема их и сада у селу, т |
нићу те, Рого, до бога! </p> <p>— Муч’, шугава козо! — срдито одврати он.{S} А дјевојке се потс |
о се нађе међу силом свијета.{S} Жамор, шум сада га као успављује...{S} У ушима му бруји и од њ |
ујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу густ град |
нам! </p> <p>Сједе на влажноме жалу.{S} Шум их успављује.{S} Њега квасе њене вруће сузе, њу зап |
р кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом нос |
доше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвје |
аста тајац. </p> <p>Обома бруји у ушима шум живога мора и чини им се као да долази однекле из д |
о пријетило је китом, из продора чуо се шум мора, а у луци шкрипале су бродице и на махове фију |
де, и из затишја гледају у ноћ.{S} Кроз шум вјетра на махове до њих допире шапатљиви жамор затр |
Па онда слуша у луци шкрипање бродова и шум валова што запљускују лукобран.{S} И ноћ га осваја, |
на зиду крећу и ослушкује жамор мора и шум из отвореног продора, у коме сигурно замеће се јужи |
јетљивој ћуди годило је хукање вјетра и шум немирна мора.{S} Загледао се неодређено у ноћ, у, ч |
ка пруга хлада, гдје се ослушкује благи шум у сјајној и топлој природи...{S} И он се обуче и кр |
отворенога продора једнако долази јаки шум, прелази преко њихових глава, зауставља се у густом |
>Ванка у продору дува јужина; једнолики шум оданде долази и пролази поврх кућа, даље у ноћ. </p |
з маслиново стабло и ослушкује ритмички шум васелене...{S} Слатко милиње, што силимице влажи оч |
сти час из морскога промора чу се мукли шум. </p> <p>— Почела је плима; ноћас ће пунут’ јужина, |
е се замислило, као да ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана |
че, и онда донесе одоздо љупки, лагодни шум боровика, а сунце полако заклањаше се за сив облак |
р хуче и ноћ јача; одоздо, с мора, јечи шум валова.{S} Ноћ и њени гласови усељују му се у душу, |
х глава, даље у простор. </p> <p>— Овај шум слатко ме успављује! — вели Иво, и ухвати доктора п |
љега захујила мукло чудна ломњава и јак шум.{S} Шум је прилазио нагло и све ближе, док не осу г |
хо лишће, а у исти трен зачу се суморан шум што брујаше између китњастих стабала.{S} До Иве доп |
у устресене гране.{S} Особит тајанствен шум разлијегао се околином.{S} Младић се сјети слике на |
замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, |
алило што се је вјетар утолио и престао шум који га је блажио к’о најутјешљивија далека музика, |
днако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике |
лака пјесма ритмички склад тајанственог шума, и док блага киша напајаше тешку земљу, његово бић |
жи се и једно и друго село, ка једна је шума, — бране се оптужени, брат и сестра обоје млади, з |
а којем се он једном нашао у штајерским шумама, у друштву са особама високога сталежа. </p> <p> |
тисну. </p> <p>Гледаше пожутјеле високе шуме, отворена широка поља.{S} Све се блисташе у сунчан |
ржавног одметника мнијења је да се сјек шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте |
се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљива пјесма лако затрешени |
, у ходу и у сабирању мисли, у уређеној шуми изнад града наљезе на њих двоје: брата и сестру.{S |
ју собу. </p> <p>— Јеси ли га ухватио у шуми, у вашем одломку? — питаше замјеник државнога одвј |
S} Проживјети с даном и ноћу, у сунцу у шуми, у заклоницама и на морскоме жалу... гледати отвор |
<p>Часом разблажи га зеленило што се у шумици, у свјетлу, прелијеваше у свим прелазима.{S} Жив |
и откуцаји живота лагано стапају се са шумом мора у благи спјев смирености... </p> <p>Ну када |
Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? </p> <p>— Мила?!{S} Па да и је! — насмија се док |
трати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога прис |
едњи разговор љубави дише чисти јутарњи шумски ваздух и — гледа га у сунцу мртва.{S} Животом му |
карту.{S} Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. </p> <p>— Дакле |
у се душа сасма не утопи у једноличноме шуму и сипању... </p> <p>Мислио је на болесна старца, и |
</p> <p>— Заспао бих овако на вјетру, у шуму. </p> <p>— А ја нећу до зоре заспати.{S} Пушићу.{S |
а и маче.{S} Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош.{S} Сунце се бијаше |
ече: — Потриба је увик... </p> <p>И они шутке ходаху даље, ни не опазивши да се небо бијаше већ |
оји на истоме мјесту и не проговара.{S} Шутња јој додијаваш, па да је претргне прва се огласи: |
ће.</p> <p>Ту умукну, па се лијепо чује шушкање лишћа и трескање грана. </p> <p>Дјевојка је окр |
свјетло дана и мирис билина. </p> <p>По шушкању грана замјети чељаде посве близу себе.{S} Он се |
це...{S} Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојк |
да ти направим постељу. </p> <p>У соби шушну слама и шкрипну постеља.{S} Мајка се дигла и одиј |
кован на мјесту докле год чује њен ход, шуштање одијела и котрљање камичака испод ногу јој.{S} |
.</p> <p>Тада се неко промешкуљи, наста шуштање по постељи и престаде разговор. </p> <p>Младић |
{S} Слуша њен ход у мраку.{S} Па кад је шуштање престало, поврати се немиран и ожалошћен на ули |
S} Ослушкиваше падање капаља са крова и шуштање лишћа на оближњем дрвећу.{S} Није му било мрско |
ослушкују лагани шум будећег се мора и шуштање залелујаних борових грана.{S} А Иво сврну оком |
им кућама, ослушкујући пиркање вјетра и шуштање ког осамљеног стабла.{S} Цвиљење у трави бијаше |
ај.{S} Уто дјевојка долази, чује одозго шуштање и ход, испод ногу јој котрљају се каменчићи.{S} |
ијело; годило му је разговјетно и јасно шуштање ријеке и далека музика врбових грана и повијени |
очно воће.{S} Ништа не говоре, само што шуште савијене гране.{S} А младић стао да мисли како би |
{S} А киша једнако пада, поврх глава им шушти, а крупне капи циједе се са лишћа и одмјерено пад |
пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тл |
ним ходом приближи руци.{S} Дјевојка је шчепа за оглаву и привуче к себи.{S} Затим је поглади и |
им да нас се хоће умест’...{S} Ди је та шчета?{S} Све се посушило, — одговори Јелка и показа ру |
рекне. </p> <p>— <foreign xml:lang="it">Addiо</foreign>! — поздрави Американац.{S} Па се окрене |
ви у другу собу.{S} Пиеро је губио, Иво je чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни кра |
ремјести на други крај стола. </p> <p>— Jecе ли чули, докторе, кога су именовали за претсједник |
е да их преко памети претури. </p> <p>— Jecте ли уредили свијет? — шали се доктор. — Само строг |
во погледа у њу: <foreign xml:lang="de">Johann Кutschewich k. k.{S} Statthalterei Conceptsprakt |
шта</l> <l>Остали смо без ништа!“</l> </quote> <p>Па, док је поворка с фењером ишла низа село, |
убије бригу, запјева у вас глас: </p> <quote> <l>„У се вриме годишта</l> <l>Остали смо без ниш |